Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Zoran Đurović]

пре 12 минута, brankavu рече

Aвво, може ли још једном одговорити......Знаш ли можда где си ти утицаји виде у практичном животу Цркве?

Не. Нисам добро ових дана... 

[brankavu]

 Благодарим.....јавим се кад оздравиш авво!

[Кратос]

пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Не. Нисам добро ових дана... 

Drž se avo.Biće bolje.

[grigorije22]

Ako moze teleogumen na argumentaciju iznetu u ovom klipu.

 

[Кратос]

Spajdermenologija 

[елТорнеро]

On 24.3.2017. at 10:58, Zoran Đurović рече

Не. Нисам добро ових дана... 

Није важно да си добро, важно је да си добар, ипак, буди нам добро, јер у брату нам је спасење.

[Матусал]

Помаже Бог др Зоране. Имао бих једно питање за вас, не познајем вас довољно али ово др би требало да значи да имате компетентност да дате одговор.

Господ када је слао апостоле на проповед рекао им је да ће имати невоље у свету, да ће их свет омрзнути, да ће их назвати велзевулом као и онога који их је послао и на крају да ће их побити мисећи да Богу службу чине, што се и догодило.Мислим да није потребно цитирати ова места и да знате о којим стиховима се ради.

Моје питање је да ли истина Христова и покушај њене пројаве у свету нужно мора бити гоњена? Да ли је гоњене и страдање једноставно аксиом који мора бити испуњен?Да ли је Христова појава у времену увек осуђена на прогон и распеће?

Један врло искусан духовник ми је рекао слугу Божијега ћеш познати по томе што је увек прогоњен и има много непријатеља.

Занима ме ваше мишљење о томе. Хвала унапред.

[Zoran Đurović]

пре 9 часа, Матусал рече

Помаже Бог др Зоране. Имао бих једно питање за вас, не познајем вас довољно али ово др би требало да значи да имате компетентност да дате одговор.

Господ када је слао апостоле на проповед рекао им је да ће имати невоље у свету, да ће их свет омрзнути, да ће их назвати велзевулом као и онога који их је послао и на крају да ће их побити мисећи да Богу службу чине, што се и догодило.Мислим да није потребно цитирати ова места и да знате о којим стиховима се ради.

Моје питање је да ли истина Христова и покушај њене пројаве у свету нужно мора бити гоњена? Да ли је гоњене и страдање једноставно аксиом који мора бити испуњен?Да ли је Христова појава у времену увек осуђена на прогон и распеће?

Један врло искусан духовник ми је рекао слугу Божијега ћеш познати по томе што је увек прогоњен и има много непријатеља.

Занима ме ваше мишљење о томе. Хвала унапред.

Ја сам добар пример да је то тако!Митр. Амфилохије ми није за 5 година дао ниједну ђаконску плату, али ми није уплатио ни радни стаж. Од 1996 до 2002 био сам парох у Смедереву и тада је све било редовно. Требало је да примам половину прихода са парохије, али се у мом случају направио изузетак. Динара нисам примио. Од када сам при Васељенској опет радим као бесребреници Козма и Дамјан, иако сам статут митрополије налаже да будем плаћен из касе (они који немају активну парохију), као и да ми се уплаћује за пензију. Наравно да је све то нехуманио поступање против Писма и канона, али ко те пита... 

Имао сам одбрањени магистарски на најпрестижнијем патристичком институт на свету, био пред одбраном докторског, конкурисао на БФ за асистента на патрологији, они су примили неквалификованог човека (нема једног дана специјалистичких студија) уместо мене. Још су били измислили да сам се развео... 

Овде смо због неких пропалих сликарских послова избачени из стана, нико се од православне браће не огласи, барем да нас пита како смо... 

Знам да квалитетни свештеници бивају углавном гоњени, али и многи други лаици пролазе кроз искушења. Ретки су који не страдају. Сада ми не пада на памет ниједан пример нестрадалника, али их ваљда има... 

[grigorije22]

Sta znaci to kada se kaze da je Bog nekome poslao bolest? Mi znamo da bolesti nastaju ili usled spoljnjih uticaja i nezdravog nacina zivota ili usled mutacija u genima.

[Јанко]

Ako moze teleogumen na argumentaciju iznetu u ovom klipu.
 

Аргументе?!?!?

[grigorije22]

пре 11 часа, Јанко рече

 

Аргументе?!?!?

 

Dobro aja tvrdnje a ne argumente.

[Матусал]

пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Ја сам добар пример да је то тако!Митр. Амфилохије ми није за 5 година дао ниједну ђаконску плату, али ми није уплатио ни радни стаж. Од 1996 до 2002 био сам парох у Смедереву и тада је све било редовно. Требало је да примам половину прихода са парохије, али се у мом случају направио изузетак. Динара нисам примио. Од када сам при Васељенској опет радим као бесребреници Козма и Дамјан, иако сам статут митрополије налаже да будем плаћен из касе (они који немају активну парохију), као и да ми се уплаћује за пензију. Наравно да је све то нехуманио поступање против Писма и канона, али ко те пита... 

Имао сам одбрањени магистарски на најпрестижнијем патристичком институт на свету, био пред одбраном докторског, конкурисао на БФ за асистента на патрологији, они су примили неквалификованог човека (нема једног дана специјалистичких студија) уместо мене. Још су били измислили да сам се развео... 

Овде смо због неких пропалих сликарских послова избачени из стана, нико се од православне браће не огласи, барем да нас пита како смо... 

Знам да квалитетни свештеници бивају углавном гоњени, али и многи други лаици пролазе кроз искушења. Ретки су који не страдају. Сада ми не пада на памет ниједан пример нестрадалника, али их ваљда има... 

Катастрофа. Не знам колико је у вашем случају ствар до епископа или до поповских кланова- ,, удружења занатлија,,. Мени је лично позната структура грабљиваца и отимача, савршених уцењених послушника са путером на глави, у свему лојални надређеном који их је помиловао и поред њихових грешака држећи их тиме на удици. У таквом окружењу слободни и побожни ревнитељ и подражавалац отаца са својим ставом је дисидент који стално закера и измишља новине, нелојални побуњеник и непослушни бунтовник. Неприлагодљив парохији и њеним обичајима и правилима( јер село је јаче од попа), финансијски кваритељ парохије. Ако је још и образован ствар се двоструко компликује. Ктитори и приложници као и утицајни грађани или пак они са политичким позицијама су најпочаснији гости у цркви и заслужују пуну пажњу, они ревносни обични хришћани ( Христоносци) заврше као добра публика приликом сваког већег празника или догађаја. Ситуације где црквени одбори дрмају парохијама без најмањих трагова црквене свести и посматрају Цркву као било коју другу институцију, а имовину цркве сматрају народним наслеђем. Често држе попа у неизвесности ако не жели да сарађује.

У таквој атмосфери ревностан свештеник се врло лако подвргне притиску,и вештим полуистинама и интригама се преда клевети, натовари му се највише обавеза и тешких ситуација са повећаном одговорношћу, оптерети се у приватном животу и појачају се егзистенцијални проблеми и онда се чека погодан моменат слабости да му се отсече глава али тако да сва кривица спадне на њега самог јер је ето био непослушан и непокоран саветима колега који су му добронамерно сво време говорили да то његово понашање неће изаћи на добро. Посла тога му се име све мање спомиње док се потпуно не преда забораву а они наставе да живе своју животну идилу за коју мисле да им је од самог Бога дарована.

[Zoran Đurović]

пре 18 минута, Матусал рече

Не знам колико је у вашем случају ствар до епископа или до поповских кланова

Препричали ми попови: На једној слави у Смедереву, каже вл. Игњатије: Кукали сте ми да је поп Ђура (данашњи Римски Ава) проблем, он оде, а овде се проблеми и неслога удвостручише!

Бих у Јасенку на слави, један прота каже владици: Видите, преосвећени, ми га послали за Рим без иједне седе, а он сав поседео! - Па то је зато што човек чита књиге, а ви само Требник!

Један други прота, после неке свечаности у Смедереву, у мом присуству каже владици: Преосвећени, одкад је о. Зоран почео да прави емисије на Тв Смедереву, ми не можемо да ходамо улицом, а ни да издржимо у канцеларији јер нон-стоп нас људи питају: Шта то прича тај ваш поп?! Он је поделио народ!

Иначе, моја жена је тада добила псоријазу; скоро је овде изгубила посао у ресторану јер јој је газдарица видела руке, и отпустила је. Иако псоријаза није заразна болест. Моја Госпа није хтела да се суди...

Ових дана чујем да неки лик шири причу како му се митр. Амфилохије заклео да сам ја уствари рашчињен, али да се то због буне у народу не објављује!  Видиш, пријатељу, какве све лудачке приче могу да се продају простом свету? Мене може само мој надлежни епископ да рашчини, а овде нисам добио ниједну епитимију за све ове године. То многе нервира, јер мене и сличне не могу да саблазне са личним гресима владика, него све увек саветујем да иду у своје цркве и да се ману аброва о свештенству или проблема око којих се не разумеју. Сада се нека баба разуме у отворене или затворене двери! Али то је опет лењост и назови мудрост наших претпостављених (не свих) који неће да таласају... Ја јесам грешан човек, али повода за рашчињење не дајем. То што имам дугачак језик, то је друго, али зато сваки може да пресавије табак и на црквени суд. Зато неки из цркве раде испод жита да би се обрачунавали са мном.

Ми смо једина православна нација која нема своју цркву у Риму. А имамо попа, тј. мене од 2002. И све је било готово да добијемо цркву, али се покојни митр. Јован у једном моменту попишмани (детаљи и разлози ће писати у мом житију), тако да је од готовине направио вересију, а њега су италијанске власти протерале из земље (тужила га је црквена општина из Трста; не због проповедања Христа него због пара). Са Игњатијем смо се договорили да пређем код васељенаца код којих сам и данас. Сада има једна симпатичн причица, али опет по мојим леђима: како је за вл. за Италију напокон дошао нови, Андреј, ја му напишем писмо да ли би да се сада напокон оствари тај план о прављењу парохије. Сретнемо се и са српском заједницом из Рима у руској цркви св. Екатерине, после службе почне прича, шта би и како могло да се уради, и вл. крене са причом око тога како је ово велелепно, хор од 20 људи, десетак јеромонаха, све у злату и сребру, и ја се јавим за реч: Видите, треба разумети да је Путин ово направио у брк католицима, јер са брда гледа на Ватикан, а све најскупље је ставио унутра. То је тежак професионализам и треба да знамо да иза тог пројекта стоје заједно држава и црква. - Кад ми скочише за очи вл. и амбасадрорка: Па ми имамо сјајне односе, ево, амбасада је послала ауто по мене на аеродром, ми се супер слажемо итд... ја им рекох: Не доводим у питање вашу узајамну љубав, али треба да знате да то кошта (јер други амбасадор, при Ватикану ми је отворено рекао да држава нема намере да да за попа) и да се не заносимо са овим сјајем. Тада Андреј настави: Ја знам да је о. Зоран одличан сликар, али не знам како пева. Одмах сам му рекао: Кад ја певам мртви устају из ковчега и трче да се баце у гроб! Наравно да треба и благољепија, али пошаље Бог помоћ (ја сам као парох увек имао дечка који је фантастично певао), али црква није певачко друштво. Нисам чуо да је Златоусти лепо певао, али је ипак задужио Цркву више од 100.000 певаца.

Елем, од тог сусрета прође 2 године, нико ме више не позва, иако је вл. обећао да ће ме звати и платити све трошкове. Код нас су времена библијска, осим ако се не ради о твојој кожи! Тако чујем да рече једном свештенику: Отац Зоран је много добар, али не могу двојица владика да буду у епархији!  Битно је да ми критикујемо католике да је Папа једини епископ, а сви други привесци, док исти осећај колегијалности немамо у сопственим редовима. Попови су нижа врста и главна врлина треба да им је бескичмењаштво и лоботомија, јер има ко ће за њих да мисли. То су наше болести и незрелост. Јер неће да се укапирају различите службе које имамо. Ив Конгар је учио папу Јована 23, и папа се није осетио угроженим, јер је, као зрео човек, знао да су различите службе и дарови. Није било ситуације да када ми је Игњатије рекао: Уради тако, да ја то нисам урадио. Јер је то структура цркве. Могу да пробам да га разуверим, али да не извршим, иако се не слажем интимно, не. Јер је црква хијерарскијски структурисана. теолог има своју мисију, дар и то треба да развија. Паметан владика ће то поштовати. Неће се осећати угроженим. Ја код мога митр. Генадија имам апсолутну слободу, мада бих попио епитимију или био избачен ако бих почео да причам против пт. Вартоломеја. Пишем јако отворено, и самом митр. сам скренуо пажњу да треба да се ради на избацивању оног злосрећног ороса из 1756. Не рече ми да сам богохулан.

Једном приликом му напоменух за једну заједницу која се саблажњава што он не одобрава покрштавање католика, ја му поменух да им пошаљем отачке текстове и каноне, а он каже да то не радим да се не би отврдоглавили. Наравно да им нисам послао. Нисам ја митр., него он. Не дајем ја одговор за те душе, него он. Ја само за оне који су у директној вези са мном и то што ми се одобрава као мисија. Зато постоје књиге, друга дела итд. где имаш сву слободу. Не одузимају ти је. Нисам сигуран да бих је код Амфилохија имао. Као што је Конгару било забрањено да неколико година предаје или пише без да буде претходно редактован. Нису баш сви били тако зрели као папа Јн 23 или Павле 6.               

[Матусал]

пре 5 часа, Zoran Đurović рече

ја му напишем писмо да ли би да се сада напокон оствари тај план о прављењу парохије

Код нас се све завршава кроз политику, да ли кроз државну или црквену зависи од ситуације, и наравно све у складу са интересима појединих структура. Тако је кроз историју било и у Византији и у Риму и Александрији.... тако је и данас....Избори се за позицију да би ти се отвориле могућности.....

[Zoran Đurović]

пре 9 минута, Матусал рече

Избори се за позицију да би ти се отвориле могућности.....

Па ја сам се и изборио за ситуацију да могу да нервирам естаблишмент и причам "своју" причу. Кошта скупо, али шта да се ради. Ја ни најмање нисам глуп дечко да не знам како функционишу ствари, али сам проценио да са овим цехом Конобару могу да причам Христову причу. Није нам рекао Исус: Ко ме следи има да се обогати и ужива.  Рекох једном приликом Амфилохију: Владико, требало је дакле да дам завет сиромаштва да бих постао богат? - Заћутао је.

Достојанство се плаћа. Мени је задовољство да ме паметне владике читају, архимандрити наших најзначајнијих манастира, о поповима да не причам, да ме прате светогорци, што ми делује крајње ненормално, али ствари тако функционишу. Проповедаће се са кровова, са балкона. Ако је од Бога, нема човека који ће то спречити.

Ја се препознајем у Павла (2Кор 6, 1-10): А сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију (имам их који посрну); Јер говори: У време погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења! Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама; у ранама, у тамницама (само сам био пред судом неколико пута, а на кратко у војној тамници), у бунама, у трудовима, у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемерној, у речи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и левим, у слави и срамоти (углавном у срамоти), у грдњи и похвали, као варалице и истинити, као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани (још увек), као жалошћени а увек радосни (ово је 100%), као сиромашни а многе богатећи (idem), као они који ништа немају а све поседују. - Амин.

Хришћанство није хипи ствар, неки мјузикл, мело-драма са хепи ендом... Не постоји толико света ствар коју би Господ могао створити, казивао је св. Григорије Синаит, а да је човек са својом перверзијом не би могао упропастити! То треба да имамо на уму. Тако ћемо схватити да је благ јарам Господњи, да је он благ срцом и да ћемо у њему имати одмора. А свет је овај направљен као вежбалиште. Као римска арена. И зуби звери те претворе у хлеб Господњи. Живот је озбиљна ствар. Нисмо у видео игрици. Нема више живота. Нема трговине са Господом. - Ово велим у одређеном контексту, али би било дуго да објашњавам.

Сада, шта би било кад би било, кад би карте на столу биле другачије итд., то је само игра. Не знам за друге, али ја се кладим на ову карту. Стојим иза ње. И има доста људи који осете да је могуће да не лажем, него да искрено верујем у то што говорим и радим. Да ли је то баш тако, рећи ће Исус у последњи дан. Не интересује ме људски суд. И на крају, сигурно је да речи које преносим су много слане. Бљутаве сигурно нису. Ја верујем да су осољене добром сољу, али има многих којима се та со чини горком. Зато ме грде или хвале, зато веле да сам преварант или сведок истине.

Ако смем да кажем једну у корист своје каузе: Никад нисам видео неког секташа и јерерсијаха као сиромаха! Ево га и пример најновији нашег Артемија. Лети тамо-амо, а мене нема пас за шта да уједе. Ово поменух, зато што људи се занесу, па кад падну у прелест не умеју да из Писма и Отаца узму објективно параметре и просуде се по томе.