Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Zoran Đurović]

  On 9. 11. 2014. at 20:23, RYLAH рече

Још не мож праћење? Обећавам да нећу да шаљем ласцивне поруке, само бих да шпијунирам и преносим де треба.

Нема. Иначе, не треба да бринеш, све уредно преносе и завијају у уметничку форму. Када бих се бринуо о "душебризницима" ништа не бих урадио у животу. Рече ми скоро један епископ: Е, то нисам чуо (пустили буву пре неку годину да ме је жена напустила и одвела децу јер више није могла да трпи тај терор). Ја му кажем: Ма то, владико, ни ја нисам знао. Овде живим у истом стану са њима, али ме позваше неке друге владике да ме питају да ли ми је драга утекла. Необавештен сам о томе, а ако ми се свакодневно привиђају, онда сам случај за везивање.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 10. 11. 2014. at 11:18, Zoran Đurović рече

Када бих се бринуо о "душебризницима" ништа не бих урадио у животу.

 

Су то оне комшије? Па ми узму уздах: Комшија опет се бринеш за мене?  

[Нифада]

  On 10. 11. 2014. at 10:59, Zoran Đurović рече

Изгледа лепо и амбициозно. Проблем је будућег запошљавања некога ко прође овај курикулум. Но, како времена иду, верујем да ће бити потребе за овим кадром, како у црквеним тако и државним институцијама. Дипломирани студент овог смера би требало да буде сналажљив.

Хвала!

[Марјанн]

Оче, које је ваше мишљење о теологији митр. Јована Зизијуласа?

[w.a.mozart]

Avo, zanima me šta misliš o ovim ikonama?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/4960-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA/

 

To je ovaj ikonopisac

 

 

http://www.galerijapero.com/profesori/dragan-markovic/

[Zoran Đurović]

  On 30. 11. 2014. at 21:48, Марјанн рече

Оче, које је ваше мишљење о теологији митр. Јована Зизијуласа?

Крајње позитивно. Проблем је када га идеологизирају. Ретке су сувисле критике на његову теологију. Сигурно је један од најзначајнијих православних теолога у последња 2 века. Са њиме, ако се узму ситније ствари, се разилазим сасвим по погледу на Августина. Проблем је што је узео да га критикује а није га читао. Другачије се не могу објаснити крајње неосновани његови судови, јер, парадоксално управо многе његове критике Августина експлицитно се налазе у текстовима хипонског свеца.   

[Guest]

@@Zoran Đurović,

Oce, po cemu zakljucujes da Mitropolit nije citao Avgustina?

 

Moze li nesto konkretno? 

[Zoran Đurović]

  On 30. 11. 2014. at 21:59, w.a.mozart рече

Avo, zanima me šta misliš o ovim ikonama?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/4960-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA/

 

To je ovaj ikonopisac

 

 

http://www.galerijapero.com/profesori/dragan-markovic/

Симпатичне. Класика. Крајње пристојне. 

[horatio]

Оче, како гледате на Августиново учење о броју спасених који треба да надомјесте пале анђеле и колико по Вашем мишљењу кореспондира Августинова "друга фаза" са калвинизмом. Хвала!

[Дејан]

@@Zoran Đurović, Pre godinu dana sam čuo da je na nekom simposionu razočarao katolike svojim nepoznavanjem sv. Avgustina.

[Zoran Đurović]

  On 29. 12. 2014. at 9:49, horatio рече

Оче, како гледате на Августиново учење о броју спасених који треба да надомјесте пале анђеле и колико по Вашем мишљењу кореспондира Августинова "друга фаза" са калвинизмом. Хвала!

Ја нисам стручњак за Калвина. Ово са Августином је једноставно: Он је замишљао Цркву, Небески Јерусалим као тот спашених особа. Сада, та есхатолошка црква, која је тело Христово, је ван времена и простора, односно она вечно постоји а Бог ју је таквом створио. Није му одједанпут пала на памет, али није ни нека напоредна стварност са Њим. Производ је његове воље, и нешто што је друго у односу на њега, али иако од вечности не може се поистоветити са Божијом вечношћу јер је створена. Другим речима нешто може постојати одувек а бити створено. Августин није имао другог језика. У току своје рефлексије се развијао. Ово је била само једна идеја о надомештању отпалих анђела. Да се сачува Божије предзнање и првенство воље. 

Иначе, јансенистичко и калвинистичко учење не могу да се поистовете са августинијанизмом. Дуго за објашњавати... Код Авгиустина се чува увек промисао/предодређење и људска воља. Првенство има Божија благодат, али никада као она која "неодољиво" предодређује на један или други исход. Тај израз једноставно не постоји код Августина.    

[Zoran Đurović]

  On 29. 12. 2014. at 9:35, R2D2 рече

@@Zoran Đurović,

Oce, po cemu zakljucujes da Mitropolit nije citao Avgustina?

 

Moze li nesto konkretno? 

Не, написаћу текст, ако Бог да. Верујте ми пак на реч да је то недискутабилна ствар. Немогуће да га је читао а да пласира Августинове ставове (критикујући Августина) за своје. Онда би био плагијатор. Реч је о непознавању Августина и прављењу неке идеолошки консистентен приче о августинијанизму као о корену зла католичке теологије. То је и код католика био проблем зато што су средњевековни читали скрипте, извадке, флорилегије а не сама Августинова дела.   

[horatio]

  On 29. 12. 2014. at 14:28, Zoran Đurović рече

Ја нисам стручњак за Калвина. Ово са Августином је једноставно: Он је замишљао Цркву, Небески Јерусалим као тот спашених особа. Сада, та есхатолошка црква, која је тело Христово, је ван времена и простора, односно она вечно постоји а Бог ју је таквом створио. Није му одједанпут пала на памет, али није ни нека напоредна стварност са Њим. Производ је његове воље, и нешто што је друго у односу на њега, али иако од вечности не може се поистоветити са Божијом вечношћу јер је створена. Другим речима нешто може постојати одувек а бити створено. Августин није имао другог језика. У току своје рефлексије се развијао. Ово је била само једна идеја о надомештању отпалих анђела. Да се сачува Божије предзнање и првенство воље. 

Иначе, јансенистичко и калвинистичко учење не могу да се поистовете са августинијанизмом. Дуго за објашњавати... Код Авгиустина се чува увек промисао/предодређење и људска воља. Првенство има Божија благодат, али никада као она која "неодољиво" предодређује на један или други исход. Тај израз једноставно не постоји код Августина.    

Оче, хвала за одговор! Рекао бих у свом незнању да Августинов мисаони развој, који се очитује у његовим делима, као и његова потреба да напише књигу како га треба исправно читати омогућује врло различите интерпретације његовог дјела. Мој лаички утисак на основу његових књига које сам читао је да је у другом периоду његовог стваралаштва предодређење прогутало слободу човјека.

 

Нажалост, моје непознавање латинског језика ме својевремено одвојило од дањег и студиознијег проучавања Августина. Утолико сам Вам више захвалан за превод "De beata vita"! 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Blagoslovi oče. Uh kako meni nije jasna večnost.

 

Šta znači Spasiteljeva reč da u Carstvu vremena neće biti a sami ljudi biće više nalik andjelima.?

 

Šta je to što odavde nosimo u večnost?

[Zoran Đurović]

  On 29. 12. 2014. at 22:17, Volim_Sina_Bozjeg рече

Blagoslovi oče. Uh kako meni nije jasna večnost.

 

Šta znači Spasiteljeva reč da u Carstvu vremena neće biti a sami ljudi biće više nalik andjelima.?

 

Šta je to što odavde nosimo u večnost?

Гениталије. Шалим се, али сам и озбиљан. Проблем будућег, ткз. духовног тела треба посматрати кроз Преображење на Тавору (о томе говори Исус као о пројави Царства небеског, кад каже да ће неки од ученика видети га). Тело је постало светло, али је задржало материјалност. Исто имамо и код Томе Неверног (не мислим на Николића), где му овај вели да пипне, јер дух нема тврдоћу (материјалност). Чак и једе. То је све нагнало вгустина да ревидира првобитно разумевање Павла да крв и месо неће наследити Царства, у смислу да ће се анихилирати. Августин због тога касније говори о овом актуелном телу које се преображава: духовно, зато што је на располагању духу, лакше и непропадљиво у односу на актуелно. Анђеоским се назива зато што нема више размножавања. Долазак Царства и преображај природе затварају сваку могућност неком додавању или одузимању. То је тај Исус који је од вечности и у коме су сви спашени: ту никада није било нити ће бити промене. То уопште не личи на првобитни, митски рај.