Песнички покушаји форумаша

[Јесењин]

Молитва

 

 

Начини, Господе

једно место за мене

у вечности силној,

у вечности жаркој

што сажиже

црнило пакла...

Покажи искру

милости своје

над главом грешника,

који сузама враним

покајање плете

по венама,

по крви!,

душе малаксале,

душе жедне

благодати Твоје.

 

Ја сам слуга,

не господарим ветром,

немам моћ да

подигнем војске

планина тешких,

немам моћ да васиони

ногавице кројим

и ослушнем мисли

васцеле планете;

Ја сам ништа:

безброј пута

подлегао падању

и безброј пута

ништаство хвалио

устима демонским;

Нигдина у мени

кликће блудно

у посрнулости ниској,

да ме заплаши,

да ме одвоји,

и вије!,

као пшеницу...

А низ усне моје,

тихо, тихо,

у свом сјају свом

и идили полетној,

величанствено клизи

молитва Исусова,

као најлепши дар,

као сан који

блиста по

нитима срца...

А низ усне моје

светлост пробија

тамнице депресије,

нова зора мирише,

топлина Рајска

шири валове

бескрајних дубина

и раздире болесне

груди смртника...

 

У прах!,

у прах ме претвори,

у ходнике без броја

љутито испусти,

покрени читав

свет против мене,

заледи све емоције моје

и љубав ми одузми,

и радост ми у заборав ушиј,

казна моја године нек' буду,

године лутања и плача, али...

Али, молим те, Боже,

речима знаним и незнаним,

песмама ненаписаним,

путевима неистраженим,

молим те опрости,

и начини за мене

једно место у вечности...

[Јелина]

НЕПОГОДА

 

Котрљало се камење

Али узводно

 

Реметећи ток

 

Препознавање се

Грчило и немело

 

Безличје плавило

 

            Непогода

            Одсуства пуноће

[Arsenija]

Obasjaj me svojim pogledom milim

Isuse,Spasitelju,radosti moje.

 

Sačuvaj me,sjajni svetioniče,

na uzburkanoj pučini duše moje.

 

Bez osmeha tvog nema pokreta

sve je mrtvo,ravno,sve je isto.

 

Bez tebe sve je prazno,pusto,jezivo.

Ja čeznem

I Ti mi se neizmerno daješ.

 

I volim,volim,neizmerno volim

da upijam tvoj savršeni mir i bezazlenost tvoju.

 

Osećam,ne mogu više po starom,

ne želim starim putem,

 sada želim tvoju blizinu,

i ništa više.

 

No ipak želim da svim srcem stanem uz Te.

Moje te oči nikada ne videše,samo čeznu

i osećaju te tako jasno da te mislima vide,

i vide , osećanja vide.

 

Tu si i nisi tu.

 

Osećam,volim,radujem se.

 

Neizreciva belino,očisti te pučine daleke,smiri valove,pokreni jedra.

Čekam,verujem.

Molim se ,podari mi dušu,čistu,dušu jedne devojčice,koja te čeka....Koja voli da te čeka

[Resistance is futile]

Strah me napisati ti ime

 

Tužan sam noćas, prošlost me zove,

ruši mi snove.

Još uvijek boli, i dalje patim,

ne mogu da shvatim.

Trun tražim, lijepu riječ kaži,

bar me slaži.

Ne tražim ljubav, al nemoj ni bola,

daj mrvicu sa stola.

Možda ne vidim da se ni ja nisam dao?

Da l sam pao?

Često sam lud, ne vjerujem si više,

mada, vrištim tiše.

Nemam snagu, nit naći potpuno mogu,

utjehu u Bogu.

Zar moraš do kraja, do zadnjeg dana,

da budeš rana?

[Душка]

Mom sinu

Dok gledam tvoje plave oči

u njima vidim sve ljetne noći.

U tvojoj kosi bezbroj zvijezda se skrilo

na vratu tvom, sve cvijeće od mirisa se opilo

Dok te slušam kako dišeš

u mom srcu najljepšu melodiju pišeš

Tvoje rukice malene, nježne

u duši mi slikaju pejzaže divne, sniježne

Kada čujem tvoja usta kako se smiju,

ove godine moje sa vrela mladosti piju

Znajući da iz utrobe potičeš moje,

u meni se sve ljubavi ovog svijeta roje

Kada me tvoj glasić nazove mama,

moje noći su sunčane, ne prekriva ih tama

Zagrljaj tvoj kad mi kaže koliko me voli,

ni najveći bol više me ne boli

Zbog postojanja tvoga, ja ne znam šta je tuga,

uz tebe na mom nebu uvijek je duga

Imajući tebe, moje tuge sreća su postale

gledajući tebe ja ne vidim ostale...

Измењено Април 12, 2013 од Душка

[Срђан Ранђеловић]

Оглас

 

Ставио сам у новине урамљен оглас: "Поклањам срце".

Ко се први јави, за џабе га добија. Нека са њим ради шта год хоће,

нека га носи, нека га чува ил' нека га прободе.

Бесплатно је, нисам слагао! Ко би још за половно платио?

Трошено је, волело је често, разбијано, па опет састављано.

Ко нема своје, нека га узме. Трајаће му таман колико треба,

уз њега бесплатно дајем и сузе, све старе љубави и стара сећања.

[Срђан Ранђеловић]

Неке

 

Писао сам неке песме, глупе и никакве,

причао сам неке приче, кратке и досадне,

сањао сам неке снове, бледе и суморне,

борио сам неке битке, губитничке и залудне.

Желео сам неке жеље, велике и неважне,

љубио сам неке жене, хладне и безличне,

прошао сам неке стазе, дуге и заморне

и све то после тебе, давне и далеке...

[Јелина]

@@Срђан Ранђеловић,

 

 

МАЛА ИСПРЕМЕШТАНОСТ

 

 

После ње, давне и далеке

толико да је све више бледа и губитку налик

 

 

После ње, знам да заобиђем те стазе споредне

и битке  дуге и заморне

 

 

И знам да нисам сањалица

Нити у суморно тонем

 

 

А то што нису све жене хладне и безличне

Даје ми воље да тражим, причам и пишем

 

 

[Resistance is futile]

Ponosno je volim

Ne živim više, mislim i cvijet živi,
miriše, hrani, uljepšava dane,
i neku svrhu ima, iako statičan, dani mu nisu sivi.
A ja tapkam u tami, iščekujući čudo s kojim će da mi svane.

Ugasio sam se, kao ćik, kao list što pada,
a nekada, ah nekada, smrt nije mogla da me svlada.
U jednom danu, ovakvih godina pet,
zato me ovoliko i boli što živim ko oduzet.

Podredio sam se, i dao za ciljeve više,
i nije mi žao, nije to ono što me tište.
Mogu da živim ko cvijet, ali i njemu treba malo kiše.
I kad izostane taj trun pažnje, tad počnu demoni da vrište.

Rušim svjetove, skrećem pažnju, naizgled se pravim strašan,
i tad samo Ti znaš da sam tužan, slab i lažan.
Nema tog gnjeva kroz kojeg zaboravit mogu svu dobrotu Tvoju,
i na svu ljubav Tvoju, kako da ti uskratim kap svoju.

U pustinji samo tebe, koja mjesto vode crpi mene,
glumac sam postao u sporednoj ulozi samog sebe.
Aplauze izprosim, al mi od tog stid na prošlost padne,
jer ljubav se ne traži, već se kroz strast spontano dadne.

Taj bijeli konj, kome se krišom, narcisoidno divim,
kvari mi učmalost, i mami me da ponovo sa njim živim.
Samo, znam ja, da je i pored sve snage, slobode i sjaja u kome blista,
bez tebe ljubljena, taj konj ništa, ama baš ništa.

 

[Ћириличар]

Далеко си,                                     

А моја рука се пружа                 

Да те загрли...                              

Далеко си,                                    

А моје срце је лудо,                  

Па те заволи...                             

 

Далеко си,                                   

А душа ми игра                           

К'о да те сада милујем!            

Далеко си,                                   

И баш због тога                           

сам изнурен...                            

 

Најближа си ми била              

Једне ноћи, у сну...                  

Далеко си,                                  

А тако бих волио                      

Да си ту...                                     

[Срђан Ранђеловић]

Увек ти

 

И да те се сетим, а сетим се

и да ме чежња сломи, а сломи ме

и да ми суза крене, а крене ми

и да ништа немам, фалила би само ти.

И да ми глас задрхти, а задрхти ми

и да ме душа боли, а боли ме

и да ми разум луди, а луди ми

и да ништа није битно, битна била би ти.

 

[JESSY]

....много лепо сви пишете......браво....!!!!!   

[Ljubić Nenad Šone]

Da znaš svete šta li će ti doći
ne bih tebi bile ove mirne noći.
Suzama bi rido, pesmama sazido
nebeske oltare koji dušu slave.
Kad zasija nebo i svetlo vasionom
videćeš anđele prepune dobrotom.
Klecaće ti kolena, klecati od srama
što bližnje ne gleda kao sebe sama.
Dok ti spavaš budan, grehom okovan i bludan,
tako i sve ono što si mukom steko
neverom si svojom sve to poreko.
Sve što si imao ti si dotle rekao
nikad s pokajanjem nisi Bogu klekao.
Životom svojim samo sebi služio
delima si samo Gospoda rastužio.
Da znaš svete šta li će ti doći
suze bi potekle same svake noći.

 

Љубић Ненад тј ја   .smesko.

[Иван Дабижљевић]

Помози Господе, помози и спаси, 

да се свећа моја у бури не угаси, 

да ми Твоје светло у тами просије Лице,

помози мила пресвета Тројице

 

Љубићу Те као нигда ја не љубих, 

ко живинче бејах када те изгубих,

ал Ти Пастир добри изгубљено пронађе,

и водиш ме тамо где љубав је без крађе,

 

још жестије молим за милост Те Твоју, 

да не губим наду у тешкоме боју.

[Лазар Нешић]

Боже мили гле чуда

беше то баш одавно

кад једном овуда

теолози причаху јавно:

 

Бог је наш Биће апсолутно

и највећа од свију вредност

и ако га не видимо тренутно

ко теолози пак имамо предност

 

познања Његове природе

и осталих светих атрибута

у школи смишљамо згоде

о стазама Његовијех пута.

 

Пост-теолог тад помишљаше

да ћутање је као злато

но неиздража кад они заћуташе

и тад рече на то:

 

Тај ваш Бог је мртав свакако
и у гробу тамном спије,
а ја ћу вам казат полако
да такав Други није.

Он у свет тихо долази,
на врата живота куца,
кроз твар неухватљив пролази
и чуђењем чачка срца.

Оставља траг своје другости
у сваком ко га тражи,
на веру сличну лудости
Други неприметно дражи.

И кад мислиш да га имаш,
он узмиче испред тебе,
и тако а да не знаш
вечно Другим чува себе.

Тако са Другим стоје ствари,
ко може да свари, нека свари!