Све зависи од перспективе како ко гледа. Не видим то као ману, већ као педагошки метод. Није ријетка појава да дођемо на Литургију па топла црква, а мирише тамјан, а фино се пјева, па се ушушкамо у тој атмосфери и само уживамо чулно у том благољепију ,а фактички духом нисмо присутни ту, него у кревету. Размишљамо ко зна о чему. То не мимоилази ни свештенство. Људи смо па деси се да будемо деконцентрисани. Тако онај тамо стоји уз трпезу, сијева очима лијево-десно, размишља ко зна о чему, онда га онај до њега ребне лактом у ребра па се цимне и поклони к архијереју и дофати се служебника па произнесе возглас. А вако кад те Таса испрепада размишљаш о томе да опет шта не урадиш погрешно па пратиш службу од А до Ш.