Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

“Нема истине без љубави, ни љубави без истине“Св. Јустин Ћелијски

[JESSY]

"Немојте рећи да је попуштање знак слабости. Шта је веће: да ли побиједити самога себе и задобити благовољење Божје и име благодарнога, племенитога човјека, или бити исмијан за слабост од неких безумних људи? Не, баш овдје ми можемо објелоданити торжество нашега хришћанског образовања, испробати сталност наше врлине."


(Прота Ј. Толмачев).

[JESSY]

И осталим помислима (ћу ти рећи): Положи на Бога
сваку помисао, говорећи: „Бог зна шта је корисно'', и
умирићеш се, те ћеш постепено стећи силу да трпиш.


Свети Варсануфије

[JESSY]

О, човече, сродниче земље, и пепелу, и непостојани створе: данас си богат, а сутра сиромах, данас здрав, сутра болестан, данас весео, сутра тужан, данас у слави, сутра у понижењима, данас млад, сутра стар, данас на престолу, сутра у гробу. Не узноси се, него обуздај гордост .


(св. Јован Златоуст

[Данче*]

Љубав једино не треба захтевати. Може се плакати, када је нема, и радовати, када постоји.
Људи греше, захтевајући љубав.

 

Свети Јован Шангајски

[JESSY]

"Ако се будеш молио за друге,  тебе ће цело небо заступати".                                 

Св. Јован Кронштатски

[JESSY]

Хришћанин који живи у свету не треба да чита Свете Оце који су писали за монахе. Каква је корист од читања о добродетељима које се не могу испунити на делу? He може бити никакве користи, него само штета, која се састоји у томе што се у човеку пробуди маштање о духовном стању које њему никако не приличи. Ово маштање ће понекад да лажно наслађује уобразиљу умишљеним добродетељима, а понекад ће наводити на душу униније и очајање, када видимо да те добродетељи не можемо да испунимо, и свагда ће нас одвлачити од добрих дела која нам заправо доликују, те ће на тај начин чинити наш живот пустим и бесплодним. Хришћанин, чији је удео да живот проводи и оконча у свету, треба да чита Свете Оце који су писали за све хришћане уопште.

 

Свети Игњатије Брјанчанинов

[Данче*]

Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао. Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге. Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно.

 

Свети Филарет Московски

[JESSY]

Што је теже од тебе немој подизати, и што је дубље од тебе немој испитивати, да не умреш. (Прем.Солoмон)

[JESSY]

Псалам 126

"Ако Господ не сазида дом,узалуд се труде они који га зидају;ако Господ не сачува град,узалуд не спава чувар."

[JESSY]

Када не бисмо били у Божијим рукама у сваком тренутку нашега живота испуњеног тешкоћама, ми саме те тешкоће не бисмо могли издржати. Зато, сазнање да ништа не бива без Његовог допуштења треба да нам буде утеха. Разуме се да постоје многе тешкоће које се дешавају нашом кривицом. Али је наше да то не буде тако, него да нас Господ на Страшном Суду призна за своје. И то кроз све наше мисли, настројења, речи и дела.

 

патријарх Павле

[Данче*]

[Arsenija]

 

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/35/f2/08/35f208e83243989e325c1f33f9798203.jpg

[Bokisha]

Стреми духом ка Христу

За јединство са Христом није довољно само сједињење нашег тела и Христовог Тела. Примање Христовог Тела је благотворно кад духом стремимо ка Њему и сједињујемо се с Њим. Примање Христовог Тела, уколико се духом одвраћамо од Њега, има сличности с тим како су Христа додиривали они који су Га тукли, који су Га ударали и разапињали. То што су Га додиривали није им послужило на спасење и исцељење, већ на осуду.

Свети Јован Шангајски

Пријатељ Божији15.07.2015

[Данче*]

Већ и само многословљење са онима који живе животом другачијим од нашег, довољно је да растроји унутарњост пажљивог (духовно сабраног) човека. Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословљење и разговор, изузев онога који нам је на узрастање познања и приближавање Богу (Исаак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Прич. 11, 12) и који пази на уста своја, чува душу своју…

 

Преподобни Серафим Сaровски