"Живи и мртви свеци"- још једна заблуда у вери

[Zayron]

Sad vidite i tu sličnost ostavljanja hrane na groblju kod Srba, Crnogoraca, Makedonaca

i Bugara sa ovim ostavljanjem objetina, prinosnica slovenskim bogovima i mrtvim precima.

Jer odatle je to ostalo ali bilo hristijanizirano. Ima još i drugih: Dodole, Dužijanca, Ivanjdan itd.

[R.Žiskar]

Шинко, си ти чуо за појам "блог"?

[Miss D]

Logika ne kuvanja prekadnje za Arandjelovdan ili za sv. Iliju (ili zita kako vec ko gdje zove) proizilazi iz narodnog razmisljanja: svaki svetac je umro (tjelom). Jedino Isus je vaskrsao i vaskrsao je Lazara mada cini mi se da ljudi koji slave Lazarevu subotu imaju prekadnju za slavu (gdje je tu logika - Bog sami zna)... Dakle, kako se svakom pokojniku za dace priprema koljivo (sto bi rekli za dusu) tako narod razmislja i o prekadnji... stoga, kako je Arhangel ziv a postoji vjerovanje da je Otac uznio sv. Iliju na nebesa zivoga - e njima ne treba prekadnja (tj. koljivo).. razumijem ja vas sta vi pokusavate ovdje da kazete (neki veoma drsko i grubo) ali ljudi, shvatite vi na primer da jedan covjek koji ima nekih 70 godina a slavi taj Arandjelovdan vec mozda 40 godina bez prekadnje i tako je nasledio od svog oca koji je nasledio to od svog oca itd... da taj covjek APSOLUTNO nece mjenjati tradiciju. Vi mozete svi biti uceni ali sta mislite jel vrijedi pricati tako nesto nekom seljaku koji jedva sastavi da napise svoje ime? Sta predlazete da podjelimo svima po jedno Sveto Pismo pa da ono sto ne shvataju da odu pitati svoga popa... taj pop ce godinu dana objasnjavati da je svaki svetac tijelom mrtav ali u stvari nije mrtav..i opet oni koji su tako nasledili od svojih oceva ce se samo zabrinuto pocesati iza uha i pomisliti: ''kakav cudak''... hocu da kazem da je to vise nekakva tradicija eto...

[nana]

hocu da kazem da je to vise nekakva tradicija eto...

 

Слажем се са овим што си казала..... некаква традиција, да.

Само да нам то не сме во вјек бити изговор  и да слежемо само раменима као "шта сад да их збуњујемо".Не треба пуштати заблудама ни под којим изговором. Ваљда се са својима у кући може и треба разговарати и подуже а не смо уочи Св.Архангела.

Мали оф.т......моја мама сада има близу 90 год. и излуђивала ме са задушницама, годинама. Поштовала две а за две каже..ааааа  немамо ми те,нису то наше задушнице (мисли географски, на наш крај).

Па мама, је л ово наш, православни, календар што ти поп дао, па чије су ове кад су ту уписане!!!!....-Не знам ћеро.      

[о.Небојша]

Не може се свако погрешно чињење правдати тадицијом. У парохији имам младића чији ни отац ни деда нису славили крсну славу, јер је прадеда прекинуо да слави кад је тридесет и неке постао члан КПЈ. И он кад се оженио, прекинуо је традицију неслављења, позвао ме да му освештам кућу и кад је слава деда и отац му седе за трпезом.

[Andre Williams]

Шинко, си ти чуо за појам "блог"?

facenew22222222 8086.gif :bendoff:

[Mironosica]

Не може се свако погрешно чињење правдати тадицијом.

 

Oče a kako da se nazove ?

 

 

p.s. pre neki dan , uoči praznika i slave , ja na pijaci , kupujem povrće i čujem razgovor dvoje prodavaca ko je , kako i kad sekao slavski kolač

ja ih slušam , ništa mi nije jasno

sami su uveče sekli kolač , a ovi drugi su sami ujtru sekli kolač

ja ih pitam : " a gde vam je pop , što sami ? "

a oni mi odgovore : " a ne , kolač koji mi sečemo je za ukućane , a koji pop seče je za goste i mi ga ne jedemo ? takav je običaj , tako mi to radimo "

[Mironosica]

samo da dodam

 

kad sam pitala zašto tako rade , odgovor je bio :

" tako ti je na selu , svako selo drugačije "

[nana]

Из ове молитве видимо за кога се све спрема жито. Е сада, на епископима, свештенству и ђаконству је да едукује народ. А и када би народ пажљивије слушао молитве, знао би за кога спремају жито.

 Тако и ја мислим. Не треба нико да прави себи изговор  него кад једном већ реши и уђе у веру да тада да све од себе и да на све обрати пажњу.

 

a oni mi odgovore : " a ne , kolač koji mi sečemo je za ukućane , a koji pop seče je za goste i mi ga ne jedemo ? takav je običaj , tako mi to radimo "

 У вези са колачом, до душе сад се све ређе дешава, најжалије ми је кад га поставе онако као неки "трофеј" и  не пада им на памет да га  понуде уз жито.

[DYNABLASTER]

Po meni je sve je to plot, a posto su ljudi nakon pada izgubili smisao sta jeste a sta nije, onda su prvo zrtvovali ljude i zivotinje bogovima/Bogu, pa sad zrtvuju/prinose biljke, ali to je sve plot, ne treba nista da se zrtvuje ni da se baca, jer Bogu to ne treba, jer on ima sve to sto mali i zblanuti ljudi nesto tripuju u materiji.

 

Jel Hristos nesto govorio na tu temu?

[о.Небојша]

Ко има уши да чује....

 Едукујемо ми, али као у оној причи о сејачу и семену...

Годинама се прича у цркви, приликом свећења водице, дели књижица са житијем где стоји да се спрема жито, књига " Веронаука у кући", леци који укратко објашњавају смисао Славе, водице, жита, вина, колача.....

 

Доста људи је почело да спрема жито, али их има пар који истрајавају у свом инату.

То се лако реши, дође акт од више црквене власти, да се таквима ускраћују сви црквени обреди и сви се се , осим пар прелешћених довести у ред.

Као што се увео ред да нема венчања у току поста, да се спремају посне даће.

До тада све остаје на лепом

[Maja Pavlovic]

A ono da su neke slave uvek mrsne, nebitno kojim danima padaju? Ima li negde tekst o tome da im postavim na fejsu?

[C.A._R.I.A.]

samo da dodam

kad sam pitala zašto tako rade , odgovor je bio :

" tako ti je na selu , svako selo drugačije "

Постоји више теорија о постанку слава.

Једна је,да су у турско време,када су храмови били разорени,људи долазили на рушевине и по сећању вршили обред. Пошто није било свештеника,вршено је без њих. Касније је то пренето у кућу. У неким крајевима су се ти обичаји ломљења колача без свештеника задржали до данас.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Осећајте Бога,браћо и сестре осећајте Бога.

[Guest]

Лепо је отац рекао, али мислим да не можемо рећи да се жито не спрема у част Светитеља. Спрема се управо у славу и част Божију, у славу и част Светитеља, а у спомен оних којих преминуше у благочестивој вери.