Владика Николај или Љуба Ранковић?

[Ćiriličar]

пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

Док сам писао претходну поруку видим да си у међувремену и ти написао још једну са којом си најзад у теми.

У теми сам ја сроз - ђакон који је главни издавач Николајевих дела децнијама, потурио Николају неке изјаве/речи у неким својм писанијама. Није ме занимало да до детаља улазим, ко ће да чита миноране ликове ту. Мада, кад сам мал боље видео....ово је ван памети.

Иначе, Николај није био много срећан због чина. Не знам које контесте ваља ђакон, али он ово није рекао за Константина. За своју хиротонију није био. то има у књози "Епископ Николај, Живот мисао и дело еп. Николаја" - дотични ђакон ју је издао. Био је љут кад су га предложили. Знао је Николај добро историју, енциколопедиски, а и нервирало га је стање у СПЦ, са неким епископима се добрано качио. Прихватио је чин и обновио скоро угашено Светосавље, разгрнуо пепое и наложио.

То је стварно чудно да ђакон то пише. Он има приступ сваком папирићу, сваком историјском документу Владике Николаја. Лично не верујем да неки "рецензенти" у СПЦ и читају те неке књижице, само их нахвале....ако је то тачно, то је за озбиљну критику и реаговање код Синода. Глупо је да се то шири даље и да ико чита неистине. И то не баш мале...и те драме-не-драме? Шта бре поп и теолог има да пишу драме? Народ и онако нема исправно поимање вере по многим питањима, ем га теолози збуњују својим каријеристичким....да не кажем шта...и још неке драме да се псикарају о Светима и сл. Иди бре...

 

[Драгана Милошевић]

On 30.9.2022. at 21:43, Дејан рече

Вас двојица има да се ородите.

Аватар каже све 

[Bokisd]

пре 22 часа, Ćiriličar рече

Нисам много пратио бившег ђакона, иначе главног издавача дела Св. Николаја, али треба му одати признање, или "Гласу Цркве" за дела вл. Николаја. Мора се рећи да је дота тих мањих кљига лоше припремљено и лошег квалитета био.

Сабрана дела, разна издања, су квалитетнија.

Што се његаовог "мисли и дела тиче", гледао сам га у "Док анђели спавају"....немам став, осим да овако кажем: чини ми се да је већина православно света ИСПРЕПАДАНА паклом! Некако смо спутани, некако нерадосни, и некако немамо меру да ли окретати други образ или око-за-око и стајати на црту непријатељу...а то може да кошта милионе жртава. Снисходити злу, често, је стимулисање зла.

 

Тако да као да православни свет корача у те 2 дилеме: једна је тај страх од пакла, неслободно, нераскршћено сам сас обом и немогучност да се изрази у пуном смислу као човек/цивилизација, и друга је та дака окренути други образ а када сутати протв зла.  Да ли ђакон/отац доприноси да људи буду мало мање уплашени од "вечних мука" или је либераш у православљу....не бих могао да судим...чудно је да су и Лаврентије и он, дота "либерални" а да су најише допринели на Николајевим делима. Да ли су омашили, или су Николајеви следбеници?

Па, ђакон је у суштини на страни проекуменистичке и либералне и модернистичке теолошке струје у СПЦ, тако да мене не чуди ово што је покушао да подметне неке либералне теолошке идеје нашем св.Николају и св.Серафиму Саровском.

Још једна либерална прича јесте и тај наводни теолошки проблем страха од паклених и вечних мука и тумачења да превише уноси страх у духовни живот и да нас лишава радости и сличних позитивних осећања и онда на основу те почетне погрешне претпоставке извлаче се и погрешни ставови и закључци и одлази се чак и у екстрем да пакао и муке нису вечне и да ће пакао и муке бити укинути и слично.

Решење може да буде у оном светоотачком средњем путу када имамо неку духовну и верску дилему, не ићи у екстрем ни на лево ни на десно, што у овом питању значи, не ићи у лево у потпуном порицању страха од пакла и вечних мука, али не ићи ни на десно и само препадати људе страхом од пакла, што значи да треба наћи средину и веровати у пакао и плашити се вечних мука, али имати и веру и наду и љубав да ћемо милошћу Божијом задобити вечни живот.

Па, можемо Ћирилко и ти и ја да читамо Сократа и Платона али је битно како и да ли ћемо то код њих правилно схватити, да ли су омашили или нису слично зависи од тога да ли прихватају оно што је св.Николај писао у својим делима и пракси и да ли правилно тумаче. Овде горе је ђакон покушао да реинтерпретира св.Николаја и то му не служи на част. Никако. 

[Ćiriličar]

@Bokisd Браво! Видиш како си лепо разумео шта сам написао. Искрено, нисам придао важност и нисам читао до детаља Рођу. Најпре јер сам веровао да је он то све лепо подетаљисао, а друго, ајде тамо омануло се пар речи ђакону, као да је то битно сад Молитве или Молитве и Свечовек...мада чудно да он не зна кад је сабирао и издавао сву историјску гражо о Николају, поред Владичиних дела/рукописа...мислим није сабирао он ништа, добио је све на готово....али...кад сам видео оно за Контантина и остало...бре то је ненормално...једино да се пише нека апологетска драма или којешта, па да то иде као нека конверзација којој иде контрааргумент...бре, Николај да тако говори, аман!

Ја ђакона уопште не пратим, шта да ми каже после Николаја? Али сам га сматрао неком том...струјом...ајде да мало народу "умекша" да "измрви" јаку храну...

Ако се хтело Св. Владики потурити...па бре мене је страх читати шта је написано. Не живи Црква само на мученицима из времена Нерона и Диоклецијана, него живи на Симболу вере после Едикта донетом, и догмама Кападокијаца и каснијих отаца...јереси су се само ПРОјавиле у слободи, јер кад се прогон онда се спашава гола кожа по катакомбама, нема се времена ни шансе ни могучности за теологију велику.

Одакле такве ствари, то је забрињавајуће. Али кад узмеш, стварно Николај није хтео Чин, али ако му се то оће потурити то је ван памети.

Сад то што су се владике накитиле митрама...мсилим то деца по богословијама знају одакле је...неће нико митру појести ни продати. У Старом завету се отимало за штап дрвени/жезал....и да нема митре исто би било борби за престо/катедру и бори се и данас...шта је човеку. шта пише оно?

Мада...морам то мало боље...цео контест да видим...

 

[slovoA]

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Не живи Црква само на мученицима из времена Нерона и Диоклецијана, него живи на Симболу вере после Едикта донетом, и догмама Кападокијаца и каснијих отаца..

Црква живи на предању Духа Светог, оличеном и у Символу, и у догматима, и у светоотачком учењу, али не у слову које је увијек мртво, већ у Духу који то слово оличава (= осликава, иконопише) у човјеку, па тако и оживљава (предаје човјеку), по самом односу Духа према том тијелу (Цркви Христовој). И то "човјеку", што кажем, зато не треба схватати као нешто појединачно, индивидуално (уличњено), већ као природу човјека коју је Христос усвојио као своје тијело (Цркву) и предао му ту благодат, да и ми, као причасници тог Тијела, будемо свети, управо у Духу који у том тијелу (природи) оприсутњује Христа.

И зашто се, онда, толико плашимо светости? Зашто нам је она увијек тамо негдје, далеко, чак и у Цркви, кад се причешћујемо? 

[Родољуб Лазић]

Са протођаконом Љубом Ранковићем баш није досадно...  На свом јутјуб каналу сваких неколико дана објављује клипове и често има баш великих промашаја.

Пре десетак дана је објавио клип у коме, погрешно наводећи место из Новог Завета, каже да је Господ рекао да је човеку боље да се убије него да саблазни некога, из чега извлачи закључак да је саблазнити некога највећи грех у хришћанству, већи од самоубиства. Наравно, смешно је и помислити да Господ уопште и као примисао има одобравање самоубиства у било ком случају, а камоли да би то било лакше од саблажњавања. Али, ето протођакон Љуба (занимљиво, сви га зову "отац Љуба", као да је свештеник, а колико знам није, него је протођакон) је направио причу од тога коју је нахвалило стотину коментатора испод његовог клипа, који су, како кажу, просветљени његовим објашњењем. У ствари сам његов клипш се може сматрати повеликом саблазни за верујући народ. 

У најновијем клипу , о женама, опет скроз погрешна тврдња да је спасење и искупљење дело Новог Адама (Христа) и Нове Еве (Пресвете Богородице). То је била идеја коју су хтели неки римокатолички кардинали и теолози да прогурају као нову догму Ватикана, али чак ни тамо то није прошло.

У неком од претходних клипова, опет, има занимљиву тврдњу да је дом већа светиња од храма! И још каже - "упамтите то!" Човек баш хоће да утуви људима своје погрешне идеје.

Наравно, није све у његовим клиповима погрешно, далеко од тога, али пречесто се код њега налазе његове слободне и погрешне мисли о појединим питањима црквеног учења. Било би занимљиво знати, прво, да ли има благослов за ту своју делатност, и друго, да ли то надлежни владика, или неко у његово име, надгледа. Јер десетак хиљада људи, колико обично има прегледа, а које он доводи у заблуду својим беседама, није мало. 

[Милошшш]

Pratio sam ranije. Ne svidjaju mi se pompezni naslovi, a i smorio sam se malo na iste priče, pokušavam da primenjujem. 

P.S. Slabo mi ide. 

[Родољуб Лазић]

Још и ово да додам:

Место на коме протођакон Љуба Ранковић гради своју проповед је из Еванђеља по Матеју, 18:6. У преводу непознатог порекла, који он чита у клипу, то место гласи: "...боље би му било да ОБЕСИ камен воденични о СВОЈ врат и да потоне у дубину морску".

У преводу Светог синода СПЦ тај део гласи: "...боље би му било да СЕ ОБЕСИ камен воденични о ЊЕГОВ врат и да потоне у дубину морску."

Смисао је потпуно другачији. И у свим доступним преводима, и српским (Стефановић, Чарнић, Бакотић), хрватским (Дуда и Фућак, Шарић), руском синодском, разним преводима на енглески,  грчком, латинском...АПСОЛУТНО у свим преводима пише "да му се обеси камен о врат" а не да он сам себи обеси камен о врат, како је прочитао Љуба. А и у свим светоотачким тумачењима тог места се говори о кажњавању таквог човека који саблазни некога, а не о његовом самоубиству. Дакле, тежак промашај нашег протођакона. А он неколико пута понавља како је то о самоубиству, да је боље убити се него саблазнити, речи самог Господа.

 

[Владимир Владимирович Цар1]

Питање је јел и ово писао Св. Владика? А има благослов Владике.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О РИМСКОЈ ВЕРИ :: Eparhija Zvorničko-tuzlanska ::

WWW.EPARHIJAZT.COM

---

Латини држе да је папа (један човек) непогрешив, и да сам у име Христа влада црквом.

 

[Владимир Владимирович Цар1]

Било би занимљиво знати, прво, да ли има благослов за ту своју делатност, и друго, да ли то надлежни владика, или неко у његово име, надгледа. Јер десетак хиљада људи, колико обично има прегледа, а које он доводи у заблуду својим беседама, није мало. 

Молодец.

Па и блаженопочивши Владика Лаварентије  је крив за оваква исклизнућа. Зато је добро што је Синод донео одлуку да Владике поведу рачуна шта им раде попови и ђакони иза леђа и у новије врме по разноразним форумима. Није лако да се контролише, није ни пресудно, али барем да се припрети.

Такође и остали ван клира треба да се запитају да ли би нам Владика одобрио када пишемо неконтролисано јер мислимо да смо паметни, а што је најважније да ли нам је на корист, јер све нам је дозвољено а нет све трпи.