Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Guest - . . .-]

Петар је отворио веома битну тему и заиста се дивим његовој интелигенцији, заинтересованости и љубави коју посвећује проучавању истина вере. Сигуран сам да и многи који су годинама и деценијама у Цркви ова питања нису себи поставили.

Лазар је добро приметио да си у својој исповести (тако да је назовемо) унео доста личних елемената које могу бити проблематичне са разних аспеката. На пример говорио си о црквеним правилима и људима не узимајући претерано у обзир ерминавтичке принципе. Један од основних ерминевтичких принципа јесте да схватиш да су ти канони и ти људи ћивели у неком другом времену а не у 2012. години и да њихова писања у то време по неким питањима су била сасвим на месту. Другим речима ти си упао у "слово закона" занемаривши "дух закона".

Није чудо, многи људи који су у Цркви, а и они ван Цркве у то упадну. Тако атеисти гледају на Цркву а тако и сви црквени екстремисти. Свуда "слово" а нигде "дух"...

Хајдемо да причамо о "духу" или боље рећи о "Духу", Који твори да немогуће буде могуће.

[Александар Милојков]

Петар ме је (ако искључимо, како Лазар рече, његове субјективне доживљаје које би свакако требао да преиспита) подсетио на Ничеа. Хришћани заиста умеју да заклоне искреним, невиним и истиночежњивим људима Истину (Христа). Погледајте шта каже Ниче и упоредите га са Петром

"Протестантизам, тај духовно нечист и досадан облик декаденције......

Шта је немачки дух направио од хришћанства! И да се задржим на протестантизму: колико је још много пива у протестантском хришћанству! Је ли могућа духовно досаднија, неморалнија и трулија форма хришаћнске вере од просечног протестанта?... То ја називам уистину скромним хришћанством! То ја називам хомеопатијом хришћанства! Мене подсећају да данас постоји и један бестиднији облик протестантизма: дворских проповедника и антисемитских спекуланата: али још нико није устврдио да над тим водама "лебди" какав било дух... То је само недостојнији, али никако не схватљивији облик хришаћнске вере..."

Ниче, Воља за моћ

[marko_13]

Ово је толико безвз да не заслужује већу пажњи. Очигледно је дечаку потребна пажња, што није чудно за његов узраст, али слабо да има икакве озбиљности у овоме што пише или се "пита".

[Лазар Нешић]

Мислим да нема хришћанина који није мучио ове и сличне муке.

Старац Пајсије је говорио о богоостављености, о томе како Бог пусти човека да мало пати да би пустио жиле што дубље, даље, тражећи воду/благодат/Бога. Јер ако би корен остао плитко стабљика би била слаба. То је илустровао сађењем парадајза.

Човек када га засади прво га обилно залије, а после га пусти један период без воде, да би жиле сишле дубље, па га опет залије, па га опет пусти.

Потписујем Лазара.

Ја мислим да си ти себи створио идеал,хришћане као свеце и слику цркве како она по теби треба да изгледа и сад си разочаран што она није таква какву си очекивао. Што рече Лазар Нешић у оним његовим казалицама "очисти ме од великих очекивања" или тако нешто .

„верската криза“ пред која се наоѓаш е чудесен благослов и невообичаена посета на Бога во твојот живот, и тоа во мигот кога настапува период на критичко превреднување на сите вредности внатре во тебе и кога твојот внатрешен човек преживува состојба на „богооставеност“.

во таква ситуација се прашувам колку нашите зборови можат да бидат од помош?

било што да кажам, се плашам да не ти одмогнам.

пријателите на Јов Праведниот, долго молчат, пред било што да изустат за својот пријател.......

динамично и јас би стивнал, би тихувал и ќе замолчам но силно ќе те помнам тебе и твојата јавна исповед, заедно со светлиот лик на твојот сопатник, светиот старец Порфириј, „ангелот“ во твојот живот.....

но, сепак бидејќи отвори важни прашања пред нас, во понатамошната дискусија ти должиме искрен одговор.

дотогаш, голем братски поздрав, миленику на Живиот Бог

Види се да сви волимо оца Софронија Сахарова (и да смо га добро прочитали)

Ето, његове беседе и животно искуство говоре о овоме што Петар проживљава.

Зато сам се и усудио да кажем да је на добром путу, иако треба да пази.

А видим и да други (Црква, то јест) имају таква искуства.

[Ведран]

Ово је толико безвз да не заслужује већу пажњи. Очигледно је дечаку потребна пажња, што није чудно за његов узраст, али слабо да има икакве озбиљности у овоме што пише или се "пита".

не слажем се с тобом....

дух његове речи нису нека пустоловина него егзистенцијални крик.....

[Лазар Нешић]

Ово је толико безвз да не заслужује већу пажњи. Очигледно је дечаку потребна пажња, што није чудно за његов узраст, али слабо да има икакве озбиљности у овоме што пише или се "пита".

Дубоко грешиш.

[Александар Милојков]

Ово је толико безвз да не заслужује већу пажњи. Очигледно је дечаку потребна пажња, што није чудно за његов узраст, али слабо да има икакве озбиљности у овоме што пише или се "пита".

Немој тако, брате. Овакви одговори ће га само учврстити у унинију.

[Ведран]

Немој тако, брате. Овакви одговори ће га само учврстити у унинију.

какво униније!?

[Александар Милојков]

Мисли да би ова тема била далеко ефектнија, а и Петар би имао много веће користи, да је преселимо уживо, на Гугл+.

[Александар Милојков]

какво униније!?

Осећај богоостављености, безнађа.

[Ведран]

Осећај богоостављености, безнађа.

у реду ако тако читаш ту реч али установљена семантика мислим да негативно боји њено значење у аскетском вокабулару....

“Uninije je teško mučenje duše, neizrečena muka i kazna koja je mnogo gorča od svake druge kazne i mučenja” (sveti Jovan Zlatoust).

[Ратко :(]

Имам потребу и ово да кажем.

Под нарочитим утиском ме је оставио Петров пост. Задивила ме искреност, не знам како бих га описао - тај утисак.

Некаква блискост са Петром, не знам, све у свему јако ме је дирнуло.

[Ведран]

Имам потребу и ово да кажем.

Под нарочитим утиском ме је оставио Петров пост. Задивила ме искреност, не знам како бих га описао - тај утисак.

Некаква блискост са Петром, не знам, све у свему јако ме је дирнуло.

идентичан је и мој осећај......

[Александар Милојков]

у реду ако тако читаш ту реч али установљена семантика мислим да негативно боји њено значење во аскетском вокабулару као чамотиња....

“Uninije je teško mučenje duše, neizrečena muka i kazna koja je mnogo gorča od svake druge kazne i mučenja” (sveti Jovan Zlatoust).

Униније је свакако искушење и то мало теже. Златоустова реченица је недовољна да дефинише појам унинија. У Добротољубљу је униније описано као чамотиња, празнина, безизлаз, богоостављеност (осећај), бесмисао (осећај), немање снаге ни воље за даљи подвиг.

[Guest - . . .-]

Мисли да би ова тема била далеко ефектнија, а и Петар би имао много веће користи, да је преселимо уживо, на Гугл+.

Слажем се да је ово одлична тема за ЖРУ ДИВАН