Претражи Живе Речи Утехе

Светиња НЕОБИЧНОГ ИМЕНА за коју мало ко зна: Од свих манастира на Фрушкој гори овај је НАЈМЛАЂИ Највећи број манастира Фрушке горе стари су вековима и приче о њима сежу дубоко у прошлост нашег народа. Ипак, како је „српска Света гора“ место где духовност и данас сија неугаслим сјајем, на њој се и у новије време подижу цркве и „рађају се“ неке нове светиње. Најмлађа међу њима је манастир Манђелос… Од свих манастира Фрушке горе, Манђелос је најмлађи. Одлука о његовој изградњи донета је 2008. а радови су почели 2011. Ктитори цркве били су Милан и Сенка Миланковић, пореклом из Бродца код Бијељине, који живе и раде у Аустралији, а који су трагичним сплетом околности овде изгубили ћерку. Манастир је посвећен Светом Василију Острошком и освећен је 2014. године. Манастир јединственог изгледа Осим „младости“, манастир Манђелос јединственим чини и његова спољашњост. Наиме, лепа, мала црква комплетно је изграђена од дрвета! Кажу да је коришћен норвешки бели бор и чамовина, па читава богомоља својом архитектуром одудара од осталих фрушкогорских светиња. Необично име Манастиру је „кумовало“ истоимено насеље необичног назива – Манђелос. Реч је о „преради на српски“ мађарског имена „Нађолас“ или „Nagyolasz“, што у преводу значи „велико италијанско село“ тј. „велико романско село“ – место у коме живе Романи, потомци Римљана, ту досељени у време средњовековне владавине Франака над Сремом. Осим овог имена, манастир понекад зову и Врањаш, по истоименом извору који се ту налази. Место манастира није изабрано случајно! Као и многи други фрушкогорски манастири, и овај се налази у прелепој природи. Црква је изграђена у малој, зеленој ували између села Гргуревци и Манђелос, на потезу који се зове Јоргованиште. А место није изабрано случајно! Црква је подигнута тачно изнад извора воде који је посвећен Светим Врачима – Козми и Дамјану, а који је познат од давнина као лековит. Наиме, слично као што је случај са Јазак водом чије благотворном дејство је познато надалеко и о којој је још Милош Црњански писао у роману „Сеобе“, и историјат овог фрушкогорског извора богат је и дуг. Предање каже да су га још древни Римљани користили како би, преко аквадукта, водом снабдевали Сирмиум тј. данашњу Сремску Митровицу. Вековима након, за ово место су знали и Турци, па су ту направили бању са лековитим блатом чији се остаци, кажу локалци, још увек могу пронаћи у околини манастира. Извор који се још назива и Врањаш, данас је уређен, а краси га и леп мозаик на коме су приказани Свети Козма и Дамјан. https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/najmladji-manastir-fruske-gore