Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 23 часа, cikakovac рече

Pomaze Bog!
Ja bih imao jedno pitanje, a od Vas zelim ili iskren odgovor, ili savet kome dase obratimo!
Ako kazem odakle sam, otkricu sve, pa bih za sada ostavio taj podatak po strani!
Mi, verni narod koji se okupljamo, svake nedelje i praznicima u  novonastalom Manastiru u nasem mestu, imamo problem sa , zvuci neverovatno, ali sa Vladikom nase Eparhije!
On, iz nama nepoznatom razlogu pokusava sve da ga otera iz Manastira kako se tu ne bi okupljao verni narod!
Prvo je Igumana setao iz jednog u drugi manastir, zeleci da ga udalji od ljudi koji mu svakodnevno dolaze za savet, ispovest, na sluzbu....
Posto mu to nije uspelo, ponovo ga je vratio u prvi Manastir, ali uz pretnju da ne okuplja narod i da ih upozori da ne dolaze u tolikom broju, jer to nije dobro po njega!
Posto ga nas Iguman nije poslusao, jer on nikoga nije ni zvao da dodje, verni narod sam svojom zeljom posecuje i dolazi u Manastir, zavladao je veliki jaz izmedju njih dvojice, iznudivsi uskori odlazak Igumana iz Manastira da se ne bi sukobljavao sa Vladikom!

Da li Vi Oce imate neki savet za nas, ili nas bar uputite kojoj visoj instanci da se obratimo zbog naseg problema??
Srdacan Pozdrav!!

Хвала на поверењу, међутим јако је тешко одговорити на овако уопштено питање, нарочито на форуму. Једино што могу да кажем јесте да решење за постојећи проблем треба тражити заједно са епископом. Једини случај када то није могуће јесте када епископ не слуша Цркву која га је задужила да пастирствује у тој епархији (као што је био случај са нашим бившим епископом Артемијем, који је сада и искључен из Цркве). Пошто претпостављам да код вас није такав случај, заобилажење епископа није добар пут, без обзира колико вам ситуација изгледала тешка. Овакве ситуације које описујете, по правилу су последица низа неспоразума и слабости, често са обе стране. Зато мора да се покаже доста љубави, трпљења и смирења у директном разговору и настојањима да се постигне разумевање и да то не буде победа једне или друге стране, већ победа у љубави и међусобном праштању. Често може да помогне и то да нађете некога од поверења за обе стране ко би посредовао, али не са позиција ауторитета, већ са немером да помогне да се сви боље разумете и исправите ако је у нечему потребно.

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 20 часа, Vedran рече

Драги оче Саво,

Ваш став ја схватам као неки хришћански максимализам (идеал). Међутим, хоћу да вас питам нешто. Да ли је вама прихватљиво то да сарадња у пољу спречавања дехристијанизације Европе (и света) јесте могућа и без изглађивања постојећих проблема? Мени се чини да, ако будемо чекали да све проблеме решимо пре него почнемо проблеме да решавамо, нећемо ништа решити.  Овде првенствено мислим на неки заједнички одговор на изазове данашњице у питањима око којих имамо сагласност, на пример, питања етике, биоетике, и слично.

Генерално бих се сложио са вама у вези генезе неких данашњих изазова, с тим што сматрам да и ми носимо одређену одговорност због наше неактивности да на све ове проблеме ефикасније, јасније и гласније, указујемо и нудимо одговоре.

Наше време ми се све више и више чини као време првих Хришћана, време у коме је Христос био непознаница за многе, а у исто време и време када је Црква из крви мученика процветала. Као да сву сви ови наши секуларизми који су до недавно доминирали Православним земљама били само генерална проба за оно што долази на глобалном плану. А надам се да смо из свега извукли понеку поуку, и да ћемо бити способни да сведочимо Христа који је исти јуче, данас и довека.

Драги Ведране, разумем шта хоћете да кажете. Данас у православном свету и преовлађује став да са инославнима треба сарађивати нарочито када је у питању суочавање са неким заједничким проблемима, нпр. питањима етике, биоетике и слично. Лично сматрам да за ту сарадњу увек пре или касније постоји граница. На пример са протестантима делимо доста тога заједно, али њихово поимање одређених моралних питања је дијаметрално различито од предања наше Цркве (нпр. однос међу половима). Много је значајније, по мом мишљењу да Православна Црква афирмише своју традицију и сведочи Христа кога ми знамо и потврђујемо евхаристијски на свакој Литургији. Моје је дубоко уверење да ми са инославнима не можемо да сведочимо истог Христа јер да можемо, прво бисмо се ми сами окупили пред истом чашом и то евхаристијски потврдили. Не можемо да говоримо да имамо исту веру када је не потврђујемо у заједници Тела и Крви Христове као што не можемо да имамо ту заједницу у евхаристији ако не делимо исту веру коју су оци саборски утврдили. Ми, истина, поседујемо много тога заједничког, али постоје и суштинске разлике, које нису само на нивоу догматских дефиниција или интерпретације једног или другог учења.

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 17 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da li ovo znači, da je rezultat Zapada i Istoka za običan narod ustvari isti?

Razumevam da je i na Zapadu očuvana istinska vera ali je eto malo u nekim delovima isflekana, međutim koliko vidim rezultat za običnog čoveka je potpuno isti i na Zpd i na Ist.

Из наше православне перспективе не видим да је иста ситуација. Постоје православни хришћани који не знају много о својој вери, то је чињеница. Али они који редовно учествују у евхаристијском животу живе животом Цркве и оне који нису довољно учени Бог учи мудрости и исправном животу Духом Светим кроз етос који Црква чува. Инославни хришћани не живе у евхаристијској зајеници са Црквом и поседују другачији етос. 

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 11 часа, VaSa110 рече

Šta je to u ateizmu "opasno" po reiligiozne. Šta je opasno u tome što kažem: "Hiljadama godina se priča o bogu-bogovima a za to nema ni naznaka dokaza i zato smatram da bog/bogovi najverovatnije ne postoje".

Takođe me zanima kakva je to "ateistička ideologija". Ja nečuh da tako nešto postoji.

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика. Због брзине писања (не пишем аналитички, већ више форумски:) ) промакне непрецизна формулација. Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

[grigorije22]

пре 10 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика. Због брзине писања (не пишем аналитички, већ више форумски:) ) промакне непрецизна формулација. Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Da li su ateisti u pravu kada kazu da su Boga izmislili ljudi zbog straha od smrti i da bi imali utehu prilikom raznih nevolja? I na ovo pitanje bih nadovezao jos jedno vezano za Boziju volju, upravo zbog ateista. Jer zasto se mi u bolesti molimo Bogu i trazimo isceljenje kada je ta bolest Bozija volja?

[Ведран*]

пре 2 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Драги Ведране, разумем шта хоћете да кажете. Данас у православном свету и преовлађује став да са инославнима треба сарађивати нарочито када је у питању суочавање са неким заједничким проблемима, нпр. питањима етике, биоетике и слично. Лично сматрам да за ту сарадњу увек пре или касније постоји граница. На пример са протестантима делимо доста тога заједно, али њихово поимање одређених моралних питања је дијаметрално различито од предања наше Цркве (нпр. однос међу половима). Много је значајније, по мом мишљењу да Православна Црква афирмише своју традицију и сведочи Христа кога ми знамо и потврђујемо евхаристијски на свакој Литургији. Моје је дубоко уверење да ми са инославнима не можемо да сведочимо истог Христа јер да можемо, прво бисмо се ми сами окупили пред истом чашом и то евхаристијски потврдили. Не можемо да говоримо да имамо исту веру када је не потврђујемо у заједници Тела и Крви Христове као што не можемо да имамо ту заједницу у евхаристији ако не делимо исту веру коју су оци саборски утврдили. Ми, истина, поседујемо много тога заједничког, али постоје и суштинске разлике, које нису само на нивоу догматских дефиниција или интерпретације једног или другог учења.

Хвала на одговору оче. 

[Благовесник]

On 3/31/2017 at 19:35, Благовесник рече

 Ako svest vezemo za prirodu proizilazi da je Hristos imao  dve svesti.  Lezeci u bozicnim jaslicama, bozanska priroda je svesna, covecanska nije, te Logos Bozji (tj. Bog Sin)  po bozanskoj prirodi je svega svestan, ali  po covecanskoj prirodi On nije svestan??

Drugi svest vezuju za UM i sl. ... Da li je Gospod Isus onda imao jednu svest? No, opet isti problem, kako istovremeno Njegov um moze biti necega svestan i nesvestan?   

 

[Матусал]

Pomaze Bog. 

Jedno pitanje. Oko jedne crkve u koju idem na bogosluzenja kod crkvene kapije cesto stoje prosjaci. Posto se u poslednje vreme njihov broj povecao, svesteniku je zasmetalo i rekao im je da se udalje od kapije i stanu podalje i tamo da prose i da ne ometaju i ne presrecu narod na kapiji. Posto ga nisu poslusali iako im je rekao jos nekoliko puta, on je u Crkvi izjavio da im vise ne dajemo nista i ne pomazemo i da iako to ucinimo nemamo nista od toga. Sada ponekad kada ulazim u Crkvu sretnem ih kako prose i ne znam znam sta da radim. Nadjem se u konfuziji i dilemi, sa jedne strane reci o milostinji a sa druge blagoslov, i ne znam kako da postupim. Inace u ovakvoj situaciji se cesto nadjem i u drugim segmentima crkvenog zivota i osecam se kao da sam izmedju cekica i nakovnja, povecava mi se dilema i vodi u nesigurnost koju dozivljavam vrlo pogubno i cesto hoteci da ucinim da bude dobro zavrsi se lose. Blagoslovite.

[Aleksandar Cvetkovic]

Oce Savo, da li mozete da mi kazete, zasto se svestenik krije, kada se pali blagodatni oganj, pa tek posle izlazi pred narod, i koja je svrha te vatre? Hvala puno!

[VaSa110]

On 4/5/2017 at 23:14, Архимандрит Сава Јањић рече

Атеисти су сасвим у праву када кажу да Бог не постоји јер он не постоји лично за њих (“Рече безумник у срцу своме: нема Бога” Пс 14). Засигурно су у праву када кажу да су богови измишљотина човека или да је религија опијум за народ, само што ми хришћани верујемо да хришћанство није религија, већ богооткривена истина, а то је суштинска разлика.

Ma sve je to u redu. Moje pitanje je bilo gde je tu opasnost po sledbenike "bogootkrivene istine" (mislim na opasnost od ateizma ako ste zaboravili odakle smo počeli).

[prave vrijednosti]

Помаже Бог Оче Саво,

молио бих вас да ми одговорите на сљедеће питање.

Заправо нашао сам један текст :

"Бог је предвечно предодредио да у телу пострада за спасење света, зато што је унапред знао да ће Адам пасти у грех, и да је једини начин да човекова природа победи власт греха, смрти и ђавола и сједини се с Богом тај, да Он сам, као нови Адам у телу дође на свет и пострада за нас, како би Својом смрћу и Васкрсењем победио смрт."

Дали то значи да Бог није могао никако другачије (на неки други начин,јер каже "да је једини начин") да спасе свијет сем да сам пострада за нас ?

 

Хвала ,од Господа свако добро !
 

[Драгана Милошевић]

Христос воскресе, оче Саво!

Каква је ситуација у Дечанима?

[VaSa110]

On 4/5/2017 at 23:14, Архимандрит Сава Јањић рече

Наравно, не постоји "атеистичка идеологија", већ разне врсте идеологија које се заснивају на атеизму или врстама атеизма.

Izuzetno zanimljiva tvrdnja. Kada imate vremena možete li da navedete neke ideologije koje se zasnivaju na ateizmu i da malo podrobnije objasnite Vašu tvrdnju.

[Toma]

Христос воскресе оче Саво!

Једно од питања на које не имадох одговор је било "Шта су радили
свети Апостоли и ученици током оних 10 дана, између Господњег вазнесења
и силаска Духа Светога на све њих?"
Сигуран сам да јесу били у молитви и да су на тај начин спровели у дело Господње речи
да се "не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца".
Али како су они практиковали те молитве, то чекање....
А онда, ма колико то смешно изгледало, наиђох нехотице на део разговора 
са глумцем Леонардом Нимојем, који је објаснио одакле му идеја да
користи онај "Вулкански поздрав" док је глумио Спока у серији Звездане стазе!
Можда (и понављам - можда) то је начин како је Бог припремио ту невелику групу,
да у том духу и на тај начин они (међу којима не беше свештеника) 
имају заједничке молитве.
Снимак је овде а индикативно је само првих 3 минута:
 

 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 4/6/2017 at 15:31, Матусал рече

Pomaze Bog. 

Jedno pitanje. Oko jedne crkve u koju idem na bogosluzenja kod crkvene kapije cesto stoje prosjaci. Posto se u poslednje vreme njihov broj povecao, svesteniku je zasmetalo i rekao im je da se udalje od kapije i stanu podalje i tamo da prose i da ne ometaju i ne presrecu narod na kapiji. Posto ga nisu poslusali iako im je rekao jos nekoliko puta, on je u Crkvi izjavio da im vise ne dajemo nista i ne pomazemo i da iako to ucinimo nemamo nista od toga. Sada ponekad kada ulazim u Crkvu sretnem ih kako prose i ne znam znam sta da radim. Nadjem se u konfuziji i dilemi, sa jedne strane reci o milostinji a sa druge blagoslov, i ne znam kako da postupim. Inace u ovakvoj situaciji se cesto nadjem i u drugim segmentima crkvenog zivota i osecam se kao da sam izmedju cekica i nakovnja, povecava mi se dilema i vodi u nesigurnost koju dozivljavam vrlo pogubno i cesto hoteci da ucinim da bude dobro zavrsi se lose. Blagoslovite.

Бог помогао,

Ако дамо милостињу никада нећемо погрешити. Наравно, просјака и сиромашних је мало и тешко је свима дати онолико колико је потребно. Мислим да је најбоље правило да свакоме барем по мало дате по савести. Важна је љубав, а не количина. И ми овде у манастиру гледамо да никога не оставимо без помоћи, али засигурно ни ми не можемо дати свима колико траже јер нисмо банка. Благодарним људима и мало је довољно, а они који немају добре намере то покажу, али и њих не треба презрети већ им помоћи онолико колико можемо. Најчешће људима дајемо храну, ако већ нисмо свакоме у могућности да дамо новац. Помажући сиромашне и убоге дајемо самом Христу, а наше није да процењујемо да ли је неко искрен или није, већ да деламо по својој савести.