"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана

[Дијана.]

Dijana ne rekoh li ja da je hriscanstvo nadprirodna religija koja nadilazi sve prirodne podele. Sv Maksim ispovednik govori o 5 podela koje moramo prevazici u ovom zemaljskom zivotu a jedna od njih je podela na musko i zensko. Ovde si me podsetila na starca Josifa isihastu koji u jednom pismu jednom duhovnom cedu prica kako je od Bga dobio dar da ne razlikuje muski i zenski rod. Tacnije receno on je vec na zemlji presao u stanje andjela.

Bas me zanima sa tvoje zenske perspektive koliko je tesko da se stoji hrabro u sprovodjenju onoga sto po prirodi imas?

Jako zanimljivo, ja sam na fb naletjela jednom, i zao mi sto ne prekopirah, kod nekog naseg sv.Oca ranog, o preobrazaju strasti i nemogucnosti njihovog suzbijanja silom (tj.ono sto je Frojd otprilike 10-15 vijekova posle 'otkrio' kao potiskivanje i sublimaciju). Nisam zapravo citala nase oce, da bih znala,  ali sam vidjela ovako pabirceci, da je nasim podviznicima bilo davano D.Sv.da vide tajne covjecje duse. Npr. taj sv.otac kog spominjes govori ono sto su filozofi-psiholozi tek u 20.vijeku cini mi se 'otkrili', npr. to spajanje zenskog i muskog principa u svakoj dusi, o tome govori i Vajninger, i Jung, a vjerovatno i neki drugi za koje ja ne znam. 

Zenska je hrabrost u trpljenju, podnosenju, a muska u odvaznosti u borbi, mada uvijek ima izuzetaka, jer svi imamo od obje prirode u sebi. 

[Trifke]

Jako zanimljivo, ja sam na fb naletjela jednom, i zao mi sto ne prekopirah, kod nekog naseg sv.Oca ranog, o preobrazaju strasti i nemogucnosti njihovog suzbijanja silom (tj.ono sto je Frojd otprilike 10-15 vijekova posle 'otkrio' kao potiskivanje i sublimaciju). Nisam zapravo citala nase oce, da bih znala,  ali sam vidjela ovako pabirceci, da je nasim podviznicima bilo davano D.Sv.da vide tajne covjecje duse. Npr. taj sv.otac kog spominjes govori ono sto su filozofi-psiholozi tek u 20.vijeku cini mi se 'otkrili', npr. to spajanje zenskog i muskog principa u svakoj dusi, o tome govori i Vajninger, i Jung, a vjerovatno i neki drugi za koje ja ne znam. 

Zenska je hrabrost u trpljenju, podnosenju, a muska u odvaznosti u borbi, mada uvijek ima izuzetaka, jer svi imamo od obje prirode u sebi. 

Da bas tako i ne rece Gospod za dzabe da ce dvoje ciniti jedno telo. :good2:

[Ненад Р.]

Треба погледати историју и прочитати како су пролазила друштва где је зло владало .Зло је побуда ниже вредности и раде га људи који нису свесни многих ствари.

[Trifke]

Треба погледати историју и прочитати како су пролазила друштва где је зло владало .Зло је побуда ниже вредности и раде га људи који нису свесни многих ствари.

Nasta konkretno mislis? Na koja drustva? Jer ne postoji ni jedno drustvo ili zajednica u kojoj ili kojem nije bilo zla.

[Дијана.]

да, јер зло је у људима-појединцима, а таквих има у свим заједницама... а страдају и невини можда и више него ''криви''..

[Дијана.]

Već nekoliko dana razmišljam, ponukana nekim idejama i stavovima koji su me uznemirili, o značaju ideja i riječi. "Svojim ćeš se riječima opravdati, i svojim ćeš se riječima osuditi". Od nas se puno traži, da preobrazimo cijelo svoje biće, i posredno, zajednicu. Da pazimo na svoja djela, riječi, i na kraju, čak i misli. Čuvena dilema spasavaju li nas naša vjera (misli, ono što nam je u srcu) ili djela? A riječi su, na kraju krajeva, most između to dvoje...Pa sam se sjetila Jevandjelja u nedelju, gdje je sveštenik poučavao o opraštanju jer tome nas je učio On, davši primjer svojim opraštanjem na krstu, 'jer ne znaju šta rade'. Pa sam dumala dalje, kako Onaj koji sve vrijeme bez osude oprašta slabim i zabludjelim grešnicima, samo upozoravajući da ne nastavljaju tako, i moli oproštaj za svoje krvnike, jer su u zabludi, šokantno strogo osudjuje gorde licemjere, one koji znaju šta rade, koji treba da služe za primjer drugima, koji imaju darove, odgovornost da svijetle a ne svijetle, da li je moguće da On nekom nije oprostio, da je nekog gotovo proklinjao, sjetih se da je to jedini slučaj da je nekog ostavio bez obećanja oproštaja. "Teško vama, književnici i fariseji (tj.učena crkvena i uopšte društvena elita) koji ste kao okrečeni grobovi, svana lijepi, a iznutra puni svakog smrada i nečistote; što jedete kuće udovičke (nažalost, opšteprisutna korupcija), što  navaljujete bremena drugima koja ni sami ne nosite, stojite na vratima i ne puštate da udju oni koji bi htjeli, a sami ne ulazite... Da nisam došao i govorio im, ne bi grijeha imali, a sad nemaju izgovora za grijeh svoj". 

[Ненад Р.]

Nasta konkretno mislis? Na koja drustva? Jer ne postoji ni jedno drustvo ili zajednica u kojoj ili kojem nije bilo zla.

У свим друштвима   је било мање или више зла , али друштва где је било више зла пропадала су као што је рецимо Римско царство.

[Trifke]

У свим друштвима   је било мање или више зла , али друштва где је било више зла пропадала су као што је рецимо Римско царство.

Vise zla u kom smislu? Zasto mislis da npr Vizantija nije imala vise zla od Rima? Ili koje je to drustvo ili drzava imalo manje zla nego Rim?

[Trifke]

 

Već nekoliko dana razmišljam, ponukana nekim idejama i stavovima koji su me uznemirili, o značaju ideja i riječi. "Svojim ćeš se riječima opravdati, i svojim ćeš se riječima osuditi". Od nas se puno traži, da preobrazimo cijelo svoje biće, i posredno, zajednicu. Da pazimo na svoja djela, riječi, i na kraju, čak i misli. Čuvena dilema spasavaju li nas naša vjera (misli, ono što nam je u srcu) ili djela? A riječi su, na kraju krajeva, most između to dvoje...Pa sam se sjetila Jevandjelja u nedelju, gdje je sveštenik poučavao o opraštanju jer tome nas je učio On, davši primjer svojim opraštanjem na krstu, 'jer ne znaju šta rade'. Pa sam dumala dalje, kako Onaj koji sve vrijeme bez osude oprašta slabim i zabludjelim grešnicima, samo upozoravajući da ne nastavljaju tako, i moli oproštaj za svoje krvnike, jer su u zabludi, šokantno strogo osudjuje gorde licemjere, one koji znaju šta rade, koji treba da služe za primjer drugima, koji imaju darove, odgovornost da svijetle a ne svijetle, da li je moguće da On nekom nije oprostio, da je nekog gotovo proklinjao, sjetih se da je to jedini slučaj da je nekog ostavio bez obećanja oproštaja. "Teško vama, književnici i fariseji (tj.učena crkvena i uopšte društvena elita) koji ste kao okrečeni grobovi, svana lijepi, a iznutra puni svakog smrada i nečistote; što jedete kuće udovičke (nažalost, opšteprisutna korupcija), što  navaljujete bremena drugima koja ni sami ne nosite, stojite na vratima i ne puštate da udju oni koji bi htjeli, a sami ne ulazite... Da nisam došao i govorio im, ne bi grijeha imali, a sad nemaju izgovora za grijeh svoj". 

 

Bogu je mnogo lakse sa carinicima i bludnicama jer oni znaju da su gresni a sa farisejima nije mogao da izadje na kraj bas zato sto nisu mogli da priznaju svoju gresnost. Znas ono samo greh koji je nepokajan nije oprosten.

[Ненад Р.]

А шта ти мислиш Трифке , где је већа вероватноћа  да друштво буде напредније и да већина  људи боље живе у друштвима где има више злих од добрих људи или супротно?

[Trifke]

А шта ти мислиш Трифке , где је већа вероватноћа  да друштво буде напредније и да већина  људи боље живе у друштвима где има више злих од добрих људи или супротно?

Pojam zli ljudi i dobri ljudi je relativan. Npr u Hristovo vreme drstveno "zli" ljudi su bili carinici ali gle Hristos se bas sa takvima druzio. Dobrim su se smatrali fariseji ali gle Hristos je bas sa njima imao najvise problema. Opasna je stvar ,sem ako nemas neko vidjenje od Boga procenjvati sta je dobro a sta zlo. Znas npr da nije svako dobro dobro vec samo ono ucinjeno Hrista radi. 

Obicno drustvena skala za procenjivanje dobra i zla je u suprotnosti sa Bozjom. Gordost je svuda prihvatljiva osobina dok npr bludnica je ponizena. Necu da kazem da blud nije zlo vec hocu reci da je mnogo manje nego gordost. 

Dakle da bih ti odgovorio na ovo pitanje moramo da definisemo o kom dobru pricas, drustvenom ili Jevandjeoskom.

[Дијана.]

Osecam se kao Juda, konstantno. Plasim se da budem deo Crkve, jer imam osecaj da cu Joj svojim zlom naskoditi. A to je poslednje sto zelim da uradim. Sve mi se cini da sam neiskrena, plasim se. Ako sam se zaista pokajala, zasto se ne popravljam? Mnogo sam gorda i zla i zato sumnjam u svoju iskrenost (i zato o ovome ne razgovaram sa duhovnim licima, osecam se kao licemer: zasto da lazem ljude koji bi me drage volje ispovedili i pruzili ruku pomoci?). Ono sto znam je sledece: Isus Hristos je Sin Boziji, Bog je duh ljubavi, duh zivota. To sam osectila na jednom pricescu. I ono sto me potpuno porazava jeste cinjenica da je Gospod dao da tom prilikom osetim neizrecivu blagodat, a da Ga ja uporno, neprestano, konstantno izdajem svakom mislju, recju, delom, a sto je najgore - tvorevini Njegovoj skodim, iznova i iznova. Poznah Ga (oniliko koliko mi je dato), ali ne verujem sebi i svojoj nameri da cu ostati na putu istine.

 

Osecam neizmeran strah da skodim svima oko sebe, Crkvi i da lazem Gospoda i time Ga vredjam, dakle, u pitanju su licnosti, a ne posao ili kakva profesija. U svakom slucaju, ako ko vidi ovo, molim da odgovori makar u poruci. Oprostite. I, da, plasim se odgovornosti koje Hriscani imaju. Stalno imam osecaj da cu sablazniti druge i da cu nekoga odbiti od vere i spasenja, zato se drzim "po strani". Volim da citam pouke Otaca i SVeto Pismo, ali imam osecaj da je bolje da "iz daleka" gledam Crkvu, bolje mi je da sama propadnem, nego da druge povucem sa sobom.

 

Ne zelim da Crkva Hristova bude "na losem glasu" zbog mene, toga se plasim. Mozda pridajem sebi previse znacaja... Ne znam, ali znam da: "I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi" (1Kor. 12,26)

 

Odlicno, mada u nekom drugom kontekstu, shvacen pojam hriscanske odgovornosti. Samo, nije dobro ostati po strani, iz straha da ne bi sablaznili druge; kao sto nije dobro ni mudro da odbacimo hriscanstvo ukupno, kao vjeru i kao pogled na svijet i kao nacin zivota, ako su nam teske neke zapovijesti. 

[Дијана.]

Nisu hriscani "mutavci" koji se kao blede senke provlace kroz zivot. Hriscani su pozvani da budu "so" svetu, da mu daju jasan ukus, miris, boju, jasan pravac, a ne bljutavost. Svetitelji se nisu provlacili kroz zivot kao aveti da se ne slucajno ne dodirnu profanog, nego su se borili. Padali i dizali se. Bili aktivni, u aktivnom odnosu sa ljudima i svetom, zivi vise nego iko! I svojom pojavom su "zuljali" svet! Ne moze se ziveti u svetu bez trvenja, borbe, "deljanja" iz dana u dan... Nije zivot sladunjavi, romanticni film. Zivot je borba, svakodnevna, utoliko vise sto si hriscanin, a to podrazumeva, u najmanju ruku, "izborano celo"!

 

 

 

али зе питам : шта ми заправо добијамо тиме што се повлачимо пред лошим стварима и који је наш допринос цркви , ако се повлачимо пред таквим стварима? Ми тешко можемо да утичемо на друге , али да дамо свој допринос цркви , свакако да можемо и не треба да гледамо друге и шта они раде

[Lore]

Колико у нашој помесној Цркви има верујућих који су духовни наркомани, духовни месечари, падавичари, хистеричари, скрупланти или ходајуће духовне пустиње, лешеви који дишу? Колико је верујућих у дубокој духовној наркози или у духовној еутаназији? Колико је клиничких пенитената или теже духовно настраних? Колико је верника који све знају, али немају срца и љубави!? Колико је оних којима се духовни вид отвара у часу када се заувек затвара?

 

Тмина и помрчина, незнање и незналаштво, мрак и мрачнине: безнађе, одступање, скретање, изопачење и лагање и лажи, најтрајније разбијају веру и верујуће. Права вера увек уводи у мирну луку вечности, а не у урвине и дубодолине. Вера ослобађа од сумњи и тескоба, нужности, и дарује души чудесан мир, вечну срећу и небеску радост. Вера дарује сва Блаженства. Вера изнемогле подиже, слабе окрепљује, жалосне теши и светли као какав светионик великом надом.

[Toma]

Прескочи по неки оброк и помоли се Богу за те које називаш ...

падавичарима и лешевима, и - изненадићеш се шта 

ће Господ Бог да уради и са њима и са тобом!