Православна порука, мисао дана....

[Снежана]

"Ко хоће да иде за мном... нека узме крст свој... (Мк. 9,34)". То значи да пред истим оним избором пред којим су оне ноћи стајали сви - и Пилат, и римски војници, и јеврејски вођи, и гомила, и сваки човек у тој гомили - стоји свако од нас увек и сваки дан свога живота.То пре свега значи непрестано живети у сагласју са својом савешћу, живети у светлости суда савести. Ево, и дан данас пред лицем читавог света безбожници хапсе људе који "никаквога зла нису учинили", муче их, и бију, бацају у тамницу или конц-логоре. И све то "по закону", све по послушности и дисциплини, све "у име поретка" и "за добро свих". И колико је и дан-данас " Пилата" који перу руке, колико је са-мо и дан-данас војника који се труде да испуне своју војничку дисциплину и колико и дан-данас има људи који послушно и ропски урличу, или у најбољем случају ћутке посматрају тај тријумф зла у свету.
Протојереј Александар Шмеман

[Данче*]

Ко хоће да иде за мном... нека узме крст свој... (Мк. 9,34)
Шта значи - узети свој крст? Значи: бити спреман на свако злопаћење, чак до саме смрти, уколико се јави потреба одбране части имена Божијег.
Шта значи - носити свој крст?
Значи: безропотно и великодушно трпети свако злопаћење, макар срце и осећало велику бол.
Шта значи - следити Христа, тј. узети крст свој и за Њим ићи? То значи - имати истинско покајање и приносити плодове покајања, те ради љубави Божије трпети свако злопаћење које се деси, угледајући се на самог Христа који је страдао за нас (грешнe).

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/11054345_940303035989688_7922974732849955306_n.jpg?oh=78f024572b51f0d4d98a594dafc6d0f8&oe=5586C10B&__gda__=1438265697_b042acbb0f65efa6b40f91cc0db476bf

[Снежана]

Када нас сколе невоље, када срце опседну, опколе помисли сумње, малодушности, незадовољства, роптања, тада треба да приморамо себе на често, полагано, усредсређено понављање речи: Слава Богу! Ако искрено поверујеш у овде изнети савет, па га у придошлој невољи провериш на самом делу, угледаћеш чудесну силу славословљења Бога, обрадоваћеш се јер си нашао толико корисно, ново знање, обрадоваћеш се јер си добио тако моћно и подесно оружје против унутрашњих непријатеља.

Од самог звучања тих речи, изговараних при навали мрачних помисли туге и унинија, од самог звучања тих речи, изговараних уз приморавање, готово самим устима, само струјањем ваздуха, стресају се, дају се у бекство ваздушасто - ништавни кнезови, развејавају се као прах на јаком ветру све мрачне помисли; од душе одступају тегобност и досада, прилазе јој и у њој се настањују лакоћа, спокојство, мир, утеха, радост. Слава Богу!

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

 

 

 

 

 

[JESSY]

Je li svedočenje nečijeg greha osuđivanje? Ako moraš da svedočiš da je neko učinio nešto nevaljalo, ne uveličavaj nego svedi njegov greh na najmanju meru, žaleći ga i koliko je moguće pravdajući. Jer svedok je svedok, a nije sudija. Ali ako ti svedočiš što si video, pa uveličaš greh grešnika, grdeći ga i osuđivajući ga, onda nisi ni svedok ni hrišćanin nego osuđivač, pre sudijske odluke. Tako ćeš ožalostiti Hrista Koji je za njega plati Krvlju Svojom.

 

*******************

 

Nije dovoljno samo očistiti svoju kuću, pa je držati praznu i hladnu. Očišćenu kuću treba namestiti, i napuniti i ukrasiti i okaditi i zagrejati. U takvoj kući može se bez stida dočekati visok gost. Nije dovoljno ni kandilo duše naše samo očistiti da se blista, nego ga treba i naliti uljem svih vrlina, bez ijednog izuzetka. Takvo kandilo pali Duh Božji, i ono svetli u tami.  

[JESSY]

Нема теологије без љубави, нема Христа без љубави, и обратно: нема ничега без Христа. Негација Христа је негација свега. И нема сасвим оствареног живота мимо Заједнице. Залудно је писати о еклисиологији, ако немамо опитни доживљај, сусрет, однос у Цркви. Однос жив, здрав, остварен, а не замаскиран подчињеношћу и надређеношћу. Однос спонтан, искрен, а не један у зидинама храма, а други ван њих – као да крштени из Цркве излазе и добијају нова лица. Залуд писати о христологији, ако не срећемо Христа у ближњем и у Светој Тајни, ако Га попут Његових савременика отвореног срца не прихватимо као Свог: не као далеког Бога Судију, ни мистичног Бога култа, већ као овде присутног, у нама Живућег и у ближњем Сакривеног – Христа, Пријатеља, Савезника.

 

[JESSY]

Једнога дана дођоше људи усамљеном монаху. Упиташе га:
- Који је смисао твога живота у ћутању?
Монах је захватао воду из дубоког бунара. Рече својим посетиоцима:
- Погледајте у бунар! Шта видите? Људи су гледали у дубок бунар.
- Не видимо ништа – рекоше.
Након кратког времена позове пустињак опет своје посетиоце:
- Гледајте у бунар! Шта видите? Људи су опет гледали доле.
- Уистину, сада видимо сами себе! Монах рече:
- Гледајте, кад сам малопре захватао воду, она се узбуркала. Сада је вода мирна.
То је искуство тишине: Видиш самога себе!

 

[JESSY]

Ћутање чува огромну духовну снагу, у ову енергију коју смо растрачили бадава, улива се ријеч молитве, она се одомаћује у човјечијој души као луталица који се вратио из далека под кров очеве куће.

[Данче*]

Никакво ми зло не могу учинити људи ако у мени нема рањивог места нити ће ме ожалостити пакост споља ако нема пакости у срцу мом.

 

Мисли Николаја Велимировића

[JESSY]

Човјеку је неопходна Божија близина. Нема праве врлине, и нема истинске чистоте, без Божије близине. И зато је Бог постао човјек, а Црква је вјечна заједница Бога и човјека. Кроз Свето крштење, кроз Тајну причешћа и кроз Свете мошти, стичемо искуство да се Светиња може дотаћи. Рецимо, ето, крај моштију Светитеља, човјек се лакше моли Богу.

 

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Божија близина

[JESSY]

Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увредио не опрашташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увређен, па си увреду тек после годину дана успео да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: после једног месеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стрелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља ни најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

 

Преподобни Нил Сирски

 

Додао садржај:: Пријатељ Божији

 

[Данче*]

Нестрпљење је узрок сваком разочарању. Нестрпљење је побуна против онога "нека буде воља Твоја".

 

 

Свети Николај Велимировић

[Arsenija]

Нити нам строг живот без праве вере у Бога може што помоћи, нити нас право исповедање вере без добрих дела може претставити Господу.Него треба обоје заједно да бива,да би човек Божји био савршен и да не храмље никаквим недостатком.Јер вера спасава,када љубављу у Богу чини добра.

Свети Сава

[Arsenija]

"Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама.Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале. Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу. Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.'' ( Јован 10:7-10 )

[Arsenija]

Покајање је измена живота. Потребно је да човек оде до свештеника или свог ближњег и да му каже шта му ремети мир. Чим наши ближњи саучествују у нашем страдању ми добијамо утеху и снагу.

Отац Тадеј

[JESSY]

„Највећа непријатност је – твој однос према животу“. — Архимандрит Јован Крестјанкин