Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Volim_Sina_Bozjeg]

Није Христос рекао да Царство Божије почиње у нама већ да се налази у нама.

 

E pa  onda to menja iz korena moje razmišljanje i nemam šta drugo osim da se složim sa tobom. 

[Megidon]

Није Христос рекао да Царство Божије почиње у нама већ да се налази у нама. Мислио је на плодове тога Царства: смирење, трпљење, кротост, љубав.... Царство Божије је есхатолошка катеогорија, оно што ће тек бити. Духом Светим, као Тајна, оприсутњује се иконично сада и овде.

 

Да ли је царство Божије као есхатолошка категорија ипак резултат онога што се догодило у времену? Некако ми је логично да оно што чинимо у времену одређује оно шта ћемо бити у есхатону. Да ли се и тамо виде они који су били апостоли,пророци,мученици, преподобни... итд; значи оно што су на земљи дејствовали.Мени се историја  чини као непрекидни ток Божијег промисла који води ка Царству Божијем и нераскидиво је повезана са вечношћу. Дела времена нам дају одредницу путем које добијамо(заслужујемо или не) статус тј. име и остварење призива у Есхатону. Свети оци кажу ,,ако не задобијемо Царство Божије на земљи, нећемо га задобити ни у вечности,, 

[drvce]

Разликује се и по својствима. Али та својства превазилази управо у општењу са нествореном Божијом природом. Тако, иако створена и смртна (зато што је створена) она бива бесмртна, добија, кроз личност Сина Божијег, то својство нестворене  природе. Другима речима, природа постоји не сама собом већ у општењу, у нераскидивој заједници са Богом. Тај comunicatio idiomatum видљив је и у јеванђелским казивањима о Христу. Ако пажљиво читаш приметићеш да један и исти чини дела достојна Бога (лечи неизлечиве, хода по води, васкрсава мртве, изгони демоне...) и дела достојна човека (једе, умара се, тугује, плаче, страх га је, умире). Зато неким читаоцима, који ово не разумеју (муслимани на пример) Јеванђеље изгледа на неким местима контрадикторно. На пример, Христос говори "Ја и Отац једно смо", а опет на другом месту каже "Отац мој већи је од мене". 

 

Hvala!

Verovatno da neki muslimani ne razumeju, ali pre mi se cini da ne prihvataju takav stav posto su prihvatili stav da je Hristos jedan od Bozjih proroka, ali ne i Licnost Trojednog Boga, u kojoj su slivene, ali ne i sjedinjene Bozja i ljudska priroda. Kako shvatam, muslimani ne veruju da su izmislili svoju pricu, nego da se Bog "odonud" obratio ljudima preko svojeg Proroka. Tezina njihove argumentacije je jednaka tezini hriscanske, o Bogu znamo samo zato sto je blagoizvoleo obratiti se ljudima, a ne zato sto je neko namerno ili slucajno nabasao na Njega.

[grigorije22]

Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dođe u sili. Kako se tumaci ovaj stih?

 

Kako tumaciti ovaj stih? Da li ovo znaci da se obecanje Spasitelja nije ispunilo?

[sanja84]

Kakva je predstava o paklu i raju u pravoslavni crkvi. I u Svetom pismu piše o paklu kao mestu mučenja, a ne kao o stanju duha. Gde se može pročitati nešto više o tome?

[grigorije22]

Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dođe u sili. Kako se tumaci ovaj stih?

 

Kako tumaciti ovaj stih? Da li ovo znaci da se obecanje  Spasitelja nije ispunilo?

 

I ovaj stih takodje Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

[Марјанн]

Да додам, не заборавимо да грех ОДВАЈА од Христа, односно од Литургије. Сетимо се покајне праксе у раној Цркви. Дуг је пут био до Литургије и причешћа онима који су пали у веће грехе и имали покајну епитимију. Данас нас неки уче да је покајање заправо само упорно долажење на Литургију и као опарени реагују на тврдњу да покајање треба да буде и преиспитивање своје савести и исповедање својих грехова. Из све снаге покушавају да елиминишу ту, како кажу, психолошку, по њима погрешну, димензију покајања.

 

Замолио бих те, ако имаш неки подробнији текст око ово(болд), како треба да изгледа у пракси, јер нажалост веома често ово се злоупотребљава као разлог за непричешћивање, а знамо да ни сам лаик не треба да се сам, ни ти да га свештеник (осим онај ко има дозволу од епископа) изопшти?

[NerZul™]

Брате Александре помаже Бог! Занима ме једна ствар...Како се појмови РУАХ, НЕФЕШ, НЕФЕШ ХАЈА слажу са Хришћанским веровањем да душа човека остаје жива и свесна после смрти? Наиме сви ти појмови представљају неку несвесну силу, а нарочито руах, премда је Нефеш Хаја душа жива односно цео човек...Хвала!

[DYNABLASTER]

Taj MP je stvarno stetocina.

[w.a.mozart]

Христос и Бог наш, пошто беше подигнут на крст, приковавши на њега грех света и окусивши смрт, сишао је у дубину ада. И као што је,када је поново устао из ада, ушао у Своје непорочно тело од кога се, сишавши доле, нипошто није одвојио, и одмах васкрсао из мртвих, а после тога са великом славом и силом узишао на небеса, тако и сада, када ми излазимо из света и уподобљењем страстима Господњим улазимо у гроб покајања и смирења, Он Сам, силазећи са небеса, као у гроб улази у наше тело и, сједињујући се са нашим душама, васкрсава их несумњиво мртве, а затим, ономе ко је тако васкрсао са Христом, даје да гледа славу Његовога тајанственог васкрсења.

 

БЕСЕДА ТРИНАЕСТА

О ХРИСТОВОМ ВАСКРСЕЊУ, СВЕТИ СИМЕОН НОВИ БОГОСЛОВ

 

Како схватити ово што свети Симеон каже о телу Господњем - од кога се, сишавши доле, нипошто није одвојио

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SvetiSimeonNoviBogoslov/SvetiSimeonNoviBogoslov16.htm

[Александар Милојков]

Одговорићу свима ускоро. Што би рекао владика Игнатије, полако душо.

[Deja Vu]

Имам и ја једно питаније, али је мало опширно, пошто кад хоћу нешто да питам знам да напишем роман, па ми опростите. 

 

Зашто се Христос назива жртвом и зашто је дошао да би страдао за нас и да бисмо се тиме спасили од греха и смрти? Шта би се десило да је умро природном смрћу и да није страдао на онакав начин?

 

Читао сам ово твоје ( https://www.pouke.org/forum/topic/15557-%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE/page-2 ) и сад ме занима једна ствар. Овде спомињеш цитирајући Светог Максима Исповедника да би Христос дошао и да се није десио пад човека. Како си објаснио, укратко, Бог кроз Сина своју творевину уноси у вечну заједницу Оца, Сина и Светога Духа. То би онда значило да је смисао постојања творевине и човека управо да она уђе у ту заједницу, али слободном вољом и избором, јер принудом не може. Човек, као разумно и слободно биће је промашио циљ, па је онда грех ушао у свет и човека. Син Божји ипак на крају долази на свет као човек да би се испунио онај циљ још од почетка, а то је да творевина и човек уђу у заједницу Свете Тројице. Међутим, њега људи осуђују и страда онако како је записано. Да није тако страдао, онда би Он умро природном смрћу и опет васкрсао. Е сад ту ме занима, да ли би Он и ту био жртва и да ли би исто на такав начин спасао човека од греха и смрти?

 

Многи упоређују Христову жртву са Јеврејским жртвовањем животиња (оваца, коза...), па тако знају да кажу: ''Христос је дошао да би се та жртва прекинула и да бисмо се исповедили преко Њега''. Јагње Божје, тако се зове и у Библији. ''Једите ово је тело моје, пијте ово је крв моја новога завета која се ради вас и многих пролива и ради отпуштања грехова''. Е сад, шта би било да Христос није пролио крв, већ да је умро природном смрћу у дубокој старости, па онда васкрсао? Да ли би онда жртва постојала и да ли би се грехови отпуштали на исти начин као да није страдао? То ме занима. 

[jermel]

Христос и Бог наш, пошто беше подигнут на крст, приковавши на њега грех света и окусивши смрт, сишао је у дубину ада. И као што је,када је поново устао из ада, ушао у Своје непорочно тело од кога се, сишавши доле, нипошто није одвојио, и одмах васкрсао из мртвих, а после тога са великом славом и силом узишао на небеса, тако и сада, када ми излазимо из света и уподобљењем страстима Господњим улазимо у гроб покајања и смирења, Он Сам, силазећи са небеса, као у гроб улази у наше тело и, сједињујући се са нашим душама, васкрсава их несумњиво мртве, а затим, ономе ко је тако васкрсао са Христом, даје да гледа славу Његовога тајанственог васкрсења.

 

БЕСЕДА ТРИНАЕСТА

О ХРИСТОВОМ ВАСКРСЕЊУ, СВЕТИ СИМЕОН НОВИ БОГОСЛОВ

 

Како схватити ово што свети Симеон каже о телу Господњем - од кога се, сишавши доле, нипошто није одвојио

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SvetiSimeonNoviBogoslov/SvetiSimeonNoviBogoslov16.htm

 

ЈУТРЕЊЕ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

...

 

Смрћу смртно, и погребом трулежно претвараш, јер нетљено твориш богодолично, обесмрћујући што си примио; јер тело твоје не виде трулежи, Владико, нити душа твоја чудесним начином у Аду не би остављена.

 

Из безбрачне произишав, и прободен у ребра, Створитељу мој, из њих си учинио обновљење Еве, поставши Адам; уснувши надприродно сном природноживим, и живот подигавши из сна и трулежи, као Свемоћан.

 

Песма 6.

Ирмос: Би прогутан, али не задржан у утроби китовој Јона. Јер носећи праобраз Тебе Који си страдао и погребу предан био, као из одаје, из звера изиђе, и говораше стражи: Ви који чувате сујетно и лажно, милост сте себи изгубили.

 

Убијен си био, али се ниси одвојио, Речи, од тела које си примио, јер ако се и разори храм твој у време страдања, али и тако једна беше Ипостас Божанства и тела твога. Јер у обома Један си Син, Речи Божија, Бог и човек.

 

Човекоубиствен, но не богоубиствен би пад Адамов; јер ако и пострада тела твога земљана суштина, али Божанство остаде нестрадално; а трулежно твоје на нетрулежно си променио, и васкрсењем показао си извор живота нетрулежног.

 

...

Једно беше Божанство Христово у Аду, и у гробу, и у Рају, нераздвојно са Оцем и Духом, на спасење нас који певамо: Избавитељу Боже, благословен јеси.

[w.a.mozart]

да, свакако да се слажем са овим али и даље не схватам како је то Христос био у аду не напустивши тело

[Sasa Kolbas]

Pomaze Bog brate  Aleksandre,

moje pitanje je vezano za temu koja je verovatno izgustirana na ovom forumu ali tim pre ce ti biti lakse da das odgovor

Naime radi se o mitarstvima.

Imao sam neku kratku polemiku na tu temu i moji sagovornici tvrde da su svi tekstovi od S. Antonija, S.Jefrema, S.Jovan Zlatoustog - falsifikati.

Znaci tvrde da oni nisu pisali tekstove koje sam im citirao a koji se ticu mitarstava, nego da im je to vremenom podmetnuto.

Pitanje: ima li dokaza za takvu njihovu tvrdnju?

Da bih predupredio mozda nepotrebno sirenje odgovora- znam da ucenje o mitarstvima nije dogmatsko pitanje i da nije sustinsko pitanje sto se tice spasenja.

hvala unapred