Песнички покушаји форумаша

[Јелина]

Мозаик

Стаклићима и бљеском

Шароликих вијуга

До сведене уверености

Каменог труда

Уз познање Љубави

Пријањам без фуга

[Срђан Шијакињић]

Мека светлост јесени се пробија кроз крошњу

Пада испред мене, са радошћу је гледам

Враћа ми се све што се догодило на јесен

Неки минут времена морам сећању да предам

И први, још топли, знаци зиме која стиже

Мирис пиљевине куда год да кренем

За мене се наместило тако да сам увек био срећан

У прве дане када лето почиње да вене.

[Јелина]

Сувостих

Ређам речи

у зид уз пут

По жутој жези

Светлуцаво оштро

Омеђује ме

И ходам

Унапред

Посно

[Mironosica]

fali Siće

da pesme piše

i da promoviše

ljubav

veru

nadu

ko je tako hteo

da Siće ne bude više

mnogo je pogrešio

jer jedan je Sića koji voli

koji razume

i koji se moli

[Јесењин]

Покушај од мене...

Буђење

Клече пољане блуда,

клече пространства смрти,

клечи страх демона

и крв подземља

пред милошћу Твојом...

Слава Господу!,

Слава Господу!,

пева сваки титрај васионе,

а кроз гласове снажне, силне,

кроз гласове дубоке и нежне,

очи своје отвара покајање...

Низ сваку твар

спушта се дрхтај молитве

као дрхтај вечности

по сузама небеским...

У даљини шапат облака

и хор Ангела што

осликава бескрај;

у даљини мук савршености,

мук таласа, мисли, надања...

У даљини речи не посустају,

речи непатворене,

Духом испуњене:

Слава Господу!,

Слава Господу!

Вапи грех у мени

да побегне,

да се утопи у уздах...

Вапи гордост да ишчезне

под мачем просветљења...

И нестају хектари зла,

руши се царство лажи,

царство похлепе безочне...

Трубе поздрављају

буђење душа,

а душе засјаше белином

јагодица Божјих,

те незадрживо, углас запеваше:

Слава Господу!,

Слава Господу!

[Јелина]

ПОВЕТАРАЦ

Обично ми добра воља

Траје док не

Избројим до три

После тога следи:

„Ти си стварно будала

Од човека!“

И тако укруг

Докле ко прихвата

Моје беспотребно мешање

Возим предвечерас

Бицикл по Ади

Онда неко време шетам

Док не зађе сунце

Да ходам дуж светлуцаве воде

Па кад је већ вече

Да продужим

Те кораке поред мирног језера

А и празник је данас и још

Ми радост титра

Као поветарац баш лагано

Тече касноавгустовска питомина

Таман да размишљам и о некој

Чвршћој срећи

Неким вратима

Неком помаку

И тако се набројали

Кораци и кругови

И напор да померим

Нешто свеукупније

А чека ме и тај разговор

Поменут на почетку

Који бојим се да ће да се

Заврши како не треба

Док ми тај поветарац

Тако лаган а свепрожимајући

Не склизну са површине воде и

Не показа ми како би другима

Значило да опонашам га

У благости и радости давања

И да заменим реченице

Неслагања или опомене

Са тим меким опхођењем

Знања које јежи

Од лепоте и несмрти

Да не кажем пуко

Да од љубави прави пут

Свеиспресецан и вијугав

Свеприсутан овде

А усмерен да узлебди

Моћно решавајући ствар

Ето ми помака

Макар у теорији

Остало је да вежбам

Круговима не око Аде

Већ око живота

Опробавање и истрајавање у

Том надначину који радости

28.8.2012.

[Драшко]

људи, ово нису покушаји, ово је одлично

[Ћириличар]

Te Deum

Вјерујем у добро,

Вјерујем у разум,

Вјерујем у чисто, мирно срце.

Вјерујем у њежну душу,

Онакву каква би требала бити,

Какву не би требало крити.

Вјерујем и чекам

То нешто, тог неког

Са ким ћу дисати љубав,

Вољети га разумом,

А обожавати срцем,

Koме ћу усрећити душу

Да се сваки дан смије.

Такве особе, Боже,

Има ли је?

Је ли твој слуга, биједан,

Наћи Тебе у другоме

Вриједан?

[Ћириличар]

На Зејтинлику

Надам се да чујете

Тамо горе, на небу,

Да можете да слушате

Моју пјесму једну.

То није тужна химна,

Нити ода што славом дише,

То је пјесма вашег сина

Који због вас данас пише.

„Бој не бије свијетло оружје

Већ срце у јунака!“,

А ваше љубављу одише,

Као срце маленог дјечака.

Зато за мене нисте славни

Што сте паклу одољели,

За мој понос разлог је главни

Што сте и душмана вољели,

Што сте парче свога хљеба

Давали увијек њему,

Што знасте да и туђа мајка

Има своју малу бебу,

Што због вас и ваше ноћи

Ја сад живим своје дане,

Што могу да волим очи

У једно мало дјевојане.

Зато немам пуно рећи,

Само тихо-хвала,

Свакој вашој милој души

Која је за мене пала.

И кунем се над вашим гробом,

Над овим мјестом светим,

Да ћу да стремим сам' ка овом:

„Да ваше жртве вриједим.“.

[Ћириличар]

А ово сам покушавао написати своју верзију "Опроштаја Словенке"

Через несколько дней моя милая

Тебя в белую церкву веду

И перед милости нашего Господа

Как жену я тебя возму!

Когда там на далёком юге

Боевая труба всем слышна,

В бой наша братя бегают,

Для всех начинает война.

И если в поход

Страна позовёт

За край наш родной

Мы все пойдём в священний бой!

И снова в поход

Труба нас зовёт!

Ми все встанем в строй

И все пойдём в священний бой!

В бистром поезде

Говорю тихие слова:

„Когда смотрю мою девушку

Знаю что прощанию пора.“

Прощай отчий край,

Ты нас вспоминай!

Прощай милий взгляд,

Не все из нас вернусь назад!

[Ћириличар]

Смиј се

Смиј се,

Јер волим овај бол

У грудима што се јави

Кад и осм'јех твој.

Смиј се,

Јер ти си отров за мене,

Тако ме њежно болиш

Кад мислит' о теби кренем.

Смиј се,

Такву хоћу да те гледам,

Да маштам да те грлим,

И како крадем пољубац један.

Смиј се,

јер тад нисам сав свој,

смиј се, хоћу да плачем

што нисам никако твој.

[Ћириличар]

Hvala,brate Ivane Vladimira Moram da priznam da je sve sto sam,do sada,napisala posveceno je deci.Nije mi bila u mislima nikakva ironija,cinizam i slicno.

Jedino sam htela da nasmejem i (ili) raznezim decu.

Ovo je posveceno mom drugaru Nikoli:

Danas punim devet leta,

nisam vise klince.

Al' me muci neka seta,

sam sam i jedince.

Dogodine zato necu,

necu vola da mi peku,

ni poklona punu vrecu,

HOCU BATU ILI SEKU!!!

Нажалост, к'о да је за мене писана. Свака част gringrin

[Ћириличар]

Велики Медвед

губи се иза брда

поново се појављује

с ове стране нема месеца

шума је густа и мрачна

јако зујање мотора

заглушује уши

поспаност ме савладава

мириси допиру кроз одшкринут прозор

зашто Босна увек мирише на јагњетину ?

Јер је сто пута боље од прасетине! aman

[Ратко :(]

Шварценегер и Фреди Цугер

другар и шмугер

овај бежи у мишиће

овај у пиће

а ти и ја

у слатке усне

божанственог Сиће.

Ко верује

ко претерује

ко се

унезверује.

ћу и ја песму напишем

ћу те удишем

и урнишем.

dedicated to Radoš Bajić, Svetlana Spajić, i od Noćaja Zmajić.

[Јелина]

У ПЕСКУ

Среле се две ведрине

И заиграле

Од доброг куле

Од сунчаног пролазе

Ситну нежност

Табале

Све уз осмех

На све друго

Зачас заборавиле

И да их неко чека

Ненамерно дуго

Противиле се

Сумраку

Што их је једва

Кући вратио