Размишљамо ли о сопственој смрти? Како је замишљамо?

[Баба]

Ti si to Aleksandre malo ograničeno shvatio, jer se tom rečenicom želi reći mnogo toga. Logično da ko se boji pakla, ne na taj frapirajući, zaleđujući način kao iz horror filmova kako si ti izgleda shvatio, već na drugi način, umjeren i normalan, jer normalono je imati strah od odlaska tamo jer bi to značilo da si i odvojen i od Boga, ljubavi... čovjeka potiče na pažnju kako će da proživi život. Početak mudrosti je strah Božiji. Naravno to je početak jer ljubav sve prevazilazi pa i strah i onda dolazi kroz ljubav vjera i pouzadnje u Gospoda da tamo nećeš ni završiti. Nije on mislio na neku vrstu slijepog straha, a i vjeruj mi mnogi mogu da posvjedoče o mnogim darovim tog mog upokojenog duhovnika koji su se izlivali kroz njega, o daru prozorljivosti, liječenja molitvom i sl. Naravno sve on je to prikrivao, tako da će teško biti da smo mudriji od njega.

Добро ти је рекао старац, јер је рекао теби а ти знаш шта је пакао , осетио си га.

Дакле старац ти није рекао да се трипујеш и замишљаш пакао па ћеш се тако спасити , него просто ти је рекао да ко се као ти боји пакла којега је доживео , тај ће се ( што је најлогичније ) трудити да више тамо не заглави , самим тим ко се боји пакла неће тамо ни отићи.

Лепо си ово рекао , страх Божији је почетак мудрости, видиш ми Срби и остали Балканци за тај страх сазнајемо искуствено , има међутим народа који су паметнији па се подучавају том страху од малена кроз свете списе, а има и поремећених верских скупина којима је тај страх једини предмет вере.

[Баба]

Апостол каже да је сатана држао људе у оковима страха од смрти (оне који су имали страх од смрти), а да је Христос ослободио сатаниних окова својим васкрсењем. Увођењем другог страха, страха од пакла/митарстава/чистилишта опет потпадамо под сатанине окове. Сатанини окови, то је страх, било какав; а храброст, то је слобода. Без очајања да изађемо пред Суд Божији, спремни да га прихватимо, ма какав да је он. То значи преузети и имати/држати одговорност за своје поступке.

Лепо је ово што си ти рекао страх не може бити циљ, то је тачно циљ је љубав која надилази страх. Ја се не могу тиме похвалити мада се свакодневно трудим у томе, али просто нисам то постигао тако да ме је и даље страх.Знам човека који има љубав која надилази страх , и кад га сретнем мало то пређе и на мене , али чим се одаљим од њега опет се исто осећам ко и пре тога.

Само онај ко има велику љубав , није да нема страх , него га заборави , страх је ту негде у костима нашим у сржи бића, али као код Светих Мученика љубав га надиђе и превазиђе.

[Душко Дугоушко]

Odsustvo bilo kakvog straha je neka zesca patologija, hrabrost nije odsustvo straha nego njegovo nadvladavanje.

ἀπάθεια

[Natasa.]

Ja sam relativno skoro sanjala da demon pokusava da mi uzme dusu, ali ne sa namerom da je zaista uzme, vec da mi pokaze kako izgleda napustanje Boga. Bilo je uzasno, izgleda kao duh, nema oci, nema usta, samo neki obris koji se uvrce i usisava sve pred sobom. Interesantno je kad sam pokusala da izadjem odatle, nestao je, vise se nije ni pojavljivao, kao da ti ne moze nista ako ne zelis da budes tu. Probudim se i shvatim da sam skinula krst oko vrata, jer sam u tom trenutku imala neki period verske krize. Cak nisam ni shvatila to toliko ozbiljno, posle toga posklanjam sve ikone i krst koliko me to sve opterecivalo. Oseti se to kad djavo pocne da te za*****a, cereka ti se u slabosti...Odoh juce na Liturgiju, vratim sve ikone i krstic oko vrata.

Mislim da cu malo postiti i pricestiti se, bilo bi pametno .

Pakao je zaista strasno mesto :tornado: winter winter winter

Eto, to je neko moje iskustvo, ne znam da li ce ga iko shvatiti ozbiljno, al' rekoh da podelim sa vama kad smo vec potegli tu temu .

[drvce]

ἀπάθεια

... ili ovako nekako : mentat

U svakom slucaju nisu oni za medj obicne ljude, ako mene ko pita.

[Душко Дугоушко]

... ili ovako nekako : mentat

U svakom slucaju nisu oni za medj obicne ljude, ako mene ko pita.

Zasto? Sta je lose u tome biti "robotizovan"? Od toga samo koristi, naime ne mozes biti: uznemiren na bilo kakav nacin, iznerviran, rastuzen, razocaran, itd.

[Natasa.]

Zasto? Sta je lose u tome biti "robotizovan"? Od toga samo koristi, naime ne mozes biti: uznemiren na bilo kakav nacin, iznerviran, rastuzen, razocaran, itd.

Ili ti u prevodu - ne mozes biti covek .

[Grizzly Adams]

Ili ti u prevodu - ne mozes biti covek .

А посебно не можеш бити женско...

[Дијана.]

Jako zanimljiva tema. Memento mori, kao pravilo življenja... Zbog nečeg, često mi se javlja u svijesti ona scena 'bezumniče, evo uzeće se duh tvoj od tebe'. Drži um svoj u adu i ne očajavaj, ili bolje rečeno, ne plaši se. Moram da priznam da ja imam veliki strah od smrti. Onaj prirodni, fizički; i onaj metafizički. Bukvalno, treba mi još vremena... ne da još postignem nego da još postanem.

Takođe mi priča o mitarstvima izgleda itekako logična. Gospod je rekao pred smrt svoje ljudske prirode: Evo ide knez ovoga svijeta i u meni nema ništa... to se izražava i u narodnoj mudrosti ' dodje... po svoje'. Oni su u podnebesju, zaprečuju put ka nebu s kog su izgnani. Naivno je uzdati se u svoju slobodnu volju; može se uzdati samo u Božju milost, da nas 'neće ostaviti sirote', i ograditi se molitvenim štitom... najveći je strah taj što neko spomenu, da si sam; ali nisi sam, naravno, pored molitava sa Zemlje, tu je tvoj anđeo čuvar, pa Bogomati, i Gospod širi ruke...

Nadam se da ću imati vremena tad, da ih prizovem, i priželjkujem, što je već rečeno, da to bude na odru, nakon pričešća...

[Natasa.]

А посебно не можеш бити женско...

I zena je covek .

[Grizzly Adams]

Ма да, него сам мислио на ово:

ne mozes biti: uznemiren na bilo kakav nacin, iznerviran, rastuzen, razocaran, itd.

[Justin Waters]

Ja sam relativno skoro sanjala da demon pokusava da mi uzme dusu, ali ne sa namerom da je zaista uzme, vec da mi pokaze kako izgleda napustanje Boga. Bilo je uzasno, izgleda kao duh, nema oci, nema usta, samo neki obris koji se uvrce i usisava sve pred sobom. Interesantno je kad sam pokusala da izadjem odatle, nestao je, vise se nije ni pojavljivao, kao da ti ne moze nista ako ne zelis da budes tu. Probudim se i shvatim da sam skinula krst oko vrata, jer sam u tom trenutku imala neki period verske krize. Cak nisam ni shvatila to toliko ozbiljno, posle toga posklanjam sve ikone i krst koliko me to sve opterecivalo. Oseti se to kad djavo pocne da te za*****a, cereka ti se u slabosti...Odoh juce na Liturgiju, vratim sve ikone i krstic oko vrata.

Mislim da cu malo postiti i pricestiti se, bilo bi pametno .

Pakao je zaista strasno mesto :tornado: Eto, to je neko moje iskustvo, ne znam da li ce ga iko shvatiti ozbiljno, al' rekoh da podelim sa vama kad smo vec potegli tu temu .

Баш ми изгледа необично од тебе да чујем овакво искуство.

[feeble]

Ма да, него сам мислио на ово:

Што је својствено углавном женама, јелте

Само ти изазивај :P

[katja]

zar čovek ništa pametnije nema da zamišlja?

[Ignjatije]

Ja sam relativno skoro sanjala da demon pokusava da mi uzme dusu, ali ne sa namerom da je zaista uzme, vec da mi pokaze kako izgleda napustanje Boga. Bilo je uzasno, izgleda kao duh, nema oci, nema usta, samo neki obris koji se uvrce i usisava sve pred sobom. Interesantno je kad sam pokusala da izadjem odatle, nestao je, vise se nije ni pojavljivao, kao da ti ne moze nista ako ne zelis da budes tu. Probudim se i shvatim da sam skinula krst oko vrata, jer sam u tom trenutku imala neki period verske krize. Cak nisam ni shvatila to toliko ozbiljno, posle toga posklanjam sve ikone i krst koliko me to sve opterecivalo. Oseti se to kad djavo pocne da te za*****a, cereka ti se u slabosti...Odoh juce na Liturgiju, vratim sve ikone i krstic oko vrata.

Mislim da cu malo postiti i pricestiti se, bilo bi pametno .

Pakao je zaista strasno mesto :tornado: Eto, to je neko moje iskustvo, ne znam da li ce ga iko shvatiti ozbiljno, al' rekoh da podelim sa vama kad smo vec potegli tu temu .

Da si ostala ateista to ti se ne bi desavalo pitaj Pedju ako mi ne verujes

Sala na stranu. I mene Bog " protrese " svaki put kada na duze zapostavim pravi put i krenim pogresnim. Najcesce kroz snove.

Evo upravo mi se desilo otreznjenje pre par dana. To je dobro jer pokazuje Boziju brigu za nas, mada se ne treba previse opterecivati snovima jer nas to moze odvesti na suprotnu stranu.

Ne sekiraj se nista, odradi post i pricesce kao sto si sama i planirala, obavljaj molitve jutarnje i pred spavanje kad si i kako u mogucnosti i uzivaj