Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Zoran Đurović]

пре 8 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

Када би Господ давао Духа Светога у ипостасном смислу, то би подразумевало, сматра Палама, да је Син посредник или саузрок ипостасног постојања Св. Духа, што би нарушило основе православне тријадологије утемељене на Оцу као једном и јединственом ипостасном узроку.

Ово је контрадикторно претходном дискурсу, односно не стоји никако. Ако су све 3 ипостаси непричасне, Хр никако не би могао да да ипостасно Духа апостолима, тако да је даљи закључак бесмислен.  

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

Ово је контрадикторно претходном дискурсу, односно не стоји никако. Ако су све 3 ипостаси непричасне, Хр никако не би могао да да ипостасно Духа апостолима, тако да је даљи закључак бесмислен.  

Мој лапсус. Наравно треба да стоји: "Када би из Господа исходио Дух Свети ипостасно.... то би нарушило основе православне тријадологије". Омашком сам употребио погрешну реч јер се у времену Дух Сином наравно не даје ипостасно, већ како сам горе врло јасно нагласио, као дарови Духа Светога  χαρίσματα. Смисао се  уосталом види из целог текста. 

[Slavica P]

Добро вече оче,имала бих једно питање. Да ли је доѕвољено малој беби стављати крстић на врат? Беба није крштена(да не иде на грех),када је пожељно да се крштење обави.

 Свако добро.

[Архимандрит Сава Јањић]

Добро вече и вама. Крст није никада "на грех", а пошто већ желите дете да ознаменујете крстом, планирајте што скорије крштење у договору са својим свештеником. 

[Zoran Đurović]

пре 36 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Мој лапсус. Наравно треба да стоји: "Када би из Господа исходио Дух Свети ипостасно.... то би нарушило основе православне тријадологије". Омашком сам употребио погрешну реч јер се у времену Дух Сином наравно не даје ипостасно, већ како сам горе врло јасно нагласио, као дарови Духа Светога  χαρίσματα. Смисао се  уосталом види из целог текста. 

Да, цео текст ми је био логичан и јако добар, и на крају ово исклизнуће из шина. Рекох: Шта би сад?

То што си реконструисао на основу Паламе је одлично.

Сада, има један мали проблем где се ја и митр. Зизјулас слажемо, али се удаљујемо од неке назови калсичне интерпретације филиоквеа од Фотија па наовамо. Источни од Фотија инсистирају на монархији и без икакве добре намере интерпретирају западне. Ови пак, ударају у клин са причом о Сину као саузрочнику, али увек говорећи о Оцу и Сину као једном узроку. Мада за нас то може да важи на икономијском плану, како сам навео у једној студијици о Августину.

Зизјулас и ја пак говоримо да има нека врста православне верзије филиоквеа на троичном плану. Ја нисам студирао на основу чега он то образлаже, јер се он једноставно позива на Кирила Александрујског, и то је потпуно исправно. У Кирила имамо "источно филиокве". Мени, оно што је интересантно је пут који је трасирао Августни, који је говорио о релацијама. Јер кад уђемо на троични план, ту можемо да говоримо само о релацијама. Код Аг имена означавају те релације, односно, она су ипостасна обележја или сопства (оно што сје сопствено, неотуђиво; својства). Тако име Отац означава однос ка Сину. Ми када говоримо да Отац рађа Сина велимо да му он даје идентитет кроз тај акт; међутим, то давање идентитета је рефлексивно, јер нема Оца без Сина. Тако да у неком преносном смислу можемо рећи да је узрок Оца Син. Опет, то је једна "модерна" теологија која привилегује персонализам, релације и ставља особе на исти ниво. Стара добра доникејска теологија је инсистирала на Оцу који је узрок целокупног божанског бића, па и самих особа. Зато источни говоре о Оцу који је већи од друге двојице и на тринитарном плану, мада другу двојицу не избацују са тог плана, како је урадио Арије. Верујем да је најзначајнија реченица у којој се изражава источна тријадологија она из Григорија Богослова, иако обојена Плотином, као и сам Симбол вере, где вели (наводим по сећању): Јединица се покренула ка Двојици и зауставила у Тројици.

Проблем је осетио јако добро други Кападокијац, Григорије из Нисе, који је "канонизовао" источну формулу: Од Оца кроз Сина. И то важи за тријадолошки план, не за пуку икономију. Заокружење те формуле имамо у Дамаскина који вели да Дух почива на Сину. Тако је Тројица заокружена. Ту се ствар зауставља. Јединица која се покренула зауставила се у Тројици и добио се круг. А круг би сугерисао покрет и живот, али који је у себи. Њега време неће начети.

Августин ће духа узети као спону (идеја из Марија Викторина) Оца и Сина, тако да ће њега назвати љубављу. Имао је проблем као и ми, зато што име Дух не означава никакву релацију. као почетник, Аг је мислио да је Дух други Син. После је одбацио такву небулозу. Зато је он у свом монументалном делу, О Тројици, које је писано годинама, и које је више пропозитивног типа, него догматског, давао и оне "психолошке слике", које је и сам Зизјулас оштро критиковао, али без довољног опреза и упуштања у истраживање самих намера Августинових, које би на неки "јадан и незадовољавајући" начин објасниле јединство и тројичност божанског бића.

Дакле, ми се увек крстимо у име Оца, Сина и СД и то може да се тумачи субординацијски. Но, када је реч о тројичном плану, ми говоримо о релацијама, како се те особе односе једна ка другој, и ту имамо западну формулу "и", као и источне "кроз, преко, од, у". Довољно је приметити колико предлога источни користе из немогућности да дефинишу шта би било то исхођење и како да релационирају Духа са Сином. Западни су изнедрилио ову формулу која онемогућава да се замисли неки сексуални однос Оца и Сина и да им је дете Дух, а нешто слично су и источни урадили. О томе сам више писао у наведеном чланку. Августинова формула апсолутно избацује било какву идеју да је Син узрочник Духа, и све што жели да каже је да је Дух обележен Сином, односно да су сва Тројица у релацији, иако не у панорамској, јер се Отац издваја као Први покретач.          

[Bokisd]

O.Savo, na drugoj temi smo pomenuli ucenje sv.Grigorija Palame o netvarnim Bozijim energijama. Da li mozete da nam objasnite sustinu  ucenja Crkve o ovim stvarima ? Unapred hvala.
 

[Лапис Лазули]

Postovani oce Savo,

Vec neko vreme mi se namece jedno pitanje. Zasto je bilo potrebno da i Bogorodica strada? Tj.da gleda raspece Gospoda (i kako pise u sv.Pismu " i tebi samoj ce mac probosti dusu") kada je bila vec Precista Presveta i td.Stradanje Hristovo je iskupilo svet ali Gospod je svakako mogao nju recimo da uzme pre tih dogadjaja i time je zastiti od toliko stradanja. Koji je smisao toga?

Hvala puno. Ako je ovo pitanje vec bilo bila bih zahvalna i za link ka odgovoru da ne pisete ponovo. 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 3/26/2017 at 10:26, Postomolitvom рече

Oče, kako da neko ko je novokršten započne razgovor sa budućim duhovnikom, nekako je taj odnos nov i neobičan, da javlja se kao potreba velika ali ipak postoji neki led koji treba probiti, dal od nekog pretjeranog stida ili nešto drugo...pomozite i pomolite se za mene, Nikola.

Драги брате Никола,

Јако је важно да се успостави отворен и искрен однос. Духовник није човек који све најбоље зна али ако му се обратимо са вером да ће нам кроз њега Бог помоћи да нађемо одговор на наша питања, Господ нас засигурно неће оставити. Треба тражити једноставне људе који живе честитим животом своју веру, а не неке савремене харизматике који стварају утисак да имају директне одговоре од Бога на сва питања. Човек од духовног искуства ће вас упутити да живите свој хришћански живот смирено и предано. Неће вам давати експлицитне заповести, већ ће вас радију упућивати како да сами што боље разумете нашу веру. 

Када нађете онога у кога осећате да ћете имати поверења, треба савладати стид. Искусном исповеднику ниједан грех и ниједна страст нису стране. Испричао бих кратко једну причу о старцу Кодрату игуману светогорског манастира Каракал (1859-1940). Наиме, неки је младић дошао из Грчке у Кареју тражећи да исповеди своје грехове који су били тешки и саблажњиви. Када је почео исповест пред неким неопитним јеромонахом у Кареји, овај је прекинуо исповест говорећи да не може да слуша такве страхоте. Младић је хтео да почини самоубиство у крајњем безнађу. Онда му неко рече да оде код старца Кодрата у Каракал и он отиде тамо. Старац Кодрат је имао дар познања помисли и чим је видео младића разумео је какве га страсти и грехови муче. Зато му он најпре исприча причу о себи говрећи како је живео у тешким греховима и страстима, баш оним које су мучиле овог младића. Наравно, старац је био потпуно целомудрен, али се послужио овом досетком да би помогао човеку у безнађу. Младић му рече, па то је оче оно што мене мучи. Старац ће на то: "Ето видиш како је Бог мени био милостив, исповеди се слободно и биће милостив и теби". Младић се лепо исповедио и отишао пун радости и наде у Господа. 

Опитан духовник живи у свакодневном познању не само својих слабости, већ познајући себе кроз молитву и плач, упознаје тајну пада људске природе у Адаму. Њему ниједан грех није непознат и грех сваког човека доживљава као свој. Он плаче за греховима целог света, а истовремено је пун радости. Наравно, многи исповедници данас нису сви довољно опитни, али људе који се смиравају и живе у простоти срца (ума) Бог учи духовној мудрости и разговор са њима доноси свакој души мир и радост. Сви ми брате Никола носимо исту природу и нема греха који сваки од нас не би могао да почини и страсти у коју не би могао да западне. Ако зато осудимо ближњег, осудили смо већ сами себе. Носећи бремена једни дугих, спасавамо се у љубави нашег Господа.

[grigorije22]

Evo imao bih ja jos neko pitanje ako mozete da odgovorite? Kada govorimo o nadahnutosti Biblije za nas Pravoslace su na prvom mestu knjige prorocke. Kako mi sada da shvatimo neka prorocanstva koja se nisu ispunila. Na primer kod proroka Jezekilja pise da ce da bude razoren grad Tir, i da on vise nikada nece biti sazidan. Ali mi znamo da Tir danas postoji. Pa isto tako prorocanstvo proroka Isaije da ce Damask biti nenaseljena rusevina Isaija17:1 a vidimo da Damask i danas postoji. Ili da u Egiptu niko nece ziveti i prolaziti 40 godina, a Nil ce presusiti?

[sampaganini92]

Pomaze Bog o.Savo,mozete li da preporucite neko duhovno predavanje?a mogu i ostali clanovi foruma da se ukljuce
Hvala unapred. 

[Кратос]

Oče Savo kada je Sin Božiji primio na sebe ljudsku prirodu šta je sve ušlo u tu prirodu koju je Logos primio na sebe?Pitam ovo jer na jednoj od teme(đe drugo no kod ave zloslavnog ) neki tvrdiše da je Hristos pored božanske ličnosti imao i neki ljudski deo.Unapred hvala na odgovoru i svako dobro od Gospoda.

[Zoran Đurović]

пре 23 минута, Кратос рече

đe drugo no kod ave zloslavnog ) neki tvrdiše da je Hristos pored božanske ličnosti imao i neki ljudski deo

Вере ми, Радић, мајке Николине, ако те ја разумем. Постави човеку јасно питање, јер ни ја не капирам ништа. 

[Bokisd]

Verovatno Kratos misli na deo licnosti coveka, u jednoj Ipostasi Hrista,...... ne na prirodu ( telo ), koje je 100% primljeno.

Takon nesto.
 

[елТорнеро]

пре 29 минута, Bokisd рече

Verovatno Kratos misli na deo licnosti coveka, u jednoj Ipostasi Hrista,...... ne na prirodu ( telo ), koje je 100% primljeno.

Takon nesto.
 

Није важно шта мисли, већ да је схватио да можда неко и од њега зна боље. Обратићемо се ми и Светоме Сави, само чекамо да буде довољно тврдо.

[Zoran Đurović]

пре 30 минута, Bokisd рече

Verovatno Kratos misli na deo licnosti coveka, u jednoj Ipostasi Hrista,...... ne na prirodu ( telo ), koje je 100% primljeno.

Takon nesto.
 

Тко ће га знати, мора јасно да постави питање човеку. Овако је заиста збуњујуће. Искрено, немам појма шта је питао...