Jump to content

Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)


Колико се често исповедате код свештеника?  

93 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често исповедате код свештеника?

    • Једном седмично или чешће.
      2
    • Једном у две седмице.
      5
    • Једном месечно.
      6
    • Једном у два месеца.
      9
    • По једном/двапут у току сваког од 4 год. поста.
      20
    • Два пута годишње.
      10
    • Једном годишње.
      4
    • Једном у току неколико година.
      6
    • Како кад... врло променљиво.
      18
    • Не исповедам се.
      14
    • Не исповедам се. Шта је то исповест?
      1


Препоручена порука

Још сам доста млад и нисам се до сада исповедао.( тако ми је рекао парохијски свештеник).Сад ме интересује како све то иде код исповести?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Још сам доста млад и нисам се до сада исповедао.( тако ми је рекао парохијски свештеник).Сад ме интересује како све то иде код исповести?

Па зар се ти на једној другој теми интересујеш за свештеничке кадионице и знаш како се оне користе, а ниси се до сада исповедио :)

 

https://www.pouke.org/forum/topic/29033-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B5-%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82/

 

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=870.0

 

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=13188.0

 

http://www.verujem.org/teologija/tomas_hopko_ako_ispovedimo.htm

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овај профил користе три особе. Тако да је ово моје прво питање које постављам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Каже отац архимандрит и игуман,Тимотеј из Вазнесења Овчарског, а пре тога игуман и проигуман Студенице и манастира Придворица баш у беседи након молебана Светим Козми и Дамјану, 23. новембра у Чачку...

 

''Са покајничким расположењем, са вером у наду у Васкрсење, са вером у живот вечни. ...

  Немојте мислити да један појединац не може да утиче на целу заједницу.Може и то како.Ако један појединац греши, цела заједница трпи.Ако се један појединац моли Богу и каје на целу заједницу силази благослов Божији.

  Зато немојте себе сматрати да сте одвојени од осталих.

  Сви смо ми народ Божији, сви смо ми деција Божија.Све нас је Бог створио и свима нам је Бог отац. ...

  Црква је заједница верних који не могу једни без других.

 

  Приступајте искрено, чисто, немојте се стидети својих суза,смерно, покајнички,завапите...''

 

  Ево и линка...http://www.youtube.com/watch?v=RuscY8wyrBc#t=17

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овај профил користе три особе. Тако да је ово моје прво питање које постављам.

 

???

zašto koristite isti profil ?

није битно ко сам ја, већ ко си ти !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

moje pitanje naravno nema veze sa prvom  ispovesti , ali da ne otvaram sad novu temu

 

intresuje me da li ispovedate pomisli ?

 

Помисли наилазе свакоме. И свети су се борили са помислима. Ту је срж борбе-распознавати помисликоје нам долазе и одређивати се према њима.

Помисли које нађемо да нису добре, тј душекорисне, и одбацимо их од себе (не усвојимо их као своје) не треба да се исповедају. Ми смо их сопственим дистанцирањем од њих већ победили, и не бивамо осуђени за исте.

Проблем су помисли које присвојимо и уселимо у своје срце, прихватимо као своје и по њима деламо, а касније их нађемо погубним. Такве треба исповедати.

Дакле, ако ми је дошла помисао да бих могао нешто присвојити јер сам у фрци са парама, али већ у следећем трену кажем себи да је то бесмислица и да тако нешто никад не бих урадио по цену смрти-онда сам већ победио мисленог непријатеља који ме није успео наговорити на грех. Али ако ту мисао уселим у своје срце и само чекам повољан моменат да тако нешто остварим-е онда сам у проблему...то је попут оног "ако ко погледа на жену са жељом у срцу своме већ је начинио прељубу". Дакле, лич(нос)ни однос са извором помисли и уподобљавање истом...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

intresuje me da li ispovedate pomisli ?

 Натерам се и то понекад :) то ми је  најтеже јер су баш .... оно...... најгоре је што је срце покварено и зло па отуд и долазе, да није ,не би их ни било

Један свештеник ми је рекао да то уопште не треба исповедати, да не треба обраћати пажњу на то, али мени је фрка јер ми је савест најоптерећенија после помисли него после неких дела

Углавном на исповести када споменем те помисли (широк дијапазон нажалост) свештеник углавном каже, не обраћај пажњу, помоли се.... то је напад итд...

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Можда сам мало закаснио, и можда је стара тема... Али волео бих ако би неко могао да ми помогне. Тачније, да ми да савет шта конкретно да радим.

Наиме, имам 20 година, јуче сам напунио, живим у једном селу у Банату где свако сваког зна. Желео бих да се исповедим, али мислим да свештеник из села није баш прави за мене, јер мислим да ће свима рећи моје грехе. Како то и зашто?

Када је тата летос био јако болестан, дошао је свештеник да га исповеди, и ту је трајало. Када су све завршили и када су сели за сто да попричају ( свештеник, мама, тата, татин пријатељ и његова супруга), свештеник је рекао ``Могу ти рећи Снежо (мајци говори која је седела на столици, а свештеник на кревету који је био близу столице) да Војин(мој отац) није много грешан. `` У реду, ајде... За мало па да није рекао и шта је то грешан.

Али то није нагора ствар. Најгоре тек следи. Свештеник је био у припитом стању очигледно,  ми му нисмо давали ни кап алкохола јер дошао је да исповеди болесника. Срамота је ово што ћу рећи, али свештеник је привлачио мамину  столицу са ногом ка себи. Разумете? Мами је јако било непријатно. Није знала шта да ради. То се поновило пар пута, и мама је морала да устане, да седне на друго место. Када је то мама урадила, свештеник је устао и рекао``Ајдемо (обраћајући се татиним пријатељу и њеовој супрузи) кући. Видимо да снајка не жели да се дружи са нама.`` Мами је било јако непријатно. Када су излазили, свештеник је јако стиснуо мами руку. Када су отишли, мама је одмах дошла код мене у собу и испричала. Ја сам био запрепашћен нисам могао да верујем! Након пар дана, поново су дошли татини пријатељи, и мама је желела да разговара са том женом. И рекла јој све, а она је рекла ``Видела сам.. Тако је исто и Јасмини (њиховој комшиници) па га је истерала напоље``..

И ништа... Ево пре неки дан дошао је свештеник да свети водицу, пошто славимо Светог Николу. Свештеник је рекао тати ``Где си несрећо?!``. Да ли то приличи једном свештенику? Такође једном човеку из нашег села је умрла жена,то јњ било око 7 сати ујутру. и Позвао је свештеника. Свештеник је почео да се дере на њега И ПОЗВАО ПОЛИЦИЈУ ЗА УЗНЕМИРАВАЊЕ! Човек који сахрањује жену само што у несвест није пао када му је полиција дошла код куће.

Заиста не знам шта да радим! Немам поверење у нашег свештеника. Када бих се исповедио код њега сигурно би ме разоткрио. А то би ми била и прво исповедање јер се нисам исповедао.

Тражим савет.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда сам мало закаснио, и можда је стара тема... Али волео бих ако би неко могао да ми помогне. Тачније, да ми да савет шта конкретно да радим.

Наиме, имам 20 година, јуче сам напунио, живим у једном селу у Банату где свако сваког зна. Желео бих да се исповедим, али мислим да свештеник из села није баш прави за мене, јер мислим да ће свима рећи моје грехе. Како то и зашто?

Када је тата летос био јако болестан, дошао је свештеник да га исповеди, и ту је трајало. Када су све завршили и када су сели за сто да попричају ( свештеник, мама, тата, татин пријатељ и његова супруга), свештеник је рекао ``Могу ти рећи Снежо (мајци говори која је седела на столици, а свештеник на кревету који је био близу столице) да Војин(мој отац) није много грешан. `` У реду, ајде... За мало па да није рекао и шта је то грешан.

Али то није нагора ствар. Најгоре тек следи. Свештеник је био у припитом стању очигледно,  ми му нисмо давали ни кап алкохола јер дошао је да исповеди болесника. Срамота је ово што ћу рећи, али свештеник је привлачио мамину  столицу са ногом ка себи. Разумете? Мами је јако било непријатно. Није знала шта да ради. То се поновило пар пута, и мама је морала да устане, да седне на друго место. Када је то мама урадила, свештеник је устао и рекао``Ајдемо (обраћајући се татиним пријатељу и њеовој супрузи) кући. Видимо да снајка не жели да се дружи са нама.`` Мами је било јако непријатно. Када су излазили, свештеник је јако стиснуо мами руку. Када су отишли, мама је одмах дошла код мене у собу и испричала. Ја сам био запрепашћен нисам могао да верујем! Након пар дана, поново су дошли татини пријатељи, и мама је желела да разговара са том женом. И рекла јој све, а она је рекла ``Видела сам.. Тако је исто и Јасмини (њиховој комшиници) па га је истерала напоље``..

И ништа... Ево пре неки дан дошао је свештеник да свети водицу, пошто славимо Светог Николу. Свештеник је рекао тати ``Где си несрећо?!``. Да ли то приличи једном свештенику? Такође једном човеку из нашег села је умрла жена,то јњ било око 7 сати ујутру. и Позвао је свештеника. Свештеник је почео да се дере на њега И ПОЗВАО ПОЛИЦИЈУ ЗА УЗНЕМИРАВАЊЕ! Човек који сахрањује жену само што у несвест није пао када му је полиција дошла код куће.

Заиста не знам шта да радим! Немам поверење у нашег свештеника. Када бих се исповедио код њега сигурно би ме разоткрио. А то би ми била и прво исповедање јер се нисам исповедао.

Тражим савет.

Често се чује савет иди код свог парохијског свештеника, ја се баш са тим не бих сложила.

Некако човек треба да ослушне/осети да ли може пред тим попом да се отвори.

Овде очигледно постоји проблем, па иди у неку другу цркву, зашто баш мораш у свом селу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

У суштини, ја се никад нисам исповедио. Само пред причест, свештеник целу заједницу исповеди за 5 минута и не слуша наше грехе, просто нема времена, јер Литургија тече, само нас пита кајемо ли се и онда разреши грехе. 

Ових дана ми срце нешто прескаче кад се опружим понекад или заморим, умало нисам црко кад сам био на базену. Само сам мислио да не долијам пред Бога неисповеђен. Стварно не би била фора да завршим у паклу јер се нисам исповедио. Осећам да нећу ја још дуго да бауљам без неког наручитог циља по овој блатњавој Србији. Из Београда сам. Студент сам и имам неку крнтију од аута, тако да мало већа раздаљина да допрем до доброг духовника није проблем. Јел знате негде да се исповедим као човек? Неки манастир? Тако нешто. Треба ми име духовника и локација. 

Хвала на предлозима и помоћи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dobro nam došao brate :)

 

Svakako da je ispoovedanj nešto što je preko potrebno svakom verniku.

Kao i sve što se radi prvi puit dosta je teško, mada i svaki drugi put je teško :) To je najbolje opisao muzičar Trkulja, kad je prvi put išao na ispovest imao je osećaj da će mu rebra popucati :)

 

Samo hrabro issmao napred :)

 E sad, što se tiče duhovnika, nema potrebe favorizovati manastire i monahe... moj savet ti je, a to je generalno stav celokupnog uredništva i većeg dela članova sajta, da odeš u najbliži Hram gde živiš i pitaš kada svešenici ispovedaju narod.

Kod mene u Novom Sadu u svakom hramu piše koijm danima i u koliko sati sveštenici ispovedaju narod.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...