Размена мишљења о разним животно-психолошким темама

[Slavko...]

Nikada ne treba biti pohlepan i odreci se svega zbog materijalnog i ostaviti drugove i prijatelje. Stoga je Moj moto NEKAD DOVOLJNO I ZRNO JE DA SRCE UVEK PUNO JE.

[JESSY]

znam da mnogi ne vole arh.Rafaila Karelina, ali me interesuju komentari na ovaj njegov tekst.....

 

 

Нажалост, долазимо до признања да може, и при томе, хибрид спољашњег хришћанства и неверја, собом представља посебну разноликост савременог човека. Неверје под видом хришћанства може имати неколико основа.

Први вид таквог хибрида јесте „партијско“ хришћанство.

Например, говоре: „Ти си Рус, мораш бити Православан“. При томе се губи смисао Православља, као стремљења душе човека према свом Првообразу, општење са Богом, укључење у тај систем духовних вредности, која, почињући на земљи, преображава човека и чини га саучесником божанског живота.

„Ти си Рус, зато се мораш поклонити Перуну“, могао би рећи незнабожац у време кнеза Светослава.

Хришћанство је – поглед на свет, који разматра земни живот у перспективи вечности. А „партијско“ хришћанство по етничкој припадности види у Хришћанству само факторе националне традиције и културе. Овде је хришћанство – костим, који треба облачити за демонстрацију своје националности; а какво је срце скривено под њим – то је непознато.

Различити политички и социјални савези и партије, у чијим уставима хришћанство улази као обавезно вероисповедање, такође профанишу само схватање Цркве, која не може бити учасница никаквог савеза. Например, либерално-хришћански партија собом представља карикатуру на хришћанство, која се мало чиме разликује од баналних, антирелигиозних карикатура.

Други вид овог хибрида је – модно хришћанство. Када падају режими, који су се ослања ли на атеистичку диктатуру, онда се хришћанство разматра као алтернатива претходној деспотији. Лица, која се нису замислила над питањима погледа на свет и која су гутала пилуле атеизма, без жвакања, сада тако лако постају хришћанима, чак не схватајући, шта се са њима догодило. Раније су они из новина читали да нема Бога и поверовали у то; сада су прочитали у новинама, да има Бога и такође су то примили, не променивши у суштини ништа у својој души.

Међутим, поред тога, ипак су променили изглед: почели су да носе крст као украс и да долазе у цркву, јер је то мода и савремено је – односно то је добар тон. Али мода се не може дуго продужавати.

Ако човек не живи хришћански, онда ће противречности између основних потреба хришћанства и савременог света све више да се откривају у таквим људима; код њих сазрева унутарње незадовољство Црквом. Духовна лепота хришћанства се показује као несхватљива и недоступна за оне, који не мењају сами себе. Човек, који није поново рођен духовно, долазећи у цркву, не види цркву. Ефекат новине ће проћи и таквом човеку ће у цркви просто, напросто постати досадно.

Трећи вид хибрида је – прагматизам. Човек расуђује приближно овако: „Откуд ја знам, да ли Бога има или нема; може бити, да Он постоји. Зашто се онда у таквом случају не користити Његовим постојањем и не узети од цркве оно, што се „пословни и интелигентни човек“ стара да нађе у стовариштима људске историје? Чим у цркву долазе људи, значи, они нешто добијају, зашто онда не бих пробао и ја?“

Застанимо на једној од подврста религиозног прагматизма – теософији и окултизму. Овде се Бог замишља као извор неке енергије. Код тих људи одсуствује било какво јасно схватање хришћанства, чак и ако су светски образовани. Код њих се меша све: Јеванђеље, окултизам, магија, штајнеризам, хришћански Светитељи и тибетанске махатме, Православни монаси и индуистички јогини.

За њих су то људи, који су помоћу неких тајних знања задобили енергију, недоступну за световњаке, енергију, коју „пословни човек“ може да употреби у својим циљевима утицаја на друге. Такви људи се или разочаравају у цркви, ништа не добивши, или продужују своје потраге, например: на неком месту под куполом храма је потребно стати, да би се задобило више енергије, неко од присутних им одузима ту енергију, итд. Такви људи често потпадају под јавна дејства демона и осећају у себи његову призрачну силу, а скривени вид опседнутости, примају као духовна достигнућа.

Каква су поред свега тога, разлике између истинског хришћанства и лажног, не у догматском, већ у животном, рекли би свакодневном, смислу те речи?

Верујући човек има неки идеал, образац, коме стреми, то је приближење Христу кроз благодат Духа Светога. Неверујући не тежи да измени себе, он живи сопственим страстима.

Хришћанство је – у значајном степену област воље. За неверујућег не постоје идеал, коме он стреми. Он живи између два пола – жеђи за насладом и страха; он жели да Бога има као гаранта за своје земаљско благостање, више од свега представља Бога као неко безлично енергетско поље и жели да постане акумулатор те енергије.

Хришћанство претпоставља не само чистоту циља, већ и чистоту средстава. Неверје је, по правилу, неразборито у средствима. Оно се стара да оправда обману, лукавство, лаж, али разобличава себе у томе, што тржи пролазно и земно. За достизање духовног лаж није прихватљива, а Богу није неопходна помоћ грешног човека.

Ево, стојимо пред чудном сликом. Већина људи у нашем региону називају себе хришћанима, али у исто време, већина њих се помирила са лажи и развратом, који су постали стил и атрибут савременог живота.

Имамо Православље, добили смо га као дар, али у исто време ми га издајемо и мењамо, не само зато што грешимо, већ и зато што смо се помирили са грехом, као са нечим природним и неопходним.

Други народи нису имали и немају те благодати, која је дана хришћанима, зато су они мање одговорни пред Богом. Господ нас кажњава за постојану издају, за оно што називајући себе хришћанима, лажемо Га.

Видимо и осећамо те казне, али не схватамо њихове разлоге и зато нас те казне не отрежњују.

 

преузето са:

http://karelin-r.ru/pravoslavie/135/1

 

 

[arizan]

A moze li ''grobar'' da bude ''delija'' ili obrnuto? Pa, ne moze.

 

Materijalno je posledica potrebe za udobnim zivotom. A oni koji imaju u sebi Duha, oni traze slobodu. A sloboda i udobnost ne idu zajedno.

 

A mi valjda imamo za cilj zadobijanje Duha Svetoga .

[Иван ♪♫]

A sloboda i udobnost ne idu zajedno.

 

Otkud to? I sloboda od čega? Zavisi kako shvataš samu slobodu, i kako udobnost. Određena udobnost ti je potrebna ako misliš da budeš slobodan od bolesti npr. a kad si bolestan nisi baš slobodan

[arizan]

Otkud to? I sloboda od čega? Zavisi kako shvataš samu slobodu, i kako udobnost. Određena udobnost ti je potrebna ako misliš da budeš slobodan od bolesti npr. a kad si bolestan nisi baš slobodan

 

Sloboda da budes to sto jesi, a to znaci da u svakom trenutku i na svakom mestu mozes da svedocis o tome sta mislis i sta osecas. A to se ne desava u 95% slucajeva zbog diktature tela, sujete i straha. Dakle, oslobodjenost od telesnih prohteva, od strahova i egoizma.

 

U slucaju bolesti... da , telesno jesi bolestan, ali ako imas ljubavi u sebi, slobodan si duhom. Mislis li da su svi zdravi ljudi slobodni? A sta je sa onima u zatvoru? Mislim da ni svi koji su na slobodi nisu i sustinski slobodni. Ubedjen sam da je Arhiepiskop Jovan koji je sada u zatvoru slobodniji od gomile ljudi na ovom svetu. Tu ukljucujem i sebe...

 

U tom slucaju, mnogo toga ti ne treba, nego imas i potrebu da i ono malo materijalnog sto imas podelis sa nekim.

 

Govorim o obladodacenoscu Duhom Svetim. Kod Starca Porfirija sam video recenicu, parafraziram: ''Kad zadobijete Hrista, nista vam drugo ne treba''.

[Deki992]

Neci citati tekst od ovoga coveka posto sam se samobanovao na njegove tekstove, samo cu napomenuti da je sv. Jovan Kronstatski cini mi se, imao svoj brod, vo vremja ono.

[Arsenija]

Verujuci covek ne moze da bude materijalista.Rec moze ovde ne znaci ne sme,nego nije u stanju.

[Иван ♪♫]

Sloboda da budes to sto jesi, a to znaci da u svakom trenutku i na svakom mestu mozes da svedocis o tome sta mislis i sta osecas. A to se ne desava u 95% slucajeva zbog diktature tela, sujete i straha. Dakle, oslobodjenost od telesnih prohteva, od strahova i egoizma.

 

U slucaju bolesti... da , telesno jesi bolestan, ali ako imas ljubavi u sebi, slobodan si duhom. Mislis li da su svi zdravi ljudi slobodni? A sta je sa onima u zatvoru? Mislim da ni svi koji su na slobodi nisu i sustinski slobodni. Ubedjen sam da je Arhiepiskop Jovan koji je sada u zatvoru slobodniji od gomile ljudi na ovom svetu. Tu ukljucujem i sebe...

 

U tom slucaju, mnogo toga ti ne treba, nego imas i potrebu da i ono malo materijalnog sto imas podelis sa nekim.

 

Govorim o obladodacenoscu Duhom Svetim. Kod Starca Porfirija sam video recenicu, parafraziram: ''Kad zadobijete Hrista, nista vam drugo ne treba''.

 

čovek je i telo i duh, ima potrebe u oba smisla

[Иван ♪♫]

Verujuci covek ne moze da bude materijalista.Rec moze ovde ne znaci ne sme,nego nije u stanju.

 

naravno, ako svoju nadu polaže na Boga, a ne na materijalno bogatstvo

[arizan]

čovek je i telo i duh, ima potrebe u oba smisla

 

Da, slazem se, tu si u pravu. Imam i ja svoje potrebe vezane za telo. Samo sto mi unutrasnja sloboda vise znaci od spoljasnje.

 

Ali ovo ne znaci da bih voleo da se sad momentalno razbolim ili odem u zatvor .

[Ненад Р.]

Хибриди су , хибриди ; а право хришћанство које се ослања на свето писмо ( не увек буквално) није хибрид.

Сви ми одговарамо за своје поступке пред Господом и како радимо , тако ћемо брати плодове касније.

[Arsenija]

naravno, ako svoju nadu polaže na Boga, a ne na materijalno bogatstvo

Nisam sigurna da sam razumela tvoj post. 

Covek je najbogatiji onda kada mu nista nije potrebno,tako govore mnoge mudre izreke... a ja se sa njima apsolutno slazem.

Ali to ne znaci da covek ne treba nista da ima,vec da treba nista da ne zeli...

[Иван ♪♫]

Nisam sigurna da sam razumela tvoj post. 

 

pa ako veruješ i polažeš nadu u Boga, onda nećeš u zemaljsku moć

 

 

Covek je najbogatiji onda kada mu nista nije potrebno,tako govore mnoge mudre izreke... a ja se sa njima apsolutno slazem.

Ali to ne znaci da covek ne treba nista da ima,vec da treba nista da ne zeli...

 

lako to reći

 

[Deja Vu]

Човек је и физичко, материјално биће, тако да не можемо бити орфичари и платоничари који негирају тело и материју и клањају се искључиво духу. Хришћанство не учи о неком ослобађању душе, већ о васкрсењу тела. Истина, то будуће тело неће бити као ово у палом стању. 

 

Е сад, бити материјалиста може бити грех ако се човек искључиво бави материјом и задовољавањем тела. Али и бављењем духом исто тако може водити у грех, човек постаје лењ, одсутан од овога света. Материју је уосталом створио сам Бог, па је не може одбацити као нешто зло. 

[JESSY]

Човек је и физичко, материјално биће, тако да не можемо бити орфичари и платоничари који негирају тело и материју и клањају се искључиво духу.

бити материјалиста може бити грех ако се човек искључиво бави материјом и задовољавањем тела. Али и бављењем духом исто тако може водити у грех, човек постаје лењ, одсутан од овога света. Материју је уосталом створио сам Бог, па је не може одбацити као нешто зло.

da....slazem se sa tobom....