Песнички покушаји форумаша

[Resistance is futile]

Podvojen

Padam u očaj, a đavo se smije,

deset godina već likuje.

Bojim se sebe, neprijatelja ljuta,

ćuda bijesna, uma glupa.

Hoću da ga vežem jer druge nema,

nožem se i na djecu sprema.

Počeh ga stezat na muke ga stavi`,

al` se vuk u runo savi.

Opet me laže a to mi prija.

Hrani me slatko, oreol mi sija.

Iz takvog sna buđenje ne prija.

Ako se milošću probudiš kako,

ne znaš kojim okom prije bi plak`o.

Udri psa brzo a dušu da drži,

al` grehotno plače, ko će da izdrži.

Opet mi šapće, ja razum gubim,

ponovo stepujem, ko da se trudim.

Mučni mi očaj ne smije da traje,

jer likuje zvijer i širi ralje.

[Јесењин]

Жеља

Ја... слеп и плитак,

горд и сујетан у језику свом,

који трујем душу грехом

и успављујем девичанство свемира;

Ја који пропадам често

оглушујући се на заповести Твоје,

и незадовољан врлинама

у тами снагу тражим;

Ја, дакле, који падох

у бездан лажи горких,

у депресију мрачних жеља,

да бих похранио страсти своје;

Ја који једино пред Тобом клечим,

понизно савијам главу и

неисцрпно Те молим да

опростиш у својој премудрости,

да ме поведеш у безвременост дубина пустиње

и спасиш душу моју...

О, подари ми живот!,

као заслугу верности,

подари ми искре слободе,

јер љубав само чека да освоји срце моје...

Господе, подари ми таленат

и засијај у речима мојим

блештавилом Рајских потока.

Ако ми даш очи, пророковаћу;

ако ми даш руке, писаћу Ти;

ако ми даш глас, певаћу Ти;

ако ми, пак, даш снове,

освојићу Тобом све душе овога света!

Простри истину преда ме,

рашири лепезу маште,

одагнај од мене немирe отпадника

уклесанe у сваку пору крви њихове.

Шапатом пробуди мистику

уснуле духовности,

а онда муњом дрхтаја

зажари зенице смртника...

Похитаћу, Господе, на твоју заповест

да учврстим стубове вере

и покајањем започнем путовање

кроз хектаре плодних равница,

кроз читаву вечност Твоје савршености.

Подари ми живот,

и као светлост заблистаће сила Твоја

по скривеним дверима трептаја,

по свакој мисли коју начиним...

Подари ми живот и

сваки секунд који пропуштам,

јер ја никада као сада нисам слушао,

никада као сада нисам осетио вапај

да се потпуно предам Твом загрљају,

Твојој непогрешивости...

[Јелина]

НЕУМЕЋЕ

Доживљај жицом

ограђеног кокошињца

Избије ми дах

Блатњава скученост

Са пасивном живином

То сам

[milan.]

Ako te nema

Ako nema te

Sreći bliži se kraj

A životu ne nalazi se

Smisao

Ako me na kraju puta

Ne čeka zagrljaj tvoj

Kako da prevaziđem

Užas taj

I pomislim na spokoj

I šta je spokoj

Mogu li nešto tim imenom zvati

Kada znam da zemlja

Po kojoj hodam

Guta me polako

I sa mnom sve što

Volim

Blažen je kamen

Što dušu nema

Pa mu se ne otkri

Kako je živeti

Da bi umro

_____________________

Tuga jedne majke

Nad crvenom zemljom

Metalni gavranovi lete

Vatrenu kišu za sobom donose

Ulice su prazne

Usamljeni neboderi

Od straha se tresu

U podrumu tišina

Čuje se

Jedino krik majke

Koja je izgubila deo sebe

Gavranovi su zatim odletali

Zemlja je ostala sačuvana

Bledi polako sa nje crvena boja

Jeza lagano napušta ulice

Soliteri su prestali da se boje

Sve se vratilo u normalu

Sem majke koju ulicom deteta

Nisu uspeli utešiti

[Ратко :(]

Милан Младеновић?

Dedicated to him?

[milan.]

[quote name=Ратко ' timestamp='1352469012' post='742192] Милан Младеновић? Dedicated to him?

ako mene pitaš - ne. odakle pomisao da je njemu posvećeno...

[Ратко :(]

ako mene pitaš - ne. odakle pomisao da je njemu posvećeno...

Генеза моје помисли и још по ништа

Па,

ствар је у томе

да сам разумео да је

мама - заправо, сликовити приказ једног фана

ЕКВ-а.

И онда као,

џаба што је улица добила име по њему

када њега нема,

до у песмама,

мада га ту највише има

и увек ће га бити.

Али,

ја нисам неки њихов фан.

Нисам ничији

у ВИП фазону, мислим,

осим можда

Ђоковићев...

[Ратко :(]

Једна дугачка зграда

и четири солитера,

и једна бака

која редовно изводи кера.

И садржај његовог стомака

који се у пракси зове кака.

И једна стаза по којој се народ шета

и стална могућност гажења измета.

Јер је јесен и лишће је пало

и у тим браон тоновима тешко се сналази мало.

Јер се човек тешко сналази

када пред собом исте нијансе налази.

Закон о браон боји

не постоји.

И зато,

бака је слободна,

као што смо

и ти

и

ја.

[Ратко :(]

Миле лек

се забо у штек

ставио јастук под нек

и за..бао век.

Сањао је

сумо рваче без сала

бицикл без педала

Екреме без Игбала.

Пиксле без цигара

цигаре без жара

жар без идеала.

Порниће без блуда

Робине без Худа

Тарзана без Џејн

Рундека без Шејн.

Лептира без машне

поштара без ташне

свекрву без снаје

без жуманца јаје.

Бранислава без Нушића

Антонија без Пушића,

клоњу без графита

решето без сита.

Мишковића без пара

социопату без другара

Херцег Нови без нара

Југо без квара.

Жру без гласања

море без таласања

Зосиму без Кета

фејсбук без чета.

Комп без тастатуре

форум без цензуре

лабуда без врата

кривину без лаката.

Амиша без браде

белу без раде

Лепога без Сиће

Заставу без Фиће.

Прву без султана

жабу без краста

боеме без кафана

цене без раста.

Семафор без светла

вештице без метла

септичку без говна

без рогова овна.

Ничеа без бркова

пераче без шмркова

Акву без Виве

топломер без живе.

Бркове без длака

штрудлу без мака

Гранд без сељака

орах без амонијака.

Миле лек,

се забо у штек

јер није ред енд вајт

него је вајт енд блек!

[Ратко :(]

Volim, volim, volim,

i kada volim ja se molim.

Molim, molim, molim,

da samo tebe volim.

Dajte malo više ljubavne, ali lepe, pozitivne..

Ова моја претпоследња је и позитивна и љубавна.

Можда је ниси приметио...

[Јелина]

СВЕУКУПНО

Добро је одрећи се

Својих вредности

И не рачунати ни на шта

Што потврђује

Некако необавезно

И без стега очекивања

Поравнава пејзаж

И шири видике

Ослобађа

Опушта

Препоручљиво је и повремено

направити будалу од себе

И размрвити општеприсутне

Грудве стрепње

Весело је

тако поништити се

И понудити осмех

Који надилази

[Јесењин]

Волети тихо

У молитвама мојим,

на рамену васионе,

једна жена снива

по нотама вечности...

Нек' плач њен

застраши небо;

Нек' јој глас полети

као облак бели;

Нек' криком јасним

кроз поља смрти

разбије сене

утвара силних...

Осмехом ситним,

пролазнице чедна,

простри нежност

јагодица својих;

Простри жељу

која ври

и сања,

која пламти

и уздиже

и чека!

Простри љубав,

љубав часну,

чисту,

дрску,

што очима тамним

срце моје ломи...

Напред!,

начини за нас

мало среће;

Закорачи, лудости,

Закорачи у лепоту,

у висине,

у шапат умилни...

Твоја рука у мојој;

Дрхтимо неми,

Летимо слепо,

Волимо непатворено...

На рамену васионе,

у молитвама мојим...

[Јесењин]

Volim, volim, volim,

i kada volim ja se molim.

Molim, molim, molim,

da samo tebe volim.

Dajte malo više ljubavne, ali lepe, pozitivne..

Тешко ће уклопиш љубавну поезију и позитивност... : )

[Баба]

Ја волем ону песму од Балашевића у којој пева да ниш неволе, те тако и ја а и Балашевића здраво неволем.

[Resistance is futile]

Ovo nije moje, ali mi se jako svidjelo i poželih da podijelim sa vama. Piše da je autor Željko Piljak.

 

                   +++

 

Bijah kukolj u njivi Gospodnjoj.

(A mišljah da sam klas pšenični.)

 

Bijah pleva na gumnu Gospodnjem.

(A mišljah da sam zrno žitno.)

 

Bijah buđ u brašnu Gospodnjem.

(A mišljah da sam kvasac krušni.)

 

I grki zalogaj u hljebu Gospodnjem.

(A mišljah da sam zalogaj pričesni.)

 

I svagda sobom prelešćen,

i svagda sobom zaveden,

s čim ću pred Tebe, Gospode?

 

 

 

             +++

       ( o nemiru )

 

Pronašao sam nemir,

i bio je tako mali

da mi se sakri pod nokat.

 

(Kad ga opet pronađoh,

on me je držao na dlanu.)