Размена мишљења о разним животно-психолошким темама

[drvce]

Bojim se da niko nece procitati moj post. Na to se nadovezuje i strah da ga nece lajkminovati sve i ako ga procita.

[JESSY]

u pravom smislu reci, jedino se bojim Gospoda.....da cu ga naljutiti, razocarati....da necu ispuniti ono sto od mene ocekuje.....da ce morati po svom promislu da me opomene za moja sagresenja...a to sigurno nece biti prijatno za mene.....

[Mala]

Бојим се једино тога да се мојој породици не деси нешто лоше, али се Богу молим да нас срећа прати. Такође се бојим сазнања, тј. да ли делам и радим како треба и знам да никад не могу бити сигурна само у себе, већ је све Божија воља.

[Tenkista]

Strah od pauka.Kad vidim pauka pobegnem iz te prostorije cemu taj strah ne znam ne bojim se drugih mnogo opasnijih zivotinja ali pauka kad vidim skamenim se.

[JESSY]

 

..да ли волите да читате књиге и колико их читате...?

 

...како долазите до наслова који вас интересују....препорука или сл....

 

..да ли књиге скидате са нета или их купујете....?

 

...како их читате...?  брзо прелазите или детаљно проучавате....

 

...да ли на неки начин обележавате оловком одломке или цитате који су вам значајни....

 

...да ли се враћате да утврдите оно што сте прочитали....?

 

....да ли неке књиге читате више пута....?

 

 

немојте да се препаднете од оволиких питања....

[JESSY]

веома волим књиге и много читам....до неких дођем преко препоруке...неке пронађем сама на разне начине....

не могу на нету да читам....волим да имам књигу у руци....чак их и не штампам иако је та варијанта јефтинија....

увек имам олову у руци и подвлачим, обележавам на разне начине оно што ми се допада....враћам се на обележене одломке и поново их ишчитавам трудећи се да их упамтим...има књига које сам прочитала више пута....и увек открила нешто ново....

 

 

и за мене баш важи оно....књига је човеков најбољи пријатељ....

[Srdasce]

Bojim se visine. Bojim se gmizavaca. Svekolikih insekata. (Mene kampovanje nikada videti neće. )

 

Bojim se gubitka kontrole. Da nisam na visini zadatka i da ne razočaram one koji od mene očekuju da sam tu, kada im treba, kada im je teško.

 

U zadnje vreme, se puno više bojim nekih drugin stvari, nego ovih opipljivih, da kažem.

 

Sada se puno više bojim nekih stvari u smislu, razmišljanja. Bojim se preteranog analiziranja, preispitivanja, vaganja...što svakako jeste sastavni deo moje ličnosti a kako se kasnije sve isporemetilo, umesto da me to sačuva, to me je blago unazadilo, kako bih rekla.

 

Bojim se, da neću ispuniti svoju svrhu. Da sam olako prokockala sve, da sam skliznula s nekog puta koji je bio dat, ili je to moj subbjektivni osećaj. Bojim se, da ovo neću nikada da prevaziđem. Bojim se da nisam jaka u čemu sam mislila da jesam. Bojim se, da precenih sebe u tome. Bojim se, da pogledam istini u oči...i negde suočim s tim..jesam li ja stvarno jaka kao ličnost a ne umem samo da se s ovim nosim, jer po toj logici zar ne bi jake ličnosti trebale i umele s svim da se nose u životiću?

 

Bojim se, da ne znam šta ovo sve beše i otkud ja tu, gde ne trebah da budem, već poodavno. Ili trebam, trebah, pa se bojim sebi da priznam.

 

Bojim se, da me sve ovo promenilo, na gore, jer sebe ne prepoznajem.

 

Bojim se, što se svega sada bojim. Što više nemam tako vere u ljude, što im se zbog loših stvari ne otvaram i propuštam one super sjajne, iz straha, da se sve ne ponovi i sve me lepo opet ne dotuče.

 

Bojim se, a šta da se i ponovi, kako bih tek onda "ustala" ako se i sada još uvek jel te "dižem" ?

 

Bojim se, šta će biti sa mnom, ako se ne izborim. Koji onda put sledi, kuda ići, šta raditi...jer očito sve što se dešava ima svrhu a ja ne kapiram moju.

 

Bojim se, što i dalje stagniram.

 

Bojim se, da sam razočarala one, koji su toliko toga očekivali od mene a u dubini duše, znam da nemaju blage veze o meni samoj, i šta osećam i šta me muči.

 

Bojim se sebe, šta bi bilo, da nemam u sebi ludačku samokontrolu. Možda se zato isto bojim i tako gubitka iste. Jer imam živce kao konji i konopce i možeš da mi skačeš po istima blago rečeno do besvesti, ali kada preteraš....

 

Bojim se, šta Onaj od gore misli. Mislim da sam ga užasno razočarala. Stid me je zbog toga.

 

Bojim se sada više nego pre, zla u ljudima. Možda zato što tako opipljivo imah sreće da se susretnem s istim. Loših reči, koje te ruše. Dela koja osujućuju šta god radila i pokušavala. Bojim se tog nekog Đavola u ljudima, što im ne da mira. Što moraju da ti i ugaženoj staju na muku.  Bojim se loših umova. Lažljivih umova.

 

Bojim se ljudi koji mogu da kažu, urade ili se pobrinu za neke stvari a  da ne trepnu na sve ono što zove se svetim.

 

Da. Definitivno se bojim što se svega pobrojanog sada bojim. Nekada mi nije ni napamet sve ovo padalo.

 

Čudo jedno, šta jedan momenat sve može u životu da promeni. Da te isporemeti načisto i pogubi.

[Mikelanđelo]

Bojim se visine. Bojim se gmizavaca, pauka. Bojim se hubitka kontrole. Da nisam na visini zadatka i da ne razočaram one koji od mene očekuju da sam tu, kada im treba, kada im je teško.

 

U zadnje vreme, se puno više bojim nekih drugin stvari, nego ovih opipljivih, da kažem.

 

Sada se puno više bojim nekih stvari u smislu, razmišljanja. Bojim se preteranog analiziranja, preispitivanja, vaganja...što svakako jeste sastavni deo moje ličnosti a kako se kasnije sve isporemetilo, umesto da me to sačuva, to me je blago unazadilo, kako bih rekla.

 

Bojim se, da neću ispuniti svoju svrhu. Da sam olako prokockala sve, da sam skliznula s nekog puta koji je bio dat, ili je to moj subbjektivni osećaj. Bojim se, da ovo neću nikada da prevaziđem. Bojim se da nisam jaka u čemu sam mislila da jesam. Bojim se, da precenih sebe u tome. Bojim se, da pogledam istini u oči...i negde suočim s tim..jesam li ja stvarno jaka kao ličnost a ne umem samo da se s ovim nosim, jer po toj logici zar ne bi jake ličnosti trebale i umele s svim da se nose u životiću?

 

Bojim se, da ne znam šta ovo sve beše i otkud ja tu, gde ne trebah da budem, već poodavno. Ili trebam, trebah, pa se bojim sebi da priznam.

 

Bojim se, da me sve ovo promenilo, na gore, jer sebe ne prepoznajem.

 

Bojim se, što se svega sada bojim. Što više nemam tako vere u ljude, što im se zbog loših stvari ne otvaram i propuštam one super sjajne, iz straha, da se sve ne ponovi i sve me lepo opet ne dotuče.

 

Bojim se, a šta da se i ponovi, kako bih tek onda "ustala" ako se i sada još uvek jel te "dižem" ?

 

Bojim se, šta će biti sa mnom, ako se ne izborim. Koji onda put sledi, kuda ići, šta raditi...jer očito sve što se dešava ima svrhu a ja ne kapiram moju.

 

Bojim se, što i dalje stagniram.

 

Bojim se, da sam razočarala one, koji su toliko toga očekivali od mene a u dubini duše, znam da nemaju blage veze o meni samoj, i šta osećam i šta me muči.

 

Bojim se sebe, šta bi bilo, da nemam u sebi ludačku samokontrolu. Možda se zato isto bojim i tako gubitka iste. Jer imam živce kao konji i konopce i možeš da mi skačeš po istima blago rečeno do besvesti, ali kada preteraš....

 

Bojim se, šta Onaj od gore misli. Mislim da sam ga užasno razočarala. Stid me je zbog toga.

 

Bojim se sada više nego pre, zla u ljudima. Možda zato što tako opipljivo imah sreće da se susretnem s istim. Loših reči, koje te ruše. Dela koja osujućuju šta god radila i pokušavala. Bojim se tog nekog Đavola u ljudima, što im ne da mira. Što moraju da ti i ugaženoj staju na muku.  Bojim se loših umova. Lažljivih umova.

 

Bojim se ljudi koji mogu da kažu, urade ili se pobrinu za neke stvari a  da ne trepnu na sve ono što zove se svetim.

 

Da. Definitivno se bojim što se svega pobrojanog sada bojim. Nekada mi nije ni napamet sve ovo padalo.

 

Čudo jedno, šta jedan momenat sve može u životu da promeni. Da te isporemeti načisto i pogubi.

Mislim da mogu da pomognem, piši na pp Ne brini, briga ne pomaže, ne boj se, strah ne pomaže, opusti se i veruj u sebe, ti si vredna, ti si od Boga, ništa nije dramatično osim u tvojoj glavi.

[paliandjeo]

Ja se bojim samo usamljenosti. Smrti se ne bojim, nikakvih gmizavaca, paukova i slicno. Ne bojim se ni mraka ni kriminalaca. Ne bojim se bolesti. Bojim se samo usamljenosti i samoce. 

[paliandjeo]

Iskrenost i otvorenost...

[Караконџула]

Поштујем сваку људску врлину, а поштење и искреност изнад свега. 

[Караконџула]

..да ли волите да читате књиге и колико их читате...?

 

Јако волим да читам књиге и читам их јако често. Мада се понекад, из разних разлога задржим на истом наслову и по мјесец-два - касније све то надокнадим када нађем погодно вријеме за читање.

 

...како долазите до наслова који вас интересују....препорука или сл....

 

Имам поприличну кућну библиотеку, коју још увијек нисам ишчитао. Наравно, понекад код уличних продаваца пронађем неки, мени добар наслов, за који се не либим издвојити новце.

 

..да ли књиге скидате са нета или их купујете....?

 

Дакле, углавном их купујем. Нити волим, нити могу читати читаве књиге на компјутеру, иако велики број књига које ме инересују могу пронаћи на нету.

 

...како их читате...?  брзо прелазите или детаљно проучавате....

 

Први пут их читам брзо (али са разумијевањем), да би им се други пут враћао са максималном посвећеношћу.

 

...да ли на неки начин обележавате оловком одломке или цитате који су вам значајни....

 

Сува оловка ми служи за те радње, али нисам још увијек стекао ту навику. Иако сматрам да је подвлачење битних ствари јако добро и корисно.

 

...да ли се враћате да утврдите оно што сте прочитали....?

 

Углавном се враћам. Наравно, не на сваку, али оно што је посебно битно и интересантно - да.

 

....да ли неке књиге читате више пута....?

 

Да, много пута сам прочитао исте књиге и никада нисам пожалио, јер се сваким новим читањем било које, иоле боље и смисленије књиге се уочи, научи и схвати нешто ново.  

 

 И да, Џесика - књига је, збиља најбољи пријатељ (али само својим љубитељима).

[JESSY]

@@Караконџула, :good2: 8086.gif

[Istochnik]

..да ли волите да читате књиге и колико их читате...?

 

...како долазите до наслова који вас интересују....препорука или сл....

 

..да ли књиге скидате са нета или их купујете....?

 

...како их читате...?  брзо прелазите или детаљно проучавате....

 

...да ли на неки начин обележавате оловком одломке или цитате који су вам значајни....

 

...да ли се враћате да утврдите оно што сте прочитали....?

 

....да ли неке књиге читате више пута....?

 

 

немојте да се препаднете од оволиких питања....

 

Volim da citam. Kad nadjem nekog zanimljivog autora kasnije pogledam koje su knjige uticale na njega/nju i tako nadjem nesto novo pa idem od jedne do druge. Neke knjige citam po citav dan bez da stanem, a na nekima napravim pauzu po nekoliko nedelja pa nastavim. Cesto obiljezim odlomke i citate, upisem ih u kompjuter i cesto se vracam da utvrdim ono sto sam procitao.

[JESSY]

Cesto obiljezim odlomke i citate, upisem ih u kompjuter

:ekstra: