Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

Непрестано богоопштење:

у тишини срца,

у уздржаности ума,

у ћутању целе душе,
 

 

то доводи до серафимске чистоте унутрашњег човека. Из те чистоте могу се видети све ствари и сва бића у њиховој првобитној чистоти, као одсјај чистоте Творца свих ствари и свих бића. То виђење изазива најчистије сузе у човека.

Јер и суза понекад није друго до морска вода.

 

Свети Владика Николај

[Снежана]

[dada 982]

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe?

                                                                                                                               Vladika Nikolaj Velimirović

[Данче*]

- Оче, шта је живот?
- Битка, дете моје. У којој најпрецизнији може промашити. И најопрезнији се може преварити, У којој и срце јунака може задрхтати, А непријатељ и дању и ноћу напада. Ова битка целим светом влада, И у њој се мора до краја остати.

 

Св. Царски Мученик Николај

[Снежана]

Какву љубав према пријатељима један човек нуди, такве ће и пријатеље наћи. Свак има онаква пријатеља каква заслужује. Према каквоћи и величини жртве налазе се и пријатељи. Ја се морам отказати свега нискога, да бих могао имати за пријатеља онога, чију висину душевну љубим. И морам се отказати себичности љубећи несебичног пријатеља. И морам се отказати грубости љубећи племенитог пријатеља.

Пријатељство је једно школовање. Какво пријатељство онакво и школовање. Некога пријатељство диже к небу, некога вуче у пакао. Пријатељства, које значи заверу против добра, има доста. Таква пријатељства се снују много и у нашој средини. Пријатеље се они, који нити се познају нити поштују нити један за другог жртвују. Пријатеље се људи различите душе, не због душе, него због добити. Пријатеље се људи различитих начела, не због начела, него због богаћења. Због концесија и лиферација, због пљачке и крађе!

Пријатељима се зову често привремено и они, који се из дубине душе презиру. Осмејкују се један на другог често они, који осмејцима сузбијају излив мржње један против другог. Ах, ти осмејци пријатељски! Они често значе завесу над паклом. Пријатеље се често људи из кукавичлука; често из бојазни један од друтог; често из сујете; често из досаде. То је привремено и рачунско пријатељство, - највећи коров, који на земљи расте и највећи стид људски!

-ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ

 

 

[Данче*]

Не треба да те плаши што је у Цркви већина лоша, а што је добрих неколицина. Јер је Барка, која је у усред Потопа била слика Цркве, била широка доле и уска горе, а на врху мерила се једним лактом (Пост. 6:16). Верујемо да су доле биле четвороножне животиње и змије, а горе птице и људи. Било је широко, тамо где су биле звери, уско тамо где су живели људи; јер је Света Црква заиста широка у броју оних, који су са телесним разумом, уска у онима који су духовни. Јер где Црква страда од морала и животињских путева људи, тамо проширује своја недра. Али тамо где брине о онима, чији су животи засновани на духовним стварима, њих води ка највишим местима; али пошто их је пар, овај део је узак.
И што има више порочних, то их морамо више трпети у стрпљењу; јер на гумну за вршидбу, мало је зрна које се уноси у житнице, а много је плеве која се сажеже огњем.

Свети Григорије Велики

[JESSY]

''Треба добровољно прихватати то што Бог шаље, и тада ће бити лакше живети, треба веровати Богу....''

[JESSY]

Нека ваш први покрет,чим се пробудите, буде знак крста, а прве ваше речи - речи Исусове молитве. Када можете, говорите Исусову молитву уз бројанице, а када сте заузети послом, без њих. Када вас спопадну какве маштарије, не противите им се сами већ се на њих баците каменом. А камен је Име Христово, молитва Исусова...Одагнати помисли није у вашој моћи, али не примити их - јесте: одгони их Име Исусово. Ако је молитва понекад непажљива, расејана, не треба клонути духом. У време молитве наше се усне освећују Именом Господа Исуса Христа.Постојано се држите Исусове молитве: " Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног". Исусово Име руши све демонске насртаје.Они не могу да победе силу имена Христова. Зашто је и како се то збива ми не знамо. Знамо само да је у стварности управо тако.

      Преп. Варсонуфије Оптински

[JESSY]

Човеково је да се труди, а Христово је да даје силе. То увек бива у правој сразмери. Да не би : или човек постао аутомат, или Бог непотребам.
                                    Свети Јустин Ћелиски

[Данче*]

Нама је сигурна победа. Ми ћемо сигурно победити вас кроз смрт за Господа Христа. Јер ми не можемо да се боримо са вама непријатељима, али ето, Господ Христос се бори за нас, кроз наше страдање. Само трпљењем спасавамо душе своје. Не бој се они који су с вером. Бој се онога што убија људскост.

-Свети Григорије Ниски

[Данче*]

"Малаксавам од искушења". Немој да малаксаваш, брате.
Бог те није оставио и неће те оставити. Међутим, знај да је непромењива пресуда коју је Владика изрекао нашем заједничком оцу: У зноју лица свога ћеш јести хлеб свој (Пост.3,19). Злато које се усија у пећи држе кљештима, ударајући га чекићем, те оно постаје чисто и подесно за царски венац. Тако и човек, подржаван моћном и делотворном молитвом светих, бива опаљиван невољом, примајући ударце искушења. Уколико све трпи са благодарношћу, постаће син Царства. Дакле, ма шта да се деси са тобом - све служи на твоју корист, како би и ти стекао смелост пред Богом.

 

-Свети Варсануфије и Јован

[JESSY]

“Сваки човек је дужан да носи болести другог. Ко је савршен? Ко се може похвалити да је своје срце сачувао неокаљаним? Стога, сви смо болесни и свако ко осуђује свога брата не увиђа да је и сам болестан, зато што болесник не осуђује другог болесника.”

Старац Јефрем Аризонски 

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Боље сами себе да осудимо да нас Господ не осуди. Ако сами себе осудимо, онда се зна да смо се покајали и да нећемо више грешити. Не судимо другима да се не би судило нама. Праштајмо да би се и нама праштало. Мени је Бог све, Бог је биће моје… Душа моја љуби и благодари и хвали непрестано Господа. Бог се никоме не свети. Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак. Сваки човек се мора претопити као што се злато топи, из зла у добро, из лењости у рад, из незнања у знање, из немудрости у мудрост. Заједница са Богом јесте живот и светлост и наслада свима добрима. А оне који одступају од Њега Он отпушта, јер су то они сами изабрали. Ко Бога неће, Бог се ником не намеће. Који Њему хоће, тај ће брати рајско воће. Удаљење од светлости јесте тама, удаљење од Бога јесте смрт. Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора.

 

старац Тадеј