Причам ти причу.... али праву и лепу...

[JESSY]

Zaletela sam se u stranca dok je prolazio. ’’O, oprostite mi, molim vas!“ - bio je moj odgovor.
On je rekao: ’’Molim vas, oprostite vi meni, nisam vas video.’’
Bili smo tako uctivi, taj stranac i ja....Pozdravili smo se i otisli svako svojim putem...Ali kod kuce se pricala drugacija prica. Kasnije toga dana, dok sam kuvala veceru, moj sin je stao iza mene vrlo tiho. Kad sam se okrenula, gotovo sam se sudarila s njim. ’’Makni mi se s puta!’’ - rekla sam uz viku.On je otišao, a njegovo malo srce se slomilo. Nisam shvatila koliko sam oštro govorila. Dok sam ležala budna u krevetu, tihi Božji glas mi je progovorio:’’Dok si delila sa strancem uobicajenu uljudnost, tvoja porodica koju voliš bila je povrijedena. Iidi i pogledaj na kuhinjski pod, naci ceš cvece pokraj vrata. To cvece je tvoj sin doneo za tebe. Ubrao ga je sam: ružicasto, žuto i plavo. Stajao je vrlo tiho da ne pokvari iznenadenje, nisi videla suze koje su ispunile njegove male oci.’’Tada sam se osetila tako malenom i suze su mi pocele kapati niz lice.Tiho sam otišla i klekla pored njegovog kreveta.’’Probudi se, maleni, probudi se,’’ rekla sam.’’Jesi li ti ubrao za mene ovo cvijece?’’ Smiješio se: ’’Našao sam ih napolje, kod drveta. Ubrao sam ih zato jer su lepi kao ti. Znao sam da ce ti se svideti, posebno plavi. ’’Rekla sam: ’’Sine, jako mi je žao što sam se onako ponela danas, nisam trebala vikati tako na tebe.’’ Rekao je: ’’O, mama, u redu je. Svejedno te volim.’’ Ja sam rekla: ’’Sine, i ja tebe volim. I volim cvece, posebno plavo.’’ Jeste li svesni da ako umremo sutra, poso za koju smo radili lako nas uskoro može zameniti. Ali, porodicaj koju ostavljamo iza sebe osecala bi gubitak do kraja njihovih života. Mnogi se unose u posao više nego u svoje obitelji, ne misliš li da to nije mudro ulaganje?

[JESSY]

Daleko u sumi stajala je jedna stara kucica skoro oronula.
U njoj je zivela jedna... starica. Zivela je sama, navikla je na takav nacin zivota i nije htela sa decom u grad.
Jednog dana kod starice je dosao njen najstariji unuk.
Sa sobom je vodio svoju buducu zivotnu saputnicu.
Razlog posete je bio da je baka upozna i kaze mu svoje misljenje, koje je on jako cenio.
Kad ih je srdacno ugosila, pocela je da gleda u devojku. Ona je bila mrsava, lepa, prava lutka iz izloga.
Sa puno sminke i svetlog nakita na sebi. Imala je odelo koje je vise otkrivalo nego skrivalo .Cim su usli u kucu pocela je sa ponizenjem da posmatra, skromu staricinu sobu.To se baki uopste nije svidelo.
Kad su se ispricali resili su da krenu nazad u grad.
Baka je kao i sve bake otisla da im spakuje dosta stvari koje svaka seoska kuca ima. Da bi ih pratila svojoj deci.
Unuk ode pod izgovorom da pomogne baki, da cuje njeno misljenje.
Sav ponosit upita baku sta misli?
Znas sine ja sam stara mozda i glupa za te stvari, ali znam da ovde u sumi zivotinje koje su mnogo male i i slabe, imaju cesto zarke boje na sebi. One su otrovne i mnogo opasne za ljude.
Medjutim postoje i one koje samo imitiraju opasnos a u stvari su bas bezopasne.
Ja se iskreno nadam da je ova tvoja jedna od njih i da te nece mnogo zaboleti kad te bude ujela.

[JESSY]

Jedan mudar čovek je sedeo u publici i pričao vic. Svi su se smejali kao ludi.
Nakon nekoliko trenutaka, ispričao je isti vic još jednom. Ovaj put se smejalo manje ljudi.
Pričao je isti vic stalno iznova. Kad se više niko nije smejao, on se nasmešio i rekao:

- Ne možete stalno iznova da se smejete na isti vic, pa zašto onda stalno iznova plačete i patite zbog iste stvari?

[Jelena 76]

Deset prstiju -jedanaest saveta

 

 

Da ne bi izgovarao previše reči, Bog je čoveku dao deset prstiju, i na svakome od njih po jedan mudar savet.

 

Prvi-tvoja reč neka bude DOBRA

Drugi -tvoja reč neka bude ISTINITA

Treći -tvoja reč neka bude PRAVEDNA

Četvrti -tvoja reč neka bude VELIKODUŠNA

Peti -tvoja reč neka bude HRABRA

Šesti -tvoja reč neka bude NEŽNA

Sedmi -tvoja reč neka bude UTEŠNA

Osmi -tvoja reč neka bude ULJUDNA

Deveti -tvoja reč neka bude PUNA POŠTOVANJA

Deseti -tvoja reč neka bude MUDRA.

 

I onda...ZAĆUTI!

[maki32]

 О НЕЗНАНИМ СУДОВИМА БОЖИЈИМ
 Неки монах из Скитске пустиње, идући у Александрију да прода своје рукодеље - јер је израђивао корпице - виде неку сахрану. Био је умро игемон (управитељ, губернатор) дотичног града, велики паганин, који је побио хиљаде хришћана, јер то беше у време великих прогона. Беше леп дан, и читава варош иђаше за њим, спровођаше га до гроба.

Када је стигао нађе неког великог пустињака, који живљаше у пустињи 60 година и живљаше само од корења и с оним што налазаше у пустињи, нађе га поједеног од хијене.

Онда је монах помислио: са колико је почасти ишао ка гробу игемон, који је побио хиљаде хришћана, а овога, који је служио Богу 60 година и живео само о посту и молитви, појела је хијена! Какве то судове има Бог? Чини ми се да Бог, будући предобар, допушта и неправедне ствари.

Молићу се Богу да ми покаже какви су Његови судови, јер и поједини људи расуђују против Божијег промисла, Божијег бриговођења. Један је зао, грешник је, а иде му добро. Други је добар, али су деца зла, жена је болесна, а он утекнувши од једне наилази на другу невољу.

Један је зао а живи дуго, а други је добар и умире рано. Гле, неки хришћанин је добар, моли се Богу, пости, и само на гнусобе наилази, а други је зао, псује, пије, и тога Бог не кажњава.

И тако, монах је уочио много таквих ствари, као што се каже код пророка Јеремије: Господе, шта је, јер пут злих напредује, а пут правих увек је у невољи.

И од тога дана почео је да се моли: "Господе, покажи ми судове Своје, да не бих судио!" И почео је онај монах да се моли Богу да му покаже судове Његове: како то да један, сиромах, који је свет и прав, буде болестан, страда, наилази на невоље, а други, грешан, ради по својој глави, а здрав је и богат, има успеха, постаје велик у служби, у части, и у свему му иде добро.

И молио се монах дуго Богу да му покаже због чега бивају ове неправде, да добри често пате, а злима иде добро.

"Нека ми покаже Бог судове Своје, јер је и мене често саблажњавала ова ствар, јер сам видео многе неправде, којекако ми се чини - да је Бог допустио".

А Преблаги Бог, пошто човек не зна судове Његове, предочио му је на овакав начин судове Своје, иако је могао да га сатре због овог испитивања, да сазна тајне Божије, које не знају ни анђели. Али пошто га љубљаше због светог живота, хтео је да га умудри, јер судове Божије нико не може знати.

Једном је пошао пустињак сам у Александрију да прода своје корпице, јер беше три дана хода. Али чим је пошао од своје пећине, на некој лепој пољани изашао му је у сусрет други монах, млад, веома леп.

- Благослови, оче!

- Господ нека те благослови, сине!

- Камо идеш, оче?

- Идем до трга, да продам своје рукодеље.

Они продаваху корпице и куповаху хлеба, прављаху двопек и хранили су се зеленишем који су налазили по пустињи.

- Оче, ја исто у Александрију идем.

- Слава Богу да имам сапутника!

Пошто је преузео терет старца, млади монах му је рекао:

- Оче, гледај шта је. Знаш шта треба да чине монаси када иду на пут. Да се моле све време и да разговарају с Богом. То је дужност монаха и хришћанина, кад иду путем: да се моле.

- Тако, оче, до Александрије ћемо се молити!

- Да не проговоримо ни реч! - рекао му је онај млади. Идући заједно три дана овим путем, видећеш на мени неке страшне ствари. Да не говориш, да ми не судиш и да не погазиш заклетву!

- Да, сине! Ако ми Бог помогне, нећу више говорити!

И пошли су обојица. Млади монах ношаше корпице, и иђаху ћутећи.

Око поднева, када је сунце жегло веома јако, наишли су на неко село, и изашла су пред њих два млада човека:

- Оци, од сада не можете више путовати, јер сунце жеже веома јако. Хајдете код нас!

Та два младића су их примила са великом чашћу, јер на Истоку током дана не можеш путовати, него само јутром и вечером. И тамо је таква традиција: како те прими у кућу, да ти опере ноге. Спаситељ је рекао Симону фарисеју: Уђох ти у кућу твоју; ни воде ми на ноге ниси дао! (уп. са Лк. 7,44). Јер је тамо песак веомаврео, и кад си стигао човеку у кућу и лине ти мало хладне воде на ноге, чини ти велико добро. Ноге се ужасно ужаре због песка и камења.

Ти младићи, када су знали да су из Скитске пустиње, где беху само свети монаси - Свети Антоније Велики, Свети Макарије Велики, Свети Сисоје Велики, Свети Онуфрије Велики и други велики испосници које имамо у календару - примили су их са још већом чашћу, са љубављу, опрали су им ноге, одморили их и поставили за сто.

Ти младићи имађаху у кући неки сребрни суд, веома скуп, што им беше остао с колена на колено. У тај суд су им ставили пустињачку храну, из побожности, указујући им доличну част.

Монаси су јели, благодарили су и пошли су да отпочину, јер беху уморни.

Пред вече, кад да пођу на пут, млади монах је украо сребрни суд. Стари монах је видео и помислио је: "Гледај! Примили су нас људи са толиком чашћу, опрали су нам ноге, дали нам да једемо, а овај монах је украо сребрну зделу".

Идући они мало даље, прешли су преко неке ћупријице. Млади монах је осенио онај суд крстом и бацио га је у воду. Старац је видео и помислио је: "Каква неправда! Зашто узе зделу и баци је у воду? Зашто је није оставио тамо?" Али је прећутао, јер имађаше завет до Александрије да не говори.

Увече су стигли код друго двоје младих. И ови су изашли пред њих, примили их с љубављу, опрали им ноге, како је обичај, и дали им да се одморе. Ти су имали детенце од неколико месеци.

Ујутру, кад да пођу, млади монах је отишао код дечије колевке, а да његови родитељи не примете, и убио га је.

Старац је видео и говораше у свом уму: "са каквим сам зликовцем пошао ја на пут! Тамо је украо сребрну зделу, овде је убио дете!" Али га он беше упозорио: "Видећеш много код мене на овом путу, немој случајно да проговориш, јер кршиш заклетву!"

Другог дана око поднева, пролазећи кроз неко село, изашао им је у сусрет неки домаћин:

- Оци, од сада не можете више ићи, јер је сунце припекло и велика је врућина. Хајдете код нас да се одморите неколико сати, а пред вече ћете поново поћи.

Тај човек имађаше везаног пса, који чуваше читаво домаћинство. Примио их је човек, угостио их, дао им да се одморе. Пред вече, кад се почело прохлађивати, они су отишли. Млади монах се вратио натраг и - да власник не примети - закрстио је пса, и пас је скочио увис и угинуо је.

Тада старац гледаше, али ћуташе: "Каква је ово работа? Тамо је украо сребрну зделу, онамо је угушио дете, овде је убио пса!"

Идући они другога дана, успут су прошли поред неке крчме. Тамо више нико не говораше о Богу, говорио је алкохол у њиховим главама: подврискиваху, певаху, звиждаху, псоваху; и кад су видели монахе, почели су викати: "Гледај попурде!" - Кад је човек пијан, не говори више он, говори ђаво!

Стари монах није рекао ништа, гледао је свој пут. А млади се окрену ка крчми и направи три метаније. пошто се поклонио према крчми, пошао је даље.

На ивици шуме било је село и нека напуштена црква. Није имала ни крста, врата беху узета, прозори полупани; пуста црква, напуштена сигурно пре више од 40 година. Млади монах је узео неколико каменчића, осенио их Светим крстом и почео их бацати на цркву.

А стари монах говораше у себи: "Види ти ово! Да је од Бога, не би то чинио. Али од ђавола је, јер се крчми клањао, а на цркву баца камење". Али му не беше дозвољено да говори. До Александрије беше још један дан.

Трећега дана ујутру, идући они покрај неког села, стигну до неке куће покривене сламом и трском. На кућном трему била су дечица, њих петоро, и плакаху. Стари монах је извадио нешто из ранца и дао им. Затим их је упитао:

- Што плачете?

- Јуче су сахранили мајку!

- А имате ли оца?

- Отац је умро лане.

Немађаху, јадници, ни оца ни мајку.

Пошто су отишли, млади монах се врати натраг и запали кућу. Деца су се разбежала куд који.

Стари монах је помислио: "је ли то човек? Запалио је кућу! Господе, колико ћу ја још трпети овог убицу? Тамо се клањао крчми, овамо је гађао цркву! Овај само зла чини!" Али ћуташе, јер ће увече стићи у Александрију, у варош.

Кад су стигли у Александрију, беше вече. Тамо беше нека велика вила и власник не беше код куће. Млади монах је мало погледао кућу, и врло брзо већ је био на врху куће. За један сат уништио је целу кућу. Разлупао је кров, врата, прозоре, све што беше у кући покварио је.

Стари се зачудио, како је за сат времена разлупао целу кућу, и поплашио се кад је видео. Али сада, пошто беше стигао у Александрију, могао је да говори. Кад је онај изашао пошто је разлупао целу кућу човекову, узеи га је на страну и запитао га:

- Деде слушај, брате! Од сада више не могу да ћутим! Је ли био завет међу нама да не говоримо довде? Ти мени да кажеш шта си ти! Ђаво ли си, човек ли си или анђео ли си!

- Али зашто, оче? Јесам ли што зло учинио?

- Море, па од три дана, од када идемо заједно, чинио си само зла дела!

- А шта сам, оче, учинио зло?

- Па добро, море, они људи оданде, кад смо сишли с брега, зар нас нису примили, зар нас нису угостили, и што су скупоценије имали поставили су - ону зделу! Ниси ли је отуда украо и бацио у воду?

- Шта велиш, оче?

- Зло си урадио. Велика лудост, јер они људи ће нас осуђивати да смо крали!

- Оче, три велике и добре ствари сам учинио тамо! Она сребрна здела беше петохљебница из цркве онога села. Њу беше украо прадеда оних, али они не знађаху. Беше писано на њој старим црквеним писмом: "Ово је петохљебница цркве Светог Николаја, дарована од те и те породице, и ко је буде отуђио од цркве да буде у паклу док је не врати назад".

Тако је писало на здели. И због те зделе девет душа које су је употребљавали мучиле су се у паклу. И сада је требало да и ови оду у пакао, јер је употребљаваху. И мени је било жао њих, и украо сам зделу; али мени није била потребна, јер сам је бацио у воду.

Сутрадан ће доћи црквењак цркве да се купа у оној води и наћи ће суд. Он, будући из цркве, познавајући црквено писмо, однеће га свештенику. И када буде ставио зделу у Свети олтар, оних девет ће изаћи из пакла, јер тамо је писано: "Да буду у паклу док је не врате назад".

- Значи, оче, ја сам тамо учинио три добра дела: и оних деветоро извукао сам из пакла, и ове што су у животу сачувао сам да не уђу, и дао сам зделу назад цркви, да је има, јер беше веома потребна. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

Тада се задивио старац. "Гледај, брате, како је било, а ја сам рачунао да је лопов, да је украо зделу!"

- А кад си убио дете, јеси ли такође добро учинио?

- Добро дело сам и тамо учинио.

- Како, убио си дете и кажеш да си добро дело урадио?

- Стани и не суди по свом уму. Јеси ли видео детенце? Оно је зачето на дан Васкрса. Пошто се нису уздржали родитељи на дан Васкрсења Господњег, дете је, по Божјем суду, имало да у својој 20. години постане разбојнички заповедник и да убије своје родитеље. То беше казна за њихово неуздржавање. И много је људи имао да побије, и много пометње имао је да чини у свету, јер је био зачет на тако велики дан.

Ја сам овде учинио три велика добра дела: послао сам душу детенцетову чисту на небо, спасао сам његове родитеље од убиства од руке њиховог сопственог детета, и они, нашавши дете мртво, плакаће веома много, и кроз тај плач опрашта им се и грех који су учинили уочи дана Васкрса. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

- А зашто си тамо убио човековог пса?

- И тамо сам учинио добро дело! Онај пас чуваше цело домаћинство, али је сутрадан требало да побесни. И када је требало да дође газдарица да му да за јело, имао је да је уједе, и велика је гнусоба имала да буде у кући онога човека! Пошто нас је примио, било ми их је жао и убио сам пса пре, да не уједе газдарицу. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

- А што си се код крчме крстио и клањао се?

- И тамо сам учинио добро дело! У ту крчму беху дошли најбољи домаћини из села. Црквени тутор, кнез и један добар домаћин. Они су се саветовали да се удруже и да направе цркву у селу која беше напуштена. Кад смо ми тада пролазили, они су рекли: "Помози, Господе, да направимо цркву!"

Мада беху у крчми, ја сам видео да су људи хтели да учине добро дело, направио сам и ја три метаније и рекао сам: "Господе, помози им да направе цркву!" И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио. Ја се нисам клањао крчми, поклонио сам се Богу, да помогне онима што су се одлучили да обнове напуштену цркву.

Задивио се старац, говорећи: "Ни овде нисам био у праву!"

- А тамо, кад смо стигли на крај села, зашто си се бацао камењем на цркву?

- То беше она напуштена црква. И будући црква пуста, ђаволи играху на Светој трпези, на прозорима, на храму и смејаху се опустошењу дома Божијег, и беше ми криво. И видео си да сам осенио крстом оне каменчиће и почео се бацати на цркву, а ђаволи су се разбежали оданде. Ја нисам гађао цркву, него ђаволе који беху тамо!

- А онамо зашто си запалио кућу деци? Видео си дечицу и није ти било жао њих?

- Та било ми је жао више него теби! И урадио сам веома добро. Видео си да она дечица не имађаху ни мајку ни оца, и остала су са оном страћаром од куће. Али она не знађаху да под кућним тремом постоји благо скривено од њиховог прадеде. Суд са чистим златницима. И ја сам запалио кућу, јер они живљаху у сиромаштву и не знађаху да имају благо под кућним тремом.

Након неколико дана деца ће тражити туда да виде шта је још остало и наићи ће на оно благо и позваће неког свог деду, који је црквени тутор. Овај, будући богобојажљив човек, узеће под своје старање ону децу, и са неђеним новцем направиће им велику кућу са свим што им треба, школоваће их, и постаће велики људи и верници.

И ти велиш да сам зло учинио, оче, што сам запалио кућу, али ја сам добро учинио, јер да нисам запалио кућу, не би нашли благо.

- А овде зашто си покварио кућу?

- Оче, ова лепа кућа беше направљена новцем од крађе. И било је заповеђено од Бога овако: "Пошто је направљена туђим трудом и новцем од крађе, овде муж и жена никада неће живети! Жена је требало да умре код првог порођаја. Само муж удов имао је да живи целога века у овој кући".

И покварио сам кућу, јер су они отишли на неку свадбу, и кад буду дошли и видели да је све разлупано, начиниће на месту мању кућу, сопственим трудом, и жена онда неће умрети код рађања првог детета.

И ти кажеш да сам зло учинио, а ја сам учинио добро, по вољи Божијој.

Онда је запитао монах:

- Да ти мени кажеш, брате, пошто си толико великих чуда учинио, шта си ти?

- Али да и ти кажеш мени, свети оче, шта си тражио у молитви од Бога?

- Ја се неколико година молим да ми покаже Бог своје судове, јер ми се учинило да многе неправедне ствари допушта Бог у овом свету.

- Да? А зар ниси чуо пророка Исаију? Колико су небеса виша од земље, колико је Исток даље од Запада, толико су судови моји виши од ваших судова и мисли моје од мисли ваших, синови људски (уп. са Иса 55,9).

Ниси ли чуо Соломона шта вели? Што је теже од тебе немој подизати и што је дубље од тебе немој испитивати, да не умреш.

Ниси ли чуо Давида пророка који каже: Судови Господњи дубоко су веома.

Како си се усудио ти, један човек, да знаш судове Божије, које ни арханђели, ни херувими не знају? Али Бог није хтео да те сатре, јер је могао да те сатре због испитивања, али знајући трудове твоје, послао је мене, оче, да ти покажем да судови Божији нису као људски.

Видиш ли колико си ти судио о мени? Што год сам урадио теби се учинило да је зло: да сам убица, да сам украо суд, да сам запалио кућу, и што сам год урадио. А то је све било добро веома, и све је учињено на велику корист. Било је добро по судовима Божијим, не по судовима људским!

И ти си нешто расуђивао, али судови Божији нису били као твоји, јер они су били врло добри! Ти си рекао да сам зло чинио, а ја сам чинио само добро. Дакле, од сада да више не судиш никога и што год будеш видео, реци: Господе, ти све знаш. Ја не познајем твоје судове!

Дакле, Свети оче, нико од људи да се више не усуди да испитује судове Божије, јер ни анђели не могу знати судове Његове!

Али пошто си човек, Бог ти је опростио, али ме је послао да те умудрим да се више не усудиш уходити судове Његове, јер судови Божији су много дубоко и не може их знати нико, ни анђели са неба.

Дакле, да упамтимо из ове приче да се у свему што нама у овом свету изгледа криво и зло много пута варамо! Јер не познајемо судове Божије скривене и необухватне.

Не испитуј неиспитљиво и не жели да достигнеш недостижно. Амин.

 

Из књиге Старац Клеопа - Велики је Бог (разговори, поуке , беседе)

[Srdjan Kotur]

Zna li iko onu priču "Medved i kruška" od Ćopića?

[maki32]

Znam ja, ali nije mi jos uvek jasno jel dal bi on plakao da ga stomak nije zabolio...

[Veliki Marko]

Ова прича коју си поставила има делом везе и са мојим потписом доле. Веома поучно и тема за свакодневно размишљање.

[maki32]

Najlepsa pesma

 

M.Bećković - Bogorodica Trojeručica

 

Ja ti ne dođoh, brza pomoćnice,

Da bi mi otsečenu šaku zamirila,

Niti da te nosim kući, Svemoćnice,

Da bi zavađenu braću izmirila...

 

Iščupane su mi ruke iz ramena,

Kuća raskućena, a braća poklana,

Pa siđoh do svog najdonjeg kamena

Da sebe tražim, Majko sa tri dlana.

 

Jedino ovde, Carice Nebesa,

Na mom jeziku se moli bez zastanka,

I ne laže ništa, i ne jede mesa,

I osam vekova posti bez prestanka.

 

I kad bi mi zemlju i jezik zbrisali,

Sve, sem ove stope na kojoj sad stojim,

Znam: još se iz ljudi nismo ispisali,

A dok tebe ima da i ja postojim.

 

Hilandar 1976. godine         

[Банатски деран]

(Прича на основу истинитог догађаја)


Те године не би снега до Божића. А на Бадњи дан отвори се небо, и искрену се све што до тада није падало. Нападало, завејало, украсило, па се изведрило. Бљешти све умотано у искричаве копрене. Тада се знао ред. Кад овако завеје, из сваке улице по неколико људи изађе и праве пртину, а за њима деца малим лопатама разгрћу и тако све до школе. Испратисмо децу у школу, па ајд’ на посао. Кажу, најважније је да се рашчисте путеви. Поделише нас у групе, сваком дадоше лопату, и ко зна и ко не зна са њом да ради. Мени западе пут до цркве. Разгрћем онај силан снег, беше виши од метра, а све се молим Богу да ми опрости што данас, на благи дан, на светло лице Божића, радим. А опет велим, разгрнућу пут, па ће људи моћи на Литургију да дођу. Шта ћес, такво је било време, ни да помислиш ниси смео да кажеш да је празник и да не треба да се ради. Одмах би те прогласили за народног непријатеља и издајника. Стигох до цркве, сав се купам у зноју, не осећам мраз, погледам, а порта окићена снегом, грање се навило, загрлило дрвеће црквицу, сунце просијава па се све сјаји. Баш се види да је празник којем се не само душа, него и небо радује. Зазвонише звона. Скидох капу, прекрстих се и рекох сам себи: “Не можеш цео век да будеш кукавица: чувај се да што не кажеш, застри прозор да ти ко не види славску свећу, поздрави кришом попа на улици, не помињи ни Божић ни Васкрс… Постадосмо ко сточица бесловесна, ако све позаборављамо, од кога ћемо милост да очекујемо? Уосталом, мој сам део посла урадио, два пута брже него што је одређено, у Партији нисам, па шта ми могу!” Уђем ти ја у цркву, а мирише тамјан као душа, сакупља се свет, највише стараца и старица. Еј, тешко нама, кад нам старост веру чува.

Поче служба. Наврле успомене. Све се ређају слике како је некада било. Нешто ми се скупило у грлу, ‘оће да удави. Почех да плачем као дете. Све ми сузе капају на бркове. Исплаках се и би ми лакше. После службе само чујеш: “Христос се роди! - Ваистину се роди!” Изађем из цркве радостан и препорођен. Вратим се на посао, кад баш у центру пред дирекцијом сретнем кума, иде са пословођом. Приђем му и онако од срца кажем: “Христос се роди!”, а кум ће мени на то: “Ако, а што то причас мени, иди у Месну канцеларију, па пријави, да упишу у књиге.” И још поче да вређа Пресвету Богородицу и хули на Духа Светога. Пословођа се смеје, а он све више. Одакле само дођосе онолике погане речи, као да их је сам нечастиви у уста метао. Заборавио и ко је и шта је, само да се умили пословођи и захвали за кредит који су му дали и место бригадира. Даде веру за вечеру. Окрену ми се цела варош наопако, гледам кума, а он се смеје и иде другима да прича како ме је “средио”. Потрчим за њим, кумим, молим, да не греши душе, празник је, Божић, греота је тако. Ништа он не слуша, још ми каже како сам заостао и верски затуцан. Мислим се, кад пре научи и партијски да говори. Цео дан сам био невесео. Силна ме туга била притисла. Дођем кући. Жена и дечица чекају за постављеном трпезом. Упалим свећу, преломисмо чесницу, мирбожамо се, изљубимо, честитамо празник једни другима, а мени никако да се врати мир. Пеку и бриде кумове речи, као да ми је жеравицу у њедра бацио.

Прође празник, отопише се снегови, крену све својим старим током, само ја са кумом не могу да говорим. Неки су мислили да је мени криво што је кум добио кредит и завршио кућу, продао земљу и купио модеран намештај и телевизор. Није, Боже сачувај, мило ми је што се средио, ал’ од оног зимус, ја да разговарам с њим не могу.

Дође и лето. Ми копали кукуруз, кад видим трче неки људи. Знам, није без невоље, питам шта је. Кажу да се кум удавио у реци.

“Како, бре, удавио?”

“Удавио. Ми пецали, он заш’о у воду да размрси струну и одједном га нестаде. Тразили смо га два сата, нема па нема. Ми идемо у милицију, а ти ајде у Месну канцеларију, да га упишу.”

Дођоше ми на ум оне зле кумове речи од зимус. Куку, куме, ти се са светињом изругивао, а сад дошло на твоју главу.

Нађосмо га тек трећи дан и сахранисмо на брзину; лето, врућине, мука жива…

Тако оде кум. Не прође ни пола године, а жена му се удаде, син оде у Немачку, а ћерка побеже с неким музикантом. Нову кућу, којом се толико поносио, онај што га је код зене заменио, продаде, и одселише се.

На Бадњи дан следеће године беше изгрејало, к’о да је пролеће. Одосмо жена и ја на гробље, као што је код нас ред и обичај, да свеће нашим упокојенима запалимо. Сво се гробље светли, свако дошао да обиђе своје, само на кумовом гробу ни свеће ни јабуке. Шта ћу, одем да му упалим свећу. Креснем шибицу, принесем свећи, а она се гаси. Ветра ниоткуд, ма ни дашка. Пробам тако ваљда двајес пута, а оно неће. Позовем жену, не казујем јој ништа, него само кажем да она упали свећу. Неће ни њој свећа да се упали. Мени се свака длачица на телу накострешила, да ми је капа била на глави, сигурно би пала, како ми је коса пошла увис. Остависмо свећу неупаљену.

Кад прође празник, дадосмо помен за његову душу. Гроб смо редовно обилазили на задушнице и празнике и палили свеће, увек су гореле сем на Бадњи дан, како онда тако до дана данашњега.

Па ти сад види и размисли, а има сведока колико ‘оћес, који ће да ти потврде да је све ово што ти причам жива истина.

Опасна је реч. Није то ветар, дуне па оде. Мисао је то, од Бога или онога другога, па кад се изговори, она је као урађено дело. Дал’ је добро или лоше, све зависи од речи. Добро треба да се промисли пре него што се нешто преко језика превали. Кола преврнута можеш да повратиш на пут, али изговорену реч никако. Добре речи добром воде, а рђаве, видиш и сам. Ако мислиш да је ово само сељачко празноверје, како ви учени имате обичај да кажете, а ти пробај да на оном гробу на Бадњи дан упалис свећу.

Радмила Мишев

http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%2F%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0&id=99

[JESSY]

Српкињо сестро и Србине брате, дозволите да Вас поведем у лагану шетњу кроз једну тајанствену, али надасве истиниту причу… Бјеше то прошле 2011. године, а на дан 16. новембра /29.новембра по новом календару/ када славимо Светог апостола Матеја, чије Свете Мошти почивају у граду Фулди. Тројица Хришћана из Бањалуке кренули су за Острог, Светом Василију, да се поклоне Светим Моштима овог дивног Свеца. Стигавши у рано јутро пред горњи манастир, затекли су затворена врата црквице у којој почивају Мошти Светог Василија Острошког. Један од њих рече: Нема везе, ако смо стигли и до врата, чуће Светац наше хтијење и благословиће намјеру нашу, јер желимо да се покајемо за себе какви јесмо и да постанемо онакви какви нисмо- угодни Свецу и Богу нашем. У томе се појави однекле, као из самих стијена да је изишао један брз свештеник, јер корачаше хитро и испред тројице изненађених откључа врата и рече: Уђите да се поклоните Светом Василију, слава му и милост! И уђоше, а за њима се искупи много вјерника који се нису дали видјети до тада; као да израњаше са свих страна манастира, са горњег дијела од звоника, из просторије манастирске и са вањске стране хрљаху према Свјетлости тихој, брзо ка Царству, путићем ка Моштима!

Свештеник им отвори и Кивот са Моштима које Бог украси својом силом, јер исцјељују болесне, дарују вјеру невјерницима, љубав буди онима који мрзе на Бога и ближње. Код Моштију овог славног и чувеног Свеца, инославни постају Православни, јер осјећај Светиње и благодати духа Светог подсјећа на Облак који је ходио испред Јевреја у пустињи, а висина Острошка на Синајско узвишење.

[JESSY]

Послије молитве Богу и поклона Његовом угоднику и прославитељу праоцу, Светом Василију Острошкоме, три човјека изађоше и дуго се наслађиваху радошћу неисказаном и љепотом призора. Јер Бог када даје излива благодат неизрецивост красоте творевине и призива дјецу своју к Себи. Дан предиван, сунце обасјало предио испред манастира и видик кристално јасан и бљештав. На далеко се виђаше и сам пејсаж као да је Библија осликала. Благодарни и усхићени кренуше њих тројица, и спонтано кренуше према Цетињу да се поклоне моштима Св. Петра Цетињског у његовом манастиру. И ту нађоше отворена врата и сами у храм уђоше и Моштима јунака Свеца се поклонише и цјеливаше. Одатле пут приморја су кренули да обиђу манастир Прасквицу. Лијепи храм и гробље манастирско обиђоше. Када су мислили да крену даље, однекле се појави старац монах. Понуди их гостопримством Светим и не могоше одбити позив љубазан. „О, моји мили крајишници!“, говораше старац монах када је чуо да су од Бањалуке стигли. „Добар је тај наш народ тамо! Зато их Бог и очува!“. На изненађење тројице, оприча им старац своје дјетињство у Карину у Далмацији, јер одатле потицаше. Како су га прогонили јер је од малена Бога и Његову Цркву волио. Светосавље заволио и путем монаштва кренуо. Већ мрак падаше када тројица затражише благослов да крену даље према Савини и Херцеговини. Старац тада устаде и све тројици поуке даваше. Два ожењена, најмлађи није, али већ одавно је стасо за женидбу. Старац то није знао.

Устаде, замисли се и вели најмлађем овако: Слушај ти; догодине, негдје око овог доба (и ту замаха главом као да мјери тачан датум), добићеш сина. Ако ти га овај не буде крстио, и показа руком на свештено лице, али који није био обучен у мантији и није рекао да је свештеник, доведи га овамо да га ја крстим. Ја сам игуман Димитрије! Клекну младић пред игумана и рече овако: Вјерујем оче да ће тако бити, иако немам дјевојке. Биће како си рекао. Благослови ме, оче, да се твоја ријеч испуни. И благослови га игуман Димитрије, као и двојицу осталих. Кренуше даље тројица изненађених и помало запрепаштених људи. Свештеник се чудио, како је Старац на крају открио прозорљивост, јер оно је могао рећи само уз помоћ Светога Духа, а младић понављаше само: Амин. Биће како је рекао игуман. Ако добијем сина зваће се Димитрије!

У то вријеме, баш пред вече, далеко од манастира Прасквице, један воз улажаше у жељезничу станицу Ерланген у Њемачкој. У њему се налазила једна дјевојка која је недавно докторирала електротехнику у Холандији. Уз велико одрицање, велики напор, успјела је да своју науку проучи колико је могуће. Докторски рад био је круна њеног рада и учења на пољу електротехнике. Понуда за посао је стигла из Њемачке, из града Ерлангена и прихватила је, ни сама не знајући зашто. Зашто се није вратила у своју Грчку на своју Евиу, да захвали Св. Јовану Русу? И тог дана, док је још сунце сијало, баш у оно вријеме кад је свештеник хитро отворио врата да се поклоне Моштима Светог Василија Острошког, те када је најмлађи и неожењени се поклањао моштима Свеца, побожно у себи вапећи: Свети Василије умоли Бога да ми да за чим ми срце жуди; жену честиту а ти знаш да моја жеља није гријех него да желим благословен живот у браку: У исто то вријеме је Гркиња помислила у себи: Свети Јоване Русе, помози ми и подари радост и срећу да добијем од Господа у мјесту непознатом гдје одлазим. И то вече када је у Ерлангену из воза излазила Гркиња, у манастиру Прасквици преко пута Светог Стефана Србин је добио благослов од игумана.

Вративши се у Бањалуку, ускоро свако свом гнијезду се враћаше. Најстарији од тројице остаде у  Бањалуци, гдје живљаше, остала својица кренуше пут Њемачке, гдје они обитаваху. Млађи у Ерланген а свештеник даље у Франкфурт гдје служаше.

Младић Игор дође у своју фирму у Ерлангену и одмах му за око запе, непознато лице, нови радник у фирми. Гркиња Јована. Када се упознаше, одмах се заволише. Господ их споји. Свештеник из Франкфурта их благосиљаше. Ускоро се вјенчаше у Визбадену граду у грчкој цркви Светог Георгија, који је Крсна слава Игорова. Вјенчаше их грчки и српски свештеник.

Негдје око оног доба када је рекао игуман Димитрије, (а био је 29. новембар када он рече да ће „око тог доба родити“), роди Јована 15. новембра сина и надјенуше му име Димитрије. Слава Теби Господе!

„Ко има уши да чује, нека чује. Ко има очи да види нека види!“

Аутор текста о. Симон Туркић

[JESSY]

O postojanosti u molitvi

 

Poznati crkveni učitelj, blaženi Avgustin, bio je u mladosti neobuzdan i družio se sa raspusnim drugovima. Njegova mati sveta Monika je uviđala, da joj sin ide u propast. Ona je bila blagočestiva hrišćanka, a njen muž – mnogobožac. Kada je poodrastao, Avgustin se združio sa lošim društvom i počeo raspusni život. Majka je provodila mnoge besane noći. Mnogo je suza prolila. Dugo se i toplo molila za svoga izgubljenog sina. Najzad je otišla episkopu da od njega zatraži kakvu utehu i molila ga je da on savetuje njenog sina. Episkop joj je rekao: „Ne može propasti onaj sin, za kim majka proliva toliko suza!“. Stvarno, sin se trgao i pokajao, zahvaljujući suzama i molitvama svoje majke. „O, Bože“ – klicao je sveti Avgustin – „Ti me nisi ostavio u najtežim momentima moga života zahvaljujući mojoj majci, koja me je danonoćno oplakivala. Njeno srce oblivalo se krvlju mene radi. Ona u svojim molitvama nije mislila na zlato, ni na bogatstvo, već samo na spasenje moje duše.“ A sveta Monika je govorila: „Ništa me više ne privlači na zemlji. Moja jedina želja je bila da vidim svoga sina kao pravog hrišćanina. Bog je čuo moje molitve. Sada više nemam šta da radim ovde.“

******************

Jednom davno bijaše duhovnik koji je imao jednog učenika kojeg je volio više od svih drugih, što je u drugih pobudilo ljubomoru. Duhovnik je – poznavajući njihova srca – to shvatio. “Bolji je od vas i ponašanjem i pameću, reče im. Prepustimo ga iskušenju, tako da i vi to shvatite”.
I tada duhovnik naredi da mu donesu dvadeset ptica i reče učenicima: “Neka svaki od vas uzme jednu pticu, neka je odnese negdje gdje ga niko ne vidi, neka je ubije, a zatim ponovo donese.” Svi učenici tako otiđoše, ubiše ptice i donesoše ih mrtve, svi – osim omiljenog učenika. On je doneo živu pticu. “Zašto je nisi ubio?” upita ga učitelj. “Zato što je učitelj rekao da se to treba učiniti negde gdje nas nitko ne može vidjeti”, odgovori učenik, “ali kuda god sam išao, Bog vidi.” “Vidite li sada stupanj njegova shvatanja?” uzviknu duhovnik. ”Usporedite ga sa shvatanjem učenika ostalih.” Učenici zamoliše Boga za oprost.

 

 

http://svetatrojica.wordpress.com

[JESSY]

 O Praštanju

 

Snaga kojom podnosiš iskušenja jeste mera tvoje unutrašnje zrelosti. Preko nje lako možeš da poznaš na kojoj stepenici zrelosti stojiš. Ako onome koji te je uvredio ne oprastaš celog svog života, budi siguran da unutrašnji put uopšte nisi ni počeo. Ako si bio uvređen, pa si uvredu tek posle godinu dana uspio da zaboraviš, znači da stojiš na najnižoj stepenici unutrašnjeg truda. Ukoliko dalje budeš napredovao u duhovnom trudu, utoliko ćeš brže moći da opraštaš nanesene ti uvrede: posle jednog meseca, jedne nedelje ili jednog dana. (Prepodobni Nil Sorski).

[JESSY]

ŽENA ME NE ČUJE! 

Čovek se bojao da mu žena više ne čuje onako dobro kako je prije čula. Pomislio je da bi joj možda bili od pomoći slušni aparati. No nije znao kako da joj to saopšti, a da se ona ne uvredi. Odlučio je da pozove njihovog kućnog doktora i da sa njim porazgovara na tu temu.

Doktor mu je rekao za vrlo jednostavan test koji će primjeniti na ženi da bi doktor znao precizno o kakvom gubitku sluha se radi.

“Ovako ćeš uraditi”, rekao je doktor,“odmakni se od nje deset metara i tonom normalnog razgovora obrati joj se da vidiš da li će te čuti. Ako te ne čuje, priđi joj 2 metra bliže pa joj se opet obrati istim riječima. I sve joj se tako približavaj po dva metra dok ne dobiješ odgovor od nje.”

To veče, žena je bila u kuhinji spremajući večeru, a muž je bio u dnevnom boravku. 

Muž reče sebi:

”Ok, sad sam otprilike 10 metara udaljen od nje. Baš da vidim šta će se desiti.”

Normalnim tonom joj se obrati: 

”Draga, šta ima za večeru?”

Nema odgovora!

On se približi za dva metra u pravcu kuhinje i ponovi opet normalnim tonom: 

”Draga, šta ima za večeru?”

I dalje nema odgovora. 

Približi se još za dva metra i ponovi isto.

Opet bez odgovora.

Došao je već do vrata kuhinje…

”Draga, šta ima za večeru?”

Ništa!

Dođe joj do iza leđa i opet ponovi: 

”Draga, šta ima za večeru?”

“O bože dragi!!!……pa po peti put ti već govorim, piletina i krompir. 

Šta je sa tobom?!!!”

Ne mora problem uvek biti u nekom drugom kako to obično mislimo.

On može biti i u nama samima.

 

 

http://svetatrojica.wordpress.com