Чиста срца, душе и тела дочекајмо Богомладенца Христа - срећан почетак поста

[Ненад Р.]

http://youtu.be/qw1FPl2o-BI

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

                                      

 

Почиње Божићни пост. Намера освећује дело. Каква је корист од промене трпезе од месне на посну, или од других ствари, ако није Христос у центру намера? Ево, апостол Павле каже: „Да ли једете, или пијете, или нешто друго чините, све чините у славу Божију“ (1 Кор. 10, 31). Парафразирамо, не грешећи, Павлове речи: „Ако не једете, ако не пијете, или ако се нечега добровољно лишавате, уздржавајте се у славу Божију.“ Храна нас не приближава Богу и не удаљава нас од Њега, али нас намера приближава, и спољашње дело добија унутрашњу снагу од тога Коме је дело посвећено. Дакле, намеравајући да постимо, посветимо колико можемо, уздржање Ономе Ко је рођен од Дјеве у пећини недалеко од Витлејема. Уз такво посвећивање ни најскромније уздржање неће остати без плода, а уз лажне циљеве ће и велико испосништво бити или штетно, или бескорисно. На Западу се пост уочи Божића тако и зове – Адвент, што значи „посвећен доласку“. Зато је мало говорити људима: „Немојте јести месо. Немојте пити млеко.“ Треба говорити: „Припремајте се за дочек Христа. Пробудите помисли и идите у сусрет Господу. Имајте на уму због Кога поједностављујете живот и вежбате се у скромности.“

***

Прича се, кад се у Риму градила црква светог Петра, исто питање је постављено двојици различитих људи који су носили камен за грађевину. «Шта радите?» – упитали су их. «Ја сам се, – каже један, – погодио да носим камење да бих прехранио породицу.» «А ја, – рече други, – градим храм у част апостола Петра.» Очигледно је да су поред једнаког напора мишића и исте плате, обављали потпуно различит посао. И ако неки храм стоји вековима, то је захваљујући радницима друге, а нипошто не прве врсте. Хајде да и ми видимо какве су нам намере.

***

– Шта радиш, докторе? – Преко болесника учим да служим Христу и олакшавам људске патње.

– Шта радиш, учитељу? – Откривам деци врата у свет знања да би им било занимљиво да живе и да би касније могла бити од користи.

– А шта ти радиш, испосниче? – Сећам се Господа и желим да Га дочекам с целом Црквом у дане Божића.

– А можда просто желиш да смршаш, да поправиш здравље? – Не. То нису дани гладовања. То је жртва – колико ко може. То су и моје две лепте, од душе и од тела.

***

Човек је незаштићен, као удовица, али и он треба да приноси жртву. Лепте које се приносе треба да буду управо две, као и што су била и два динара које је Добри Самарјанин дао власнику гостионице (в. Лк. 10, 35). У причи су два динара – Стари и Нови Завет из којих човек може да црпи и да лечи претученог човека (Адама) у гостионици (Цркви) док се Господ не врати. А две лепте у удовичиној жртви су знак наше двојности. По лепту на жртву треба принети и од душе, и од тела, и од унутрашњег скривеног човека, и од спољашњег. Од тела – уздржавање у храни. Од душе – гладовање очију, мировање језика затворени слух. Друга лепта је чак важнија од прве. Времена су информациона. И ко не једе кобасицу, али подмеће главу, било под телевизијски или под компјутерски ветар, сумњиво пости. Њему ће наведени ветрови „продувати главу“ док не добије духовни менингитис и док му не буде потребна хоспитализација. Али, потребна нам је слобода, пре свега – унутрашња, потребна нам је лакоћа помисли и чистота намера. Прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују повици и бука вавилонских улица.

***

Христово Рођење је припремано у току целе унутрашње историје Израиља и целе спољашње историје света. Заједничка праведност Аврамове деце је учинила да постане могуће, прво – рођење Дјеве-Мајке, а затим од Ње – Новог Адама. Али и спољашњи свет је, не размишљајући о томе, био увучен у велики посао. Тако је Августов попис приморао Марију и Јосифа да крену у Витлејем, како би се испунило древно Михејево пророчанство: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће Ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена“ (Мих. 5, 2). Дакле, и свемогући ћесар, обоготворен због ропског улизивања, служио је Христовом циљу, ни сам то не схватајући. Треба мислити да је и данас, и до свршетка света, све што се дешава тајанствено повезано с Господом Исусом и Његовим Промислом. Само ми, помраченог разума, цепамо слику света, мртвим стихијама приписујемо власт и слободу деловања и не примећујемо Божанско присуство. Код таштог човека је и вера ташта. Код лажљивог човека су лажне наде. Пост нам је потребан управо да бисмо се уз помоћ Божију релативно довели у ред, да бисмо очистили око ума. Двојак је пост – душевни и телесни, – какав је и сам човек.

Тешко је рећи колико ће људи одвезивати унутрашње чвориће и водити и тајну борбу за веру. По дефиницији нема много таквих људи. Али, чак и присуство малог број таквих људи чини историју живом и таквом да тежи Богу. Дакле, проверимо намере и – с Богом!

Протојереј Андреј Ткачов

http://www.mitropolija.com/protojerej-andrej-tkacov-bozicni-post-dvije-lepte-od-duse-i-tijela/

 

[JESSY]

https://www.pouke.org/forum/topic/31614-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%98/#entry1014469

[Богдан_]

Човече, ал' лети време... Још мало и: Рождество Твоје, Христе Боже наш...

[JESSY]

Човече, ал' лети време... Још мало и: Рождество Твоје, Христе Боже наш...

da....

[JESSY]

Nemojte misliti da je Gospod Hristos došao da spase neke ljude zamišljene, ne. On je došao da svakome od nas, i meni i tebi, otkrije ko smo mi, šta smo mi, šta mi možemo da činimo u ovome svetu i radi čega smo u ovome svetu. Niko do Njega, niko posle Njega, niko bez Njega nikada nije mogao odgovoriti na pitanje šta je čovek i ko je čovek. Samo On, Bog Koji je postao čovek. Zato je u Svetom Evanđelju napisano i rečeno da je "velika tajna" Božija - u čemu? "Bog se javio u telu"[3] - eto u tome je sva tajna Gospoda Hrista, ali u isto vreme u tome je sva tajna čoveka, svakoga čoveka, tajna i moja i tvoja. Ja ne znam ko sam i šta sam dok mi Gospod Hristos nije kazao ko sam ja. I ti, brate, ne znaš, i ti, sestro, ko si i šta si, dok ti Gospod Hristos ne kaže.

 

SVETI JUSTIN NOVI (ĆELIJSKI)

[JESSY]

Gospod Hristos je pokazao između Boga i čoveka najkraći put, najkraći put. Nije On uzalud rekao svojim učenicima: "Od sada će biti nebo otvoreno Anđeli Božiji da silaze Sinu Čovečijem"[10]. To se neprekidno dešava. Kad je Bog sišao u svet naš zemaljski, kako da Anđeli neprekidno ne silaze, sluge Njegove Nebeske? Kad je On došao u ovaj svet i postao čovek, pokazao je da ništa nije čoveku bliže od Anđela. Ništa čoveku bliže od Boga. I da je Bog ustvari njegov Raj.

 

SVETI JUSTIN NOVI (ĆELIJSKI)

[JESSY]

Gospod Blagi došao je u ovaj naš zemaljski svet, spustio se u blato tela ljudskog, primio na sebe tu krvavu prljavu ilovaču, koja se zove telo čovečje, i na gori Tavoru pokazao radi čega je čovekovo telo stvoreno[16]. Kada je On Božanstvom Svojim zablistao, kada se kroz telo Njegovo izlila i prelila sva Božanska Svetlost, koju je On u Sebi nosio, tako da su Apostoli popadali na zemlju, i pokazao da je telo stvoreno da bude hram Božanske Svetlosti, da smesti u sebe celoga Boga. Telo toliko važno da je Gospod u ličnosti Presvete Bogomajke ustoličio na Nebeskom prestolu Nju, Koja je iznad svih Heruvima i Serafima... Iznad svih Heruvima i Serafima. Čoveče, viši si i od Anđela i Arhanđela!

 

SVETI JUSTIN NOVI (ĆELIJSKI)

[JESSY]

Постом радостим наду моју у Тебе, Грјадушчи Господе мој.

Пост убрзава моју припрему за долазак Твој, једино чекање мојих дана и ноћи.

Пост отањава тело моје, да би оно што остане могао лакше осветлити духом.

Чекајући Тебе не желим, да се храним крвљу нити живот да одузимам. Да би радост мога чекања и животиње осетиле.

Но заиста, неће ме уздржавање од јела спасти. Ма се хранио песком из језера, Ти ми нећеш доћи, ако пост не уђе дубље у душу моју.

Сазнадох кроз молитву своју, да је телесни пост више символ правог поста, врло користан за почетника у нади у Тебе, но и врло тегобан за онога, ко само при њему остане.

Зато унесох пост и у душу своју, да је очистим од многих дрских вереника и као девојку спремим је за Тебе.

И унесох пост у мој ум, да одагнам из њега маштања о светским стварима и разорим све ваздушне куле, сазидане од тих маштања.

Да би ум мој био испражњен од света и спреман, да прими Мудрост Твоју.

И унесох пост у срце своје, да би њиме уморио све страсти и пристрасности светске.

Да би небесни мир неисказано владао срцем мојим, када бурни Дух Твој наиђе.

И наложих пост на језик свој, да се одучи од бескорисних прича и да уздржано говори само оне речи, које крче пут доласку Твоме.

И ударих пост на бриге своје, да би их све одувао испред себе као ветар што маглу одува. Да не стоје као мутна магла између мене и Тебе, и не враћају погледе моје ка свету.

И пост унесе у душу моју смирење пред нествореним и створеним световима, и кротост према људима и стварима. И ули у мене храброст, за коју не знадох док бејах наоружан свим светским оружјем.

Шта је била моја нада без поста до само једна туђа прича, што је ишла од уста до уста, док није стигла и на моја уста?

Лажан пост прати лажну наду, као што никакав пост прати безнадежност.

А као што точак иде за точком, тако истинит пост иде за истинитом надом.

Помози ми, да радосно постим и радосно се надам, Најрадоснији Празниче мој, што ми се приближујеш са сунчаним осмејком.

 

Епископ Николај

[JESSY]

"Ja sam došao u Ime Oca Svojega i ne primate Me;

ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti."

(5:43)

 

On je prosto došao u Ime Nje, "u ime Oca"", a ljudi Ga neprimaju, jer su greholjubivi i đavopoklonici. Da, đavopoklonici, jer svaki greh i jeste klanjanje đavolu, metanisanje đavolu, obožavanje đavola. Hristos = Mesija sav dolazi u ime Boga Oca, jer je Sam Bog; a ljudi Ga ne priznaju zbog greholjublja svog. S pravom veli Spasitelj: "Ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti" (st. 43).

I mnogo ih je došlo i dolazi ih "u ime svoje", i nesretni ljudi trče za njima. Koliko je samozvaiih vođa i spasilaca čovečanstva, i uvek se nađe lakomislenih ljudi koji idu za njima. Zašto? Zato što oni obično obećavaju lako spasenje, lako izbavljenje ljudi, roda ljudskog. I to izbavljanje od malih ievolja i zala svakodnevnog života. A onaj koji dolazi da spase ljude od glavnih muka i zala: greha, smrti i đavola, - traži od njih napor, pokajanje, samoosudu, umrtvljenje samoljublja i slastoljublja. Tome se ljudi, po greholjubivom atavizmu i naviknutosti ne odazivaju, i retko sleduju; jer se za tim može ići samo ako se čovek odrekne sebe, svog grehovnog samoljublja, i uzme krst, i raspne na njemu svoje greholjubive slasti i strasti.

 

 

Prepodobni JUSTIN Ćelijski

[JESSY]

"I Otac ko Me posla, On je i posvjedočio za Mene. Niti ste glas Njegov ikada čuli ni lice Njegovo vidjeli. I riječ Njegovu nemate da obitava u vama; zato što vi ne vjerujete Onome koga On posla."

(5:37-38)

 

A kada biste istinski bili Božji, istinski bili Izrailjci, vi biste i osetili i videli da "Otac koji Me posla Sam svedoči za Mene" (st. 37). Ali vi "ni glasa Njegova kad čuste ni lica Njegova videste" (st. 37). Sve što je Njegovo, vi ste odbacili, pa eto odbacujete i Mene koji sam sav Njegov. Kada bi ma koja reč Njegova bila u vama, vi biste pomoću nje osetili Mene i videli da Me On posla. A

li Njegove reči, govorene u Zakonu i Prorocima, za vas nisu žive te vi ne osećate Boga živog i istinitog ni u Njemu ni u Meni. Kada bi te reči "stajale u vama", živele u vama, svetlele i gorele, vi biste verovali Onome koga On posla. Jer sve one svedoče o Njemu i vode Njemu. Vi ste književnici, hvalite se Božjim Pismom, Svetim Pismom.

 

Prepodobni JUSTIN Ćelijski

[JESSY]

Kako treba čovek da živi u ovome svetu? Gle! Čovek je više nevidljivo nego vidljivo biće. Šta se od mene i od tebe vidi? Jedno parče, jedna vreća krvave ilovače. Telo moje i tvoje, to ja vidim od tebe, ti to vidiš od mene; ali ono što je beskrajno u tebi i meni, to što ja ne mogu da shvatim nikad sam, to je duša. Gle, tvoja i moja misao za tren oka preleti sve svetove, za tren oka iskrca se na sunce, iskrca se na nebo. Šta je to? Ko je to u tebi i u meni? To je duša. Gospod je dao čoveku dušu bogoliku. Ona daje život telu, ona daje dobra telu, ona daje iskru telu, ona daje pravdu telu. Da! Gospod je došao u ovaj svet, da tvoju i moju dušu usavrši, da im da Božanske sile.

 

Prepodobni JUSTIN Ćelijski

[JESSY]

Праштање је изнад поста

 

Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: „Опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано!" На то Епифаније: „А ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме!" Удивљен Иларион рече: „Твоја је врлина, свети Владико, већа од моје!" - Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.

Свети Николај Жички