Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[banana]

Da li su kanoni iznad sabora pomesne crkve,tj da li se treba strogo drzati kanona kao sto kazu neki ili sabor to moze da ublazi?

[Nebojsa]

Hajde i ja da napišem nešto na temu kanona .

Kanon je motka obično prava dužine od 1-3 metra ,to je mera koja je korišćenja u graditeljstvu uglavnom za ucrtavanje premeravanje nadzemnih dimenzija gradjevine ,i njihovu izgradnju .

Elem kanon sam po sebi ima ogromnu varijaciju može biti manji i veći ,nema jasno odredjenu dužinu bar ne merilima današnjeg vremena .

Svaka gradjevina radjena po kanonu je dobra ,ali samo one radjene bez kanona su vrhunska dela umetnosti !!!!

To su koloseumi ,palate ,hramovi itd....

Kao i u gradjevinarstvu i u Crkvi treba shvatiti i kanone i odluke drugačije .Naša Crkva bar ne u onom izvornom obliku nema juridički karakter ,nema tu jasnu odredjenost ,nema zakonopravilo zbog čijeg kršenja neko snosi radikalne sankcije .

Stoga ako proučiš malo više kanone shvatićeš da su često kontradiktorni čak potirući u potpunosti ili delom !

Saborske odluke mogu da promene ,ublaže ili totalno eliminišu kanon .

Pazi govori se o kanonima koji ne zalaze u dogmu Crkvu ,tj oni kanoni koji ne definišu osnovno ustrojstvo .

[Александар Милојков]

Da li su kanoni iznad sabora pomesne crkve,tj da li se treba strogo drzati kanona kao sto kazu neki ili sabor to moze da ublazi?

Треба се држати канона, наравно. Међутим, у Цркви постоји акривија (строгост прописа) и икономија (пасторско снисхођење). Црква је та која ће пастирски деловати између ово двоје. Где су границе икономије? Границе су само спасење, сама суштина Цркве. Једном речју, граница снисхођења су до оног што је у Цркви дефинитивно непроменљиво, а то су догмати Цркве. Дакле, може се снисходити до тих граница. Канони, заправо, имају за циљ да хришћане воде спасењу, да буду лекови на том путу.

[RYLAH]

А јел може то задње мало да се појасни, пошто и мене то доста збуњује? Ако је нешто записано, ја га капирам као прописано, а у Цркви није баш тако? Мислим, који је смисао нечега што је прописано ако сваки свештеник може да га мења? Или опет не капирам? Хајд мало ми појасни то све око канона - због чега се доносе и где је граница њихове примене, и ко је уопште овлашћен да их тумачи или примењује?

[Александар Милојков]

А јел може то задње мало да се појасни, пошто и мене то доста збуњује? Ако је нешто записано, ја га капирам као прописано, а у Цркви није баш тако? Мислим, који је смисао нечега што је прописано ако сваки свештеник може да га мења? Или опет не капирам? Хајд мало ми појасни то све око канона - због чега се доносе и где је граница њихове примене, и ко је уопште овлашћен да их тумачи или примењује?

Канони нису правни прописи, у класичном смислу. Канони настају као пракса Цркве у решавању конкретних проблема. Они су више сведочанство живота Цркве, него што су јуридички принципи. Даље, не може "поп" да мења каноне. Не може нико да мења каноне. Шта може? Може да икономише у границама оног што је непроменљиво, а то су, како рекох, догмати. Одређено прилагођавање канона, у границама које су непроменљиве, је у власти Цркве (Сабора који је канон и формулисао). Ево ти очигледног примера. Апостолски пети канон каже:

"Епископ, или презвитер, или ђакон, нека не изгони своју жену под изговором побожности. Ако је изагна, нека буде одлучен, а ко остане упоран нека се свргне."

Дакле, очигледно је да имамо ожењене епископе, којима се забрањује да се разводе од својих жена "под изговором побожности". Међутим, Трулски сабор, ради решавања конкретних проблема, доноси следећи канон (12.):

"Дође нам до знања и то: да у Африци и Либији и у другим местима, тамошњи најбогољубивији председници (епископи) не престају да живе заједно са својим супругама и после обављеног над њима рукоположења, стављајући тиме народу спотицање и саблазан. Пошто, пак, ми улажемо много старање да све чинимо на корист преданих нам у руке духовних стада, одредисмо: од сада да тако нешто никако не буде..."

Видиш, Трулски сабор фактички преиначује апостолски канон. Да ли ово значи промену? Не, оног што је непроменљиво. Рекох, то су догмати вере, спасоносне истине вере. Форме кроз које ће ти догмати бити спроведени у живот Цркве јесу канони - зато они јесу променљиви, као форма. Дакле, треба разликовати у канонима оно непроменљиво и они променљиво. То многима није јасно, па форме изједначавају са догматима. Није догмат то да ли ће епископ да се жени или неће, јер видесмо да је било времена и када су се женили. Дакле, није то оно што је непроменљиво. Шта је онда у овом случају непроменљиво? Непроменљиво је: обавеза да пастири уједињују своје стадо, да га чувају од саблазни, чувајући јединство Цркве. Народ је почела саблажњавати чињеница "ожењених епископа" и зато Црква (Сабор) пастирски поступа - МЕЊАЈУЋИ ФОРМУ кроз коју ће истину вере Црква наставити да живи. То јасно каже исти овај 12-ти канон у наставку:

"А ово говорисмо не ради укидања или извртања онога што је Апостолски раније установљеноп (цитирани апостолски пети канон), него промишљајући о спасењу и напредовању на боље народа, и да се не пружа неки повод зазора на свештеничку установу..."

Видиш како је јасна граница између непроменљиве суштине (=Спасење, јединство Цркве) и форми спровођења те непроменљиве суштине у живот (у конкретном служају, брачни/безбрачни епископи). Све је ово јако добар прмер да тазмислимо о многим данашњим "чуварима Православља", који су изједначили суштину и форму. Неретко ћеш чути, "шта имамо да мењамо нешто што је опитно проверено од Светог Саве и других наших Светитеља? Ако су се они тако спасавали, зашто не бисмо и ми?" А шта каже канон? Јесу ли оци рекли: "Шта имамо ми да мењамо оно што је опитно потврђено искуством апостола?" или су јасно "промишљали о спасењу и напредовању на боље народа...?" То не значи да су Апостоли били "гори", а да су оци Труслког сабора "бољи". То значи да конкретна канонска форма која је некада била адекватна, данас више није. Зашто није? Зато што не доприноси миру и јединству Цркве - а тиме ни спасењу. Не спашавамо се фактом да ли је епископ жењен или није, али се спашавамо јединством Цркве. Форме кроз које ће живети догмати вере припадају историсјкој епохи, конкретном времену. Као такве могу се мењату, уколико је то у циљу "напредовања народа (Цркве)", односно уколико ће нове форме на ефектнији начин учинити живим непроменљиве истине вере. Дакле, ту је кључ разумевања канона: РАЗЛИКОВАЊЕ ТРАЈНОГ И ПРОМЕНЉИВОГ У САМИМ КАНОНИМА.

Свакако, каноне тумачи Црква, не сваки "поп" за себе. Црква има, између осталог, и јасно устројену судску власт. Зна се ко кога треба у Цркви да слуша. Такође, евентуална измена канонских форми у власти је Сабора, не никако појединца у Цркви, ма ко он био.

[RYLAH]

Сад капирам. И само још једно: Да ли се канони доносе на нивоу свих православних цркава, или свака црква има неке своје каноне, и постоје ли "општи" канони, пошто схватам да догмати јесу општи?

[Александар Милојков]

Каноне су доносили Васељенски и Помесни сабори. Такође, и неке од канона Сцетих Отаца је Црква прихватила као опште важеће. Дакле, не може да "свака Црква има своје каноне". Помесни сабор може да разматра одређени проблем, да понуди решење. То решење, може бити прохваћено као "опште", од стране осталих Цркава. Значи, имамо увек тест рецепције (пријема). Додуше, то је сада више у домену теорије, јер саборско писање канона немамо негде од 9. века.

Садашње канонско предање чине канони Апостолски, Васељенских и Помесних сабора, као и канони Светих Отаца. То је канонско предање. Да ли ће бити потребе да Црква и даље буде плодотворна у осмишљавању нових канонских форми показаће време. Доклегод сваки од садашњих канона доприноси ефикасном животу Цркве, нема разлога да Црква саставља нове каноне, већ да у границама постојећих живи непроменљиву истину вере. Само када и једино када је ово друго доведено у питање - онда Црква канонски плодотвори.

[RYLAH]

Хвала пуно на труду и пренетом знању!

[grigorije22]

Citao sam da gnev nije greh ako je pravedan ako nije ispunjen strastima. Kakav je to pravedni gnev, i sta znaci kada kazemo da se

Bog gnevi?

[slobodnareč]

Кључна поента ове јеванђеоске приче је људска слобода, људска воља. Показање природне, неискварене воље - која је у сагласју са вољом Божијом. Нема потребе да идемо у даље копмпликовање.

Hvala puno, pošto sam se dalje interesovao za ovu temu, jedno lepo tumačenje sam našao

u knjizi Jovana Zizjulasa "Dogmatske teme", koga interesuje može da pogleda to je poglavlje koje se zove dogmat o stvaranju.

poz

[slobodnareč]

Hteo sam još nešto da vas pitam, nema veze sa prethodnim temama,

zanima me vaše mišljenje i stav Dositeja Obradovića koga ja inače veoma cenim,

koji recimo kaže:

"Život i priključenija

U predgovoru govori da je delo posvećeno srpskom narodu da ga prosveti i pouči, da ga uputi u život ostalih kulturnih naroda Evrope. Ističe kao najvažnije vaspitanje omladine u zdravom racionalističkom duhu. Najavio je svoje delo biografsko pisano u dva dela, želeo je da mladi pođu putem prosvete odmah, a ne da kao on gube najlepše godine u manastiru. Izneo je oštru osudu manastirskog života koja je u delu u toliko snažnija jer je izriče sam tumač koji kaže da manastiri treba da budu na korist naroda za prosvećenje, a ne za zaglupljivanje."

Zanima me šta vi mislite o njegovom shvatanju hrišćanstva i pravoslavlja?

[Orthodox Istina]

Pomaže Bog svima nama. Postavljao sam vec ovo pitanje ali nije bilo odgovora (doduse ne na ovom mestu).Želio bih postaviti jedno pitanje. Kakav je stav naseg svestenstva i naše Crkve Srpske Pravoslavne, po pitanju slikanja i ikonopisanja Boga Oca, jer sam video da se na nekim freskama prikazuje Bog Otac kao sedi starac sa dugom bradom, nad cijom je glavom naslikan trougao. Kakav je stav nase Vere po tom pitanju, posto cujem neka oprecna misljenja o tome. Jedni govore:Hristos je Ikona Boga Oca, jer je Telo Njegovo, i nema potrebe prikazivati Neizrecivog Boga kao starca.Drugi se pak pozivaju na prorocka vidjenja.Molim vas, ako mozete ukratko mi pojasniti,kakav je stav nase Crkve po tom pitanju....UNAPRED HVALA

[angst]

Није дозвољено.

[Gaša]

Pomaže Bog,

Interesuje me da li postoji dogma u Crkvi o kažnjavanju greha predaka na svojim potomcima.

To pitam na osnovu onoga što piše u sv.Pismu "Ja sam Bog koji kažnjava do devetog kolena".

[Natasa.]

Pomaže Bog,

Interesuje me da li postoji dogma u Crkvi o kažnjavanju greha predaka na svojim potomcima.

To pitam na osnovu onoga što piše u sv.Pismu "Ja sam Bog koji kažnjava do devetog kolena".

:229229229: :229229229: :229229229: .krava.