"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана

[Дијана.]

Ако човек мало боље размисли. Православље је против свега са овога света, а једина срећа коју у Православљу можеш осетити јесте кад пева херувимска песма и кад лијеш горке сузе покајања. xD

Ni ne znaš koliko si potrefio  To ti je paradoks, kao kad u Karamazovima kaže: Bićeš veoma nesrećan, ali u tom bićeš ispunjen.

Pravoslavlje zahtijeva um otvoren za paradoks, za neočekivano, za mijenjanje sebe, otvaranje drugom, davanje drugom... To je veoma bolan proces sazrijevanja...

[Иван Ивковић]

 To ti je paradoks

Само полако, да не збунимо човека...  

[Дијана.]

Pa ti si reko da je pobrko lončiće a ja da je potrefio.... Ne, neće se zbuniti .. Sve je tako kako je reko, i još mnogo više, i još mnogo bolje, i još mnogo gore.. MI se previše trudimo da misionarimo kao, sve ozbiljno, ultra učeno, ozbiljno i pametno, a potreban je humor, i radost ljudima, definitivno... Rigidnost, krutost, prividna zabrana na sve što obično ispunjava čovjeka, to može da zaplaši početnike i da otjera one življeg temperamenta ekstraverte.

[Bokisha]

Ni ne znaš koliko si potrefio  To ti je paradoks, kao kad u Karamazovima kaže: Bićeš veoma nesrećan, ali u tom bićeš ispunjen.

Pravoslavlje zahtijeva um otvoren za paradoks, za neočekivano, za mijenjanje sebe, otvaranje drugom, davanje drugom... To je veoma bolan proces sazrijevanja...

како је ово лепо речено...јел то твоја мисао?

[Дијана.]

Jeste u smislu da nisam copy paste i ne sjećam se da sam pročitala

Nije u smislu da naše misli nisu naše misli, znaš već, nego ih crpemo iz nekih izvora 

U stvari to je nešto o čemu sam razmišljala nakon nekih rasprava sa ateistima... (mada to u principu ne radim tj.ne raspravljam se s njima)

[Иван Ивковић]

Само, колико је то уствари парадоксално. Само из перспективе историје и палог разума, рекао бих. У вечности парадокси не постоје, за Бога чуда не постоје... Свет који је "Ђорђе" поменуо је у суштини исти на који и ми мислимо, само што га вас двоје посматрате као човековим грехом и смрћу заражену творевину која "у злу лежи", док сам ја имао у виду свет као васељену, велико дело које "створи Бог и би добро".

Господ је управо проповедао (у) "парадоксалним" ситуацијама да би нас очистио од предрасуда.

 

potreban je humor

Без даљњег. Но "свака птица својим гласом пева"... 

[Иван Ивковић]

Znate šta Karelin kaže o humoru, da razvraća i podstiče na blud?

Цитирај. Цео текст ако може. Овако се да посумњати да је извучено из контекста. Египатски пустињаци су се такође шалили, па и после њих... Све је то у реду ако се разумно приступа.

[Дијана.]

Ne, ja ne znam, vrlo malo skoro ništa sam pročitala od Karelina... i uopšte o vjeri.

Vrlo malo znanja imam o vjeri.

Trudim se da je živim

[Дијана.]

To govori o prepodobnosti i 'prepodobnosti'. Pravi pravoslavni monah se nikad ne smije, istina, ali se uvijek osmjehuje cijelim licem, ne samo usnama, i naprosto sija. Problem je kad svjetovnajci uzmu  kao personu (vanjsku ličnost) zabrane a nemaju taj istočnik života iznutra. Inače, osnova naše vjere je radost - radost što smo oslobođeni, što smo djeca Božija, što volimo Hrista i jedni druge.. Hristos nam je zapovjedio 'radujte se s onima koji se raduju' a ne da budemo ubice radosti. I da budemo kao djeca (radosni, nezlobivi). Kad nešto voliš, radostan si. Kad vidiš ili samo misliš o nečemu/nekome koga voliš, radostan si, kao i kad radiš nešto što je pozitivno i što te ispunjava. Hrišćanin voli svog Gospoda i nikad nije bez ljubavi,  i kad je najsamlji i najnesretniji. To je osjećanje slično zaljubljenosti ali bez erotske komponente.. Mi se iz ljubavi trudimo, a ne iz ropske poniznosti... Hristos se nije smijao jer je u svakom trenutku bio svjestan opšteljudske patnje, kao što i ljudi koji su melanholični više su 'našteljeni' na tugu i saosjećanje nego na izvornu radost. U svijetu punom zla i stradanja tako je malo razloga za radost, osim ljubavi i nade... a to su osnovni postulati naše vjere. Tako da ničeanska kritika hrišćanstva kao 'propovjedništva smrti' uopšte ne stoji. Nema životnijih i hrabrijih i nesebičnijih ljudi od pravih hrišćana. Jung kaže da se Ničeu pred kraj života prikazivao Hristos, koga je toliko osporavao, i tumačio to svojim psihološkim zakonitostima (iz nesvjesnog ide ono što se svjesno poriče...to da bog čeka a ne juri, čini mi se potiče od Junga ili je on to citirao ).. Niče je bio veliki nesretnik i Hristos je znao njegovo srce...  

Elem potrudih se čitav esejčić da napišem pa nadam se da ćeš se potruditi i ti da pročitaš, kad se već ne baviš učenjem onog što moraš.... Uzdravlje

[Иван Ивковић]

Međutim, ova užasna slika je skrivena od nas...

 

Ово може да буде пресудно. Ко је сакрио то од нас и зашто? Ако се све дешава по промислу и божјем допуштењу уначи да и у овоме има смисла. Само јаки духом имају увид у ову истину коју је о.Рафаил изнео. Па чак и они често из снисхођења прибегавају шали иако за тим сами и немају нарочиту потребу. На крају не заборавимо да постоје разне врсте смеха, као и разне врсте плача (нпр. из очаја, из покајања...). Погледај шта о светом Антонију Великом пише у Добротољубљу (из ког се отац Рафаил несумњиво учио духовном животу):

Ипак, понекад је он допуштао извесно попуштање у напорним подвизима, као што се види из једног његовог одговора ловцу. Причају да је један ловац, ловећи у пустињи дивље звери, угледао аву Антонија како се шали са братијом и саблазнио се. Желећи да га увери да је понекад потребно растеретити братију, старац му је рекао: "Узми лук и затегни га". Он је тако учинио. Старац му рече: "Затегни још". Овај затегну. Он му опет рече: "Затегни још". Ловац му одговори: "Ако лук затегнем преко мере, пући ће". Тада му је старац рекао: "Тако је и у делу Божијем: силе братије ће се растројити уколико их преко мере будемо напрезали. Због тога је понекад потребно давати одушка братији". Чувши то, ловац је доспео у умиљење и од старца је отишао поучен. Укрепивши се, братија се врати на своје место.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro106.htm

 

 

Православље је против свега са овога света

 

О. Алексеј Јанг - Шта је „световност“?

[Дијана.]

На крају не заборавимо да постоје разне врсте смеха

Sveti patrijarh Pavle se smijao blago i šalio bez zlobe. Takva šala je način da se na prijatan način ukaže na nešto negativno.

Jednom sam imala priliku da čujem sablasno zlobno kikotanje djavoimane osobe... bukvalno da se zalediš.  

Nego, kako ono bješe od 'so svijetu' dodjosmo do šale i smijeha? Drugi žanju gdje mi nismo sijali

[Дијана.]

Знаш где се крије моје незадовољство. Крије се у томе што видим да се на најогавнији начин, који је недостојан не верника, већ човека како људског бића, у маниру најгорих сеоских алапача и сокачара (исто важи и за мушкарце) зинуло у клир  па се само гледа ко шта ради, ко шта једе, ко шта пије, ко шта вози и остало. При томе, све пуца од зависти и гнева и свима је дупе зинуло само за паре. А док се то тако ради дотле поред нас самих стоји онај мученик из Витезде, кука и јауче. Јел нам сметају владике и попови? Одлично, преполовимо, ма шта пола, утрећинимо оно што дајемо попи и лепо дамо ономе коме требе, директно из руке, ми сами. Без посредника, нема делегирања овлашћења. Ево ти попе 200 дин. ово остало 'ћу да дам Милу Џуџи. Него знаш шта је проблем Јанко. Проблем је што се нема херца. Пише се и прича, оговара, сикће и палаца језиком на најогавнији начин ал се зато пред попом ћути и смерно сагиње глава. Е то лицемерје је најгоре. Ћути се јер се сутра може указати прилика за неки положај у цркви, можда могу да аванзујем па да будем близу таквих привилегија, зато ћу да пљујем са стране ал кад треба ја ћу из страха и да ћутим и будем послушан.  Значи, немојте давати паре попу, не дајите паре цркви, дајте их директно ономе коме треба, а са попом све у брк, ја са тим немам никакав проблем. Скините са себе ту грижу савести. Олакшајте себи. Урадите било шта, само немојте оправдање за своје нечињење тражити и пребацивати на владике јер је то најгора врста самооправдавања. То је типичан световњачки трип у Срба коме су сви други криви. Америка је крива, Русија, ЕУ, држава је крива, влада, општина, месна заједница, комшија, сви су други криви.  Јако је тужно то што се цела прича око цркве своди на социјалу и каритативну делатнот. То значи да као људи (о вери да не говорим) на нивоу свести нисмо мрднули од Адама коме само треба да се наједе и легне са Евом, и да нас је дух времена толико снажно завитлао да ћемо тако треснутио одземљу кад олуја буде стала да нећемо знати ди се налазимо.

 

 

То је уопштено објашњење мог става, јер многи ставови теолога ове на форуму поодавно личе баш на то, на завист и гнев, још прецизније, на једну циничну згађеност и огађеност у којој је у цркви све црно, ништа не ваља, све је пропаст, зло, распад, баханалије, тотална лудница, и онда обавезно се дода оно ћу-ћу, ћа-ћа по ходницима, шта се ради испод жита. Не би ме чудило да неки људи из цркве стварно обавештавају Бљуц и остало смеће, онако из ходника, по систему глувих телефон, и то баш из оних мотива које сам поменуо.   А никако да се именују конкретни људи у цркви. Дакле да не би личило на пљување и избацивање парола типа оног што каже Лепи "владике не верују у Бога", именујте тачно, именом и презименом ко је владика, конкретан преступ, конкретну ствар коју замерате, кад, где, шта, како, с ким. Догодило се то и то, мотиви су ти и ти, речено је то и то, присуствовао и може да посведочи тај и тај. Него, убаци се бува, као са стране се нешто чуло и сазнало, из друге, треће руке, а овде се представи као да је из прве јер су неки деценијама у цркви, па ваљда они знају најбоље какво је стање, и оно, то је сигурно тако, 100%, ту нема сумње, нема двојбе, а кад се приупита за конкретно одма је све увијено у неку заверу, не зна се ко с ким и коме ради иза леђа, а и не сме баш да се каже.   У принципу, кад мало боље размислим и  сагледам ствари, мени и не смета то што се пљује. На разним темама и у разним дискусијама већина ми је драга и симпатична. Само ми је ето жао кад видим шта из неких људи излази, то ми је основни мотив да реагујем на таква писања. Моје је да због себе и ради себе, зато што хоћу, испуним онолико колико за сада могу. Онај ко неће, не мора. А владика оваквих и онаквих и свакаквих и никаквих, и у тешким и у тежим временима и било је и биће, нит су ови први ни последњи, и ту краја нема. Само треба бити реалан, не треба идеализовати и неће бити ни црно ни мрачно.

[Дијана.]

Све у свему, нека црквена власт слабо ослушкује, па се долази до разних "разочарења". На жалост, доста добрих теолога је скрајнуто зато што нису били подобни или су били превише паметни. На жалост, Црква исто слабо ради на едукацији народа. Ми искрено говорећи имамо слабо верујући народ и народ који нема благе везе о вери (не говорим о "високој теологији")... Овде највише влада паганизам. Мислим да неке ствари треба мењати и да је свака здрава критика и више него добра. Зато мислим да теолози који овде критикују, тј указују на неке негативне ствари, то раде заиста из љубави. Јесте можда мало (или мало више) разочарани или некоме изгледа као непримерено, али добронамерно указују на те неке ствари, јер да није тако отишли би они одавно које куде. Здрава критика није ништа лоше, већ је веома потребна. Није све цвеће и лептирићи, зато немојмо да се заваравамо и да живимо у неком идеалном свету и у некој бајковитој верској литератури. Ако нисмо спремни на критику и на мењање лошег, онда нисмо за боље. И неке ствари треба називати правим именима. Већ је речено, а многи немају појма колико су теолози-вероучитељи, многи свештеници, као и неки верници, на првим линијама објашњавања и извлачења флека киксева који се дешавају по Цркви, а узвраћено им је... Али на крају свега, народ када чита овде на форуму, по медијима или по чаршији, он не зна многе ствари, нити га интересују, па самим тим, све што се каже као нека критика, била оправдана или не, он накалеми још 100x горе, па онда долазимо да је и народ незадовољан, а појма нема због чега, али поверује наслову неких новина и то му је једино мерило, а не гледа ширу слику. Па је тако на свима одговорност за изговорено.

Jeste, može se reći, bez ostrašćenosti i zlobe da postoje teške pojave,(tj.prestupi klira kao onih kojima je više dano i od kojih se više traži i čije su sablazni daleko teže u odnosu na nas 'nižnje') kojih se stidimo i koje nas bole, i koje nam kao prst u oko bacaju oni koji traže racionalizaciju svog etičkog komoditeta koji im daje ateizam. Ali uglavnom rijetko ko može bez štete po svoju dušu o tome šta da kaže i na primjeren način (i oni koji bi to mogli tako reći uglavnom nemaju potrebe za tim), to su neke stvari duhovne prirode o kojima nema potrebe razglabati. Hajde da pričamo riječi koje liječe, uzdižu i popravljaju... Hajde da kolektivno preuzmemo odgovornost onih koji bi da svijetle... Mada razumijem i odobravam da je potrebno i opravdano da razobličavanje dođe ma otkud ako već ne dolazi odande odakle bi trebalo (tj.iz crkve tj.klira), jer savjest i istina i pravda moraju odnekud da se projave, to je od Duha (slično kao što nama bude melem kad se obični ljudi Hrvati distanciraju od ustaškog zla ako već njihova crkva to neće). Poenta je da činimo, a ne da pričamo, jer priča neminovno vodi u klevetu i sablazan; i to kao i uvijek, u svakoj društvenoj patologiji, da činimo da predupredimo više nego na razobličavanju zla. Kad je zlo počinjeno, mi bi spremno pilatovski da operemo ruke, 'nisam ja, on je kriv', međutim, budimo iskreni pa priznajmo da nismo spremni ni komšiju da prijavimo čije žene i djece jauke čujemo a kamoli nešto krupno u crkvi oko koje kruži 'strah, tajna i autoritet'. U tom smislu, jesmo 'svi za sve krivi'... Neće biti da niko nije znao za teške stvari (u crkvi) gdje su ljudski (dječiji) životi bili u pitanju, a šta je iko preduzeo??? Neće biti ni da su svi zlotvori i pedofili u crkvi, i da je crkva lopovska i pedofilska organizacija... Neće naše pristajanje uz te klevete privući one van vjeri i crkvi, naprotiv. (Budimo mudri a bezazleni)..Neće biti da u Crkvi Bog više ne stanuje.. (kad/ako bude tako, Maran Ata)...

[Иван Ивковић]

Nego, kako ono bješe od 'so svijetu' dodjosmo do šale i smijeha? Drugi žanju gdje mi nismo sijali

Што, зар нема везе с тим? Нпр. "да ли је хришћанин со земљи ако се смеје или је просто неодговоран" (као што би се дало закључити из цитираног одломка о. Р. Карелина)?

Али добро је што надгледаш...

[Aquilius Cratus]

Sveti patrijarh Pavle se smijao blago i šalio bez zlobe. Takva šala je način da se na prijatan način ukaže na nešto negativno.

Jednom sam imala priliku da čujem sablasno zlobno kikotanje djavoimane osobe... bukvalno da se zalediš.  

Nego, kako ono bješe od 'so svijetu' dodjosmo do šale i smijeha? Drugi žanju gdje mi nismo sijali

 

 Sa druge strane o. Justin Savinski se salio i smejao na jedan sasvim drugi nacin, sto bi povrsni ljudi mogli protumaciti sablaznjavanje malih, koji odstupa od ove koncepcije sv. Pavla pa se ipak tesko moze nazvati demonskom i otpadnickom. I ako nacin smeha kroz intonaciju i mimiku moze da ukaze na dublje motive tog smeha to su isuvise povrsni pokazatelji da bi se (samo)njima vodili pri oceni i proceni demosnkog odnosno logosnog u necijem postupku pa i smehu. Moze neko da se smeje grohotom ako je dozivljaj onoga cemu se smeje nesto sto ukazuje ili upucuje na logosnost naspram besmisla, previse je tu evolutivnog nasledja u neurobiologiji koja kontrolise reflekse pri smehu da bi smo tako lako napisali formulu koja kazuje da ce dobrocudan i dobronameran smeh uvek bilo nama milozvucan i tih/blag.