Претражи Живе Речи Утехе

Тешко је разумети мисао која је водила Министарство просвете да за пробни матурски испит одреди интервал од седам дана када се то има реализовати. Фиксирана је само математика, 25. 4, а српски и изборни од 23. до 30, како коме одговара. Зашто је само математика тачна, а остало од слободне воље и расположивог времена? Бесмислено је тумачити, а званичног објашњења нема, уколико га је и могуће наћи у рационалној форми. И онда је већина школа започела тестирање већ 23. и 24, са свим оним што је за овај посао потребно урадити. Припреме простора, формирање документације, изнова обуке за дежурне наставнике, а све ради регуларности. Нарочити надзори су ту да утврде да ли је школа поступила по свим правилима. Деца су упозорена да је пробна матура битна јер треба проценити степен постигнућа, открити слабе тачке у знању и систему, увежбати целу процедуру пре правог испита. Наставници прегледачи су обавештени да ће званично упутство за преглед добити тек 30.4. јер се чека да све школе заврше тестирање, дакле, чека се крајњи рок за реализацију. Опет ради регуларности. И онда се у једном тиражном дневном листу, већ 23. 4. поподне појави тест из српског језика. Затим на друштвеним мрежама. Онда и тестови из изборних предмета. Као на пијаци, јавно и без зазирања: јављајте коме шта треба. Шта је овде битно знати? Ове тестове нико није могао добити преко званичних канала комуникације, од самог Министарства или портала на коме се то исто министарство оглашава. Значи, стигло је испод жита, као вид општеприхваћене услуге. За све ово време Министарство просвете ћути. Нема коментара. Нема срамоте. Нема осуде. Да ли то онда значи да их ово не интересује? Или су поново легализовали крађу као вид сналажења у друштву? Или само не хају ни за децу, ни за наставнике који у читавом процесу учествују, па су оваквим ставом потопили сав труд и обесмислили једну врло потребну активност? Јер преписивање је крађа. Осим тога, зашто су задаци са пробне матуре врућа вест? Ко је ту заправо преварен? Не оцењује се. Нема утицаја на успех ученика. Рад на овом тесту само треба да буде показатељ шта деца заиста знају, како се сналазе, на чему треба још радити. Који је смисао преписивања? Зато је овај догађај, који нашу јавност није много ујео, врло индикативан. Он показује уходане обрасце по којима се живи, а они су дубоко погрешни. Он каже да треба увек узети оно што ти се нуди, узети по сваку цену, јер никад се не зна… Он каже да је најбитније наћи рупу у систему, снаћи се, имати човека. Он каже да је дозвољено красти, само је битно да те нико не ухвати. Може се варати у име неког личног циља. Јер, преписивање је крађа, опет то понављам и понављаћу све док могу. Преписивање је недостојно кићење туђим знањем. Преписивање је превара. У тој превари једна страна пристаје да буде опљачкана. Ако не пристаје, онда није друг. Друга страна, без гриже савести, отима. Зашто? Зато што је код нас знање роба пожељна, али не и неопходна. У свету деца не преписују. Сматрају то недостојним. Руглу су извргнути сви у ланцу преписивања. Казне за то су врло високе. Али то су друштва која живе од знања, која афирмишу постигнућа, која не растерују своју децу по иностранствима, која имају формиран ниво части и стабилан морални кодекс. Код нас су, дакле, најугроженија добра деца, она која поштују правила, која уче. Преварени су на самом почетку своје каријере. Она раде и напредују, али им се шаљу сигнали да тај напор чине само за себе, да то нема неку посебну вредност, да је сасвим у реду доћи до решења задатака нелегалним путем, да је другарски послати цедуљу ономе који појма нема, да медаља из неке научне области неме дугорочни сјај, нема са њом црвеног тепиха ни медијске пажње, јер ће се заједница више обрадовати случајевима: нисам ништа учио, а види шта сам све постигао, занесена реченицама: знаш ли ти ко сам ја, или шта ти мислиш да си ти. Да није овако, случај са превременим објављивањем тестова био би скандал. Министарство би енергично реаговало. Родитељи и деца би се бунили. А, није се десило ништа. Баш ништа. Нико није видео никакав проблем. Жалосно! И трагично, јер потире све оно за шта се сва ова деца залажу и месецима протестују. Они траже поштовање институција, знање и професионални интегритет. Траже правду. Министарство им каже да су бахати и бесни, а онда спроведе пробну матуру где запрети свима осим себи, зажмури на таблоидно мешетарење и лупи шамар целој заједници. Та иста заједница ни не примети да се нешто лоше десило јер су навикли, нису ништа ни очекивали, тако су и они расли, па шта им фали, а онда спремно испреузима задатке са друштвених мрежа и својој деци проследи добар резултат. Деси се преклапање интереса. Сви задовољни. Идемо даље. Само је питање где. И колико још дечјих ђонова треба одрати да бисмо схватили како је мало зло, наш тренутни интерес, само заметак и прећутно пристајање на оно веће? Колико још студентских корака треба направити да бисмо схватили како је моје добро оствариво само као опште добро? Колико је још потребно деценија… и речи… и грла… да нам знање постане неприкосновена вредност која се уважава, која се не може куповати и качити као статусни симбол, која се не може красти. Ауторка је проф. спрског језика и књижевности из Шапца https://zelenaucionica.com/prepisivanje-je-nedostojno-kicenje-tudjim-znanjem-prepisivanje-je-prevara-u-kojoj-jedna-strana-pristaje-da-bude-opljackana-ako-ne-pristaje-onda-nije-drug/

По сведочењу Светога Мелетија Исповедника, ђаво куша хришћанина са осам страна, и то: Одозго нас кушају када се принуђавамо на подвиге и врлине преко наших моћи. То јест пост до изнурења, прекомерни труд тела, свеноћно бдење и друга добра дела, која једва достижу савршени. Одоздо нас ђаволи кушају клонулошћу и леношћу у творењу добрих дела, и тако нам слаби воља, разум, гриза савести, мужевност и постојаност у духовној борби. С лева нас ђаволи кушају сваковрсним телесним страстима: пијанством, лакомошћу, тврдичлуком, гневом, мржњом, осветом и сваковрсним телесним и душевним злобама. Називају се тако зато што долазе непосредно од ђавола, и свако лако уочава замке лукавога. С десна нас ђаволи кушају тананим, тешко разабирљивим и врло тешким за препознавање и поражавање душевним и разумским страстима, као што су: гордост, надменост, умишљеност, таста слава, осуђивање других, бунт ума, непослусање, егоизам, јереси, секте, превелико уздање у милост Божију, високоумље, хула, сумња, неверовање, снови, виђења, враћање и друга. Ове страсти, имајући у основи гордост, због које је Луцифер пао у понор, врло су тешко препознатљиве и исцељиве. С преда нас кушају и смућују ђаволи привиђањима онога што је будуће, то јест бацају нас у бриге, у сумње о другима и у прекомоцне телесне трудове за "сутрашњи дан", као да Бог не води бригу о нама целога живота. Искушани овим мислима сабиру имовину за старост, труде се само за овај живот, боје се да неће имати шта да једу и пију, побацују своју децу, свађају се за имовину, велике су тврдице и љубитељи новца, не чине милостињу и егоисти су. С леђа нас ђаволи кушају подсећањима на грехе и страсти који су владали нама у младости, подстичући нас да их поново учинимо. Јер нас ђаволи подсећају на особе са којима смо грешили, на место на којем смо грешили, на узроке грехова који су владали нама. Подсећају нас на оне са којима смо били завађени, на речи којима су нас љутили, да бисмо поново почели да их мрзимо; подсећају нас на телесне грехе које смо учинили, на лица која су нас саблазнила, на пијанства и друга зла из прошлости. Изнутра, то јест из срца, кушају нас невидљиви непријатељи свим страстима које владају срцем, као: гнев, злоба, похота, освета, окамењеност, завист, гордост и остало, као што каже Спаситељ: А што излази из срца, оно погани човека. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, блуд, лажна сведочења, хуле... (Мт. 15, 18-19). Због тога се и пророк Давид мољаше говорећи: Боже, саздај у мени чисто срце, и дух прав обнови у мени (Пс. 50, 10). Споља нас кушају и поражавају ђаволи кроз пет чула, која су прозори душе. Особито кроз вид, слух и језик. О искушењима што улазе у срца кроз чула чујемо пророка Исаију где казује: Господе, смрт је ушла кроз прозоре наше. О очима вели Спаситељ: Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. 5, 28). А о језику чујемо апостола Јакова где казује: Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело (Јк. 3, 2). Ето, дакле, да са свих страна ђаво баца стреле искушења на нас, тражећи да нас рани гресима и да нас одвуче у погибељ. Али ми смо дужни да исповедимо сва зла умовања духовнику и да одагнамо од себе ђаволова искушења молитвом, поштом, смирењем, чувањем ума и читањем побожних књига. Али ако се ипак стреле искушења не удаљују од нас, знак је да су корени страсти живи у нашем уму. Знак је да још нисмо чисто исповедили мисли, и ижђикао је грех у нама. У том случају потребна је врелија молитва, са сузама и поштом, док не прогнамо грех који влада над нама (Према "Невидљивој борби", од Светог Никодима Светогорца, издање 1937., стр. 82). извор

Његова Светост Патријарх је началствовао светом Литургијом у Саборном храму у Пожаревцу уз саслужење преосвећене господе епископа браничевског Игнатија и хвостанског Јустина, као и архимандрита Прокопија из Антиохијске Патријаршије и многобројног свештенства из више епархија Српске Православне Цркве. У наставку доносимо беседу Његове Светости у целости: У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, данас у другу недељу поста, која је посвећена великом оцу и учитељу Цркве Светом Григорију Палами, испуњен сам радошћу великом због тога што ме је Бог удостојио да заједно са вама упућујем молитве Господу и Спаситељу нашем и што ме је благословио да дођем у град Пожаревац, у древну Браничевску епархију која је најпре носила назив Виминацијумска. Епархија браничевска је испуњена многим светињама и представља место где су многи угодници и светитељи Божји налазили место за свој подвиг и где су благодаћу Божјом преображавајући себе преображавали и све око себе до мере да их је Господ прославио и прославља до данас, а тако ће бити до краја света и века. Прослављајући њих Господ је учинио да многи људи са свих страна не само знају за славу ове Епархије и верног народа њеног, него долазе често и да траже утеху у светима Божјим, али и утеху у заједници са вама и у вашим молитвама. Ми смо данас чули одломак из Марковог Јеванђеља који говори о исцељењу узетог у Капернауму. Капернаум је град у Палестини, у Галилеји. Палестинска земља, земља у којој је живео изабрани народ, делила се на два дела: једно је била Галилеја, а друго Јудеја. Капернаум је био град поред кога је пролазио велики пут који је спајао Месопотамију са Египтом и у исто време чвориште кроз које су пролазили многи људи, војници, трговци, робови... Отуда је Господ често боравио у том граду и у тим крајевима, јер је имао прилику да проповеда свим људима независно од тога ком народу припадају. Већ ту је показао да су сви позвани да дођу у познање истине и да су сви по љубави Његовој Његова деца. У јеванђељској причи имамо једну потресну слику: болестан је један човек, много се народа окупило око Господа и куће у којој борави болесник. Иако је позван да уђе у кућу, Господ не може да уђе због мноштва људи. Тада пријатељи тог одузетог, болесног, скидају кров и износе болесника на носилима, приносе га код ногу Христових и моле Христа, моле Господа, да га исцели. Из саме приче се види да одузети не само да је био болестан од телесних болести, него по својој прилици ни духовно није био сасвим здрав. Штавише, може бити да није имао ни вере или да је та вера била веома слаба. Може бити да се она поколебала због телесне болести, али може бити и обрнуто, јер човек је један и јединствен. Никада не болује само једна страна његове пројаве, његове манифестације, једна страна његовог бића. Увек је болестан читав човек, јер је човек један и јединствен, јединствена личност. Следе речи Христове: Узми кревет свој и иди, опроштају ти се греси твоји. По својој прилици Господ препознаје да је овај човек, пре свега, био духовно болестан, а онда се та унутрашња духовна болест рефлектовала и на његову спољашњу страну, на његову телесну страну. Зато је највероватније и да сам тај човек није имао ни жељу да се обрати Исусу и да тражи помоћ. Међутим, то је једна од димензија поруке овога Јеванђеља, Његови пријатељи, његова браћа, имали су веру у Исуса, веру у Господа, у благодат Божју. Имали су поверење у љубав Божју. Они су узели тог свог пријатеља, четворица од њих, и донели га код ногу Христових и замолили га да Господ љубављу и милосрђем својим исцели тог болесника. О чуда, браћо и сестре! Не вером, не ни молитвама, не и поверењем тог болесника, него вером његових пријатеља, његове браће, вером друге четворице, дешава се исцељење! Вера, браћо и сестре, није индивидуалистичка ствар, није ствар појединачна и не тиче се само једног човека. Вера је увек вера заједнице. Вера је вера Цркве. Ако је вера појединачна и самостална, индивидуална, онда је она јеретичка, јер онај који хоће да буде самац, он се одваја од других, а то заправо и значи јеретик - бити погрешан, одвојити се од других. Вера четворице, вера заједнице, вера Цркве јесте вера која има снагу, јесте вера која није само због себе, већ је вера за спасење читавог света. Када бисмо ми спознали ту истину, а онда и читавим бићем трудили се да наша вера буде не само вера због нас него и због других, када бисмо учинили све да то буде вера заједнице, Цркве као заједнице, може бити да би било много мање промашаја и код других, да би било много мање промашаја и на другим местима. Није проблем у томе да ли постоје људи који не верују - пала људска природа на то нам указује, много је таквих у свим временима и на сваком месту - него је основно питање за нас каква је вера наша. Да ли је то вера и наше породице и наше Цркве? Да ли родитељ вером својом, преображавајући себе, верује из љубави и у спасење свог ближњег, своје породице, свог комшије, чак и свога непријатеља? Није, браћо и сестре, чудо вере како се види у овом Јеванђељу, пре свега, телесно исцелење, него је чудо преображај који вером долази. Вера, браћо и сестре, није ништа друго него наше учествовање у животу Цркве, у животу вере, што заправо показује и пројављује и наше учешће на светој Литургији. То је Црква и то је вера Цркве. Нека би Господ дао да наше молитве не буду израз наше вере која има везе само са нама, да то не буде, како се то каже, религијска Црква, једна проста обична емоција која повезује нас са нама и нас ставља у центар своје пажње и молитве, него да то буде вера која нас повезује са нашим ближњима и са Господом. Из те везе и тог односа и општења са Господом међусобно општимо као једно тело, један ум и једно срце. Радујем се, још једанпут кажем, што сам овде са вама и сигуран сам да ћемо се много пута виђати овде у светој Епархији браничевској по благослову и љубави вашег Епископа и да ћемо увек бити - и онда када се не видимо лицем к лицу - у заједници једне вере, једне молитве, у светој Литургији и да ћемо се много дубље, много интензивније, у љубави и у једној вери увек сусретати, чак и онда када нисмо једни поред других. Нека вас све Господ благослови! Епархијске вести Патријарх |

У недељу 14. фебруара у 19:00 часова на сцени Центра за културу и образовање Раковица, гостоваће ансамбл представе представа Друга страна филма. Том приликом, својим суграђанима поклањамо карте за представу, које се могу преузети радним данима у просторијама Центра. Више информација можете добити позивом на број 3582 493 или на сајту Центра. “Друга страна филма” је концерт за квинтет и глумца. Филмска музика представља централну тачку. Глумац приповедајући топле и духовите приче, кроз њену музику, филм приказује из другог угла. Јер слике које се покрећу говоре много снажније уз музику. Он нам прича: О првом тренутку када је немим, покретним сликама био потребан неко да проговори уместо њих. О човеку, бескућнику, који гледајући филм у биоскопу бива обузет музиком далеко више него глумом, сценаријом или режијом. Музика у њему изазива најдубља осећања. О глумцу који је снимио много филмских хитова и серија, али је ипак остао усенци њихове музике. О усамљеној жени која гледајући филм у свом дому, замишља да је главна јунакиња. О успаваном контрабасу, који уз помоћ музике коју изводи, открива свој скривени темперамент. Глумац поставља питање сваком од нас. Шта је то што памтимо и каквих се све прича сећамо док слушамо филмску музику? Оставља публици тему за маштање… каква је њихова прича? У току прича или као засебне тачке, квинтет изводи чувене хитове из филмова: Амаркорд, Жаока, Мисија, Џемс Бонд, Кум, Топ ган, Петпарачке приче, Титаник, Кабаре, Мачке из високог друштва, Флинстонс, Амели Пулен, Грозница суботње вечери. Извођачи: Нина Ћосић-текст Александар Лазић-глумац ВИС Da Capo: Нина Ћосић- обоа, глас Хемналина Миресковић-виолина Наташа Лишанин- виолончело Срђан Лишанин-контрабас Јеврем Ћосић-гитара https://www.facebook.com/kulturnidnevnik/?hc_ref=ARTDj2bnk8Jq-CQefDtiw32afNp9bYktdfl-LiWDkhNoHI24QUWy-g7TSX1d1JnyA9g&ref=nf_target&__tn__=kCH-R

Srpskom svešteniku nezavisnog uma sa Kosova sada ne veruje ni jedna strana New York Times 2003: Kada je otac Sava Janjić tokom devedesetih istupio preko ranga Srpske pravoslavne crkve kako bi osudio ofanzivu Srbije na albanski narod na Kosovu, njegovi sunarodnici su ga proglasili za izdajnika kojeg plaća Centralna obaveštajna agencija. Sada je optužen za širenje srpske nacionalističke propagande koja je potpirivala deceniju ratova na Balkanu. Značajne ličnosti među kosovskim Albancima sumnjaju da on radi za srpske obaveštajne službe. Za međunarodne zvaničnike, koji upravljaju ovom južnom srpskom pokrajinom od kada je NATO 1999. godine proterao snage Slobodana Miloševića, otac Sava je branilac nekooperativnog cepidlačenja koje karakteriše odnos Beograda prema njima. Ali sa tačke gledišta ovog igumana, jedina stvar koja se promenila je prijemčivost spoljnog sveta na poruku koju šalje iz izolovanog dečanskog manastira iz 14. veka. “Moj prioritet je oduvek bila odbrana ljudskih prava,” rekao je monah sa naočarama na licu, sedeći za kompjuterskom tastaturom koja mu služi kao govornica, zahvaljujući brzoj satelitskoj Internet vezi: “Zato smo u ovom manastiru zaštitili 200 albanskih civila od Miloševićeve policije i hranili mnoge porodice koje su patile tokom rata.” Po mišljenju oca Save, svet jednostavno ne interesuju posleratne patnje kosovskih Srba. Više od 200.000 njih je pobeglo nakon što je borba pre više od tri godine prestala, kada je oteto ili ubijeno oko 2.500 Srba kao odmazda za hiljade smrtnih slučajeva nad Albancima tokom rata. Osim delića teritorije na severu, na granici sa Srbijom, većina Srba koji su ostali na ovom području, koje se smatra srcem srednjevekovnog srpskog carstva, živi u razbacanim enklavama kojim, kako bi sprečili osvetničke napade, patroliraju mirovne snage NATO-a. “Hiljade kuća, crkava, spomenika kulture i groblja su uništili albanski ekstremisti, ne za vreme rata, ili tokom vladavine balkanskog diktatora, već u prisustvu misije Ujedinjenih nacija i NATO-a” – tridesetsedmogodišnji otac Sava nedavno je napisao na društvenim mrežama. Sutradan je napadnut na stranicama vodećih kosovskih albanskih novina „Koha Ditore“. “Prema ovom Srbinu, koji ima uticaj na mišljenje javnog mnjenja na zapadu, svi su krivi, osim njegovih zemljaka sa Kosova,” rekao je kolumnista ovog lista Adriatik Keljmendi: “Srbi na Kosovu ne rade ništa kako bi dokazali da oni više nisu ti koji su ubijali i uništavali sve što je pripadalo njihovim albanskim susedima.” Otac Sava uviđa teškoće u borbi protiv ekstremizma koji često karakteriše politiku – na i o Kosovu. “To je poput dijaloga gluvih,” rekao je on, dodirujući tanku kestenjastu bradu: “Albanci kažu da Pravoslavna crkva želi da vrati srpsku kontrolu nad Kosovom. U međuvremenu, albanski ekstremisti uništavaju crkve kako bi uklonili kolektivni fokus kojim bi se Srbi privukli da se vrate.” Problem, prema njegovom mišljenju, leži u sukobu identiteta koji se već godinama krčka. Koliko god obični kosovski Albanci govorili da su voljni da prihvate prisustvo srpske manjine, Sava tvrdi da oni manastire, poput onog u kom je, vide kao pretnju, jer predstavljaju istorijsku vezu Srba sa ovom zemljom. “Mi smo trn u oku priče na kojoj Albanci grade svoj nacionalni identitet,” rekao je: „Priča u kojoj su nakon Adama i Eve samo Albanci živeli ovde, a svi koji su došli nakon njih su uljezi.“ Izvor: Kossev