Размена мишљења о разним животно-психолошким темама

[JESSY]

Osećaj pripadnosti može da se razvije i iz nečeg tako jednostavnog kao što je kontakt očima koji ste uspostavili sa strancem. Osećaj pripadnosti grupi važan je za ljude. Svi su pod stresom kad su izostavljeni ili ignorisani. Ovo je zaključak nove studije objavljene u stručnom američkom časopisu “Psychological Science”.

 

Da bi bili srećni, ljudi moraju da imaju osećaj povezanosti s drugima i to psiholozi već znaju. Klub ljubitelja goblena, crkveni hor ili prijateljsko okruženje u komšiluku dovoljni su da se zadovoljili ova potreba za povezanošću.

 

Dr Erik Veselman sa Univerziteta Purdue želeo je da shvati koliko je malo nepažnje potrebno da bi se neko osetio isključenim iz društva. Na tu temu je, sa nekoliko kolega, sproveo i ovu studiju.

 

- Neki od mojih koautora ustanovili su, na primer, da su se ljudi uznemirili čak i kad ih je ignorisao stranac - piše Veselman.

 

Istraživački tim osmislio je način na koji će to testirati.

 

Na putu punom ljudi njihov saradnik je izabrao osobu i odlučio da je pogleda u oči, da je pogleda u oči i osmehne se ili da je pogleda u smeru očiju, ali da skrene pogled na uši i dalje gleda u njih kao da je reč o vazduhu. Kad je asistent prošao pored te osobe, podigao bi palac gore ili dole, što je bio znak drugom asistentu, koji je odmah tu osobu upitao: “Osećate li da ste u poslednjih nekoliko sekundi isključeni od osoba oko sebe?”

 

Osobe kojima je asistent pogledao u oči, bez obzira je li se osmehnuo ili ne, osećale su manju isključenost nego one koje je ignorisao.

 

- To su ljudi koje uopšte ne poznajete, slučajni prolaznici, ali to što će doći do kontakta očima ili to što će vas ignorisati ima barem trenutno delovanje na vas - kaže dr Veselman.

 

Ranija istraživanja su pokazala da se ljudi osećaju lošije čak i ako ih ignoriše osoba s kojom ne žele da imaju ništa. To se pokazalo tačnim i kod crnaca koje je ignorirao član Kju Kluks Klana.

 

- U ovom istraživanju dokazana je snaga međuljudske povezanosti. Čini se da je reč o vrlo snažnom fenomenu - zaključio je dr Veselman.

 

http://www.24sata.rs/specijal/zivot/vest/psiholozi-shvatili-na-sta-smo-tako-osetljivi/27083.phtml

[JESSY]

Najlepši je osećaj pripadnosti

 

PISMO napisano načelnici odeljenja za zdravstvo i prosvetu pri Ministarstvu za KiM, Ružici Milić, bilo je presudno za povratak petočlane porodice Tot iz Prištine na Kosmet. Obrazlažući svoju devetogodišnju želju za povratkom u pokrajinu, Silvana (28) i Gabrijel (32), roditelji troje dece, Anđele (9), Nevene (6) i petogodišnjeg Olivera, u pismu su naveli i želju da im se pruži prilika da rade kako bi opstali od svoje zarade. Ubrzo je stigao pozitivan odgovor.
- Teško je opisati lepotu osećaja pripadnosti. Taj osećaj mene i moju porodicu zaokuplja poslednjih pet meseci, od kada smo se vratili na Kosmet, kaže Gabrijel, ne skrivajući sreću zbog povratka na Kosmet.

 

Iako se nisu vratili u svoju Prištinu, nastanjeni su u selu Vidanja kod Kline, zadovoljni su što im se ukazala prilika da se vrate na područje Metohije. Pogotovu što su povratak iz raseljeništva priželjkivali poslednjih devet godina.
- Bili smo smešteni u Kraljevu kod rođaka. Ali ni ja, ni supruga nismo radili, a deca rastu... Mada nam je rodbina pomagala, potrebe su premašivale postojeće mogućnosti a dodatnu teškoću stvarao nam je osećaj da ne pripadamo mestu u kome se nalazimo. Nostalgija za rodnim krajem i želja da se vratimo na Kosmet bivali su sve jači - priča Silvana. Znajući za njihovu želju za povratkom, rođak, takođe povratnik u selu Vidanje kod Kline, ponudio im je smeštaj u svojoj renoviranoj kući.
- Ta ideja nam se odmah dopala ali nam se nametnulo pitanje: od čega ćemo živeti? Pošto je supruga po zanimanju medicinski radnik, odlučili smo da se obratimo nadležnima za zdravstvo u Ministarstvu za KiM, i da im predočimo svoju nameru - pričaju gotovo uglas Gabrijel i Silvana, zahvalni Ružici Milić, načelnici odeljenja za zdravstvo i prosvetu u ovom Ministarstvu, koja im je izašla u susret.
- Bili smo srećni kada smo dobili odgovor da su u ovom i nekoliko povratničkih sela bile potrebne patronažne sestre, tako da je moja supruga odmah po dolasku ovde počela da radi. Od njene plate izdržava se cela porodica, ali bolje je i tako nego da sedimo u Kraljevu bez ikakvih primanja. Iako još uvek nismo u svom stanu u Prištini, ovde daleko lakše funkcionišemo. I osećamo se kao da smo na svome, kaže na kraju svoje priče Gabrijel, glava porodice Tot koja se vratila na Kosmet.

PISMO I POSETA
POSLE prvog pisma u kome su zahtevali da im se omogući posao kako bismo se vratili na Kosmet, Silvana i Gabrijel Tot, po povratku, napisali su još jedno pismo Ružici Milić.
- Zahvaljujući vama, vratili smo se na naš Kosmet. Ispunili ste nam najveću želju jer smo poslednjih devet godina maštali o povratku - naveli su Silvana i Gabrijel Tot u drugom obraćanju Ružici Milić iz Ministarstva za KiM koja ih je nedavno posetila.

 

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:218384-Najlepsi-je-osecaj-pripadnosti

[Иван Дабижљевић]

На факултету сам се једном сусрео са једном студијом, која вели да су Срби индивидуалистично усмерени, више него колективистично. То ме је изненадило, да нас боље познаје неко из Аустрије (мислим да су тамо радили студију), него што сами себе познајемо. Међутим, сматрам да је ипак код нашег народа више колективистичних људи, неголи себичних појединаца. Само што то нажалост живот у заједници код многих потпада под притиском каријерних и сличних себичних циљева које деградирају не само личност, него ослабљују читаву заједницу. 

[Srdjan Kotur]

Druga najveća zapovest. Šta ona zapravo u svakodnevnom životu znači? Kakvi treba da budemo prema sebi?

[JESSY]

Postoji više vrsta ljubavi, zar ne? Prijateljska, partnerska, ljubav prema deci, roditeljima… A opet, ljubav je samo jedna, jer je njen izvor jedan, a on je u namam samima. Tako dolazimo do ključnog zaključka da je nemoguće voleti drugog ako ne volimo sami sebe.Na to nas uostalom navodi i Božija zapovest, koja kaže: ,,Ljubi bližnjeg svog, kao samog sebe.,,

Mi uglavnom mislimo da sebe volimo, to se nekako podrazumeva. Međutim, to često nije tačno. Mnogo ljudi u stvari veruje da je sebično voleti sebe i poistovećuju ljubav prema sebi sa stavljanjem sopstvenih potreba na prvo mesto. To naravno nije isto. Izmeću mene i mojih želja i potreba ne stoji znak jednakosti. Ja, dakle nisam ono što želim. Tako da mogu da stavim nečije tuđe želje ispred svojih, a da i dalje volim sebe. Nije to negiranje samoljubavi, baš kao što stavljanje sopstvenih potreba iznad svih drugih nije izraz ljubavi prema sebi, naprotiv. Evo primera: da li majka koja svoju potrebu za snom podređuje potrebama novorođene bebe, ne voli sebe? Naravno da nije tako. Osećanje ljubavi prema sebi neophodno nam je i  za  razvoj samopouzdanja i poverenja u sebe i svoje sposobnosti.

Prihvatanje sebe sa svim vrlinama i manama koje su deo nas, na neki način je osnova samoljubavi. Osobe koje od sebe očekuju savršenstvo imaće problem da priznaju bilo kakvu grešku koju učine, jer prosto ne mogu da prihvate sebe kao osobu koja greši. Činjenica je da smo svi mi samo ljudska bića i da svakodnevno činimo različite greške. Osim toga, grešku ne možemo ni ispraviti ako je najpre ne priznamo barem samima sebi. Dakle, kao što je prihvatanje druge osobe sa svim njenim nedostacima preduslov za razvoj ljubavi, tako je prihvatanje sopstvenih nedostataka važan korak u razvoju ljubavi prema sebi.   Važno je da prihvatimo čak i one osobine ili ponašanja koja želimo da promenimo kod sebe, jer tako ćemo ih se mnogo lakše osloboditi, nego ako ih odbacujemo ili negiramo njihovo postojanje i opiremo im se.

Ljubav prema sebi podrazumeva i da volimo svoje telo i brinemo o njemu, da svoj um ne trujemo negativnim mislima i emocijama, da sebi dopustimo da se menjamo sopstvenim tempom, ne poredeći se sa drugima, da volimo svoj život, prihvatajući sa ljubavlju i razumevanjem sve odluke koje smo do sada doneli, pa bile one i pogrešne. Voleti sebe znači podržavati sebe, pružati ohrabrenje i podršku samima sebi u teškim trenucima i tražiti tu podršku od drugih ljudi kada nam je potrebna. Pisaću i o različitim tehnikama koje mogu da nam pomognu u razvijanju ljubavi prema sebi.  Za početak stanite ispred ogledala, pogledajte sebe u oči i recite glasno:,, Volim te,, . Obratite pažnju da li osećate prijatnost ili neprijatnost dok radite ovu vežbu. Ako vam prija, radite je što češće, može i bez ogledala.

Pomislite samo koliko nam ljubavi pruža naš Božanski Izvor i zapitajte se  zar osoba koja prima toliko Božanske Ljubavi ne zaslužuje i vašu ljubav.

Suzana Vemić

[JESSY]

Herman Hese – “Ljubi bližnjega svog kao samog sebe”

 

Ako proučimo maksime iz Novog zaveta, ne kao zapovesti nego kao izraze novog, neobično temeljnog poznavanja tajni naše duše, shvatićemo da je najmudrija reč koja je ikada izrečena, sažeta suština svakkog umeća življenja i svake dokrtine o sreći, ona koja kaže “Ljubi bližnjega svog kao samog sebe”, a koja se pojavljuje već u Starom zavetu. Neko može da voli bližnjeg manje nego sebe – onda je egoist, grabljivac, kapitalista, buržuj, i koliko god novca i moći stekao, neće biti zadovoljan, a one najsuptilnije i najdragocenije radosti duše biće mu uskraćene. Može neko voleti bližnjeg više od sebe – ali tada će patiti od kompleksa niže vrednosti, željan da voli svakoga, a ipak pun gorčine i samokažnjavanja; živeće u paklu koji će sam podgrevati svakog dana. Ravnoteža ljubavi,sposobnost da se voli ne ostajući dužan ni na jednoj strani, ljubav prema sebi koja nije nikome ukradena, ljubav prema drugom koja ne kastrira i ne muči sopstveno ja – to je tajna svake sreće i svakog blaženstva. A možemo, po ugledu na indijsku filozofiju, a i ovako da je tumačimo: voli bližnjeg jer je on ti! To bi bio hrišćanski prevod “tat twam asi”. Ah, mudrost je tako jednostavna, sve je već davno rečeno, tako precizno i nedvosmisleno! Zašto se njome služimo samo kada nam ide dobro, zašto ne uvek?

[Млађони]

Herman Hese – “Ljubi bližnjega svog kao samog sebe”

 

Ako proučimo maksime iz Novog zaveta, ne kao zapovesti nego kao izraze novog, neobično temeljnog poznavanja tajni naše duše, shvatićemo da je najmudrija reč koja je ikada izrečena, sažeta suština svakkog umeća življenja i svake dokrtine o sreći, ona koja kaže “Ljubi bližnjega svog kao samog sebe”, a koja se pojavljuje već u Starom zavetu. Neko može da voli bližnjeg manje nego sebe – onda je egoist, grabljivac, kapitalista, buržuj, i koliko god novca i moći stekao, neće biti zadovoljan, a one najsuptilnije i najdragocenije radosti duše biće mu uskraćene. Može neko voleti bližnjeg više od sebe – ali tada će patiti od kompleksa niže vrednosti, željan da voli svakoga, a ipak pun gorčine i samokažnjavanja; živeće u paklu koji će sam podgrevati svakog dana. Ravnoteža ljubavi,sposobnost da se voli ne ostajući dužan ni na jednoj strani, ljubav prema sebi koja nije nikome ukradena, ljubav prema drugom koja ne kastrira i ne muči sopstveno ja – to je tajna svake sreće i svakog blaženstva. A možemo, po ugledu na indijsku filozofiju, a i ovako da je tumačimo: voli bližnjeg jer je on ti! To bi bio hrišćanski prevod “tat twam asi”. Ah, mudrost je tako jednostavna, sve je već davno rečeno, tako precizno i nedvosmisleno! Zašto se njome služimo samo kada nam ide dobro, zašto ne uvek?

 

 

 

Kakav je to genije..... 

[Srdjan Kotur]

Volite li vi sebe?

[JESSY]

Volite li vi sebe?

trudim sa da volim i prihvatim sebe takvu kakva jesam....kakvu me je Gospod stvorio....

[Тања1]

trudim sa da volim i prihvatim sebe takvu kakva jesam....kakvu me je Gospod stvorio....

 

Као Анџелину Џоли и Бред Пита у фотошоп

 

не замери било је јаче од мене

[JESSY]

Као Анџелину Џоли и Бред Пита у фотошоп

 

не замери било је јаче од мене

mogla bi da se potrudiš da ne miniraš svaku pristojnu temu...predji na razbibrigu pa se zabavljaj ...

[Тања1]

mogla bi da se potrudiš da ne miniraš svaku pristojnu temu...predji na razbibrigu pa se zabavljaj ...

 

А ти си па много пристојна са твојим аватаром на пристојним темама.

[Srdjan Kotur]

Prema načinu na koji živite svoj život, da li se može zaključiti da vi volite sebe?

[Mironosica]

Volite li vi sebe?

 

 

Prema načinu na koji živite svoj život, da li se može zaključiti da vi volite sebe?

 

a ti ? jel ti voliš sebe ?

[коЖељ њацИ]

a ti ? jel ti voliš sebe ?

Како се то сазнаје?