Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[Благовесник]

,,http://www.verujem.org/teologija/kornarakis_dozivljaj_stradanja.htm

,,Žena kad radja, trpi muku (patnju, stradanje) toga časa, no, kad rodi dete, ne spominje se više muka od radosti" Jn.16, 21.

[Isus]

Ne mora da znaci da su deca kojima se nesto desava kriva, mozda je u pitanju greh roditelja, predaka, mozda ne. Ima toliko zasto na ovom svetu za koje ne znamo odgovor; mozes se moliti da ti Bog otkrije zasto, mozes pitati neko duhovno iskusno lice, npr.monaha. To je jedan od mnogobrojnih grehova koji se vrse na ovom svetu, jedno od mnogobrojnih zala, mozemo svesti na ono pitanje kojima se bave svi narastaji, otkud zlo i greh u svetu, hriscanstvo koliko znamo kaze da je problem u zloupotrebi ljudske Bogom date slobode, Bog nas je stvorio tako slobodne volje, pa neko cini zlo, neko dobro, i psenica i kukolj rastu zajedno do zetve,

Ključno je ovo "možda". Odnosno, ključno je ovo da ne znamo odgovor.

Možemo pitati neko duhovno lice, ali odgovor ne možemo dobiti jer je ključno ovo da se ne može znati. To znači da ne može znati niko. Može samo da se nagađa. A znamo i to zašto se ne može znati. Ne može se znati jer bi svako takvo znanje o Bogu negiralo njegovu transcedentnost koja je nesporna i u tom slučaju Bog više ne bi mogao da bude suština sveta. Ne možemo znati ni za čoveka šta misli i koji su mu tačno motivi, a tek za Boga...

Ljudi sebi previše daju slobode da govore u Božje ime.

 

U drugom delu se kaže:

 

na kraju veka, tada ce oni koji su cinili zlo otici u muku vecnu, a pravednici u radost vecnu; znaci mi sve dogadjaje merimo i sagledavamo iz perspektive tog buduceg momenta

Pretpostavljam koji je to budući momenat. Ali ni o tome se ne može ništa znati. Priča o paklu i raju je pojednostavljivanje iz potrebe da se što jednostavnije predstavi ono što je daleko dublje, složenije i mnogima teško shvatljivo. Raj i pakao su stanja ljudske duše, a raj i pakao sama duša stvara i to proživljava u jedinstvu. U jedinstvu sa Bogom, svako dobro i svaka patnja, pripadaju čitavom univerzumu, još šire gledano Bogu, odnosno, svakoj duši.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Samo da dobacim, otkud smrtnost u coveku.

 

Da se razumemo, ja sam misljenja i to konstantno imam na umu, da Adam i Eva nisu moraLI nuzno zbog same prirode coveka, da padnu u greh.

 

Tako da govoreci o ogoljenoj Bogom stvorenoj sustini coveka, ne postoji nuznost padanja u greh, jer je sam covek savrseno stvoren, da bude u zajednici sa Bogom vecno.

 

Trenutno se nalazim na 18 strani ove teme, cisto da vam dam do znanja u kom kontekstu ovo pisem.

 

Savrsen covek je covek koji zivi u zivoj zajednici sa Bogom, koji je svuda u vasceloj Tvorevini svojoj.

 

Bog rece djavdjavu, mene u djavdjavu nema, ja da sam djavdjav zapitao bi se malo kako je moguce Bogu biti svuda a u njemu samome ga nema.

[Дијана.]

Зашто Бог ћути? Брат Никола написао је лијепу цртицу о томе: https://www.pouke.org/forum/blog/119/entry-1321-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0/

"Апсурдно је рећи да се Бог у све меша или да се у све не меша. У првом случају, на релацији нпр. „убица – жртва“ или „торнадо – непогода“, не можемо рећи да има Његове ни воље, ни акције; а у другом случају, ако кажемо да Он само стоји као посматрач са стране, ризикујемо да Га истерамо из историје што би било у супротности са тим да Он све одржава у постојању или да није присутан унутар богослужбеног тела Цркве. Не треба ни ово превидети: Ако постоји богоостављеност (а видимо и да Бог Син на крсту беше остављен од Бога Оца) онда постоји и прекид односа а ако постоји прекид односа онда постоји и тачка у којој Он није присутан спрам класичног става да је Он увек у све умешан. У сваком случају, немамо индиферентног Бога Који не зна за страдање. Очигледно, само из љубави према нама, Он познаје страдање и даље (а не само једном кроз историјско страдање Исуса Христа) иако оно нити одређује, нити треба Његовом Бићу. Бог, дакле, не прекида страдање никоме него Сам састрадава са онима који пате. Чудно…"

 

Још један поучан текст: "Савременост Јовове патње" - да ли је Бог и даље суверен у смислу кажњавања људског рода за гријехе, или је самоограничавајући у смислу "холокауст је цијена слободе", или нешто парадоксално треће - Бог који трпи, састрадава?...

http://www.scribd.com/doc/192778567/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B-%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%9A%D0%B5-%D0%A7%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%96%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BE-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D1%83#scribd

 

I podjednako zanimljiva, teška i intrigantna tema ovde: https://www.pouke.org/forum/topic/18451-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%98-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%81%D0%B8-%D0%BC%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE/

Još jedna povezana 'glavolomka': https://www.pouke.org/forum/topic/34035-bo%C5%BEija-nemo%C4%87/

[Срђан Шијакињић]

Znaci pouka za kraj je da gledate sve to na pogresan nacin. Svetlo polako pobedjuje tamu. 

 

Можда, али реци то онима који ће умрети у муци, уплашени и несигурни да светла уопште има... 

[Дијана.]

А што је најгоре, због тог невјеровања су и онемогућени да уђу у свјетло, бар ако класично тумачимо догме. Могуће да Бог прима страдање као мучеништво и да тад изузима невјеровање... Мучно је питање: шта с толиким људима који нису имали вјеру спрам тежине крста, који су вјеру изгубили, похулили, због свог или туђег страдања с којим су тешко саосјетили? Зар ће им се тако строго судити.. не желим да вјерујем.. Опет кад би људи знали да је Христос свјетлост која обасјава све, најтежу муку и патњу, и да заиста олакшава субјективни осјећај страдања, муке, било би боље за њих... овако остаје само: ко има даће му се, ко нема, остаће и без онога што има...

[Дијана.]

@@Иван ♪♫, brate, evo, meni je značilo... ima i duža diskusija, oko 78.strane na temi o.Save

 

Архимандрит Сава Јањић, on 02 Jan 2015 - 10:43, said:У контексту ових божанских тајни страдање човека није потребно да бисмо се ослободили силе смрти. Христос је пострадао за све нас узевши на себе све грехове света и наше лично страдање није потребно Богу да би нам дао живот. У противном Христово страдање било би обесмишљено. Ми постајемо сапричасници Христови својом вером у Христа и делима љубави којима потврђујемо своју веру и заједницу у Цркви Христовој. Међутим, ми и даље носимо страдалну људску природу, ону која је подложна болестима и физичкој смрти и која се преноси поколењима људског рода. Дакле, преноси се оболелост људске природе, а не кривица за првородни грех. Наша нада и вера је у томе да ћемо после Васкрсења у Христу живети обновљеном људском природом у којој неће бити ни бола, ни туге ни уздисања, већ само живот бесконачни. Стога наше патње и страдања нису нешто што нам Бог шаље да бисмо се ми мучили и испаштали грехове, већ су последица, с једне стране, наше оболеле природе, али и наших личних грехова којима често отварамо себе деловању болести, смрти и ђавола. Веома је погрешно просуђивати нечији живот на основу нечијих страдања и болести.

 

Архимандрит Сава Јањић, on 02 Jan 2015 - 10:43, said:Често чујемо да Бог шаље страдања како бисмо се покајали, да Бог допушта страдања. Мислим да морамо бити веома пажњиви да ово разумемо на прави начин. Страдања и патње не долазе од Бога, али Бог је у тим страдањима и патњама које долазе или по нашој природи или због грехова увек уз нас како би отворио наше срце покајању и учинио нас непосреднијим члановима своје заједнице. Неки људи тврде да су изгубили веру у Бога јер није спречио велике ратове, страдање милиона људи који умиру од болести, глади и беде. Ова перспектива посматрања Бога је крајње погрешна и богохулна јер управо наш Бог, човекољубац страда уз свако то невино дете, уз сваку невину жртву. Господ је чак и поред оних који страдају, како бисмо моралистички рекли, праведно и заслужено, чекајући и њихов вапај срца и у сваком тренутку је спреман да им отвори врата вечног живота.

 

Архимандрит Сава Јањић, on 02 Jan 2015 - 10:43, said:Зато православни хришћани који имају јаку веру страдање не виде као казну, већ као посебни благослов и дар Божији. Тешке су ове речи и зато се Богу треба молити да нам никада не пошаље више него што можемо да понесемо по својој вери.

https://www.pouke.org...76#entry1226006

[Дијана.]

https://www.pouke.org...ok=46&chap=10)   Mozda gresimo jer zaboravljamo da svi nosimo drugaciji krst. Uzasavamo se tudjeg iskusenja, a najverovatnije necemo proci kroz isto. Jer zivot ovaj je Krst. Pre svega zivot je divan, lep, pun radosti i lepih stvari, ali ne samo to, nego ovaj zivot na zemlji je i Krst.   Ima jedna nedoslednost u tekstu: Prvo kritika:   Дејан Бићанић, on 03 Aug 2015 - 13:29, said: И сада, дође неки апологета и вели ми: Бог га воли. - Па и ја га волим, али не тако да бих му дао да пострада. Бог га воли, то је сигурно, али не воли и није његова жеља да он тако пострада. - Онда, не одустајући, веле: Ко зна зашто је то добро? - Таквога бих шутнуо без размишљања да одлети на други крај света!   A zatim, kao zakljucak isti stav koji je prvobitno kritikovan:   Дејан Бићанић, on 03 Aug 2015 - 13:29, said: Смрт и зло остају. Бог их не уклања. Можда зато што цени човека. Хоће да и човек буде учесник у свом спасењу. Цени га као партнера.   Ali razumem, mi smisao moramo traziti.   Tekstu bih takodje suprotstavio sledece Hristove reci: Слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене. (Jev. po Mateju ) Ili kad pita: ,,Verujes li?" Takodje, Hristos nije ljudima govorio eto to je tako, nego je odmah isceljivao. Eno Sv. Vasilije OStroski, koliko samo iscelenja!  I kako onda iko moze da kaze da Bog ne uklanja zlo?   To je jos jedan problem koji postoji u tekstu ali nije eksplicitan: ostavlja utisak kao da je Bog potpuno napustio svet, sto ne mozemo reci; takodje moze ostaviti utisak da se svaljuje krivica na Boga koji ,,ne reaguje". Takav je prosto tekst.   Tesko je sad ista znati. Svasta jos razmisljam, ali mi je veoma tesko da pisem o ovoj temi, a neka misljenja iskreno i ne smem da iznesem (barem dok ne budem siguran).   Malo pisem sad na silu posto sam uhvatio vremena, pa mozda nisam najbolje pristupio ovoj veoma osetljivoj temi. Izvinjavam se svakome i molim za oprostaj koga sam mozda povredio bilo cime sto sam napisao.

[Blaža Željko]

Лично моје мишљење је да то нема никакве везе са греховима предака. То би значило да је Бог осветољубив и то преко сваке мере. Мислим да то има везе са слободом која нам је дата. Када би Бог спречавао злоковце да раде такве ствари, то би значило да им ограничава слободу и одређује понашање, а онда све губи смисао. Мислим да су та деца жртве несрећника који су на тај начин, злостављајући или убивши недужно створење, у ствари себе убили заувек. Чула сам да стари кажу како децу анђели умивају или да су деца анђели Божији. Исувише је страшно са стајалишта овоземаљског живота схватити страдање деце, али мислим да су она сва од Господа моментално утешена, а крвници су страдали заувек

Slažem se sasvim! Na sve treba gledati iz perspektive večnosti.

[Иван ♪♫]

@@Иван ♪♫, brate, evo, meni je značilo... ima i duža diskusija, oko 78.strane na temi o.Save

https://www.pouke.org...76#entry1226006

e, hvala, tek sad vidim, nije me obavestio ovaj tapatalk

da, ima donekle smisla sto kaze o. Sava, mada opet ima momenat koji mi nikako ne stima, ali mi se sad ne ulazi u diskusiju o time, hocu prvo da se posavetujem sa jednim prijateljem, dusa od coveka, a i razume se u ovo, posto nisam siguran sta da mislim

[Дијана.]

pa on odgovara uglavnom iz 'teorije' ali bez tih rogobatnih 'utjeha' Bog te voli, pa te kažnjava, ima povjerenja u tebe, pa padaš pod udarcima; nego pažljivo i s rasuđivanjem 'Bože daj da ljudi sačuvaju vjeru'... ne 'ne daje krst ispod snage' nego 'daj Bože vjeru/snagu da se iznese krst' koji je ko zna zašto, snašao čovjeka... 

[JESSY]

"Где је Христос док страдају невини?", питање је које многе од нас прогања. На крсту - одговор је Господ дао подносећи за нас муке на крсту. Свет је тешко излечити од зла које су људи пустили у историју. Оно расте у таласима и не смањује се. Али то не значи да не треба против њега да се боримо. А без Христа и пролажења с њим кроз муке и смрт до Васкрсења - и нема праве наде за свет.

 

Ђакон Ненад Илић

FB

[Снежана]

Можда, али реци то онима који ће умрети у муци, уплашени и несигурни да светла уопште има...

 

скоро сам негде прочитала запис логораша, у једној реченици сажета сва бол на који једноставно немаш одговор: "Ако Бог постоји, надам се да ће ме молити за опроштај једнога дана"

[ines]

Ovde na forumu često čitam o Božjoj promisli. Razmišljajući o tome, ne mogu a da ne postavim sebi pitanje da li je Božja promisao da pojedina deca trpe zlostavljanje od strane roditelja ili drugih osoba? Ako da, zbog čega su ta deca kriva? Posebno me interesuju žrtve pedofilije. Zašto Bog dopušta da deca dožive tako nešto? Kako objasniti tu pojavu sa teološkog aspekta i kako odraslom detetu koji je bio žrtva istog objasniti da postoji Bog?

Vaše mišljenje...

...to sam i ja pitala oca Jovana u crkvi Svete Petke nakon čitanja molitvi Svetog Vasilija Velikog nad jednim dečakom od godine dana!!!! on mi je kratko tada odgovorio: zbog roditelja! 

[Pancakes]

 “Nobody dies a virgin... Life fucks us all.” K.Corbain

 

U ovim i sličnim temama se ogleda neka vrsta ljudskog egoizma i antropocentrističkog pogleda na svijet.Svakako da smo svi vezani za one najbliže i našem palom biću nije jasno njihovo stradanje i patnja, i ta palost se najbolje ocrtava na ljudima koji nisu Hristovi učenici, ona ljudska patnja, ona agonija bez Boga, a zapravo trenutak da se u Njega najdbulje povjeruje. Ali ne stradaju samo oni nego čitava tvorevina i sam Bog, patnja samog Bog - Sina Božijeg.Patnja, pisao je veliki Berđajev, je posledica grijeha i zla, ali patnja je takođe i put izbavljenja od zla.Nema dualizma, patnja - blagostanje, zlo - dobro.Nema toga, nego mač i borba neprestana.Hrišćanstvo je iskupiteljska vjera, Bog silazi u svijet koji u zlu leži.Zato su smiješne i naivne pokušaji da se da se hrišćanstvo opovgrava postojanjem zla i patnji u svijetu, a sam Bog strada, primajući na sebe strijele svakog zla i patnje, ukazujući da nam treba proći kroz patnju i muku, da nam treba nadilaženje funkcije vremena i zla u svijetu, kroz njegovo mistično tijelo Crkvu.