Бојан Басарин

легализацијом марихуане би сигурно дошло до њеног прихватања у друштву, поготово међу омладином. систем вредности би се код многих променио, а тај исти систем је у веома критичном стању код нас у Србији. подршка од стране државе у коришћењу марихуане је велико оправдање и олакшање за многе који би то да користе, као што је случај са алкохолом и цигарама... Сви ми знамо колико друштво утиче на карактер личности, поготово код адолесцената, јер шта је добро прихваћено у већини, сматра се исправним, без обзира дали је то стварно добро... Немојте говорити да би легализација учинила бло шта позитивно, ови што дувају сигурно не би престали то да раде кад би дошло до легализације, само би имали још разлог више да увуку и остале у то зло, и разлог да се успротиве родитељима и свима који им бране то да раде. Замислите да вам дете данас сутра на великом одмору, на трафици уз сендвич купује Џоинт? Уз сву подршку друштва и државе наравно.

Нема ништа лепше од православне вере.

од прилике ко што је у овој причи, мотокултиватор= коза

Има разних случајева брате, стварно није битно у којој се држави човек налази ако хоће да спасава своју душу, има православна црква свуда по свету. Што се тиче нас срба у отаџбини и ја мислим да треба да останемо ту где јесмо, али да се више посвети себи сваки појединац, а не да чекамо да нас нека странка спасе... Стварно је тешка ситуација у нашој земљи, ко планира породицу мора добро да размисли како ће да створи услове, загушили су нас са свих страна, ал валда ће бити боље, мора бити. Ко живи на селу може да почне нешто, чак и у башти, типа салата, ротквице и то... ladan

Да. Зато кажем да се тема требала звати Србин у туђој земљи, вероисповест нема везе са државом и континентом и галаксијом... Ал опет истина је да у Србији већина омладине само гледа да "побегне" како се то каже код нас, траже се бољи услови за живот преко границе, а свакако би било боље кад би у својој змљи нешто покренули, неможемо ни сви отићи, то неваља.... Биће боље.....

Србин у туђој земљи, се требала звати ова тема, православаца има по целом свету и од сваког народа. 138999

Не би реко да је уског погледа, за ту његову идеологију је потрбно пуно вере и пуно жртвовања а мени првом свега тога недостаје. Човек има добре намере, и ја би волео да индустрија процвета овде у Србији, ал боме требало би доста зноја, нема ништа од причања. Сточарство и пољопривреда нам је једини излаз.

Да, жалосно је то кад Србин пусти корење далеко од својих, бар мени тако делује. Ал ипак ја се надам да ће се неки вратити по нахођењу свог срца. Бар себе немогу да замислим да одем да радим негде а да се не вратим опет, ал то је изгледа та гастрабајтерска замка, сви кажу да се тешко вратити ко једном оде... Али ипак мислим да то зависи од човека, ко је свестан правих хришћанских вредности и краткотрајности овог живота, може и да се врати ради истинске духовне радости... Не тоне овај брод, он је од доброг природног материјала. Има и јак костур тако да неможе да се распадне а ни да потоне... За разлику од неких огромних савремених челичних бродова који могу лако да налете на неку санту леда и да се преполове и потону са све технологијом, која је наравно инжињеринг неког Србина, који потиче са овог дрвеног али чврстог бродића, који је до душе оронуо, али дотераће се јер плови на сигурну луку.

Брате, има добрих људи и на западу, мани ти ове наше политичаре и разне њихове колеге и предпостављене који трче само за парама и влашћу. Сви смо ми људи, и само нам је истинити Бог потребан, где год били. Што се Србског народа у отаџбини тиче, мислим да сви колективно треба да приђемо корак ближе литургији, и да свако гледа себе да поправља. Па ћемо својим животом и друге подстаћи да тако учине.

Па да, од њих се очекује да се врате, али углавном небива тако. Обично долазе у Србију за време годишњег одмора, некад свраћају и за време државних празника, нај чешће католичких земаља у којим се налазе. Шта ће људи, отишли да зараде да им буде боље. Свака част оним православцима који живе литургијским животом у расејању, и који не заборављају своју Светосавску отаџбину...

Дај Боже да буде тако, али углавном се не враћају назад да поправљају свој брод који тоне, ко'лко показује досадашња пракса гастрабајтерстава. Углавном остају на туђем броду.

Живот је литургија, а Христос је извор сваког живота. С обзиром да сваки човек може да се спасе ако поверује у Христа, разумљиво је исихистичко одвајање од литургијског живота у заједници. Бог је живот, све је ствар вере Богу, "коме је више дато више ће се и тражити од њега". Исихиста је молитвеник за цео свет и никако противник литургијског живота, а ако обичан светски човек цео живот живи противно Богу и пред смрт се покаје и срцем поверује, може бити спасен, можда баш због жртве оног исихисте који се и за њега и за цео свет молио, а Божија љубав нема граница.... Рецимо пример Николе Тесле, био је дубоко религиозан и православан а није био црквен... По мени, је литургија нај лакши и нај присупачнији и нај сигурнији начин за спасење, за све људе са све слабостима. Џабе црквеност с поља и корачање недељом до цркве ако се нема она зајеница са Богом у души, Ревност може лако да постане фарисејство. Бог је Живот, и већ је својим страдањем и Васкрсењем испунио подвиг спасења за све нас, на нама је дали ћемо му рећи(својим животом): НЕ, ДА, или ДААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА до вечности без окретања. "Пуно је станова у дому Оца Мојега" Рекао је Господ. Нама Православнима је пуно дато и зато треба да живимо искреним литургијским животом јер се то тражи од нас, а ко воли нек изволи да се да у исихизам, ал никако без доброг духовног оца! Ствар је вере Богу. Ово је моје лично мишљење, без сумње непотпуно. Ако дигод грешим исправ'те ме. Свако добро!

CTRL + Q to Enable/Disable GoPhoto.it Предивно!

Чињеница је да свако у нешто верује, то нам је заједничко свима. Свако усмерава своју веру слободном вољом где хоће, атеисти верују да Бога нема, ми верујемо у Њега и трудимо се да му верујемо. Сви смо ми понекад атеисти, ја први, кад сумњам и ако то неби желео, а то ми се дешавало кад сам покушавао да схватим више него што је могуће мом људском уму. ипак смо ми људи ограничени, са тим треба да се помиримо... А чини ми се да атеисти одбацују Бога баш зато што немогу да га схвате, а нико неможе поимати Бога,плашимо се да поверујемо у такво савршенство, неможемо ни сами свој ум да разумемо а камоли онога који нас је створио. Знамо само да нас воли и да је са нама и да хоће да нам да вечни живот ако ми то одаберемо.