Страхови

[Аурор]

Ako ste mene pitali, ja nisam vise depresivna... od kad sam se pricestila ja sam neopisivo srecna.. al stvarno...

Sad jos uvek muku mucim sa panicnim napadima (zbog odugovlacenja problema sa zelucem i mojom fobijom) cak i u crkvi... al bice bolje ekstra

Problema sa želucem?  Panični napadi?

Ženo, ti si anksiozna ako nisi primetila.

Problemi sa želucem?  Sigurno?

[malaMaia]

Hm jesam anksiozna, rekose mi i na psihijatriji...  ekstra

Ali sve je to krenulo zbog problema sa zelucem (imala helicobakteriju, mozda je jos i imam ali zbog nasih dragih lekara ja moram da skupim pare pa tek da odem privatno). Imam fobiju od povracanja pa se nadovezalo...

I ja imam samo 22 god  

[SANJA]

Поминју се овде страови, депресија и сл. што свако од нас , који се удаљи својом вољом од Бога, осети.

На сајту манастира Лепавина има леп текст и о томе, па прочитајте

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4908

Hvala na ovom linku. Zapisala sam molitve, još ću da proučim sve do detalja... 1000000001010

[Аурор]

Hm jesam anksiozna, rekose mi i na psihijatriji...  1000000001010

Ali sve je to krenulo zbog problema sa zelucem. Imam fobiju od povracanja pa se nadovezalo...

I ja imam samo 22 god  dada

Šta ćeš na psihijatriji sa 22 godine?

To je "SAMO" ?  Ja imam "SAMO" 18.  4chsmu1

[malaMaia]

Smrsala 11kg, pa me slali redom  4chsmu1 i stigla i tamo... i na tome i ostalo  1000000001010

[Sirena]

А нека се тваоја пријатељица преиспита да ли је у постпорођајној депресији (написала си да има малу децу). Та постпорођајна депресија зна да те улови и да траје дуго,а да ниси свесна да си у томе.

Нажалост није, њени су проблеми друге природе. А и дјеца нису баш тако ситна, млађе има 5 година. Моји су мало старији, зато кажем да има малу дјецу.

Ja se nadam da će joj lekovi i terapija pomoći. Nikako ne treba da odbija lekove, pa makar oni izazivali i zavisnost. U početku će možda biti pospana i usporena ali kad se organizam navikne, živnuće ponovo. Lepo je što ima takvu drugaricu da brine o njoj. To mnogo znači i verujem da joj tvoja podrška mnogo pomaže. Divno je imati nekoga ko razume osobu sa anksioznim poremećajem, tvoja drugarica je prava srećnica.

камо среће да могу нешто конкретно да учиним

[ВИЛМА]

Александре, АД-и немају плацебо ефекат, то су прави лекови, који имају хемијска дејства. Неки од АД-а подижу ниво серотонина, нпр.,а то подизање није ефекат плацеба него праве хемије.

Сања, Анчи... шта рећи... изгледа да смо ми,паничари,сви као мали били злостављани, на разноразне начине  tuzansmajli8904

Шта смо претурили преко главе, добро смо и овак'и испали  

[Пацифиста]

Александре, АД-и немају плацебо ефекат, то су прави лекови, који имају хемијска дејства. Неки од АД-а подижу ниво серотонина, нпр.,а то подизање није ефекат плацеба него праве хемије.

Сања, Анчи... шта рећи... изгледа да смо ми,паничари,сви као мали били злостављани, на разноразне начине  bliss jeeee

Шта смо претурили преко главе, добро смо и овак'и испали  prstgore

Тако је, Магдалена, паника је углавном изазвана траумама из детињства.

То је зато што се у детињству свесни, мислећи ум још није довољно развио да би контролисао шта се догађа.

Касније те трауме остају забележене као информација о опасности у подсвести (у лимбичком систему или у можданом стаблу), али у свести (у кортексу) не остају у потпуности забележене јер се кортекс није потпуно ни развио.

Зато се често деси да се свест о томе да опасности реално нема у паничном нападу губи, јер је искуство управо испод тог свесног нивоа забележено.

И онда ти дође неко ко нема паничне нападе и каже ти: твоји страхови су ирационални, немаш разлога да се плашиш.  :cheesy2:  dada Хвала лепо што ми рече, просветлио си ме.  dada

Ја сам за то да треба ићи на психотерапију, али ако је могуће без лекова (ако постоји метода која то може тако да реши). Најбоље би било да се иде на неку терапију која се не бави само свесним, односно да им није разговор једино средство.

А што се постова и причешћа тиче, то свакако може помоћи, и ја и то препоручујем. Али тај страх који увек виси у ваздуху, о коме је и Тавита писала, то је нешто од чега би свако желео да се одмори.

Ја лично немам нападе панике, али имам астму, и понекад анксиозност, склоност ка негативним емоцијама па сам зато и почео да се интересујем за психологију.

[ВИЛМА]

Пацифиста,  0212_rolleyes

[Пацифиста]

confused :cheesy: 

[malaMaia]

А што се постова и причешћа тиче, то свакако може помоћи, и ја и то препоручујем. Али тај страх који увек виси у ваздуху, о коме је и Тавита писала, то је нешто од чега би свако желео да се одмори.

Meni je sam odlazak u crkvu jako mnogo pomogao sto se tice panicnih... Citala sam i ja svasta nesto od knjiga ali nije pomoglo koliko je vera, molitva, pricesce...

Nije mi idealno ali znam ljude koji su prozivlajvali ovo sto i ja i rekli su mi da mi AD nece pomoci koliko ja mogu sama sebi... Tako da mi ne treba jos hemije...

Dozivim u crkvu po koji panicni, ali cim nijednom nisam izasla napolje, znaci bolje je...

[Malina]

Ево ја само да пружим моралну подршку Магдалени, САЊИ и свима који пате од сличних страхова. Мени се док сам студирала десило да сам два пута увече у изласку пала у несвест, што је била последица премора због учења, слабо сам јела и мало спавала. Кад ми је трећи пут позлило, почеле су моје фобије да ће ми се сваки пут кад сам негде у гужви десити да се онесвестим. Иако сам била здрава, сваки пут кад сам била у гужви, само помислим да ћу се онесвестити и онда стварно почнем да се осећам лоше, презнојавам се, ноге ми клецају, ужасно се унервозим и морам да седнем. Свесна сам ја била тога да је то само у мојој глави, али то ништа не помаже. Све мање сам излазила и увек тражила неки изговор кад треба да идем негде у гужву. У то време сам се и дружила са људима који су доста негативно утицали на мене. То је трајало пар година, онда сам некако успела снагом свије воље да се сама изборим са тим, али требало је времена. Не знам, мислим да ми је доста помогло што сам почела да се дружим са позитивним људима, онда док сам са њима толико се пријатно осећам, да заборавим да мислим на то. Сад свакако то је само мој пример и уопште не мислим да је тако и са другима, једноставно све се разликује од случаја до случаја. Вероватно код мене то није било тако изражено и у неким случајевима потребна је поред наше воље и стручна помоћ. Мој савет свима је да се добро распитају и нађу неког терапеута ко је добар баш за такве случајеве, јер сами лекови не лече узрок.

[ВИЛМА]

јер сами лекови не лече узрок.

0102_laugh на цео пост, а ово је заиста тачно, лекови не лече узрок, само олакшавају муке и помажу да се особа стабилизује како би трезвено могла да ради на узроцима својих страхова.

[Malina]

0102_laugh на цео пост, а ово је заиста тачно, лекови не лече узрок, само олакшавају муке и помажу да се особа стабилизује како би трезвено могла да ради на узроцима својих страхова.

То си јако лепо рекла, а ту је и највећи проблем, пошто већина доктора воли да препише лекове и ништа друго, једноставно мало је оних који стварно умеју разговором да помогну. То је поготово карактеристично за мале градове, у већим градовима има приватних терапеута, а овде код мене нико.

[malaMaia]

То је поготово карактеристично за мале градове, у већим градовима има приватних терапеута, а овде код мене нико.

Da, isto i kod nas... cim me videla ispisala mi je recepte i toliko...