Свештеник Георгије Максимов

[Stanoje Stankovic]

У време када, на жалост, многим људима није до краја јасна огромна провалија која лежи у свему што одликује Православну веру и будизам, текст савременог мисионара Руске Православне Цркве може да буде врло користан. Сви смо сведоци колико се често постави питање о сличности медитације и молитве, колико пута се за описивање мирног стања користе речи попут „зена“, „медитације“, „нирване“ иако најчешће онај ко то изговара нема ни најблажу представу о томе. Овај текст нам може дати корисна знања којима можемо да се користимо у разговору у коме нам се пружи прилика да објаснимо ближњем шта заправо будизам тражи, а шта је циљ Православне вере.

 

 

http://www.svedokverni.org/po-cemu-se-pravoslavlje-razlikuje-od-budizma-svestenik-georgije-maksimov/

 

 

[Севастократор]

Сви смо сведоци колико се често постави питање о сличности медитације и молитве...

 

Будисти не говоре латински, а медитација је латинска реч, из хришћанске терминологије, и значи дубоко и предано размишљање.

 

О томе колико су медитација и молитва несличне и немају везе једно с другим, говоре и упоредни преводи Светог писма, где кад на латинском и енглеском пише да неко иде да медитира, на српском пише да се моли Богу:

 

(Постање, 24:63)

 

(срп., Даничић, pouke.org) А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду.

 

(лат., Vulgata online) et egressus fuerat ad meditandum in agro inclinata iam die cumque levasset oculos vidit camelos venientes procul

 

(енг., King James online) And Isaac went out to meditate in the field at the eventide: and he lifted up his eyes, and saw, and, behold, the camels were coming.

 

 

Треба разликовати будистичку медитацију од медитације на исти начин као што разликујемо будистичку молитву од молитве.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Будисти не говоре латински, а медитација је латинска реч, из хришћанске терминологије, и значи дубоко и предано размишљање.

 

О томе колико су медитација и молитва несличне и немају везе једно с другим, говоре и упоредни преводи Светог писма, где кад на латинском и енглеском пише да неко иде да медитира, на српском пише да се моли Богу:

 

(Постање, 24:63)

 

(срп., Даничић, pouke.org) А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду.

 

(лат., Vulgata online) et egressus fuerat ad meditandum in agro inclinata iam die cumque levasset oculos vidit camelos venientes procul

 

(енг., King James online) And Isaac went out to meditate in the field at the eventide: and he lifted up his eyes, and saw, and, behold, the camels were coming.

 

 

Треба разликовати будистичку медитацију од медитације на исти начин као што разликујемо будистичку молитву од молитве.

Mislis na tihovanje?

[Милан Ракић]

Stvarno mislim da bi bilo bolje da se teolozi pozabave Istorijom Religije proucavajuci malo vise inoslavne izvore direktno, pa da onda donose zakljucke. Ne na osnovu tudjih proucavanja, clanaka ili zakljucaka, ne na osnovu recenica izvucenih iz konteksta. Jer na takav nacin i drugi nas opisuju svojima, a sve to nije ozbiljan istrazivacki pristup.

А откуда и како знате да нису? 

[Иван Ивковић]

[Иван Ивковић]

Можда вам буде занимљиво...

 

 

...

Постоје такође, бркања молитве Исусове са јогом, будистичком праксом, трансцендеталном медитацијом и томе слично. Главна разлика између хришћанства и свих других праваца састоји се у томе што је у основи нашег духовног живота Личност Бога која се открива личности верника, док поменути други путеви следбенике одводе у област апстрактног, трансценденталног Апсолута, у имперсоналну аскетику, где нема ни Бога нити човека као личности.

 

Циљ молитве Исусове је задобијање Духа Светога. Другим речима, циљ молитве је истоветан са циљем читавог нашег духовног живота, и постојања уопште, а то је обожење, уподобљење наше личности Богу. Исусова молитва је наша делатност којом сарађујемо са Божанском благодаћу на овом Свештеном путу нашег сједињења са Христом. Почињемо од просте, спољашње молитве која одговара нашем духовном узрасту, и полако напредујемо; наш живот још овде, у историји, постаје један са Његовим животом и нетварна светлост преображења прожима сваки делић нашег бића, претварајући га у присуство Божије, при чему Бог остаје Богом, а човек увек остаје човеком. 

 

Владика јегарски Порфирије

 

https://pouke.org/upload/fajlovi/knjige/poucno%20molitveni/Molitva_Isusova.pdf

 

[Милан Ракић]

Милане, озбиљни проучаваоци увек наводе одакле је нешто, често чак и чији је превод у питању и где је нешто објављено. Тиме пружају могућност другим проучаваоцима да се обрате на те изворе директно и сами, и то у целости, поткрепљују своје тврдње и своје закључке. Ја кажем теолози, свршени, не студенти Теологије, мада се и они уче том начину кад пишу семинарске и дипломске радове. Можда ћете рећи: "Па, још нису проучили довољно Свете Оце, што би проучавали друге?" Али, то је питање избора проучаваоца, јер Историја Религије је један од предмета на факултету.

Па ето, Ви сте такође теолог, или сте студирали теологију... Знате и сами да се у првој години слуша и полаже Историја религије. Уџбенике писали проф Калезић и проф Милин... Предвао (не знам да ли још увек) проф. Протић. Да ли ти уџбеници и уопште курс, по Вама-ваљају или не?

[Милан Ракић]

Таквом почетнику у Православљу изазива само отпор услед јасног одбацивања свега онога у чему је до сада налазио задовољство при читању, јер сигурно јесте иначе се не би задржавао никад на томе.

 

Па најбоље, за почетак, да му се мало снисходи некаквим "миксом" будизма и хришћанства...

 

Шалу на страну, доктор је ставио текст баш у прави пдф, тј. Православље за почетнике, управо из разлога да се "почетници" евентуално упознају, уколико их интересује-у најкраћим цртама са будизмом. 

 

Даље, кажете горе да аутор није навео цитате из оригиналних текстова. А зашто би? Просто и једноставно. Нема потребе. Довољно је речено у тексту, а ко жели брате да "иде" у источњачке религије, нико му не брани. Исто као што вероватно и неки будистички свештеник не приказује почетнику у вери из свог окружења, како се Буда може назрети у Јеванђњљима и осталим Библијским списима. Многи учени православни теолози и верници уопште (и хришћански уопште дакако), изучавали су и изучавају древне религије Истока. Остављају иза себе и писане материјале. Огледе, књиге и прочаја. Помињали сте/смо већ тамо на некој другој теми владику Николаја Велимировића... Па и Владета Јеротић је имао дугогодишњу преписку са професором Чедомилом Вељачићем (Бику Нанајиваком). И нико овде није оспорио ни њихове написе настале из дијалога и промишљања. Нити је ко (као што је покушано на нечастан начин, рекао бих, дакле, нико није довео у питање ни спасење људи ван православне вере и оних који нису могли (и умели) да спознају Бога Живога). Мислим да свети Николај у "Рату и Библији" месчини, има неколико ступњева >(категорија) где наводи-пише о спасењу инославних... Итд., итд.

 

Али НИКО, понављам НИКО од учених хришћана и теолога, свештеника и лаика, професора, те напослетку црквених великодостојника није реако својој пастви (свештенство) и својој браћи у Христу (учени лаици). Значи још једаред, НИКО никада није својим ставом, текстом, посланицопм и благословом рекао-Слободно ви упражњавајте источњачке религије и култове, нема ту никакве опасности. Слободно читајте и медитирајте, бавите се јогом и "тражите" Христа у Ведама и Упанишадама нпр. (тиме не спорим њихову вредност као религијског списа за хиндуисте, нити њихову универзалну вредност као древних религијских текстова)... Нико никада из Цркве није благословио да се током богослужења место тамјана у кадионици спале тзв. индијски штапићи... Да се слуша "Нитијананда" нпр. и мантра "Харе Кришна..." Не треба бити искључив наравно, на концу нико вама не брани да се бавите чиме год и читате шта год, али говорим о почетницима у вери и овом тексту који се налази у делу Форума предвиђеном за њих.

 

Дакле, од воље вам свакоме, како и шта ћете да читате и пишете, начин на који ћете да се молите, али ово је првенствено православни Форум.

[Севастократор]

То инсистирање да молитва и медитација имају сличности је баш натегнуто. Па и ти сам кажеш да је медитација дубоко и предано размишљање...Молитва није размишљање.

 

Уопште не инсистирам ни на чему. Поставио сам конкретан цитат, на латинском и енглеском, где пише да је Исак  медитирао у пољу, а у Даничићевом преводу, на том месту пише да се Богу помолио. Ево Бакотићевог превода, да додам и то (Постање, 24:63):

• Једно вече, кад беше изишао у поље да се Богу моли, подигав очи своје, угледа Исак камиле где иду.

Раније сам поставио и цитат на црквенословенском, где је употребљен глагол „поглумити(се)“, а што, према речнику, значи промишљати, размишљати и стоји наспрам латинског meditari.

 

Ево и на немачком (Лутеров превод, са сајта pouke.org):

• und war ausgegangen, zu beten auf dem Felde um den Abend, und hob seine Augen auf und sah, daß Kamele daherkamen.

Опет „да се моли у пољу“.

 

 

Ево и на француском (Darby, pouke.org):

• Un soir qu'Isaac était sorti pour méditer dans les champs, il leva les yeux, et regarda; et voici, des chameaux arrivaient.

 

Па и на шпанском (Reina-Valera 1909, pouke.org):

• Y había salido Isaac á orar al campo, á la hora de la tarde; y alzando sus ojos miró, y he aquí los camellos que venían.

(orar – молити)

 

Латинску реч „медитација“ свако мало видимо преведену као „молитва“, а у исто време категорички се тврди да молитва и медитација немају никакве везе, јер је медитација проклета и душепогубна.

 

Поставља се питање: ко ту брка појмове и због чега то ради и откад будисти и хиндуисти говоре латински, па своју праксу именују латинском речју „медитација“?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Gospode Isuse Hriste, pomiluj nas greshne.

 

za budiste ova molitva nista ne znaci niti za hinduse ali ej oni mantraju i sluze se njome

 

Takva mantrana i molitva za "poneti", nema izvajan od Tvorca Licnostni odnos Boga sa covekom.

 

Dakle prventsveno Licnost treba da nas zanima u trazenje Istine, toga ako nema, nema ni tragova Sina Bozjeg i takva vera nije cak ni pocetak Puta.

[Ignjatije]

Латинску реч „медитација“ свако мало видимо преведену као „молитва“, а у исто време категорички се тврди да молитва и медитација немају никакве везе, јер је медитација проклета и душепогубна. Поставља се питање: ко ту брка појмове и због чега то ради и откад будисти и хиндуисти говоре латински, па своју праксу именују латинском речју „медитација“?

 

Медитација и молитва су различите ствари. Верник се моли Богу, Њему се директно обраћа, Бићу које је личност. А коме се моли будиста?

 

Бавио сам се медитацијом некада. Она је различита од молитве Богу. Медитацијом желиш да постигнеш одређена стања свести, више нивое. На различите начине, дисањем, мантрањем, визуализацијом, одређеним положајима тела... и кроз комбинацују наведеног. Све то нема везе са молитвом Богу.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Медитација и молитва су различите ствари. Верник се моли Богу, Њему се директно обраћа, Бићу које је личност. А коме се моли будиста?

 

Бавио сам се медитацијом некада. Она је различита од молитве Богу. Медитацијом желиш да постигнеш одређена стања свести, више нивое. На различите начине, дисањем, мантрањем, визуализацијом, одређеним положајима тела... и кроз комбинацују наведеног. Све то нема везе са молитвом Богу.

Vrlo je jednostavno zasto se desava sve ovo.

 

Postalo je vrlo prihvatljivo, da se recenica Bog je svuda i sve ispunjava, koristi kao nacin, da se sadasnjem tragaocu za Istinom, ponudi svedski sto svih religija sveta, jer pobogu, pa sve je to Bog stvorio i svi narodi ce se spasiti, jer je Spasitelj tako obecao.

 

Pogotovo je to vidljivije, kad krenu "price" van svih religija i kad krenu naucni dokazi, koji sluze protivno samoj nauci, koja nema u svojoj sustini nikakvo dokazivanje i nedokazivanje Boga, posle idu razni magijski trikovi i alhemicarski znaci... sve se to zavrsava u kolachu zvanom Hristos je u svakoj religiji, to se dokaze jednim ili najvise dva citata i posle toga krene takavo obogacena meditacija, koja je naravno, neprekidna molitva, tihovanje i Bogomislije.

Sveti oci su govorili, kako je Bogomislije ravno molitvi i evo nove ideje...

 

Ideja koliko god hoceš, put je sirok i poplocan zlatom, zanimljiv i nadasve "siguran", jer svuda i u svkom momentu možeš naći за себе одговор, само је ствар тренинга и количине информација. 

 

Такви "интелигентни" рекао бих индиго људи, информације сврставају у знање а такаво знање у мудрост. Врло су агресивни и надасве брижни свом безазленом изгледу лица и "дела" својих.

[Милан Ракић]

Има више ствари у постављеном тексту којима бих могла да се итекако супротставим писцу, да критикујем, али немам жеље ни времена за убеђивањем ни око чега. Наставите како вам се хоће.

Па што не пробате на Вашем Форуму, када Вам овде не иде са убеђивањем? Лепо пренесете тамо очев текст и супростављајте се до миле воље, када већ овде у Вашем знању немате достојне саговорнике...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Има више ствари у постављеном тексту којима бих могла да се итекако супротставим писцу, да критикујем, али немам жеље ни времена за убеђивањем ни око чега. Наставите како вам се хоће.

Хвала, јер текст је ионако написан за почетнике а ти се изгледа слабије сналазиш  ту.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Наравно, убеђивање са људима униформисаних ставова и размишљања је често неуспешно! 

Па ваљда је по твојој вери у свим списима вест о једном Спаситељу, дакле униформисаност у твом срцу је најочигледнија.