Песнички покушаји форумаша

[milan.]

Koren si moj

Voda si jedina

Koja mi može

Žeđ ugasiti

I drvo si jedino

Čiji me plod

Može nasititi

Koren si moj

Kojim iz

Zemlje tvoje

Život crpem

Bez tebe

Ne idem

Ako bih krenuo

Pao bih

______________________

O izgaranju

Sveća naših

Naivnih snova

Polako dogoreva

Teku nam

Niz lice

Vrele suze

Nedočekanih

Izlazaka

Sunca

Očajno

Pružam ti

Ruke koje

Se tope

Tražim te

Ne bi li se

Utopio u tebi

I izgoreli zajedno

_______________________

O lestvici

Pre nego što

Sam te našao

Živeo sam

U kršu i lomu

U danima bez boja

Okružen zidom

ništavila

Ti si lestvica

Kojom se popeh

Na vrh tvrđave samoće

Na vrh mene samog

I ugledah predivnan

Kosmos u tebi

Tobom otkrih

Svet prepun

Čarobnih boja

Tvog pogleda

Osunčanih jutra

Tvog osmeha

Otkrih svet

Ukrašen

Zvezdanim nebom

Razumevanja tvog

Koji mirise

Spokojstvom

Tvog zagrljaja

Što do sada

Sretah samo

U svojim

Skoro zaboravljenim

Snovima

[dusha]

Трешње су се попеле на дрво.

Има их милион.

Родиле.

Продавац гракће, разјапио врата од утробе, као да је на пијаци у Болечу.

Увезане каишем, продаје колевке.

Ено Господа с небеским војскама...

Носи нам утеху.

[dusha]

Трговац ногавицама панталона угланцане чункове и ветроказе-лимене петлове, ђугуме, тепсије и лаворе, продаје.

Уместо вас прошлост заборавља.

Лепе будућности набавља, по поруџбини.

Распитује се за караван.

Њему је путоказ реп камиле.

Он се нада.

[dusha]

Како да одем

Погледом пртим бошче времена,

добро увезане

и качим на зид

исуканог мача обећање.

Окренем се.

Пут ме прати.

[milan.]

Svestljka si jedina

Bez neba

tvojih pogleda,

ne bi bilo

ni sunca

u danima

mojim

umornim.

Da nema pesme

ptica tvojih,

cvece u basti

snova mojih

bi uvenulo.

Da nije

zagrljaja

tvojih,

bio bih

grana koju

je napustilo

lisce.

Na mracnim

ulicama

zivota mog

svetiljka

si jedina.

________________________

O nama

Bez neba

tvojih pogleda,

ne bi bilo

ni sunca

u danima

mojim

umornim.

Da nema pesme

ptica tvojih,

cvece u basti

snova mojih

bi uvenulo.

Da nije

zagrljaja

tvojih,

bio bih

grana koju

je napustilo

lisce.

Na mracnim

ulicama

zivota mog

svetiljka

si jedina.

_____________________

(O) mojoj želji

Korake bih da ti cujem,

oci bih da ti vidim,

ruke bih da ti osetim,

u zagrljaj da te stegnem,

u tebi da se utopim.

Od samoce bih da te otmem,

fioku briga da ti ispraznim,

usne bih da ti osetim,

srce bih da ti posetim,

i bastu srece da ti sadim.

U osmeh bih da te obucem,

slavujima bih da te budim.

Za ceo zivot bih sebe da ti ponudim.

Jer,sunce si sto ne zalazi,

u tvojoj blizini radost ne prolazi.

Ti si onaj sto se tesko nalazi cvet,

samo tvoj miris mi otkriva

onaj o kome sam sanjao svet.

[milan.]

*

O nama

Prvi si put

na koji

sam posao.

Pre tebe

nikad nisam

iz sebe

izasao

i podelio se

s drugim.

Ti si me pokrenula.

Kraj tvojih ulica

zasadjene su

zimzelene ruze,

a na granama

tvojim su ptice

koje ne prestaju pevati,

i koje se nikada ne sele.

Ti si sunce

koje me ogreja,

i koje donese

svetlost mojim

danima,

a ja sam zemlja

koja tad

izgubi svoju osu

i od onda

ceo moj svet

samo se

oko tebe vrti.

[milan.]

Zelim svakog jutra

kraj tebe da se budim,

da posmatram svoj san

kako spava.

Zelim da ugledam

tvoj osmeh kako se radja,

kako me obasjava,

i da osetim kako me ozivljava.

Zelim da se okupam

u bistrom jezeru tvog pogleda,

i da plavetnilo tvojih ociju

zauvek vedri moj dan.

Zelim da me uzmes za ruku

i da nam se usne spoje,

da postanemo jedno,

da ne budemo vise dvoje.

Zelim da se volimo

dok nas smrt ne rastavi,

i da se nase jedinstvo

i posle toga nastavi.

Zelim da umrem

sa tvojim likom

u mislima

i imenom na usnama.

[Resistance is futile]

Mnoštvo tijela svud oko mene,

mnoštvo cura što zure u mene.

Svađaju se oko mog tijela, i kidaju ga svaka za sebe,

al' moje su misli noćas samo kod tebe.

S osmjehom na licu, kao da si kraj mene,

gledam u masu tražeći tebe.

A tebe nema, i nemoguće je da ćeš baš ovde noćas doći,

al' ja ću tražeći te još jednom kroz masu proći.

Mnogo je ovde cura sličnih tebi,

al' ni jedna nije draga meni.

A tebe nema, i nećeš doći,

a ja ću tražeći te još jednom kroz masu proći.

[Баба]

Велики Медвед

губи се иза брда

поново се појављује

с ове стране нема месеца

шума је густа и мрачна

јако зујање мотора

заглушује уши

поспаност ме савладава

мириси допиру кроз одшкринут прозор

зашто Босна увек мирише на јагњетину ?

[Mamica Forumska]

.....

sa istoka

poneka zraka sunca

mjesečinu

kida

i daje nadu

da

mirisi života

neće nestati

.......

[Баба]

поглед............................................

.....................................................ти

иде..................................................

........................................................у

цик...................................................

........................................................цак !

[Гост]

jao hahahahah

hahahahahahhhhha

[milan.]

Ponovo o tebi

Svetlost

tvog prisutstva,

izgoni tamu

straha iz

mog srca

i obasjava me

spokojstvom.

Laste tvojih reci,

teraju od mene

zimu pesimizma

a sunce tvog

zagrljaja topi led

sa krila mog sna

i donosi lepotu

i radost proleca

u moj dan.

Vedrina

tvog pogleda

pobedjuje oblake

nepoverenja mog srca

i vraca me u ono vreme

kad sam voleo ludo

i verovao ljudima.

___________________

O evi

Rebro moje,

menjalo si dugu

za maglu,

i napustilo si

oazu jer

privukla te

fatamorgana.

Zasto

evo moja?

Zar ti

ne bese

dovoljan

edem

koji ti

dadoh,

i sva sloboda

u njemu?

Nisi mogla

da oteras

zmiju

iz svog

srca?

Morala si

jabuku da

zagrizes?

Mislila si

da ces onda

biti srecnija?

Nista ti

ne mislis,

i pojma nemas

gde se krije sreca.

Lice srece

neces videti

jer si

laz,sujeta

i prasina.

Sve sto sada

mozes naci

su pustinje

i trske

u njma

jer edem izdubi

i onog

sto ti

ga dade

izneveri,

a jabuku

pokusa

da sakrijes,

da je ne vidi

onaj kome

nisi dostojna

lice videti.

_________________

Заједно а сами

Шта нам вреди ватра у кревету

кад немамо слику на зиду?

И зашто шетамо заједно

ако су нам руке у џеповима?

Где је радости у томе

што пијем с тобом пиво увече,

кад ти не желиш да пијеш

самном кафу ујутро?

Како да будем срећан кад ми измамиш осмех

ако у њему не видиш сунце

и не осетиш топлину, и ако у очима ми

не видиш небо и у души не осетиш ведрину?

[milan.]

Ja ti se divim

Meni nije vazno ko si bila.

Vazno je ko si danas

i jos vaznije,

ko zelis da budes sutra.

Biti covek znaci:

biti slab,

znaci:padati,

znaci:gubiti se.

Ali biti covek znaci i:

skupiti snagu da ustanes posle pada.

Boriti se da postanes jaci,

da jacas svakim danom.

Biti covek znaci truditi se

da se nadjes,i da nadjes svoj put

i da ostanes na njemu.

Zivot je jedna velika prasuma,

puna mocvara sa zivim blatom.

Ljudi koji su se izbavili

iz zivog blata,

dostojni su postovanja,

to su veliki ljudi

i njih ne postuju samo oni

koji su uvek isli autoputem

i to po vedrom,suncanom danu

i pritom imali vozaca.

Al takvi bi doziveli udes

pri pojavi najmanje magle.

Ljudi koji su oduvek imali sve,

Nisu imali vreme da shvate

kakav je zivot,da je surov,

nisu imali vreme da shvate

da je covek slab.

Ne znaju oni to.

Ja znam da si ti ustala

Posle svojih padova,

da si nasla svoj put,

i odlucno koraras njime.

Ti si se izbavila iz zivog blata,

ja ti se divim.

[Jefimija88]

Ево једна моја пјесмица...

Манастир Острог

Једне љетне ноћи ја одлучих негдје поћи

На једно мјесто отићи утјеху души пронаћи

То једно мјесто Острог бјеше

Тихе ме мисли тамо однјеше

Јер манастир Острог је лијепо мјесто

Тамо људи за здравље своје иду често

То је за нероткиње свето мјесто

Тамо оне мајке постају често

Свети Василије Острошки благослов њима да

Да би оне у кућу унијеле радост дјечију сада

Болесни дођоше и за своје здравље се помолише

А прави и здрави из манастира с благословом одоше

Они најздравији дођу и упале свјећу

Замисле жељу за мир здравље и срећу

Поклоне се моштима Светога Василија Острошког

И замоле га да их чува и да им пружи само доброг