Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Милан Меденица :)]

Сме када је пост разрешен на уље, рибу, или вино. Само што то није догматско питање.

сме и кад би се тиме пројавила љубав према ближњем, нормално у умереној количини, сме и кад те разреши свештеник од поста.

љубав и послушање је веће од правила.

[Александар Милојков]

Hteo sam još nešto da vas pitam, nema veze sa prethodnim temama,

zanima me vaše mišljenje i stav Dositeja Obradovića koga ja inače veoma cenim,

koji recimo kaže:

"Život i priključenija

U predgovoru govori da je delo posvećeno srpskom narodu da ga prosveti i pouči, da ga uputi u život ostalih kulturnih naroda Evrope. Ističe kao najvažnije vaspitanje omladine u zdravom racionalističkom duhu. Najavio je svoje delo biografsko pisano u dva dela, želeo je da mladi pođu putem prosvete odmah, a ne da kao on gube najlepše godine u manastiru. Izneo je oštru osudu manastirskog života koja je u delu u toliko snažnija jer je izriče sam tumač koji kaže da manastiri treba da budu na korist naroda za prosvećenje, a ne za zaglupljivanje."

Zanima me šta vi mislite o njegovom shvatanju hrišćanstva i pravoslavlja?

Нисам се пуно бавио ликом и делом Доситеја Обрадовића. Познајем га у општим, историјским цртама. Оно што могу да кажем јесте да је као личност био неизбалансиран. Похвалан је његов став и труд према научно-школској просвети народа. Међутим, он је пренаглио у пуки рационализам, односно у тадашњи "светски" тренд, а на уштрб вере и духовности. Банализовао је духовност, веру, монашки подвиг, што је, са моје тачке гледишта, неприхватљиво. Зато и тврдим да је Доситеј велика личност, али прилично неизбалансирана. Ја бих ове његове речи "Књиге браћо моја, књиге а не звона и прапорци...“ ипак избалансирао у "Књиге браћо моја, а не само звона и прапорци", а Доситејевом начину размишљања би тај баланс био упућен као: "Звона и прапорци, браћо моја, а не само књиге..." Просветитељство није само просвећење људског интелекта, већ васцелог човековог бића. На том плану, ваља држати баланс. Свако превагнуће наноси, у крајњој инстанци, само штету.

[Александар Милојков]

Pomaže Bog svima nama. Postavljao sam vec ovo pitanje ali nije bilo odgovora (doduse ne na ovom mestu).Želio bih postaviti jedno pitanje. Kakav je stav naseg svestenstva i naše Crkve Srpske Pravoslavne, po pitanju slikanja i ikonopisanja Boga Oca, jer sam video da se na nekim freskama prikazuje Bog Otac kao sedi starac sa dugom bradom, nad cijom je glavom naslikan trougao. Kakav je stav nase Vere po tom pitanju, posto cujem neka oprecna misljenja o tome. Jedni govore:Hristos je Ikona Boga Oca, jer je Telo Njegovo, i nema potrebe prikazivati Neizrecivog Boga kao starca.Drugi se pak pozivaju na prorocka vidjenja.Molim vas, ako mozete ukratko mi pojasniti,kakav je stav nase Crkve po tom pitanju....UNAPRED HVALA

Једина канонска икона Свете Тројице је икона Андреја Рубљова "Аврамово Гостољубље", зато што представља иконописањер библијског отривења Бога као Свете Тројице:

Свако друго иконописање Свете Тројице, Бога Оца је неканонско и представља теолошку и иконописачку, опште црквеносвесну, декаденцију. Те, тзв. иконе Свете Тројице, где је Бог Отац изображен са троугластим ореолом можеш нејчешће видети по нашим храмовима у Војводини. То је знак да је то уплив са Запада, из римокатолицизма (за време Карловачке митрополије). То је тако кад се само "црта" а не мисли, нажалост.

[Александар Милојков]

Citao sam da gnev nije greh ako je pravedan ako nije ispunjen strastima. Kakav je to pravedni gnev, i sta znaci kada kazemo da se

Bog gnevi?

"Гнев" Бога је антропоморфизам карактеристичан за нека старозаветна предања (која Бога описују људским особинама, деловима тела и сл.)

Апостол Павле каже: "Гневећи се не грешите..." Мислим да је ту довољно и јасно речено. Треба се клонити гнева, а поготово "неправедног" гнева. Јер, тешко да ми људи можемо објективно показати "праведан" гнев. Бојим се да ће то "праведан" бити увек и само изговор. Зато: смирење, без гнева.

[Александар Милојков]

Pomaže Bog,

Interesuje me da li postoji dogma u Crkvi o kažnjavanju greha predaka na svojim potomcima.

To pitam na osnovu onoga što piše u sv.Pismu "Ja sam Bog koji kažnjava do devetog kolena".

Није до деветог, већ до "трећег и четвртог колена" (2.Мој. 20, 5). Слажем се са одговорима које си већ добио и не бих понављао речено. Ми хришћани не треба да тумачимо Стари Завет ван контекста Новог. Цитираћу ти још само речи двојице светих Отаца:

Свети Августин:

"Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет Новим се открива." и

Свети Максим Исповедник:

"Стари Завет је сенка, Нови Завет је икона, истина је пак стање будућег Века."

Сети се, када си био мали причали су ти о бабарогама, о злом чики који купи децу у џак ако не поједу све из тањира, итд. Стари Завет је детињство човечанства у живој историји Спасења рода људског. Нови Завет је зрело, мудро доба, доба "одраслог" човечанства.

[Hellblazer]

Nije mi jasna recenica posle Adamovog uzimanja sa drveta poznanja dobra i zla, "I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo

Nije mi jasno zato sto znamo da je covek stvoren po liku i podobiju Bozijem, sto vec ukazuje na to da je on kao Bog.Da li mu je Bog uskratio da razlikuje dobro i zlo?To mi nema smisla jer ispada kao da je Bog coveku sve darovao, stvorio go po Njegovom liku ali nije mu dao da razlikuje dobro i zlo, ono sto je i jedna od osnovnih "vrlina" koju Bog poseduje.

[Александар Милојков]

Nije mi jasna recenica posle Adamovog uzimanja sa drveta poznanja dobra i zla, "I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo

Nije mi jasno zato sto znamo da je covek stvoren po liku i podobiju Bozijem, sto vec ukazuje na to da je on kao Bog.Da li mu je Bog uskratio da razlikuje dobro i zlo?To mi nema smisla jer ispada kao da je Bog coveku sve darovao, stvorio go po Njegovom liku ali nije mu dao da razlikuje dobro i zlo, ono sto je i jedna od osnovnih "vrlina" koju Bog poseduje.

Па није баш тако. Икона је једно а подобије је друго нешто. Икона нам је дата (стварањем) а до подобија треба да стигнемо властитом вољом и трудом. Икона је потенција а подобија је заокружење бића. Предлажем да прочиташ ову тему и много тога ће ти, верујем, бити јасније:

https://www.pouke.org/forum/topic/15557-%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE/

[Hellblazer]

Па није баш тако. Икона је једно а подобије је друго нешто. Икона нам је дата (стварањем) а до подобија треба да стигнемо властитом вољом и трудом. Икона је потенција а подобија је заокружење бића. Предлажем да прочиташ ову тему и много тога ће ти, верујем, бити јасније:

https://www.pouke.org...82%D0%B2%D0%BE/

Oprosti brate ali to nije ni malo odgovor na moje pitanje.2 dana sam cekao da mi odgovoris i jos nisi ni zeleo da mi das konkretan odgovor na moje pitanje, vec si me usmerio na neku drugu temu i da jos dodatno trosim vreme trazeci odgovor.Nemoj tako.

Mene zanima, da li je covek pre pada umeo da raspozna sta je dobro a sta lose?Da li mu je Bog uskratio tu mogucnost da razlikuje dobro i zlo?

Jer mi je cudno da se posle pada Bog obraca sa recima "Eto covek postade kao jedan od Nas znajuci sto je dobro sto li zlo"

Ispada da sagresivsi, covek je ostvario "vrlinu" razlikovanja dobra i zla.A to mu je vrlo cudno i meni nejasno.

[Александар Милојков]

Зато сам те и усмерио на ту тему да би, читајући је, схватио између осталог и шта је слобода. Слобода није избор између више могућности, а поготово није избор између добра и зла. Таква слобода представља пад, првородни грех. Не постоји начин да ти дам "инстант" одговор, зато мораш мало да читаш и потрудиш се да разумеш. Права слобода је покрет ка заједници, ка бићу, ка истинитом постојању - обожење (слобода као "да" а не као негација). Све то имаш на оној теми прилично детаљно објашњено. То како ти и како ми људи обично схватамо слободу (као врлину да будеш добар, да изабереш добро у односу на зло), то заправо и представља нашу димензију пада. Бог је апсолутно слободан, али он нема пред собом избор зла, као људи. У томе лежи тајна слободе, праве слободе.

[Hellblazer]

Зато сам те и усмерио на ту тему да би, читајући је, схватио између осталог и шта је слобода. Слобода није избор између више могућности, а поготово није избор између добра и зла. Таква слобода представља пад, првородни грех. Не постоји начин да ти дам "инстант" одговор, зато мораш мало да читаш и потрудиш се да разумеш. Права слобода је покрет ка заједници, ка бићу, ка истинитом постојању - обожење (слобода као "да" а не као негација). Све то имаш на оној теми прилично детаљно објашњено. То како ти и како ми људи обично схватамо слободу (као врлину да будеш добар, да изабереш добро у односу на зло), то заправо и представља нашу димензију пада. Бог је апсолутно слободан, али он нема пред собом избор зла, као људи. У томе лежи тајна слободе, праве слободе.

Procitao sam sve odogovore na onoj temi i oprosti jer i dalje ne razumem.Sta je onda sloboda?Ako kazes, Bog je apsolutno slobodan i On nema pred sobom izbor dobra i zla, zasto je nama dao da biramo?Koja je sustina drveta poznanja i dobra i zla?Zasto je ono stvoreno?Sta je ono?

[Sherlock H.]

Aleksandre, da li bi, u slucaju da nije bilo pada postojali i drugi ljudi?

[Александар Милојков]

Procitao sam sve odogovore na onoj temi i oprosti jer i dalje ne razumem.Sta je onda sloboda?Ako kazes, Bog je apsolutno slobodan i On nema pred sobom izbor dobra i zla, zasto je nama dao da biramo?Koja je sustina drveta poznanja i dobra i zla?Zasto je ono stvoreno?Sta je ono?

Дрво познања, као и читаву библијску причу о стварању и паду првих људи треба тумачити, и то не буквално. Тако су бар чинили најутицајнији Свети Оци. Дакле не ради се ту о некаквом по себи, реалном, "лошем" дрвету. Свети Григорије Богослов сматра да то дрво представља богопознање. Односно, човеков циљ да постане бог по благодати. Да би се то остварило човек, и свет кроз њега, требао је да уђе у зејдницу са Богом. То конкретно значи оваплоћење Сина Божијег - у његовој личности сва створена природа бива унета у однос Отац-Син, односно бива обожена. Тиме што је Бог постао човек, испуњава се и оно: да човек постане бог.

Могућност пада је постојала зато што је човек створен и што је слободно требао да стигне до истине свог постојања (до Тајне Христа коју сам горе поменуо). То ти је оно "по подобију". Човек је, дакле, требао да освоји праву слободу - да се поистовети са Сином Божијим. Права слобода је постојање, биће, а не некакав избор између датих могућности. Када ти је нешто "дато", ма шта то било, твоја слобода се већ доводи у питање - јер, датост подразумева наметнутост. Зато је и слобода као избор само привид слободе. Права слобода је када се само постојање изједначи са слободом - када твоје "јесам" буде исто што и твоје "хоћу". Све док "бираш" између датости - само ти се чини да си слободан. У томе и јесте трагедија Адамовог пада, што је ушао у димензију погрешне слободе, мислећи да је тако постао бог (зато Бог и каже: "поста као један од нас", односно: бити слободан значи бити бог). Обожење и јесте циљ стварања човека, али Адам је тај циљ покушао да оствари на погрешан начин - без заједнице са Богом, кроз слободу као негацију, као непослушност. А када негираш Бога, онда си негирао и биће, истинито постојање. Самим тим си негирао и истиниту слободу. Јер, наша реалност (падна реалност) сведочи да смо ми све, само не слободни у правом смислу речи ("мора да се умре", што кажу наши људи).Како си слободан ако си на овај свет дошао туђом вољом? Како си слободан ако са овог света, хтео не хтео, мораш отићи? Како си слободан када много тога имаш као датост са којом само можеш да се помириш? Не, ниси слободан.

Изволи, послушај и ову моју причу и биће ти јасније:

http://www.slovoljubve.com/emisije/pod-znakom-pitanja-26-maj-2011

[Александар Милојков]

Aleksandre, da li bi, u slucaju da nije bilo pada postojali i drugi ljudi?

Наравно да би постојали. Велико је питање да ли Адам и Ева представљају две конкретне личности, или, пак, представљају корпоративне личности (мушко и женско мноштво).

[Oglo]

Наравно да би постојали. Велико је питање да ли Адам и Ева представљају две конкретне личности, или, пак, представљају корпоративне личности (мушко и женско мноштво).

...ili možda,

dvoje od mnoštva?

[Александар Милојков]

...ili možda,

dvoje od mnoštva?

Можда. Мада ми оно прво звучи прихватљивије. Зашто? Зато што је и Нови Адам (Христос) корпоративна личност - након оваплоћења, васкрсења и вазнесења Он је неодвојив од свог Тела. А његово Тело смо МИ, "многи", Црква. Да би се ово разумело, ова "тајна једног и мноштва", мора се изаћи из разумевања личности као индивидуе. Зато, рецимо, муслимани не схватају како је могуће да је Бог један а Света Тројица. Могуће је. Тако исто је и могуће и јесте тако да је један Син Божији у исто време и "многи", односно постоји ( Богочовек) као Црква. "Ја" Цркве је "Ја" Сина Божијег. Погрешно је разумевати да је једно Христос а друго Црква. Црква је сами Христос. Евхаристија је сами Син који стоји на молитви пред својим Оцем.