Jump to content

Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)


Колико се често исповедате код свештеника?  

93 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често исповедате код свештеника?

    • Једном седмично или чешће.
      2
    • Једном у две седмице.
      5
    • Једном месечно.
      6
    • Једном у два месеца.
      9
    • По једном/двапут у току сваког од 4 год. поста.
      20
    • Два пута годишње.
      10
    • Једном годишње.
      4
    • Једном у току неколико година.
      6
    • Како кад... врло променљиво.
      18
    • Не исповедам се.
      14
    • Не исповедам се. Шта је то исповест?
      1


Препоручена порука

Покајеш се па исповедиш то је редослед...е сад. подваријанте су, покајеш се а забориавиш да исподевиш - да ли је опроштено? Или знаш да је грех, криво ти што си згрешио-ла али покајања због самог дела нема има га само због кривочињења, исповедиш се и ...

Немаш појма да си починио -ла грех, а кад би знао-ла сигурно не би то чинио-ла, ниси ни исповедио-ла и...

Шта знам...

Мени је Господ једном послао покајање када нисам била свесна, Хвала МУ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

JESSY hvala na odgovoru...

Verujem da moraju tako da rade jer gde bi bio kraj kad bi svako od nas ispovedio svaki greh kojeg se seti... Nego, eto, razmisljala sam na glas :) Tokom sluzbe pokusavam sto vise stvari da se setim i zamolim Gospoda da mi oprosti, posle kod svestenika i mislim da je to najbolja varijanta...

Филип, мамин зврк, рођен је 18.04.2013.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hehe, koliko puta duhovnik kaze ajde samo ono krupno :))) .

A misli? Na milion :.mislise.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hehe, koliko puta duhovnik kaze ajde samo ono krupno :))) .

A misli? Na milion :.mislise.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vase misljenje...

Isopvest je ispovest,da bi došao da se kaješ na ispovest prvo moraš da se kaješ kod kuće,dakle nema tu razdvajanja.

Svakako da ima Hrišćanskih zajednica koje nemaju ispovedanje kod sveštenika,već se kaju kod kuće ali pravoslavna crkva to ne praktikuje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Не одлажимо исповест

 

Из беседа са старцем Дионисијем (Игнатом)

 
 
 
 
 
print22x20.gif

 

138012.p.jpg?0.8305058177067148
 
 

Јеромонах Дионисије (Игнат), у светом Крштењу Димитрије, рођен је 22. септембра 1909. г. у Румунији, у селу Ворничењ, у срезу Ботошањ, у породици побожних сељака. Био је најмлађе, осмо дете и напунио је тек годину дана кад му је умро отац, оставивши сиромашну мајку са сирочићима, све једно другом до уха – најстарије дете, будући старац Гимназије, имао је свега 10 година. У таквим тешким условима, који су били још гори због тешких година Првог светског рата, потоњи старац Дионисије је ипак завршио 4 разреда основне школе и 2 године се школовао у вишим разредима.

 

Кад му је било 14 година, 1923. г., он је за својим старијим братом Георгијем отишао у манастир – скит Мегура у Молдавији, у близини Тиргу-Окна. 6. октобра 1926. г. оба брата и још двојица монаха из Мегуре дошли су на ходочашће на Свету гору како би овде сав свој живот у потпуности посветили Богу.

 

На Атону су браћа Игнат ступила у келију светог великомученика Георгија у скиту Капсала, где је било 18 румунских монаха, а настојатељ је био старац Герасим (Сперкез). Димитрије Игнат је 1927. г. примио монашки постриг с именом Дионисије, а 1931. г. је рукоположен за јерођакона.

 

1933. г. је умро старац Севастијан, духовни наставник браће и она су отишла у келију светитеља Тихона Задонског у Капсали, где се у тиховању подвизавао отшелник Гедеон (Келару), искусни исихаста, такође родом из Румуније. Браћа Игнат постају његови ученици. Заједно с овим благодатним молитвеником јеромонах Дионисије се подвизавао 46 година, до саме смрти старца 1979. г. Његов брат, јеромонах Гимназије (Игнат) упокојио се раније, 1965. г.

 

Овде, у атонској келији светитеља Тихона будући старац Дионисије је 1937. г. рукоположен за јеромонаха. Исте године ова смирена тројица монаха-пустињака, подигла су од самог темеља келију светог великомученика Георгија, која припада манастиру Ватопед и налази се изнад залива Колчу, и преселила су се у њу. Отац Дионисије 1945. г. прима послушање духовника, а 1979. г., после смрти свог старца постаје игуман келије «Колчу».

 

Старац Дионисије је био један од најпоштованијих атонских духовника, један од последних стубова «старе школе» исихазма. Неки су га називали «патријарх Атона» и код њега су долазили људи из целог света, најразличитијих националности, укључујући и енглеског принца Чарлса.

 

Старац Дионисије (Игнат) је отишао у вечност 11. маја 2004. године, кад му је било 95 година, од којих је 81 провео у манастиру, укључујући 78 година – на Светој гори Атон, а од тога 67 година – у келији св. Георгија «Колчу», и 57 година је духовно руководио многобројном духовном децом из свих крајева света.

 

Пажњи наших читалаца нудимо кратку беседу са старцем посвећену тајнама Исповести и Причешћа.

 

***

 

 

– Оче Дионисије, испричајте нам, молим Вас, нешто о радости причешћивања, о тајни Светог Причешћа. Како да се припремамо за њега како бисмо се радовали томе што се сједињујемо са Христом у тајни Светог Причешћа?

 

– Видите ли, видите? Како се много смирио Бог да би се човек – ево овај човек, сав у греховима, ништавни човек – удостојио Тела и Крви Самог Христа Спаситеља! Као што сам већ говорио, Бог зове све: «Ходите к Мени сви уморни,[1] сви грешни.»

 

Да би душа сваког од нас пребивала у миру, пре свега треба да одлазимо код духовника. Свако од нас има свог духовника, зар није тако? Испричајмо му све наше муке и немоћи у које смо доспели због саблазни природе, у какве нас је у саблазан довео сатана и пали смо.

 

И види, колико доброте има у Бога! Он је дао ову благодат свештенику-духовнику, и ако ти он опрости, опроштено ти је, а ако ти не опрости, остајеш без опроштаја. Што он везује на земљи, то је везано и на небу, а што он разрешава на земљи, то је разрешено и на небу.

 

Видиш ли колико је божанске благости Бог показао према нама! Могао је да одреди анђела, јер има на милијарде и милијарде анђела, зар није? «Ти ћеш, анђеле, бити духовник свих ових људи!» Али, нико се не би усудио да каже пред анђелом: «Згрешио сам, пао сам у толике грехове!» Човек би онда мислио: «Па како да му кажем то? Зар је то могуће? Па то није могуће!»

 

Али, Бог је по благодати Светог Духа, поставио свештеника. Кад архијереј ставља руке на свештеника и благосиља га, и чита молитву за њега, силази благодат Светог Духа и он добија силу – оно што он опрости, опроштено је на небу, а што не опрости, није опроштено на небу. Видите ли колико доброте показује Бог!

 

Е, сад идеш код свештеника. Свештеник је исто човек, чак и ако је духовник, - и он носи тело, има своје немоћи, има своје страсти. И ти идеш код њега. Он такође може имати своје немоћи, али тебе то не занима. Знаш да је он свештеник, да га је Света Црква поставила да буде духовник и има власт да везује и разрешава.

 

 

– Како се треба припремати да би се принела чиста исповест? Шта треба радити – више постити, молити се, читати?

 

– Видиш како је написано у Светој Књизи: «Припремите се!»[2] Зато, ако се ниси припремио, то ништа не ваља. Нека човек испита себе, односно, нека се припрема, и тако нека приступа Божанским Тајнама, јер Божанске Тајне су огањ који пали, оне пале све наше грехове, и немоћи, и тешкоће. А ако приступаш неприпремљен, спалиће и тебе, и онда је свему крај! Зато је потребна припрема.

Немојмо говорити: «Па, нема ништа страшно у томе што сам појео, попио, одспавао и још нешто учинио. Идем да се причестим,» - као што чујем да чине паписти, јер се код њих литургија служи касно. Католици кажу: «Били смо гладни и јели смо ујутру. Мало смо јели и попушили смо по цигарету... Хајде сад да попијемо кафицу да бисмо били бодрији. Да, али у цркви се још није завршила литургија! Хајде да се причестимо,» - и иду, причешћују се. Али, зар је то припрема?

 

 

– Није.

 

– Не могу да схватим како то католици дозвољавају. Видиш, кажу да је јело једна ствар, а причешће је друга, то је духовна храна. Било како било, ако нема припреме, то је погибељ.

 

 

– Да ли је потребан канон пред Свето Причешће, да ли треба читати молитве благодарења?

 

– После Причешћа обавезно. Молитве треба читати са свештеним страхом, са захвалношћу Богу за то што си се удостојио да примиш тако велики дар.[3]

 

 

***

 

 

– Оче, испричајте нам нешто о припреми за свету исповест.

 

– Ти као човек већ знаш: «Јао, урадио сам то и то, рећи ћу духовнику, и још то и то и ово и оно.» Да не би заборавио напиши све на папиру и кад дођеш код њега реци: «Оче, ево, учинио сам то и то.» А чим ти он каже: «Нека ти је Богом просто!» - све што је било записано у аналима сатане, избрисано је.

 

Од тог тренутка више не треба да грешиш. Не дај Боже да их опет учиниш, а ако си учинио, одмах иди код свештеника, јер Света Књига каже: «Колико год пута да си пао, устани!»[4] Односно, без обзира колико пута да се деси да згрешиш, не одуговлачи одлазак на исповест.

 

Али не тако да грешиш и да безбрижно говориш себи: «Ево, био сам код свештеника, исповедио сам се, а сад ћу опет по старом, јер ћу се поново исповедити.» То није тако!

 

 

– То је грех против Духа Светог.

 

– Наравно. Грех против Духа светог. Зато: «Ишао сам код свештеника, исповедио сам се и уз помоћ Божију, нећу више то да чиним.» А ако само говоримо тако, али не чинимо, човек се сам мало по мало упропаштава, а да то ни не примети. Не! Донеси ево овакву одлуку: «Хајде, устани, опет, брзо,» - као болесник кад му позли: «Идем да попијем таблету, почиње да ме боли глава,» тако и ово.

 

 

– Дакле, нема правила. Колико пута осећаш да треба толико пута и треба да се исповедаш.

 

– Тако је.

 

 

– Исповест се не сме занемаривати.

 

– Не, не, наравно... И да се нико никад не усуди да оде да се причести без исповести. Многе молитве које чита свештеник, имају благодат Светог Духа од Бога, јер је тако уредио Добри Отац Небески, да се опраштају све ситнице које су се код тебе накупиле. Говориш које грехове си имао, све чега се сетиш и тако приступаш Божанским Тајнама. Јер, Свете Тајне су огањ који пали, оне спаљују све грехове, сва безакоња и све зле помисли, али ако си безбрижан постоји опасност да спале и тебе. Зато свети апостол Павле и каже: «Али да човек испитује себе, па онда од Хлеба да једе и од Чаше да пије. Зато су међу вама многи слаби и болесни,»[5] јер приступају Светим Тајнама без припреме.

 

Нико није достојан да се причешћује Светим Тајнама, јер је у њима Бог, Исус Христос, али колико је то у човековој моћи и колико нам дозвољавају свети канони Цркве, трудимо се да будемо близу.[6]

 

 

***

 

 

– Оче, ево ми духовници смо можда такође недостојни. И долазе код нас људи, можда достојнији од нас. Али смо призвани да им не одбијамо причешће, да их причестимо, зато што Христос није одбио да дâ Јуди његов комад хлеба. Али, често код нас долазе људи с тешким греховима. Који савет ћете нам дати, као да поступамо с причешћивањем у њиховом случају? Јер послати га епископу исто је што и опрати руке, оградити се од њега. Можда га је Христос послао управо код мене.

 

– То је тако, потпуно сте у праву... Али гледајте да у сваком случају не одступамо од црквених канона. Каноне су написали свети оци на седам Васељенских Сабора, они су написани по благодати Светог Духа, зато што су они били бољи од сваког од нас, јер су били надахнути благодаћу Светог Духа која их је учила како да нађемо пут спасења.

 

Пао си у грехове, а Бог стоји ширећи руке у загрљај и каже: „Ходите к Мени сви уморни и натоварени, ходите, само немојте отићи, јер ћете само у Мени стећи мир.“ Али ти видиш: овако су одлучили свети оци, да човек за сваки грех добије казну да би заиста схватио у чему је згрешио пред Богом. Он треба да добије казну, зар није тако?...

 

 

– Разуме се – епитимију.

 

– Малу-малу казну, наравно. Немојмо одступати од канона, колико је то могуће. Извесно снисхођење духовник може да допусти, али не тако да би човек могао да се правда: «Ово нема везе, оно нема везе, ништа нема везе,» - јер ћемо се у том случају потпуно упропастити.»[7]

 

 

 

Јеромонах Дионисије (Игнат)

Превод с румунског: Зинаида Пејкова

Calauza ortodoxa.ro

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/64767.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Гости

ЗАШТО ЈЕ НЕМОГУЋА ИСПОВЕСТ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА?

A+ A-

 

 

ispoved-po-telefonu.jpg

 

У Кијеву ће се појавити православни "СОС телефон", нека СМИ везано за то шире гласине, да ће међу "услугама" цалл-центра бити и исповест преко телефона. "Исповести преко телефона неће бити, преко телефона је могућ само духовни разговор или духовни савет", -- демантовао је гласине прес-секретар Предстојатеља УПЦ протојереја, Георгиј Коваленко. Зашто је немогућа исповест преко телефона? О томе је "Нескучни сад" питао московске свештенике.
 
"Само у крајњем случају се може тако поступити, примати исповест преко телефона, али ако је таква исповест постала правило, онда је то зло", -- сматра настојатељ Успенског храма града Красногорска, помоћник епископа Красногорског округа Московске епархије, протојереј Константин Островски. Он објашњава, какав случај се може сматрати "крајњим": "То је ситуација у којој су се нашли наши свештеници у године гоњења, при совјетској власти. Тада смо морали да примамо исповест без свега тога, на шта смо данас навикли у Цркви: без епитрахиља, аналоја (пулта за читање), Јеванђеља. Ако човек умире и нема друге могућности да се исповеда, сем преко телефона - то, такође, можемо сматрати крајњим случајем".У свим осталим ситуацијама, по мишљењу оца Константина, човек сам мора да се потруди да дође на исповест. "Није ту ствар у формалностима, већ у мотивацији, - говори он. -- Ако је човек лењ да дође у храм, лењ је да позове свештеника, онда он, исповедањем преко телефона, једноставно занемарује значај тог тајинства".
 
Настојатељ Михаило-Архангелског храма у граду Жуковски, протојереј Александар Агапов, сматра да се чак и у случају смртне опасности, не сме говорити о исповести преко телефона, као о правилу или норми. "Мирјанин може да позове свештеника с којим има некакав духовни однос и да се посаветује с њим или му саопшти о свом греху. Такав телефонски позив се лако може представити себи: "Баћушка, нека ми Бог опрости, згрешио сам, десило се то и то". Баћушка одговара: "Нека ти Господ опрости, молићу се за тебе. Дођи у храм на исповест". Ако је човек згрешио и веома је забринут због тога, нема чисту савест и жели да, колико је могуће пре, исприча о свом греху свештенику, такав телефонски разговор је могућ. Али то неће бити исповест. По правилу, човек мора и телом и душом да буде присутан у храму, да би примио од Господа опроштај".
 
Сам протојереј Георгиј Коваленко овако је прокоментарисао порталу "Православље у Украјини" немогућност исповести преко телефона: "Свако тајинство се састоји из два дела: видљивог - обредског и невидљивог - духовног. Као што су код човека душа и тело једна целина, тако се и тајинство састоји из видљивог дела - обреда, и невидљивог дела - дејства Светог Духа. Зато је за Православну цркву немогуће обављање тајинства без непосредног учешћа човека".
 
Ако говоримо о телефонима, по којим можете добити духовну подршку или задати свештенику питања, онда такви "СОС телефони" постоје и у Руској цркви. Један од њих ради при православној служби "Милосрђе" од 18 октобра. Његов број је +7(495) 542 00 00. На позиве одговарају професионални психолози, који могу да помогну човеку, који се никада није исповедао, уколико он то жели,и да га припреме за његову прву исповест.
 
 
 
 
Ирина Сечина
 
Превод са руског С. Л.
16 новембар 2013 год
 
 
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

moje pitanje naravno nema veze sa prvom  ispovesti , ali da ne otvaram sad novu temu

 

intresuje me da li ispovedate pomisli ?

није битно ко сам ја, већ ко си ти !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam se samo jednom ispovedao. I nisam ispovedao sve. I dalje imam neki grč..Šta reći kao što kaže Mironosnica tj pita da li da ispovedam misli? Plašim se reagovanja sveštenika... Valjda ću skupiti hrabrost da jednoga dana izustim deo koji potiskujem i krijem u sebi.. 0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

moje pitanje naravno nema veze sa prvom  ispovesti , ali da ne otvaram sad novu temu

 

intresuje me da li ispovedate pomisli ?

 

 

Izuzetno važno, prilikom čega treba imati u vidu koje pomisli.

Čovjek po difoltu pokušava da se izvuče sa što manjom "kaznom" :)

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...