Чиста срца, душе и тела дочекајмо Богомладенца Христа - срећан почетак поста

[JESSY]

 

http://www.6yka.com/novost/32662/danas-je-badnji-dan-po-julijanskom-kalendaru

[JESSY]

Бог се јавио у телу[6] и са Њим се јавило све што је Божанско и савршено, и дато нама људима, дато свакоме од нас, дато Цркви Христовој да у њој и кроз њу сваки од нас стекне Истину вечну, Живот вечни, Љубав вечну, Добро вечно и све што је Божанско. Зато ми хришћани не престајемо кликтати и славити Господа Христа кроз безброј молитава и песама и уздаха, да и нас препороди, да и нас учини Својим правим следбеницима, да нам да силе да живимо Његовим Божанским заповестима, Његовим Божанским светим врлинама, да ходимо као што је Он ходио[7], да идемо трагом Његовим и да живимо у Његовом светом Богочовечанском телу Цркви, коју је Он основао на земљи.

 

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

[JESSY]

[Снежана]

Дете Христос из Витлејемске пећине не жели да Га се ми бојимо, Он улази у наше срце не страхом, не доказима Своје силе и власти, већ искључиво љубављу. Он нам се предаје као Дете и ми Га можемо заволети само као Дете и предати Му се само као Детету.У свету царују власт и сила, страх и ропство. Богодете Богодете Христос нас ослобађа од тираније власти и силе, страха и ропства. Он од нас тражи само љубав, слободну и радосну љубав. Он од нас тражи само да Му предамо наше срце. И ми предајемо наше срце беспомоћном Богодетету Које има бескрајно поверења у нас овакве какви смо.

 

Протојереј Александар Шмеман-РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Припремимо се за Божић! (1.део)

 

”Ето, девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи; С нама Бог”  (Јеванђеље по Матеју 1, 23)

Стиже нам празник неизмериве важности по живот и будућност сваког од нас. Бог је припремио несагледиво велики поклон за сваког од нас – рођење Свог Сина ради нашег спасења.

Беба Исус, који је рођен од девице Марије и Светог Духа, који је сишао са неба и својом вољом се родио у људском телу, морао је да заврши тачно одређени задатак за спасење читавог људског рода. Беба Исус није почео да постоји тада кад се десило његово рођење у Витјелему у Јудеји, јер је Он постојао пре времена и пре стварања света. Он је друго лице Свете Тројице – савршени Бог.

Човечанство је тако зашло у грех да никаква жртва начињена у молитви, благочестивом живљењу или жртвовањем животиња, није могла донети ослобођење од греха. Зато је друго Лице свете Тројице морао да се роди као човек, да невин страда страшном смрћу на крсту, да би могао исплатити грехове сваког од нас, које смо некад починили, чинимо или ћемо учинити и да би нам тиме даровао вечни живот са Њим.

Без Христове жртве свако од нас би, након завршетка овог земаљског живота, прешао у пакао и муку, јер је то плата за грех, а не постоји човек који никада није згрешио. Безгрешност није могућа грешној људској природи. 

Зато је Христос дошао да исплати наше грехе и свако од нас ко поверује у Њега као Спаситеља и Бога, добије опроштај грехова и вечни живот. Онај ко не поверује у Христа неће видети блажен живот, јер на њему остаје казна за грех и по речима нашег Господа Христа, одлази у пакао.

”Јер не посла Бог Сина својега на свет да суди свету, него да се свет СПАСЕ КРОЗ ЊЕГА. Који у Њега верује НЕ СУДИ МУ СЕ, а који не верује ВЕЋ ЈЕ ОСУЂЕН, јер није веровао у име Јединороднога Сина Божијега…” (Јеванђеље Јованово 3, 17 – 18)

”Ко верује у Сина ИМА ЖИВОТ ВЕЧНИ, а ако је непослушан Сину, НЕЋЕ ВИДЕТИ ЖИВОТА него ГНЕВ БОЖИЈИ остаје на њему” (Јеванђеље по ЈОвану 3, 36)

Неко ће рећи да су ове речи сувише тешке и можда страшне, али то је рекао сам Господ Исус, а Бог не може да лаже, јер у Његовој природи нема способности за лаж. 

Рођење Божијег Сина је највећи дар људском роду. Одатле и долази обичај код неких народа, поготову на западу, да на Божић дајемо поклоне једни другима.

Али нека ваша пажња не буде само на куповини, добром јелу после поста, давањем поклона, већ је време да се почнемо припремати за оно најважније – Христов долазак у овај грешни свет!!

Исус Христос, Син Божији, сишао је са небеског трона у шталске јасле.

Дошао је из присуства анђела у пећину за стоку.

Он, коме је створени свет само капљица на врховима прстију, постао је људски ембрион.

Он, који је својом речју стварао свет, изабрао је да зависи од бриге младе девице Марије.

Божић је нова шанса да славимо Бога, да се поклонимо пред Њим и Његовом великом жртвом за нас, јер се сасвим понизио да би постао човек и извршио свој задатак на земљи.

Зато прослављајмо Емануила, нашег Бога, који је сишао међу нас!

 

http://svetatrojicaroterdam.com

[JESSY]

„ Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као трска и да простире пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, да изломите сваки јарам? Није ли да преламаш хлеб свој гладноме и сиромахе и прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола да га оденеш и да се не кријеш од свог тела? (….) Тада ћеш призивати и Господ ће чути, викаћеш и рећи ће: „Ево ме!“ Ако избациш са себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло, и ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну, тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне.“ ( Ис. 58, 5 – 10 )

 

„Заиста вам говорим, ако неко каже гори овој: „Подигни се и баци се у море“ и не посумња у срцу свом, него поверује да ће се десити по речима Његовим, – биће му, шта год да каже“ (Мк. 11:23).

 

Чинимо милосрђе и корачајмо ка добрим делима у току поста!

[JESSY]

Зашто рођење у Витлејему? (Припрема за Божић 3. део)

 

”А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу, којему су изласци од почетка, од вечних времена.” (Књига пророка Михеја 5, 2)

Градић Витлејем једва да би се могао убројати у део Јудиних племена, због своје маленкости, али је Бог ипак изабрао да Спаситељ људског рода, Син Божији, буде рођен у овом месту. Зашто?

Један од разлога је што је Спаситељ, Месија, требало да се роди из Давидовог племена, а Давид је витлејемљанин, дакле његово племе потиче одатле.

Ипак, иако је то тачно, Давидово рођење није начинило Витлејем великим и значајним местом, већ је остао мали и безначајан, а потврду за то имамо у претходном стиху из Светог Писма. Бог са намером употребљава нешто што је мало, тихо, неприметно, да би променио ток историје.

Али зашто? 

Зато што када Бог делује на овај начин, онда људски род нема места да се хвали грандиозношћу сопствених достигнућа, већ само можемо потврдити Божију величанствену милост.

Ми не можемо рећи; ”Природно је да је Бог тако многоструко благословио Витлејем. Погледајте какву људску славу је задобио тај градић.”

Све што можемо рећи је; ”Бог је величанствено слободан. Он није импресиониран достигнућима људске славе и способности, ни мало га не привлаче наша достигнућа. Он чини све да искаже своју величанствену слободу од свега тога и покаже своју милост и благослове на местима и људима где човечанство не очекује да је заслужено, нити сматра да је логично.”

Бог је изабрао шталу у пећини да се ни један гостионичар не би могао хвалисати; ”Господ је изабрао удобност моје гостионице.”

Бог је изабрао јасле за стоку тако да се ни један столар не би могао хвалити; ”Господ је изабрао кревет који сам ја направио јер зна моје вештине.”

Бог је изабрао Витлејем тако да нико не би могао рећи; ”Величанственост и слава нашег града је по природи сузила Божији избор на нас.”

Бог изабира вас и мене, слободно и без предусловљавања, да би затворио уста људског хвалисања. Јер ми смо сви били само пагани, а не Божији изабрани народ као Израелити, али је Бог својом вољом, преко жртве свога Сина и нас присајединио својој породици, тако да се једно људско племе не би више узосило над свима другима.

Ипак најдубље значење изабира маленог и безначајног Витлејема је да Бог не дарује благослов вечносг спасења преко Спаситеља, Месије на основу наших заслуга, наше величине или наших достигнућа.

Бог не изабира људе или градове због њихове истакнутости и грандиозности. Кад Бог бира, он изабира слободан од свега тога, да би што изразитије нагласио величанственост своје милости, а не да би нагласио и наградио нашу различитост.

Зато рецимо заједно са анђелима; ”Слава Богу на висинама и на земљи мир, међу људима добра воља.”

Не слава нама!! Ми добијамо радост, а Бог добија славу (тачније, ми добијамо радост сваки пут када Богу дајемо славу, а не себи).

 

                                                              

 

http://svetatrojica.wordpress.com/?app-download=nokia

[JESSY]

 

Деца и Божићни пост – прича о Божићној јелки

Помаже Бог, драги православни родитељи,

Хтела сам да вам испричам шта смо ми урадили прошле године и сада ове, и какво решење смо ми у нашој породици осмислили када је тема новогодишње (а заправо Божићне) јелке у питању.

Захваљујући оном давнашњем писму о руској народној причи у вези са Божићном јелком (о малој сиротој јелки која је плакала јер нема ништа да поклони беби-Богу када се родио у пећиници – ево је у наставку), ми смо одлучили да јелку сваке године китимо причајући управо ту причу.

Да кренем од почетка:

Смислили смо да јелку „расклопимо“ (имамо неку прелепу вештачку јелку, да не бих куповала јелку са бусеном па ме после гризе савест што се осушила или се није примила, а и предбожићно време дефинитивно није време за бацање пара и финансирање потрошачке индустрије) тј. да је подигнемо већ првог дана Божићног поста, дакле 28. новембра.

Објаснила сам деци (ћерка има  4.5 год, син ускоро 3 год) да данас почиње Божићни пост који ће трајати све до Божића и да се тако припремамо за рођење Христа и да ћемо зато свакога дана стављати по један украс на нашу малу лепу јелкицу (и поново им испричам ту руску причу, коју они буквално са одушевљењем слушају, блиска им  је та скромност мале јелкице и узбудљиво им је како је та скромност на крају награђена и препозната од анђела као врлина. Све у свему – прелепа прича о хришћанским вредностима).

На тај начин деца, чак иовако мала, постају свесна да постоји у нашем црквеном животу један период тихог и радосног ишчекивања Рођења Богомладенца, да постоји Божићни пост.

Понекад смо правили украсе за малу јелку, а понеког дана смо стављали неке које смо правили прошле године или неки који смо купили.

Сваки пут кад бисмо стављали свако по један украс током дана на јелку била је прилика за нова дечија питања или за нову тему о којој можемо причати – нпр. да је ово време Божићног поста време када посебно показујемо Богу да желимо да будемо Његови , да будемо добри као што је Он добар, тада одабирамо неке наше играчке које ћемо поклонити сиромашној деци испред цркве и причати о томе на који начин можемо да помогнемо некоме ко је сиромашан.

Негде око Нове године смо стављали шарене украсне траке на јелку и објашњавали да ће већ врло брзо доћи Божић (а да неки људи воле за почетак Нове године да пуштају ватромете и да желе једни другима да им следећа година буде лепа и пуна радости. А ми већ пуно дана украшавамо јелку мало по мало ишчекујући најлепши празник за нас – дан када се родио беба-Бог, када је постао човек као што смо сви ми да би нам показао како да живимо и како да се понашамо да бисмо били истински срећни, да би нам било лепо и да би Бог увек био са нама).

У последњој недељи пред Божић правимо од сјајног папира анђела који стоји на врху јелке (упутство ћемо дати у неком наредном писму, веома је лако) и причамо о звезди која је водила три мудраца, и како је та звезда у ствари била анђео, јер се померала када су мудраци се кретали а стајала и чекала када су мудраци правили одмор током дугог пута.

А на само Бадње вече стављамо анђела на врх јелке, и стављамо светлеће лампице и под пригушеним светлом лампи правимо Божићни вертеп –  једну мини-представу за бабе и деде и остале госте који наврате.

Јелка нам се показала као пун погодак да се на један деци интересантан начин приближи догађај Христовог Рођења , тако да ми јелку држимо од краја новембра па све до православне Нове године.

За само Божићно јутро им код мале скромне јелкице остављамо поклоне.

Један од православних родитеља је једном написао како су његова деца боље него одрасли схватила разлику између стварног празника и маскараде (као што је Нова година), тако да смо сва та корисна искуства о којима смо ових претходних година причали искористили да осмислимо овакво решење за нашу породицу.

Ова јелка коју ми данас пред Божићни пост уносимо у кућу, није она јелка која служи што рече неко као „параван за поклоне“ и  за коју родитељи узимају кредитне картице да би деци купили поклоне (кад им већ ништа друго осим пара нису могли дати, како рече наш Патријарх Павле), него је то она мала сирота скромна јелкица која је жарко желела да има нешто своје да поклони беби-Богу када се роди ради спасења рода људскога.

Свако добро у предстојећем Божићном посту.

 * * *

Прича о Божићној јелки (једна верзија)

 

Изнад пећине у којој је Христос рођен расла су три дрвета, бор, кедар и јела, које је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они нешто поклоне.

Кедар је затресао своје гране и пред пећину су пале његове иглице препуне дивног мириса.

Бор је спустио најлепше шишарке.

А сирота јела је горко плакала јер она није имала мирисног уља у иглицама, а ни шишарки.

Јелкине сузе је видела звезда па се сажалила, и због њене велике жеље да дарује Богомладенца није дозволила да остане тужна у тој ноћи.

Послала је једну малену звездицу да се спусти на врх јелке.

Тада је јелка засјала звезданом светлошћу и дубоко се клањајући спустила звездицу пред пећину где је у јаслама на сламици лежао Богомладенац Христос.

Зато се и данас на врх јелке ставља звездица, као знак и знамен љубави према Христу.

 

* * *

Прича о Божићној јелки (друга верзија)

 

Када се Богомладенац родио у хладној Витлејемској пећини, разна дрвета долазила су да Му се поклоне, доносећи му своје дарове, разноврсне и прекрасне плодове са својих грана.

Једино је мала јелка стајала у углу и горко плакала, јер није имала чиме да обдари Божјега Сина који се од Дјеве родио.

И гле, њене сузе се од мраза заледише и претворише у прекрасне, сјајне кристале, у дивне украсе које је принела на дар маломе Христу.

Ето, зато и ми данас китимо јелку. То наш мали дар Господу.

 

http://www.pravoslavniroditelj.org/deca-i-bozicni-post-kicenje-jelke/

[JESSY]

У сусрет Божићу

У оквиру обраде теме Божићног поста, на часовима ВЕРОНАУКЕ, радили смо многе креативне активности од којих издвајамо:

Божићна честитка - ученици 4. разреда ош *Чегар* у Нишу

У трећу недељу пред Божић, на Детинце, огроман број деце 1,3. и 5. разреда се причестио на Архијерејској литургији у цркви св. Пантелејмона. Након свете Литургије, двоје ученика Донка Попадић и Михаило Јовановић су учествовали у приредби поводом празника Детинци.

У недељи пред распуст, вредни ученици ВЕРОНАУКЕ ош *Милан Ракић* са својом вероучитељицом Марином Ђокић, приредили Божићни кутак са пуно љубави, радости и креативности.

http://www.eparhijaniska.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B02/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B5/4757-%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D1%83

[JESSY]

Молитва за освећење бадњака

 

Господе Исусе Христе Боже наш који си дрво живота у рају засадио да би нам даровао вечно блаженство, и који си грехом нашим пут у рај затворио, и опет милосрђем твојим на дрвету крсном ка спасењу привео и подигао нас који смо пали; сам и сада благослови ово дрво у знак крста твога и дрвета живота и у спомен рођења твога.

И као што су витлејемски пастири горењем дрвета победивши студен и хладноћу пришли да се поклоне Теби Богомладенцу, освети и домове наше огњем спасоносним, преобрази и све нас да се поклонимо рођењу Твоме, да се спасемо и Цркви Твојој, као дрвету живота, присајединимо, јер си Ти благ и човекољубац и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, свагда, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Благосиља се и освећује бадњак овај као символ дрвета крста, живота и васкрсења у спомен рођења Господњег а за освећење домова наших, кропљењем овом водом освећеном, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Извор: Епархија ваљевска

[Schmemann]

"Божић између традиције и Православља"

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Теодосија,Епархија рашко-призренска и Дом културе Грачаница, поводом предстојећих празника, организовали су предавање "Божић између традиције и Православља". На ову тему говорио је протојереј Александар Михаиловић парох пожаревачки  у суботу 3. јануара ове године у малој сали Дома културе у Грачаници.

Захваљујући техничкој служби Дома културе у Грачаници и господину Горану Андрејевићу, Информативна служба Епархије рашко-призренске преноси предавање у целости. 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Данче*]

БОЖИЋ НАМ СЕ БЛИЖИ

Вечна Истина се роди!
Вечна Правда се роди!
Вечна Љубав се роди!
Вечно Добро се роди!
Вечни Живот се роди! - јер се Бог родио, јер се Богочовек Христос родио у овоме свету. Ето, зато је од рођења Господа Христа у овоме свету радост бити човек.

-Ава Јустин Ћелијски

 

https://www.facebook.com/pra17/photos/a.518103564876306.124545.518098048210191/901237589896233/?type=1&theater

[Никола Попмихајлов]