Jump to content

Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)


Колико се често исповедате код свештеника?  

93 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често исповедате код свештеника?

    • Једном седмично или чешће.
      2
    • Једном у две седмице.
      5
    • Једном месечно.
      6
    • Једном у два месеца.
      9
    • По једном/двапут у току сваког од 4 год. поста.
      20
    • Два пута годишње.
      10
    • Једном годишње.
      4
    • Једном у току неколико година.
      6
    • Како кад... врло променљиво.
      18
    • Не исповедам се.
      14
    • Не исповедам се. Шта је то исповест?
      1


Препоручена порука

Извињавам се пучанству ворума, али не могах да се суздржим од коментарисања - не узимам активног учешћа па је можда неумесно да тако ретко се јављајући, износим критике: никако ми није јасно каква то црквеност мора да буде да би из себе изњедрила идеју о оваквој врсти схватања тајне покајања и исповести?! За мене потпуно неприхватљиво, неприродно, да не кажем (а рећи ћу) нељудски. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Обзиром да си ти сестро Воћкице на лицу места у Русији, да ли ти је нешто познато више о том спису.

Да ли имаш из руске штампе или с интернета нешто о Православном братству кнеза Владимира, из Доњецка, које је овај подсетник и изнело у јавност. 

 

Nemam.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zar ne bi bilo mnogo lakše imati jedan moralan princip i njega se držati,

Budi u hypersleep kapsuli do Sudnjega Dana.

Mongol General: Wrong! Conan! What is best in life?
Conan: To crush your enemies, see them driven before you, and to hear the lamentation of their women.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

61. При читању молитве и Светог Писма био сам хладан и равнодушан.

62. Био сам у поспаном стању за време службе, дремао, зевао, пребацивао се са ноге на ногу, шетао, наслањао се на зид, седео, мислио: "Хоће ли се брзо завршити ова молитва?". Нисам слушао појање и читање у храму, био сам расејан, посматрао људе.

63. Не принуђавам себе на добра дела, лењим се на молитву. Не занимам се "Исусовом молитвом", не молим се за ближње, не молим се када ме замоле да се за њих молим.

64. Смејао сам се на молитви сетивши се нечег смешног.

65. Изговарајући молитву збуњивао сам се, пропуштао речи, извртао их и неправилно наглашавао.

66. Гледао сам кроз прозор за време молитве.

67. Легао сам да спавам без молитве.

68. Не старам се да све своје мисли предајем Богу.

69. Кад звони звоно не читам молитве, не поклањам се, не крстим се.

70. Без велике потребе скраћивао сам молитвено правило.

 

(Што се тиче тачака из овог дела подсетника, оне многима вероватно делују круто, баш из разлога јер се сами не придржавају молитви, и све што се дешава у Цркви оправдавају љубављу. То је заиста тако, јер од љубави  нема веће, међутим онда када знаш да је нешто добро или лоше, не постоји разлог сем греха, због којег би добро заменио лошим. По мени ове тачке су сасвим у реду.)

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

71. Излазећи из куће и долазећи кући нисам читао молитву, излазио сам на улицу не прекрстивши се.

72. Не читам увек јутарње и вечерње правило, не читам јутарње молитве када ујутро идем у храм, скраћујем молитве.

73. Био сам расејан на молитви.

74. Вршио сам молитве без усрђа, ради лењости сам се молио лежећи, седећи, наслањајући се на зид.

75. За време молитве посматрао сам иконе, листао књигу, сећао се људи, ствари, новости у свету, јела, пића.

76. Не вршим молитвено правило са смирењем, мислећи о својој греховности. Гордим се при молитви.

77. На молитви сам имао дрскост да у машти представљам Господа пред собом.

78. Нисам укоревао себе за расејаност при молитви и нисам увек за то молио опроштај од Бога.

79. Заузимао сам произвољне позе при молитви, при читању Божије речи, за време побожних беседа и трпезе.

80. Одвлачио сам пажњу са молитве на неважне ствари.

 

(Овај део је логичан наставак претходних ставки, и односи се искључиво на молитву. Тешко је да о томе и расуђујемо, јер ми молитву веома мало имамо и на устима, а камоли у срцу. Да би дошли до оваквог расуђивања, заиста морамо бити пуни труда и врлине. Нити ове тачке за мене нису "проблематичне".)

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

81. Прекидао сам молитву светским размишљањима и причама.

82. Нисам журио на молитву, чак сам и друге оговарао.

83. Устајао сам тако касно да сам на путу читао молитве.

84. Користио сам време молитве за животне бриге.

85. Долазиле су ми мисли да Бог неће услишити моје молитве.

86. Ујутро пре молитве и увече после молитве разговарао сам о светским стварима.

87. По завршетку молитве имао сам зле мисли.

88. Остављао сам молитву ради умора.

89. Ретко се ноћу молим.

90. Старао сам се да се што удобније наместим за време молитве (на пример подметао сам јастучић).

 

(Ова група из подсетника се односи на молитву и пропусте везане уз исту. У принципу све би то могло да се стави у исповест "нисам се трудио у молитви", али ако баш вадимо цревца, онда да их вадимо.)

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

91. Заборављао сам да се молим на путу.

92. Кад сам био на молитви осећао сам се као да робујем Богу.

93. Пошто сам ишао у храм код куће се нисам помолио.

94. У време молитвеног правила радио сам друге послове.

95. Лењио сам се да чиним поклоне за време читања псалма, акатиста, канона и Исусове молитве.

96. Имајући мржњу на ближњег молио сам се.

97. Molila sam se nepokrivene glave, u kapi. (за жене)

98. Нисам се молио и крстио у болести.

99. Нисам се увек молио пре јела, пре почетка посла и после њих.

100. Грешио сам нетачним држањем постова, не по црквеним заповестима.

 

(И ова група из подсетника је везана за молтиву. Исто као и горе. Вађење цреваца. Нек буде тако.)

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

101. Бирао сам храну, изражавао сам незадовољство када је неукусно припремљена. Јео сам и пио претерано и када нисам осећао глад да би испунио време или изазвао пријатна осећања.

102. Понекад једем и пијем ујутру пре завршетка богослужења.

103. Јео сам кријући од других.

104. Гледао сам около да ме нико не види кад сам узимао храну.

105. После поста наваљивао сам на обилну храну и често када није време јелу.

106. Дозвољавао сам прекомерност у јелу и пићу.

107. Наслађивао сам се јелом и пићем. Имао сам пристраснсот ка сластима.

108. Волео сам да пијем јак чај и кафу.

109. Пре почетка поста пеједао сам се и опијао.

110. Када сам сео за трпезу био сам лењ да послужим госте.

 

(Група из подсетника, везана за неумереност у јелу и пићу. По мени све је у реду за исповест, мада би и то могло да се сврста у једну или две исповедне реченице, попут "Био сам неумерен у јелу и пићу".)

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени је занимљиво да читам, без обзира шта мислим о самом подсетнику. :) Ово за јак чај и кафу ми је занимљиво, волео бих да могу да питам онога ко је писао зашто сматра да је то грех.

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све вам је добро рекао брат Аца: ово није наша вјера него провјерен пут у психозу. Са теолошке стране подсјећа на менатлитет средњег вијека на западу Европе (а добро знамо гдје им је та чувена моралистичко-пијетистичка побожност данас).
Чиста сплачина. Покајање је прије свега свијест о властитој недостојности и слабости из које се рађа бескрајна захвалност (евхаристија) Једином Безгрешном, Логосу Божијем, Свјетлости Свијета који нас је извео из мрака палости не својим "моралним поукама" (њих је дао већ претходно Мојсеј), већ потпуном метанојом, преображајем творевине - својим Васкрсењем. Морализам се у духовном смислу показао као пут који води у фарисејство, осјећај лажне праведности, узвишености над другима, те властите (непостојеће) "достојности" пред Богом. Овакве сплачине праве велике проблеме нашим духовницима, као прво Свети Оци савјетују да исповијест није саслушање пред полицајцем - исповиједа се гријех, а не његове околности (кад, с ким, како), исповиједа се оно што човека тишти, мучи, притиска, а тек касније када се човек ослободи тешких терета се исповедају нијансе. Идемо у крајност - или на исповијести не исповиједамо ништа јер се не осјећамо грешнима, или исповијест траје сатима до мјере да духовнику који је саслушао исповијест треба седам дана одмора у бањи. Обоје је чиста прелест.

Догодине на Косову!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pazi sad sta je vrlo verovatno: dodje negde medju te malobrojne tacke i ona koja kaze npr: "i pored negodovanja mojih bliznjih, nastavljao sam da cinim ono sto ih je uznemiravalo" - rasudjivanje kaze da nije bas najjasnije da li su  bliznji preosetljivi ili ja nedovoljno osetljiv, te stoga preskociti, dok ne sevne razjasnjenje :)

 

(bez uvrede, samo sa malo drskosti komentarisem temu  :)  ) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Posto ima i ateista na temi, ako i posle ovog klipa ostanete ateisti, tj ne shvatite sustinu, onda vam se divim na stupnju besmisla i negiranja tako jednostavne/proste Istine

http://www.youtube.com/watch?v=RaDTWZIXfLU

  • Волим 1

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...