Песнички покушаји форумаша

[Manolis]

Ово узмеш за рефрен и напиши још стихова па шаљи неким рокерима да направе музику уз песму

 

 

[Aleksandar.Radojevic]

Heruvimi Jerusalimski zapevaše a duša mi svaku reč razumeše. Stresoše se kosti moje od straha pred Tobom, Svevišnji, i zbog nezakonja svojih zažalih. Zaigra mi srce od radosti pred Tobom, Pastiru. Evo Nade moje, moga Iskupitelja! , zapeva srce moje. Al' ne smedoh Te pogledati od straha da greh u očima mojim ne vidiš, pa suzama spirah ovozemaljsku prašinu sa zenica svojih. Stid me obuze jer shvatih da prah sam samo, golotinje svoje postideh se pred tobom, te se sakrih. O Veliki, nemadoh oči da čitavu ti lepotu sagledam! Sklopih kapke jer na tamu su svikli pa me tvoja svetlost boljaše. No dušom te i dalje videh. Oprosti, promucah, oprosti preklinjem Te! A ti se, O Samilosni, nasmeja –Nemam šta da ti oproštam. Pogledaj Me, vide li se tragovi bezakonja tvojih na Meni. Ni jedan me greh tvoj ne okalja. Zaista ti kažem, zar će se sudiji za zlo uzeti bezakonje prestupnika? Zar će zakon ukaljati nepoštovanje njegovo? Nego od bližnjih oproštaj traži i nanete rane izvidaj. Jer, istinu ti kažem, dok nanete rane ne izvidaš, kako ću u carstvu Svojemu povkati –Eto, jagnjeta mojega, što ka meni hodi!

-Seti me se, Svemilosni, u carstvu Svome kad na kolenima uplakan dodjem da za život molim. Podaj mi, Milostivi, snage da sve rane koje sam drugima naneo izvidam da bih, kad mi dani budu izbrojani, od Tebe milost zaslužio. Ne odriči ljubav svoju od mene, Svemoćni. Ne prestaj verovati u mene, čak iako ja prestanem verovati od Tebe. Ako me odlučiš kažnjavati, svega me liši, samo mi ljubav ostavi –da skončam u ljubavi prema Tebi i sabraći svojoj, Amin!-

[Aleksandar.Radojevic]

Heruvimi Jerusalimski zapevaše a duša mi svaku reč razumeše. Stresoše se kosti moje od straha pred Tobom, Svevišnji, i zbog nezakonja svojih zažalih. Zaigra mi srce od radosti pred Tobom, Pastiru. Evo Nade moje, moga Iskupitelja! , zapeva srce moje. Al' ne smedoh Te pogledati od straha da greh u očima mojim ne vidiš, pa suzama spirah ovozemaljsku prašinu sa zenica svojih. Stid me obuze jer shvatih da prah sam samo, golotinje svoje postideh se pred tobom, te se sakrih. O Veliki, nemadoh oči da čitavu ti lepotu sagledam! Sklopih kapke jer na tamu su svikli pa me tvoja svetlost boljaše. No dušom te i dalje videh. Oprosti, promucah, oprosti preklinjem Te! A ti se, O Samilosni, nasmeja –Nemam šta da ti oproštam. Pogledaj Me, vide li se tragovi bezakonja tvojih na Meni. Ni jedan me greh tvoj ne okalja. Zaista ti kažem, zar će se sudiji za zlo uzeti bezakonje prestupnika? Zar će zakon ukaljati nepoštovanje njegovo? Nego od bližnjih oproštaj traži i nanete rane izvidaj. Jer, istinu ti kažem, dok nanete rane ne izvidaš, kako ću u carstvu Svojemu povkati –Eto, jagnjeta mojega, što ka meni hodi!

-Seti me se, Svemilosni, u carstvu Svome kad na kolenima uplakan dodjem da za život molim. Podaj mi, Milostivi, snage da sve rane koje sam drugima naneo izvidam da bih, kad mi dani budu izbrojani, od Tebe milost zaslužio. Ne odriči ljubav svoju od mene, Svemoćni. Ne prestaj verovati u mene, čak iako ja prestanem verovati od Tebe. Ako me odlučiš kažnjavati, svega me liši, samo mi ljubav ostavi –da skončam u ljubavi prema Tebi i sabraći svojoj, Amin!-

[Resistance is futile]

Dobrodošao Aleksandre. U pravu si...

[Resistance is futile]

Za dječaka

 

Gdje je onaj dječak od prije neku godinu?

Fali mi, lijepo je plakao.

Bio je u krivu, ali se bojao za sudbinu.

Danas više ne plače, možda je stasao.

 

Ništa on ne radi kao onaj prije,

al mu ni suza niz lice ne lije.

Nema šta da ispovijedi,

ničega se i ne stidi.

 

Šta da radim gdje da ga tražim,

gdje je dječak sa očima vlažnim?

 

Mnogo je grešan brate bio,

al je i batine debele dobio.

 

Kroz svu prljavštinu sad mi nekako dobar liči,

izgleda da ja pravedan želim njemu da sličim.

 

Ali ga nema, duša mi vene,

zar je u nepovrat otišlo to štene!?

 

Nekako je bezazlen i ponizan bio,

i pored kocke, žena i pića.

U oči sveštenike gledat nije smio,

ljubio im ruke s mišlju da su viša bića.

 

Danas im zalogaje broji.

Moli se za druge i u crkvi uspravno stoji,

misli da svijet isključivo zbog njega postoji.

Šta se desilo, kako se ne boji?

 

Fali mi onaj dječak jer se i kroz suze nekako slatko smijo,

fali mi onaj dječak, čini mi se nekako je bolji bio.

[Aleksandar.Radojevic]

Hvala na dobrodošlici. Ja se, inače, ne bavim pisanjem poezije, pa ni amaterski. Bavim se kolumnizmom i novinarstvom. Ali, eto, došlo mi da i ja naškrabam nešto što liči na poeziju... Kažem liči jer je zapravo prozaistički tekst sa poetskim elementima... Trudio sam se da se otrgnem od proze, koliko god to može jedan okoreli prozaista... Užuvao sam čitajući vaše pesme, ne sve -ruku na srce-, ali ima dosta koje su me oduvale... Srećne praznike vam želim!   

[Јесењин]

Hvala na dobrodošlici. Ja se, inače, ne bavim pisanjem poezije, pa ni amaterski. Bavim se kolumnizmom i novinarstvom. Ali, eto, došlo mi da i ja naškrabam nešto što liči na poeziju... Kažem liči jer je zapravo prozaistički tekst sa poetskim elementima... Trudio sam se da se otrgnem od proze, koliko god to može jedan okoreli prozaista... Užuvao sam čitajući vaše pesme, ne sve -ruku na srce-, ali ima dosta koje su me oduvale... Srećne praznike vam želim!   

И ја да ти пожелим добродошлицу. Могу да констатујем: није ти лоша та поезија у прози. Хех, отргнути се од прозе, ако си прозаиста, није нимало лако... Једноставно човек мора да се препусти и замисли краће, једноставније, а опет јаче, силније и бучније речи... Хвала. И ја теби желим срећне празнике!

[Resistance is futile]

Hvala na dobrodošlici. Ja se, inače, ne bavim pisanjem poezije, pa ni amaterski. Bavim se kolumnizmom i novinarstvom. Ali, eto, došlo mi da i ja naškrabam nešto što liči na poeziju... Kažem liči jer je zapravo prozaistički tekst sa poetskim elementima... Trudio sam se da se otrgnem od proze, koliko god to može jedan okoreli prozaista... Užuvao sam čitajući vaše pesme, ne sve -ruku na srce-, ali ima dosta koje su me oduvale... Srećne praznike vam želim!   

Šta god da je to što si napisao mene se baš dotaklo

[Resistance is futile]

Jednoga dana kao u bajci,
osjeti duša da je u zamci.
Htjede da bježi, htjede da viče,
ali ništa ne može osim da piše.

Bludni sin

Pomagaj Bože, pomagaj Sveti, pomagaj Mili, pomagaj Lijepi...
Milostiv Gospode, budi mi grešnom,
pomiluj paloga u grijehu strašnom.
Oprosti mi grijehe, oprosti sva zla,
bestidne pomisli, huljenja sva.
Neka ne bude gordosti više,
strasti pohote, nek' se sve briše.
Nemirna duša za mirom vapi!
Bludni sin nek' kući se vrati!

Kren'o sam kući sa dalekog puta,
kren'o sam kući al' ne vidim puta.
Idem ja tiho a zamnom je bura,
smije se, pljuje, straši me, gura...
Kuda si poš'o bestidni stvore?!
Smrdiš k'o kuga a hoćeš u dvore!!!
S nama si bio, blud vodio,
njime se sladio i ponosan hodio.
Mi se bar znamo, nemaš ti kud,
kuda si pošo' a ne plati dug.
Nema ti pomoći, nisi ti svet,
Raj je za tebe izgubljen svijet.
Il' grijeh činiš, il' se gordiš,
uzalud se boriš, ti ćeš da goriš!

Pomagaj Bože, pomagaj Sveti, pomagaj Mili, pomagaj Lijepi...
Spasi me, Bože, u slabosti mojoj,
spasi me, Bože, po milosti svojoj.
Ne tražim pravdu već milost ištem,
ko napušten ptić za tobom pištem.
Šta prosjak može caru da da,
oprosti, Gospode, sagrješenja sva.
Umi' me, previ', otvori oči.
Ko dijete majci nek' duša Ti skoči.
Primi me sebi, pomiluj blago,
zakrili, odbrani, moja nado.
Samo ti svijetliš u ovom mraku,
Samo Ti hrabriš u ovom srahu.

Pomiluj Bože, pomiluj Sveti, pomiluj Mili, pomiluj Lijepi...
Kada me pitaju kako ću gore,
ja ću im reći, Sin me Božji zove!
On će me spasti, u susret mi doći,
kroz strašna mitarstva s Njime ću proći.
Ocu ja hitam, kroz zamke ću prići,
bludni sin, kući će doći.

[Јесењин]

Поклон

 

Није ли залуд
дозивати те,
машто непресушна?
Није ли залуд
волети твоје
зреле године
и занавек мрачну,
занавек блиставу,
као јецај ноћи,
душу што уздахом
осмех сажима
у титрај бола?

Нећу сузама
немире ушивати
у постељу лудила;
Нећу сновима
границе кројити...
Но, ипак...
Ипак, дрхтају жеље
образа невиних,
Богињо незнана!,
Ја у зноју потапан,
у крви испијан,
у речима исмеван,
Ја ти ипак заклетвом
срца разореног,
кроз мук шапата,
кроз нежност истине,
поклањам читав
свој живот бледи...
Поклањам
равнице,
планине,
олује,
спотицања,
зоре и светове дрске!,
што сам их за нас,
потајно чувао
у идили снега...
Поклањам ти слободу!,
а у њој верношћу голуба
сваки милиметар корака...

Осети бар једном!,
осети језу у погледу
и силину у трептају
љубави мамурне...
А онда, онда нестани
пре него што и ти
паднеш под точак
челичне машине.
Нестани!,
тако ћеш ме имати,
као што и ја имам тебе,
у сенци месечеве туге
испод моста вечности...

[JESSY]

Поклон

 

Није ли залуд

дозивати те,

машто непресушна?

Није ли залуд

волети твоје

зреле године

и занавек мрачну,

занавек блиставу,

као јецај ноћи,

душу што уздахом

осмех сажима

у титрај бола?

Нећу сузама

немире ушивати

у постељу лудила;

Нећу сновима

границе кројити...

Но, ипак...

Ипак, дрхтају жеље

образа невиних,

Богињо незнана!,

Ја у зноју потапан,

у крви испијан,

у речима исмеван,

Ја ти ипак заклетвом

срца разореног,

кроз мук шапата,

кроз нежност истине,

поклањам читав

свој живот бледи...

Поклањам

равнице,

планине,

олује,

спотицања,

зоре и светове дрске!,

што сам их за нас,

потајно чувао

у идили снега...

Поклањам ти слободу!,

а у њој верношћу голуба

сваки милиметар корака...

Осети бар једном!,

осети језу у погледу

и силину у трептају

љубави мамурне...

А онда, онда нестани

пре него што и ти

паднеш под точак

челичне машине.

Нестани!,

тако ћеш ме имати,

као што и ја имам тебе,

у сенци месечеве туге

испод моста вечности...

свака част....!!!! :0104_cheesy:

[Јесењин]

свака част....!!!! :0104_cheesy:

Хвала, пријатељице! : ) Од срца...

[gavrosaurus]

Желео сам да искрварим

Да пустим да из мене

Истече сав отров

Желео сам да га заменим цвећем

Да кроз артерије

Прође бујица светлости

И да кроз вене тече

Само шумски мед

[Ljubić Nenad Šone]

Doći će vreme kada ćemo poželeti da smo sami
Doći će vreme kada ćemo poželeti nežnost u tami.
Doći će vreme ali ja tada neću biti tu
Jer će srce stati negde u tom snu.
Ti nisi htela,niti me volela
Da noćima gledamo zvezde
Da mirisom ljubavi sedimo pokraj breze.
Zato ću otići tiho u noći
I poslednji put se pomoliti za tvoje snene oči.

Саставио: Љубић Ненад  :wub:

[Ljubić Nenad Šone]

Уздигни мене грешнога човека

мрдни прстом,нек протече река.

Мрву ми своје милости дај

и обасјај светлошћу да не паднем у очај.

Радост си увек ми био

грешног и слепог за руку водио.

Увек ћу волети речи твоје

молим те Боже чувај дете своје.

 

Љубић Ненад