Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Морам да кажем да не могу да се упуштам у детаљне дискусије. Време ми не дозвољава. Одговарам када и колико стигнем. Праштајте.

[Deja Vu]

@@Александар Милојков, mozete da date teolosko objasnjenje ako ima ili svoj stav zasto su andjeli i demoni netrulezni iako su smrtni po prirodi (odvojeni od Boga, van zajednice sa Njim)? Doduse, andjeli su besmrtni po blagodati kako sam negde procitao, ali to mi nije bas jasno, jel to znaci da su oni vec u zajednici sa Bogom? Pitanje koje sam postavio mozda vise vazi za demone, jer oni nisu ni u kakvoj zajednici, ali su i dalje netrulezni. 

Ako sam ista dobro shvatio

 

+ ovaj Kartaginski kanon sa anatemom sto je postavio Archan, vidjao sam i ranije, na sta se zapravo odnosi? 

 

Inace, moze da se otvori nova tema pa se prebace sve sto smo pisali do sad dok smo masili smisao ove teme, da bude preglednija ova. Ali ako se Aleksandar ne buni sto smo se ovako uziveli u diskusiju, onda neka bude po njegovoj volji. 

[Александар Милојков]

@@Александар Милојков, mozete da date teolosko objasnjenje ako ima ili svoj stav zasto su andjeli i demoni netrulezni iako su smrtni po prirodi (odvojeni od Boga, van zajednice sa Njim)? Doduse, andjeli su besmrtni po blagodati kako sam negde procitao, ali to mi nije bas jasno, jel to znaci da su oni vec u zajednici sa Bogom? Pitanje koje sam postavio mozda vise vazi za demone, jer oni nisu ni u kakvoj zajednici, ali su i dalje netrulezni. 

Ako sam ista dobro shvatio

 

+ ovaj Kartaginski kanon sa anatemom sto je postavio Archan, vidjao sam i ranije, na sta se zapravo odnosi? 

 

Inace, moze da se otvori nova tema pa se prebace sve sto smo pisali do sad dok smo masili smisao ove teme, da bude preglednija ova. Ali ako se Aleksandar ne buni sto smo se ovako uziveli u diskusiju, onda neka bude po njegovoj volji. 

 

Више пута сам на то одговарао. Оци о животу и смрти говоре у две равни, јер је и онтологија двострука. Постоји раван "шта" питања и "ко" питања о бићу. Одвајање од Бога узрокује смрт у равни "ко" питања о бићу. У равни "шта" питања не. Исто што важи за душу људску, важи и за анђеле. Говорио сам овде:

 

[Deja Vu]

Више пута сам на то одговарао. Оци о животу и смрти говоре у две равни, јер је и онтологија двострука. Постоји раван "шта" питања и "ко" питања о бићу. Одвајање од Бога узрокује смрт у равни "ко" питања о бићу. У равни "шта" питања не. Исто што важи за душу људску, важи и за анђеле. Говорио сам овде:

 

Zaboravio sam onda da je dusa prostija od tela kako ste rekli ovde, pa zato ne moze da se raspadne, nije podlozna tom truljenju, propadanju kao telo iako moze po svojoj prirodi da ode u nebice, ali se to ne desava jer je Bog svojim energijama drzi u postojanju, kao uostalom i celu tvorevinu.

 

Ono sto sam ja pokusao jeste da idem dihotomijom na to da je nestvorenost=besmrtnost=vecnost koja vazi za Boga, a stvorenost=smrtnost=vremenitost koja vazi za tvorevinu. Inace, ovo da je stvorenost=smrtnost spominjao je vladika Ignjatije, verujem da je teoloski tacno, da je svet od pocetka smrtan (odvojen od Boga) jer je stvoren, posto nista u Bogu ne moze biti stvoreno. Samo sam dodao vecnost i vremenitost, pa onda kako postoji vremenitost tvorevine tj. sklonost ka neprestanom menjanju, promeni, da odredjeni oblici i forme nastaju i nestaju, primenio sam to i na dusu i andjele, jer su i one deo tvorevine pa bi po ovoj dihotomiji trebali biti skloni vremenu, promenama u svojoj prirodu, da propadaju kao tela. Ali kao sto ste objasnili, ta priroda je drugacija od materijalne, jednostavnija je pa nema na sta da se raspadne. 

 

Tako da se ovo odnosi na to ''sta'' koje ste spomenili, samo ono ne treba biti odvojeno od ''ko'', jer ne moze licnost postojati bez tela i dusa, zato je bitno i to ''sta'' i ono sta se sa njim desava, zasto izgleda tako kako izgleda, u smislu da je sklono propadanju, u onom smislu da cunami pogodi neku zemlju i stradaju nevini ljudi i deca kako je neko ovde spomenuo, jer taj cunami i to stradanje moramo sa teoloske tacke da objasnimo zasto se desava, i to sam ja pokusao sa ovom dihotomijom, samo su mi andjeli i demoni pali na pamet jer oni ne stradaju u tom smislu da dobijaju povrede, bolove, patnju, da se raspadaju i slicno. E sad to verovatno krsi ovaj vas odgovor da ''sta'' ne moze biti odvojeno od Boga, vec samo ''ko''. Jer kako ''sta'' moze biti u zajednici sa Bogom ako nista stvoreno u njoj ne moze postojati? Dakle, moze biti samo odvojeno. 

[Александар Милојков]

Jer kako ''sta'' moze biti u zajednici sa Bogom ako nista stvoreno u njoj ne moze postojati? Dakle, moze biti samo odvojeno

 

Може. Бог је постао човек. У личности Сина Божијег све створено општи са божанским, несливено и нераздељиво. 

[Александар Милојков]

"шта" (=природа) створеног остаје вечно бесмртна, због чињенице да је Бог постао човек. У њему је возглављено све створено.

[Deja Vu]

Може. Бог је постао човек. У личности Сина Божијег све створено општи са божанским, несливено и нераздељиво. 

 

To da, to stoji, ali nisam mislio na to, nego na tvorevinu pre Hrista, na stanje tvorevine od samog njenog pocetka. To ''sta'' tada nije bilo u zajednici sa Njim, bilo je odvojeno od Njega. 

Ali kad ste to vec spomenuli, ako je tvorevina u licnosti Sina Bozjeg u odnosno sa bozanskim, zasto onda i dalje imamo tvorevinu u palom stanju, zasto mi zivimo tako, zbg cega cekamo Drugi Hristov dolazak ako je On vec resio sve te probleme sa svojim Vaskrsenjem? Zbog cega i dalje umiremo, zivimo u propadanju, vremenu, svetu gde ima bola, patnje, cunamija, ako je tvorevina, ako je to ''sta'' u zajednici sa Bogom kroz licnost Sina Bozjeg? I dalje mi vidimo ''sta'' koje nije u zajednici. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

"шта" (=природа) створеног остаје вечно бесмртна, због чињенице да је Бог постао човек. У њему је возглављено све створено.

Права вера.

[Александар Милојков]

To da, to stoji, ali nisam mislio na to, nego na tvorevinu pre Hrista, na stanje tvorevine od samog njenog pocetka. To ''sta'' tada nije bilo u zajednici sa Njim, bilo je odvojeno od Njega. 

 

Створено је ради Њега, ради заједнице са Њим. Стварање творевине представља почетак њеног кретања до циља - сједињење свега у Христу. Тај циљ је истина света, по којој се суди постоји ли свет или не постоји. Дакле, постоји тријада: стварање - кретање - покој (мировање)

 

 

 

Ali kad ste to vec spomenuli, ako je tvorevina u licnosti Sina Bozjeg u odnosno sa bozanskim, zasto onda i dalje imamo tvorevinu u palom stanju, zasto mi zivimo tako, zbg cega cekamo Drugi Hristov dolazak ako je On vec resio sve te probleme sa svojim Vaskrsenjem? Zbog cega i dalje umiremo, zivimo u propadanju, vremenu, svetu gde ima bola, patnje, cunamija, ako je tvorevina, ako je to ''sta'' u zajednici sa Bogom kroz licnost Sina Bozjeg? I dalje mi vidimo ''sta'' koje nije u zajednici. 

.  

 

Зато што историја, покрет мора доћи до свог циља. Христос не возглављује само творевину од постања до Васкрсења, већ и све нас до краја века. Док траје покрет, трајаће и променљивост, смртност. Све створено пролази кроз ту тријаду: стварање - покрет - мировање. Када дођемо до покоја, моћи ћемо да тврдимо да заиста јесмо.

[Deja Vu]

Зато што историја, покрет мора доћи до свог циља. Христос не возглављује само творевину од постања до Васкрсења, већ и све нас до краја века. Док траје покрет, трајаће и променљивост, смртност. Све створено пролази кроз ту тријаду: стварање - покрет - мировање. Када дођемо до покоја, моћи ћемо да тврдимо да заиста јесмо.

 

Moze li se to slikovito shvatiti kao Hristos je probio branu nekog jezera koja je odvajala jezero (tvorevinu) od ostatka i onda je sva ta voda (svi mi i tvorevina) krenula da izlazi iz jezere sve do momenta dok se ne isprazni celo, dotle traje istorija, kretanje, izlazenje vode iz jezera. Kada istekne sva voda, onda je kraj, mirovanje.

Ili kao Hristos je lokomotiva koja je prva usla u tunel (u zajednici sa Bogom), a mi svi smo vagoni koji za Njim ulaze i dokle god se voz krece, ulazi u tunel, toliko traje istorija sve do onog momenta kada poslednji vagon ne udje u tunel. Otprilike tako sam slikovito video ovo sto ste napisali, malo je cudno ali to mi je prvo padalo na pamet posto sam sklon metaforama i analogijama kako bih nesto bolje razumeo  

[Снежана]

"Љубав је слепа", "Љубав очи нема", "Срце има своје разлоге које разум не разуме"... Све ово лепо звучи ако се заиста ради о љубави. Али, бојим се, да смо ми данас љубављу назвали искључиво ерос, еротичност и страст. И као такви слатко се препуштамо срцу, не слушајући разум. И онда заиста ризикујемо да нас срце убије од батина. Срце је мишић, снажан мишић. И заиста уме да бије.

Укроти своје срце. Укључи разум. Љубав није само голи ерос, а никако није страст. Ко то не схвата, схватиће када га срце буде нокаутирало.

A.M.

 

https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xtp1/v/t1.0-9/11141726_10200539404525670_339612263479779440_n.jpg?oh=00b446969764b174c6abe7bc954acdf2&oe=560CBA05

[Александар Милојков]

Moze li se to slikovito shvatiti kao Hristos je probio branu nekog jezera koja je odvajala jezero (tvorevinu) od ostatka i onda je sva ta voda (svi mi i tvorevina) krenula da izlazi iz jezere sve do momenta dok se ne isprazni celo, dotle traje istorija, kretanje, izlazenje vode iz jezera. Kada istekne sva voda, onda je kraj, mirovanje.

 

Христос је донео тај циљ, ка којем се крећемо. Без њега могли бисмо да се крећемо само ка небићу. 

[Снежана]

Говор је сила овог а ћутање тајна Будућег века. У првом се мудрост предокуша, а у другом гледа лицем к лицу. Прво је вера која говори, а друго је знање које ћути. Прво је покрет а друго покој. Говорити се мора да би се ћутало. Веровати се мора да би се знало. Ако Га сада вером не љубимо, никада Га нећемо ни видети. Без говора вере нећемо осетити ни покој ћутања.

A.M.

 

[Снежана]

Наш живот је кретање. Промена. Зато се не може сматрати за истинит. Оно што се мења не може бити истинито. Поготово не ако се мења и креће ка пропадљивости. Ми смо бића за смрт. Наш тренутак рођења је тренутак почетка умирања. Смрт није на крају живота. Она је процес којим живимо. Да се Син Божији није оваплотио, ми бисмо се кретали само ка небићу. Његовим оваплоћењем, крећемо се ка Бићу. Идемо из смрти у живот.
Не заваравајмо се, без Христа, никаква бесмртна душа нам не може дати живот. Истинити живот наш је покој у Њему. Вечнокрећуће наше у Њему стајање.

https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xat1/v/t1.0-9/11234966_10200562528983767_3682133693493158327_n.jpg?oh=03224fb4e240ef6dcd09ad55ece583ec&oe=55EE9BB2

[w.a.mozart]

Због чега је Августин запостављен у православној теолошкој традицији, да ли је одувек тако и како то да до сада није читан на православнији начин? Ово питам јер ми се много тога што си постављао на фејс од дотичног допало - посебно део где оповргаваш Зизија у одломку из Догматских тема. Који је твој закључак о Августину и његовој теологији након свега прочитаног и да ли га можемо уврстити у ред отаца као што је нпр. свети Максим исповедник и њему слични?