Зашто ви, у ствари верујете у хороскоп?

[Срђан Ранђеловић]

 

Постоји ли магија?

 

 

 

 

Да ли магија заиста постоји? Чијом силом магови, врачари и чаробњаци делују? Како Црква штити своју децу од сила зла? Пред читаоцем је поглавље које даје православни одговор на питање магије. Пре свега,
ту је обимни и упутни текст руског архимандрита Леонида Кавелина, затим примери из Живота Светих, беседа Светог Јована Златоустог против лечења враџбинама, чланак Владислава Тишченка о чудима баба Ванге и исповест једног православног Србина који је, пре него што је пришао Цркви, имао посла са врачаром...

Основни став Православне Цркве јесте: магија постоји. Силе озлобљене људске воље удружене са демонском силом могу чинити зло другом човеку, под условом да тај човек није заштићен благодаћу Божијом. Магија нема никаквог дејства на оне који посте, моле се, причешћују Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, редовно се кају и исповедају код свештеника за своја сагрешења, који воде частан и честити хришћански живот. Свепобедни Богочовек је њихова заштита: силе демонске им не могу наудити...

И још нешто, нешто што заувек треба запамтити: нема "беле" и "црне" магије. Свака магија је злотворна. Да не бисмо говорили без аргумената, ево шта о најпознатијим маговима света, племенским шаманима Азије, вели Мирчеа Елијаде у својој студији "Шаманизам", описујући обред посвећења за мага у сибирском племену Јакута: "Након што га духови изаберу, стари шаман води свог ученика на једну падину или у неку равницу, облачи му шаманску одећу, даје бубањ и палицу и са његове десне стране ставља девет невиних младића, а са леве девет девица. Потом, обукавши своју одећу, пролази иза кандидата за мага и изговара одређене
формуле које овај понавља. Најпре захтева да се одрекне Бога и свега што му је драго, и да обећа да ћe читав живот свој посветити ђаволу, а овај ћe му заузврат испунити све жеље" (подвлачење наше - прим. прир.) Потом учитељ - шаман показује места на којима пребива зли дух...

Мислимо да је ово што смо рекли сасвим довољно да се схвати да је суштина сваке магије - служење ђаволу.

 

 ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДА

Oкултизам, астрологија, магија
(ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА VI)

[Anti Palma Crew]

 

 

A једини хороскоп који је мене одушевљавао и који сам читао је био неки хороскоп у куриру а писао га је мајстор који се потписивао нешто као ТобићТобић идол младих...

 

Какав је то хороскоп био...

 

А ове "праве" хороскопе нити читам нити верујем, једноставно је то тако...  Немам неко специјално објашњење...

[R.Žiskar]

Људи који се баве хороскопом и који друге процењују на основу датума рођења једноставно покушавају да себи доделе неку позицију у друштву која ће им донети пажњу и која ће допринети да буду "популарни" у друштву. То друштво може бити ужег типа, као они који пријатељима и познаницима "гледају у шољу" или ширег типа, као они који састављају хороскопске извештаје за неке новине или телевизију. Једноставно су пронашли како ће да зараде оно што им треба, новац или пажњу.

Они који придају значај таквим извештајима су непотпуне особе, често несигурне у себе и, како је већ наведено, углавном траже покриће за своје деловање.

На жалост, то је једна од омиљених забава пубертетлија, којима у том узрасту све звучи као добра шала, али који не слуте да ће део њих подлећи тој дечијој шали и поверовати у генерисане текстове везане за њихов датум рођења.

Треба им на време објаснити да је то нестварно и да тој играчки не придају велики значај.

[Aquilius Cratus]

Među pitanjima koja se nažalost veoma retko postavljaju u intelektualnim krugovima jeste otkud tolika žilavost i popularnost astrologije u savremenom svetu, kada je njoj inherentno najbliža drevna kvazi-naučna disciplina, alhemija, univerzalno izumrla? U prethodnim epohama njihova sudbina je često bila veoma bliska i isprepletena. Veliki mistici prethodnih epoha, od Hermesa Trismegistusa i kraljice Kleopatre, preko Gebera i Paracelzusa, sve do Isaka Njutna, su se često smatrali i astrolozima i alhemičarima. I jedna i druga “veština” opstajale su od najdrevnijih vremena, i često imale sličnu sudbinu, bez obzira da li su ih favorizovali pojedini vladari (poput nemačkog imperatora Rudolfa II ili kineskog cara-ujedinitelja Ši Huang-Tija), ili su se nalazili na udaru srednjevekovne rimokatoličke Crkve i njenog represivnog aparata. Međutim, u savremenom svetu je ova simetrija koja je trajala hiljadama godina potpuno narušena: dok se astrologijom bave (ili u nju barem pasivno veruju) milioni ljudi, nažalost i u razvijenim industrijskim zemljama, a posebno u zaostalim državama, teško da ćete pronaći nekog ko će izjaviti da se bavi alhemijom. Dok astrolozi svakodnevno paradiraju po novinama i televizijama, gostovanje alhemičara na nekom mediju je potpuno nevidjena i nedoživljena stvar. Poslednji put kada je o alhemiji govoreno u iole ozbiljnom kontekstu bio je tokom vladavine nacizma u Nemačkoj 1930-tih godina, što je bilo ne samo pre skoro sedam decenija, već predstavlja i svojevrsni “izuzetak koji potvrđuje pravilo”, s obzirom na podršku koju je Hitlerov režim pružao misticizmu, okultizmu i anti-racionalizmu svih vrsta; pa čak je i tamo astrologija imala daleko bolju prođu od svoje nekadašnje posestrime, alhemije. U čemu je tajna ove asimetrije?

Velika ironija ovakvog razvoja događaja (alhemija nestaje sa pozornice sa pojavom savremene hemije, astrologija ne samo da ostaje na sceni pored svih uspeha astronomskih nauka, već kao da jača i stiče sve više pristalica), sastoji se u tome što je u pred-naučnom periodu, posebno u antici i srednjem veku, alhemija bila zapravo ozbiljnija disciplina, gotovo bismo mogli tvrditi prava preteča savremene nauke. Alhemičari nisu bili opsednuti transmutacijom elemenata, tj. pravljenjem zlata od žive ili olova – to je deo propagandne slike koju su o njima stvarali njihovi idejni protivnici (pre svega militantni crkveni krugovi); istinu govoreći, i mnogi alhemičari su, danas bismo rekli iz praktičnih razloga, naglašavali baš ovaj aspekt svojih istraživanja kada im je trebala pomoć i zaštita nekog uticajnog vladara ili plemića. Pravi cilj alhemije, kakav imamo u sačuvanim tekstovima, bio je nešto sasvim drugo. Istinski alhemičari, koji su između ostalog izumeli retorte, epruvete i drugo “laboratorijsko posuđe” koje je i danas u najširoj upotrebi, i koji su identifikovali čitav niz hemijskih elemenata i jedinjenja, težili su sveobuhvatnijim i uzvišenijem – preobražaju same ljudske ličnosti koja će, zahvaljujući saznanju, biti u stanju da uspešno barata materijalnim svetom i sa lakoćom ostvaruje uzgredne stvari kao što je proizvodnja zlata od manje vrednih elemenata. Istoričarima nauke jasno je da je alhemija značajno doprinela razvitku kako praktičnih (kovanje, metalurgija, farmacija), tako i teorijskih saznanja u periodu pre pojave nauke u savremenom smislu (tj. pre Galileja i Njutna). Međutim, njen još veći značaj leži na polju metodologije i teorije saznanja, i upravo je tu on potpuno suprotan astrologiji i njenim učenjima. Alhemičari su naglašavali aktivnu prirodu istraživača – insistirali su da je neophodno neprestano raditi, nešto isprobavati, mućkati, destilovati, zagrevati i hladiti, da bi se otkrili istinski odnosi među materijalnim supstancama. Ovaj princip je nešto što je, u naravno savremenom shvatanju i savremenom tumačenju, temelj i osnova svekolike empirijske nauke. (Možemo, uzgred, napomenuti i da je tobožnji cilj alhemije metodama nauke zapravo postignut još odavno; već je ser Ernest Raderford sa saradnicima početkom XX veka pokazao da se nuklearnim reakcijama postiže upravo transmutacija elemenata, te da se baš u nuklearnoj reakciji u kojoj jezgro žive zahvata neutron, ono može pretvoriti u jezgro atoma zlata! Naravno, ne treba naglašavati da su metode nuklearne hemije bile potpuno nedostupne “klasičnim” alhemičarima!) 

Bez pretenzija da na pitanje o poreklu dramatične razlike između sudbina astrologije i alhemije u savremenom svetu damo iscrpan i konačan odgovor (za šta bi bila potrebna daleko dublja istorijska, sociološka i filozofska studija), ponudićemo dve sugestije u vezi sa činiocima koji su u tom procesu igrali možda i presudnu ulogu. Prvi je elitna priroda alhemije, naspram astrologije kao popularne i populističke aktivnosti. Čak su i inkvizitori u srednjem veku koji su se često bavili pravim lovom i na alhemičare i na astrologe, priznavali da je do alhemičara teško doći jer se oni “kriju” među učenijim ljudima iz viših društvenih slojeva. Sami alhemičari su uvek naglašavali ezoteričnu prirodu svojih učenja (i u tome su u velikoj meri preterivali): tj. da njihova saznanja nisu za sve, već samo za one koji to umnim i duhovnim sposobnostima zasluže. Stoga je pisanje u šiframa postalo standardni “zaštitni znak” alhemijskih tekstova: smatralo se da ko nije dovoljno učen i inteligentan da šifru sam prokljuvi i nije vredan saznanja onoga što je u spisu napisano. U skladu sa tim, alhemičari su isticali duhovni i intelektualni uspon pojedinca, a ne neke grupe, društvenog sloja, klase ili naroda. Nasuprot njima, astrolozi su od pamtiveka pretendovali da predviđaju sudbinu ne samo pojedinaca, već i čitavih gradova, naroda i carstava (to se posebno snažno manifestovalo u kineskoj astrološkoj tradiciji, gde je ona bila grana državne delatnosti o kojoj se staralo čitavo, današnjim rečnikom govoreći, “ministarstvo” na carskom dvoru). I danas vidimo istu sliku: svako malo pa neki astrolog piše (poglavito u žutoj štampi namenjenoj najslabije pismenim i najneobrazovanijim slojevima) “šta će nam se desiti” ili “šta zvezde predviđaju za Srbiju” (ili koju već zemlju želimo). Ova populistička poruka astrologije posebno se manifestuje u trenucima krize, kakva se na području bivše Jugoslavije razbuktala tokom tragičnih 1990-tih godina, ali je i inače trajno prisutna u samoj suštini kvazi-nauke. Kao što znamo, u 99% slučajeva praktičnog astrološkog rada – tj. onog koji se ne pojavljuje u novinama ili na televiziji, ali od koga se dobro zarađuje – u igri nisu velika društvena ili politička pitanja, već naprotiv samo ono što pojedince privatno zanima, a čak i u tom domenu najčešće banalna i malograđanska pitanja poput toga da li će neki tinejdžer imati para u životu, ili da li će se neka usedelica konačno udati. Ovo je dijametralno suprotno ciljevima intelektualnog i spiritualnog traganja alhemičara koji bi danas za većinu korisnika i konzumenata astrologije, pa i samih astrologa, da im neko to prezentira makar i najprivlačnije moguće, bili potpuno neshvatljivi. Alhemijski “kamen mudrosti” već je samom svojom semantikom sušta suprotnost karakteru savremene astrologije. Kako je uspon nauke posebno u XVII i XVIII veku bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. U sredinama kao što je nažalost naša gde je elitizam i dalje ružna reč (čemu je umnogome doprinela i zločinačka komunistička ideologija), ovaj efekat se samo pojačava. 

Drugi veoma bitan činilac jeste – naizgled paradoksalno! – upravo to što je alhemija imala u sebi mnoge pred-naučne crte. To je, naime, učinilo da je nju u očima umnih ljudi ključnog perioda Prosvetiteljstva bilo lako zameniti naukom. Ako je ser Isak Njutn mogao sebe smatrati pre svega alhemičarem, pa tek onda naučnikom, nije teško zamisliti situaciju u kojoj bi, da nauka nije ni nastala, genijalni umovi savremenog doba poput Ajnštajna, Gedela ili Paulinga našli odušak svom istraživačkom duhu upravo u alhemiji. Ona je tako bila najbolji surogat nauke u periodu kada ove nije ni bilo. Sa druge strane, i upravo nam ovo poređenje najbolje osvetljava ključnu razliku, astrologija je bila i ostala suštinski iracionalan, i shodno tome anti-naučni poduhvat. Nakon kratkog i konfuznog prelaznog perioda (koji obuhvata, recimo, delo Tiha Brahea i Johana Keplera, zaključno sa Njutnom), između astrologije i astronomije uspostavljena je stroga i od tada sasvim jasno definisana granica. Za razliku od alhemije koja se lagano i veoma postepeno stopila sa naukama (posebno hemijom, ali i delovima fizike i medicine), pa se egzaktna linija demarkacije nikako ne može povući, ni u istorijskom ni u konceptualnom smislu, astrologija se oštrom linijom ogradila od astronomije (i srodnih nauka). Može zvučati paradoksalno, ali upravo toj oštrini razgraničenja ona može bar delimično da zahvali svoju vitalnost: anti-naučni, anti-racionalni projekti će uvek naići na razumevanje, odobravanje i podršku velikog broja (cinici bi rekli i većine) ljudskih bića, koja su tek povremeno racionalna i logična, i od kojih se u velikom broju slučajeva, intelektualni napor neophodan za razumevanje naučne istine i naučnih postignuća ne može ni očekivati. Šaljući svoje obično prijatne, uljuljkujuće i dvosmislene poruke, astrologija nam zapravo šalje jednu drugačiju skrivenu poruku: da nema potrebe da se naprežemo, trudimo, upinjemo, izgaramo u samousavršavanju. Umesto toga – opustimo se, pošto je sve to ionako “zapisano u zvezdama”. Takva komotna i besciljna filozofija lenjosti je ne samo anti-naučna, ona je duboko anti-inteligentna i anti-humanistička. Valjda je baš zato mnogim našim sugrađanima toliko bliska.

 

                                                                                                                                                                                   Milan M. Ćirković

[Пг]

citam vase objasnjenje za astrologiju, donekle mogu da nadjem opravdanjem da osoba koja to radi, radi da bi dobila neku poziciju u drustvu..evo recimo, ja pisem sa tudjem profila jer ovdje nemam svoj profil ,a dato mi je ovo da procitam jer i sama volim da citam horoskop i znam po nesto o astrologiji...ja zelim i da cujem drugu stranu, jer sam se kao dijete upoznala sa horoskopom, citajuci u dnevnim novinama i interesovalo me je kako to nastaje, pa sam sama citala po internetu o planetama i polozajima, kako se grade aspekti i cime oni sluze..donekle sam tako uspjela da shvatim da sad kao neko prorocanstvo astrologija je daleko od toga, i ne moze da pogadja, ja sam to vidjela kao pomoc pri rjesavanju nekih licnih nedoumica, misleci najprije na prirodu, temperament...mogu se dati neke naznake kao npr sta covjek moze da ocekuje ili kako da se nosi sa nekim teskim trenucima...i sa moje strane to je bilo vise kao pomoc, jer to je nevjerovatno koliko su ljudi skloni da traze neku utjehu kad im ide lose.. sad mogu da to shvatim da ima veze sa nedostatkom vjere...meni je astrologija bila simpaticna u tom nekom obliku i nikad nisam je vise od toga dozivljavala, vise kao smjernicu al uvjek bih rekla imas sansu, na tebi je da je iskoristis ili ne, znaci to su nase licne odluke sta cemo da uradimo...i jednog dana kad me je drugarica pitala da li je povoljan period za trgovinu, ja sam pukla u smislu nije mi bilo jasno da neko za to postavlja pitanje, znate kao neki zavisnik..jasno je meni da je to samo pitanje psihe, i da ljudi koji idu kod astrologa ustvari su ljudi koji ne zele da vise istinu i koji nemaju vjeru da sami sebi mogu da kreiraju zivot....valjda strah u tom trenutko nadvlada covjeka i on trazi nesto, bilo kakvu nadu...al to sto se pruza vise je rijec, nego djelo..jer nece se osobi rijesiti problem kad ode kod astrologa al ce on biti donekle mirniji ili ce misliti da se bolje osjeca, da dobija neku nadu sa tim sto mu je receno da ce kroz par mjeseci doci do rjesenja..i sad, ta osoba ceka te mjesece na rjesavanje problema, i samo se pita kada ce...to jeste jedan zacaran krug, mogu vam reci jako je to lose kad vidite kod druge osobe do te mjere nesvjesnost..e sad upravo govorim o curi koja konstantno trazi vezu, i koja uporno postavlja pitanje kada ce nesto da se desi, i ko god naidje prepoznaje ga iz price astrologa...to je jako tesko kad gledate  sa strane, al eto to sam htjela sa vama da podijelim..ne znam bas sta da mislim o tome, i gdje tu nastaje problem, zbog cega ti ljudi uopste ne zele da vjeruju svom osjecaju, pa cak i kad pogrijese..tesko mogu da nastave dalje vec traze odgovore u zvijezdama. I naravno, trudim se da u potpunosti prestanem da uopste gledam horoskop, kao i astrologiju, jer vidim koliko to ljudima koji nisu bas stabilni moze da u potpunosti utice na njih. 

[Млађони]

Ja sam se majao sa astrologijom. Vesta zamka za um. Fora je u tome sto koristi simbolizam, a kada uzmemo simbole mozemo da tumacimo iz razlicitih uglova na razlicite nacine. Kada astrologe stave pred test nauke ( a to moze ) astrologija je do sada uvek "pala". 

 

vise o tome http://www.astrology-and-science.com/

Da sam na pocetku svog zanimanja za istu naisao na ovakav sajt, odavno bih batalio, medjutim poenta je sto astrologiaj tu i tamo ubada i masi, a kada ubode mi to zapamtimo a kada masi mi zaboravimo. Koji su razlozi ne znam ali kada stavimo na papir, random lupanje ima isti rezultat kao i astrologija sto se tiche pogadjanja. Medjutim valjda zbog verovanja u buducnost i mogucnosti da rpetpostavimo buducnost astrologija nam znaci da bi eto nasli neka resenja i onda tako.

 

Slichan problem danas imaju sa "mentalnim oblenjima" u americi, anksioznost, depresija i slichno. Stvari su toliko opsirno opisane da svako skoro ispuvanja kriterijum za prozak.

[drvce]

Основни став Православне Цркве јесте: магија постоји.

[Sir Oliver]

A šta je sa zvezdoznalcima koji su čak i u tropar ušli? Oni teško da su bili astronomi...

Zašto se čini da u tom delu priče o Hristu astrologija ima afirmativnu ulogu?

[Sudija]

Predstava znakova Zodijaka iz mnastira Lesnovo iz 1341. koji je zadužbina despota Jovana Olivera Koliko znam ima još par naših manastira u kojima se nalaze znakovi Zodijaka u formi fresaka.A osim toga,zar jedan od mudraca koji su posetili malog Hristosa nije bio zvezdočatac?Ja smatram da horoskop nije čista praznoverica.

[Aquilius Cratus]

A šta je sa zvezdoznalcima koji su čak i u tropar ušli? Oni teško da su bili astronomi...

Zašto se čini da u tom delu priče o Hristu astrologija ima afirmativnu ulogu?

 

 

Predstava znakova Zodijaka iz mnastira Lesnovo iz 1341. koji je zadužbina despota Jovana Olivera Koliko znam ima još par naših manastira u kojima se nalaze znakovi Zodijaka u formi fresaka.A osim toga,zar jedan od mudraca koji su posetili malog Hristosa nije bio zvezdočatac?Ja smatram da horoskop nije čista praznoverica.

 

Ti koji su posetili Hrista uopste nisi buli astrolozi nego visoki magovi kod kojih se astrologija koristila samo kao orijentir za vreme koje je najpogodnije za izvodjenje njihovih magijskih rituala. Ne kao sredstvo za pogadjenje, prevdjanje i nagadjanje nego jedan orijentir koji je tradiciojom postao koncenzus.

 

 A sama astrologija jeste potpuno isprazno zamlacivanje i povlacenje sirokih masa za nos, u cemu one po svemu sudeci, nazalost, uzivaju.

[Sudija]

Ti koji su posetili Hrista uopste nisi buli astrolozi nego visoki magovi kod kojih se astrologija koristila samo kao orijentir za vreme koje je najpogodnije za izvodjenje njihovih magijskih rituala. Ne kao sredstvo za pogadjenje, prevdjanje i nagadjanje nego jedan orijentir koji je tradiciojom postao koncenzus.

 

 A sama astrologija jeste potpuno isprazno zamlacivanje i povlacenje sirokih masa za nos, u cemu one po svemu sudeci, nazalost, uzivaju.

Ja sam pomenuo konkretno samo jednog od njih koji je bio astrolog,ne sve njih.A osim toga,to što ti nisi pilot na Cessni 172 ne znači da je Cessna avion za pilote budale u čijem letenju samo oni uživaju.Pljuvanje po materiji čiji se principi ne poznaju uvek je pouzdan znak ograničnesti,pa čak i slabosti uma .smesko.

[Aquilius Cratus]

Ja sam pomenuo konkretno samo jednog od njih koji je bio astrolog,ne sve njih.A osim toga,to što ti nisi pilot na Cessni 172 ne znači da je Cessna avion za pilote budale u čijem letenju samo oni uživaju.Pljuvanje po materiji čiji se principi ne poznaju uvek je pouzdan znak ograničnesti,pa čak i slabosti uma .smesko.

 

 Sada se postavlja pitanje da li ces ti zaista da tvrdis da znas koliko sam ja razumeo sta astrologija tvrdi ili si upravo opisao osobine svog uma?

[Sudija]

 Sada se postavlja pitanje da li ces ti zaista da tvrdis da znas koliko sam ja razumeo sta astrologija tvrdi ili si upravo opisao osobine svog uma?

Na protiv,mon ami,ja sam siguran da si upravo ti jedan od one vrste koja o svemu zna apsolutno sve. .smesko.

[RYLAH]

Не верујем у хороскоп откад су ми једном у новинама рекли да ме очекује пријатно изненађење, а добио сам казну тај дан и покисао сам.

 

Схватио сам да је потребно да ми неко уради персонализовану наталну карту да би то могло да буде истина и да бих видео какав сам и шта ме чека, јер не можеш да направиш један хоросоп за неколико хиљада људи 

[Aquilius Cratus]

Na protiv,mon ami,ja sam siguran da si upravo ti jedan od one vrste koja o svemu zna apsolutno sve. .smesko.

 

Pa nece biti jer sam evo upravo sada od tebe saznao da ti od mene bolje znas koliko ja znam  o kojoj oblasti.