Kako se boriti, kako shvatiti sebe kao ličnost (a u svetlu homoseksualne sklonosti)

[Дијана.]

Prihvati sebe i svoju seksualnost na način što je nećeš potiskivati i strahovati od okoline.Sebe izgrađujemo u odnosu sa drugim, sve to trenutka dok to ne krene da prelazi u robovanje i iskorišćavanje. To je najtrnovitiji put. U borbi protiv sebe i svoje prirode ćeš izgubiti, čekaju te samo očajanje i besmislena frustriranost. Ona i nije predviđena za borbu, nego za postepeni preobražaj. Uzrastanje, postepen hod ka visinama. Čak i u najekstremnijoj asketici, uspijevaju samo najsmireniji u čijim se života ne dešava ništa spektakularno, "uzvišeno".  Ne gubi vrijeme. Sa svojim partnerom obogati svoj emotivni, duhovni i seksualni život. Ko će da ti uskrati to? Ko to pokuša, neka ide dođavola. Iskoristi svoju zainteresovanost za hrišćanstvo, pa čitaj i razmišljaj na tu temu. Hristos je divan lik. Podigao je naše odnose iznad zakona. Pitaj se, šta možeš da očekuješ od Crkve na ovim prostorima kada je ona stegntua uzama patrijahalnosti, tradicija i korupcije? Ima li u njoj mjesta za homoseksualce? Ima, u teoriji. U praksi moraš da imaš natrpridonu snagu da bi u njoj živio i opstao. Ne očekuj puno, ali imaj nade....vjere i ljubavi, to nam jedinio preostaje, još je svPavle govorio. 

 

Lijepo zvuči, sa stanovišta psihologije. Razumljivo je da će mlad čovjek zastupati nekakvo stanovište oslobođene seksualnosti, prirodno je to. Za vjerujućeg pravoslavca, Hristos nije 'divan lik'. Pravoslavlje nema ništa sa hipi rajevima.  "Velika ljubav zbog koje se mnogo prašta' je ponajmanje erotska ljubav. To će biti prije neka ljubav čista od požude i zavisnosti, odricateljna, žrtvena. 

Ljubav o kojoj je ap. Pavle govorio takođe nije to. Naročito ne kako je izložio u Korinćanima prva, na šta si aludirao. Naprotiv, on tu kaže: "Ljubav ne traži svoje, ne čini što se ne pristoji, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini". 

[Justin Waters]

Lijepo zvuči, sa stanovišta psihologije. Razumljivo je da će mlad čovjek zastupati nekakvo stanovište oslobođene seksualnosti, prirodno je to. Za vjerujućeg pravoslavca, Hristos nije 'divan lik'. Pravoslavlje nema ništa sa hipi rajevima.  "Velika ljubav zbog koje se mnogo prašta' je ponajmanje erotska ljubav. To će biti prije neka ljubav čista od požude i zavisnosti, odricateljna, žrtvena. 

Ljubav o kojoj je ap. Pavle govorio takođe nije to. Naročito ne kako je izložio u Korinćanima prva, na šta si aludirao. Naprotiv, on tu kaže: "Ljubav ne traži svoje, ne čini što se ne pristoji, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini".

Ako je tak onda je askeza jedini ispravan put. Znaci samo je monastvo ta ljubav i nista vise.

[Дијана.]

Odgovorila sam na njegovo izričito odobravanje homoseksualnih odnosa potkrepljeno tim jevanđelskim definicijama ljubavi, ali nisam htjela da iznosim nikakva (pr)osuđivanja samih tih odnosa pa sam zadržala opštiji iskaz. Ipak, te dvije odrednice "mnogo se prašta jer mnogo ljubi" i "ljubav ne traži svoje itd." se ne odnose na eros u svom prvobitnom obliku. Ne znači da on ne može da se transformiše u neke druge, više oblike ljubavi. Eros je ipak požudan, sebičan i zavisan.. zar ne? Ali je prirodna i dobra osnova za ostvarenje zrelije ljubavi. 
 

[Pancakes]

Lijepo zvuči, sa stanovišta psihologije. Razumljivo je da će mlad čovjek zastupati nekakvo stanovište oslobođene seksualnosti, prirodno je to. Za vjerujućeg pravoslavca, Hristos nije 'divan lik'. Pravoslavlje nema ništa sa hipi rajevima.  "Velika ljubav zbog koje se mnogo prašta' je ponajmanje erotska ljubav. To će biti prije neka ljubav čista od požude i zavisnosti, odricateljna, žrtvena. 

Ljubav o kojoj je ap. Pavle govorio takođe nije to. Naročito ne kako je izložio u Korinćanima prva, na šta si aludirao. Naprotiv, on tu kaže: "Ljubav ne traži svoje, ne čini što se ne pristoji, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini". 

 

Hristos jeste divan lik, ne znam zasto bi to okarakterisala sa hipi rajevima?  

 

Ili ce biti da se homoseksualci dozivljavaju kao licnosti ciji se odnosi svode na cisto erotske, pozudne, strastvene carolije koje nemaju veze sa zrtvenom ljubavi, odricanjima..?.A sve te vrline su jedino u posjedu pravosalvnih, ocigledno...i uvjek su tu da daju opste iskaze, u kojim se jasno nazire samo jedno: brate homoseksulni, gresan si i nema ti spasa. Kako da ti kazemo, kroz istoriju, Crkva je favorizovala brak, uzdigla ga na nivo svete tajne, koji i danas opstaje zarad ciste reprodukcije i nicega vise. Ako ti mislis da je odnos muskarca i zene ista cistiji, uzviseniji nego odnos dva muskarca, dvije zene, koji ponavljam nije cista pozuda i sodoma i gomora, nego kompleksan sadrzaj erotskog, emocija, razumijevanja i svega ostalog, onda zaista nema sta da se govori. Svijest o tome ocigledno u hriscanstvu nije na zavidnom nivou i kraj price.

[Дијана.]

Bitno je da ti smatraš da je tvoja svijest na zavidnom slobodoumnom i bratoljubivom nivou, toliko da daješ kategoričke intelektualne i moralne sudove o hrišćanskom učenju, njegovim manjkavostima, praksi, pravoslavcima, A da istovremeno kad je nešto toliko teško kao patnja zlostavljane djece smjelo usklikuješ da je to na njihovu veću nebesku slavu.Tu nema (sa)osjećajnosti i ljudskosti, samo suva ontologija . jer šta te se to tiče, dok te se stavovi crkve o seksualnosti koji su rigidni ne samo za homoseksualce, i tiču... Toliko o valjanosti i neuslovljenosti sudova ličnim iskustvom i percepcijom. 

[Лазар Нешић]

poricati da mišljenje Crkve ima neku važnost, i sugerisati da je čovjek slobodan da mimo Crkve ima svoj odnos s Bogom, možda i nije najmudrije rješenje

 

Možda nije. Ali, možda ovog puta treba obrnuti ono pravilo "ne gledaj ko priča, nego šta priča"; tj. ovde treba imati u vidu ko je ovo napisao - ja sam bukvalno ceo život u Crkvi, rodio sam se u Crkvi i živim u Crkvi. Meni lično je nezamislivo bilo u šta u vezi sa Bogom, a van Crkve. Ja nemam takvih iskustava i neću ih verovatno nikada imati. Ali, isto mi je tako - kao skroz naskroz crkvenom čoveku dakle - zamislivo da Bog ima toliku slobodu da susreće druge ljude i van Crkve. Jer, što reče Zdravko Čolić - zato je Bog

 

Vinketu i njemu sličnim ljudima želim i Boga i Crkvu zajedno, samo se bojim koliko ovi drugi žele njega. Za Boga sam siguran da želi Vinketa.

[Дијана.]

Ovo objašnjenje i dopuna već bolje zvuči

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sve dok mozes po savesti svojoj, stati pred ikonu Isusa Hrista i moliti mu se nesmetano i cisto, dobro je.

 

Sve ostalo su bajke o marici.

[Јелена011]

Lepi, ti si skroz u pravu sto se toga tice, naravno da je Bogu sve ne samo moguce, nego ko zna sta ce se svima nama izdesavati na kraju ili ti koncu, mozemo samo da se nadamo...

Problem je u onome sto ti rece na pocetku - forum je gadno mesto za bilo sta licno.

 

Nije rec o tome da je sad Vinke homoseksualac pa ga nikako niko nece razumeti, mislim mnogo toga mi nismo pa razumemo druge ljude.

 

Ono sto je meni zaparalo usi, to je prvo neki stav da on treba da prezire samog sebe jer je homoseksualac, da treba da oseca pokajanje jelte zbog toga, kao da Bog eto stvara falicne ljude. To prvo nam je poznato mnogima i koji nismo homoseksualci ali imamo neku drugu muku. Nije on ni prvi ni nazalost poslednji koji je usao u Crkvu ili koji i mimo Crkve ima osecaj da je sam po sebi falican, da treba da se gnusa svog bica i slicno...

Na to sam recimo ja reagovala.

I tu treba razumeti coveka jer kako rece VSB seksualnost nije ipak sve i svja covek je mnogo vise od svoje seksualnosti.

Meni je licno taj osecaj licne neadekvatnosti uzasno poznat i to cutanje i sakrivanje koje traje godinama toliko poremeti coveka i njegovu percepciju svega da kao sto rekoh, covek ne moze da se kaje, da nauci sta je pokajanje uopste. Jer cemu kajanje ako sam ja "los", onda sta god uradio necu biti dovoljno dobar kao da treba da dubim na trepavicama da "zasluzim" Boziju ljubav...To mozda vama normalnima zvuci cudno, ali bukvalno je tako. Kao "ok sto je Bog ljubav ali zasto bi voleo bas mene kad ja nisam dovoljno dobar", to je sad citava jedna prica zasto se to desava i kako i koliko u stvari mi o tome smo prinudjeni da cutimo i igramo uloge...

 

Ali ipak, Vinke se i ponasa i zbog toga kao zaljubljeni tinejdzer, ono klasicno heteroseksualno, kao eto ja tog i tog toliko volim da ne mogu da razumem zasto moram da se odlucim ili ili, kakav je taj Bog koji me tera da biram izmedju "ljubavi" prema coveku i prema Njemu...

Tu dolazimo do razmimoilazenja jer prosto ne moze neko pravoslavan da kaze - budi ti slobodno u takvoj vezi, i slobodno se ponasaj kao da si u braku heteroseksualnom. To nije sad problem njega kao homoseksualca, to je problem i nekih mladih ljudi koji prilaze veri pa misle da je stvar izbora ili Boga koji ih tera da biraju...

E sad Crkva tu snishodi dugogodisnjim vanbracnim parovima koji imaju decu, ja bih rekla pre svega zbog dece tj neki iz Crkve im dopustaju da se pricescuju na velike praznike. Neko ne, sad opet to zavisi.

Da li je to resenje, jer nije ni resenje da se Vinke ne pricescuje nikad.

Neki stav koji je prihvacen u Crkvi je - ako vec nisi u braku (dakle koji god da je razlog) bilo kakva bludna ekskurzija se tretira kao pad, ali ne moze se taj pad ozakoniti, nego lepo se trudi da se uzdrzavas skroz, a kad padnes - pao si. To jes zvuci totalno nefer - jer neko ko se povremeno i privremeno jelte keksa sa bilo kim moze da se pricescuje a neko ko ima dugu vezu ne moze...ali tako mu to dodje. U suprotnom bismo rekli - potpuno je prirodno biti u stabilnoj bilo kakvoj vezi, obezvredili bismo i brak, a i dali legitimitet homoseksualnim vezama.

No sve su to razbacane misli, mi nemamo pre svega blagodat Svetog Duha da ispovedamo i razresavamo, ali verujem da se neko resenje moze naci.

Pa makar pricesce na velike praznike i slicno...

Gde je tu podvig i koja je mera, ko to zna?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Gde je tu podvig i koja je mera, ko to zna?

 

Ja znam!

 

Dokle god se nesmetano i mirno molis Bogu po savesti svojoj, ti si na pravom putu, ma kakav ti je zivot. 

[Pancakes]

Bitno je da ti smatraš da je tvoja svijest na zavidnom slobodoumnom i bratoljubivom nivou, toliko da daješ kategoričke intelektualne i moralne sudove o hrišćanskom učenju, njegovim manjkavostima, praksi, pravoslavcima, A da istovremeno kad je nešto toliko teško kao patnja zlostavljane djece smjelo usklikuješ da je to na njihovu veću nebesku slavu.Tu nema (sa)osjećajnosti i ljudskosti, samo suva ontologija . jer šta te se to tiče, dok te se stavovi crkve o seksualnosti koji su rigidni ne samo za homoseksualce, i tiču... Toliko o valjanosti i neuslovljenosti sudova ličnim iskustvom i percepcijom. 

 

Bitno je da ja smatram za cinjenicu da se Crkva udaljila od svijeta i zivi u svom svijetu, kod nas sa duboko nacionalizovanim elementima (koji su jeres, jer je etnofiletizam osudjen na saboru kao jeres) koji tesko dopire do realnih pojedinaca i potrebiti.A homoseksualci su ti pojedinici. Njima je vec formirana svijest da je Crkva mjesto gdje nemaju nista da traze, nista da dobiju zuzvrat. Za njih je nebo zatvoreno, sve dok se ovamo 'zene, udaju i vesele'. Nemoj da ih neko laze, odbaceni su. Zapostavljeni. bjese li Adam i Steva? Homofobija i medju hriscanima na ovim prostorima na visokom nivou. Homoseksualizam i pravosalvno hrisacnstvo ne idu zajedno, kraj price. Vinke li rece, koliko to sve divno zvuci, molitva, zajednica, istrajnost, trazenje, otvaranje puta blabla ali niko nije spreman da udje u njegovu kozu. Ne znam kakvo je stanje na zapadu, sobzirom da imaju daleko vise sloboda i ljudskih prava,  i ne znam koliko su zajednice ovog tipa prisutne i poznate, ali svakako da ce utjeha, pomoc i sve ostalo da se trazi svugdje samo ne u Crkvi koja je ispovjeda da je  "jedna sveta saborna i apostolska", jer je ona u dubokoj krizi.

[Дијана.]

Huh! Pa eto, pogledaj tu gore temu o misiji u nas.. Imam jednu kompilaciju i kako to rade drugi, mnogo bi moglo da se nauči od katolika i protestanata.https://www.pouke.org/forum/topic/36601-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0/Šta čini Karitas! Oni su u ratu u Bosni pomagali Srbe. Mi imamo pravu vjeru, ali taj dio zajednica/ljubav nam izmakne...

Mene baš ta oblast zanima, i počela sam razmišljati o tome otkad sam ovdje, jer sam shvatila koliko se socijalni rad i misija crkve prepliću... I pisala sam nešto na tu temu...

[zuti car]

Dve stvari , Bog ne pravi greske i niko se sopstvenim trudom ne moze spasiti . 

[Иван ♪♫]

Dve stvari , Bog ne pravi greske i niko se sopstvenim trudom ne moze spasiti .

Da, baš to!

Što kaže st. Tadej, naše je da imamo dobru volju, a Bog će učiniti ostalo. To ne znači da budemo lenji, već da budemo iskreni u svom pokajanju i okrenutosti Bogu.

Jedan duhovnik kaže za seksualni nagon: sve je to prirodno, ali mi hrišćani smo pozvani da nadiđemo prirodu. Ko želi. I mislim da je to moguće samo blagodaću Božijom, uz razumno odricanje / post sa čovekove strane, tj. odricanje koliko da ne ispadneš životinja i rob svojim porivima, a Bog će učiniti preobraženje.

Nikako mazohizam, neurotičnost i mržnja prema svojoj prirodi, to je sve zlo i samo po sebi greh, zašto bi čovek mučio sebe tako.

Hristos spasava, naše je da se odazovemo

[Драгана Милошевић]

Христос се роди, душо!

 

Хвала што си смогао снаге да говориш о свом проблему. Има нас разних овде, колико људи - толико животних проблема.

Никоме није лако, онај ко каже да је лако, тај у најмању руку обмањује самог себе.

 

Е, пре 20 и кусур година одем ја код садашњег духовника и почнем да цмиздрим и ропћем на свој проблем. Зашто баш ја, само мени се то дешава ...

 

И рече отац причу:

"Један човек се жалио и тужио пред Богом, баш као сад ти (ја)

Боже, мени си дао највећи терет, највећи крст.

Милостиви Бог одведе тог човека на непрегледно поље крстова; и благо рече :

- Бирај!

Човек гледа, разгледа, па на крају изабра један најмањи.

 

И Бог му на то одговори:  Човече, па ти си изабрао свој крст!"

:bighug:

:grouphug123: