Да ли постоји Бог који је добар - проблем теодицеје

[Paradoksologija]

Ja sam kroz taj "problem" ušla u hrišćanstvo - odlučila sam da maturski rad pišem o objašnjenjima koja različite religije imaju za "problem zla". I svašta sam tu promišljala, ali na kraju, iako je hrišćansko objašnjenje i najlogičnije, hrišćanski stav istovremeno prevazilazi razum i logiku.

[Aquilius Cratus]

Zlo ne može biti stvoreno! Zlo je ili transcendentno, postoji van vremena, večno kao Bog (što hrišćani ne prihvataju), ili je nusprodukt delovanja ljudi u istoriji.

[Paradoksologija]

Zlo je odsustvo Boga. Znači, ne postoji u nekakvom stvarnom, manihejskom smislu, iako posledice odsustva Boga u tvorevini postoje.

[Agnostik]

  On 15. 12. 2014. at 17:31, Aquilius Cratus рече

Zlo ne može biti stvoreno! Zlo je ili transcendentno, postoji van vremena, večno kao Bog (što hrišćani ne prihvataju), ili je nusprodukt delovanja ljudi u istoriji.

 

I sta je za svim zlom koji ljudi nisu stvorili kao bolesti, muke zivotinja i.t.d.

 

I sta me uvek iritiralo ako su ljudi cilj boga, zasto je evolucija coveka toliko dugo trajala i nigde nema ni traga da je to bilo ciljano.

[VaSa110]

Hrišćanstvo je po meni iznašlo genijalan način rešavanja problema zla u svetu.

Bog je dao ljudima slobodnu volju.

Problem rešen. Nije kriv Bog već ljudi jer zaboga imaju slobodnu volju. Zaista genijalno.

[Deja Vu]

  On 15. 12. 2014. at 17:47, Agnostik рече

I sta je za svim zlom koji ljudi nisu stvorili kao bolesti, muke zivotinja i.t.d.

 

I sta me uvek iritiralo ako su ljudi cilj boga, zasto je evolucija coveka toliko dugo trajala i nigde nema ni traga da je to bilo ciljano.

 

Болести и муке нису зло, него представљају несавршеност овога света јер стварање још није готово - творевина треба ући у заједницу са Богом. 

 

Зло није исто што и несавршеност. Зло је активност која иде у супротном смеру односно биолошки иде против еволуције и прогреса. 

Да мало боље објасним. Морал није пао са небеса, већ је настао еволуцијом. Зато га виђамо код животиња, примата, слонова, дефлина, керова који покушавају да оживе друге керове и рибе итд. (ко је гледао видео зна на шта мислим). Морал је заправо настао да би се јединке бринуле о својој врсти. Прво се свака ћелија бринула за себе. Затим се удружују стварајући организме. Онда са појавом размножавања се брину о продужењу своје врсте. Но, ни то није довољно. Поред размножавања почињу да брину о другим јединкама своје врсте. Мајмун брине да други мајмун добије банану. Следећа етапа је брига о другим врстама како би се сачувао живот. То се примећује код човека који покушава да заштити природу планете Земље. Следећа етапа је ширење живота на друге планете. Претпостављаш, задатак човека. Зашто уопште маштамо о Марсу, Европи, Титану? 

 

Е свако деловање против тих етапа, нпр. убијање јединки своје врсте је зло. Када делујеш против морала усађеног у теби. Тако ја видим. Зато зла могу бити само дела која људи чини у одређеним околностима због несавршености природе. Са завршетком прогреса (обожењем) грађевина коју Бог зида се завршава и Он коначно може да се ''усели у њу''. 

[Deja Vu]

  On 15. 12. 2014. at 17:31, Aquilius Cratus рече

Zlo ne može biti stvoreno! Zlo je ili transcendentno, postoji van vremena, večno kao Bog (što hrišćani ne prihvataju), ili je nusprodukt delovanja ljudi u istoriji.

 

Пре ће бити ово друго. Зло је погрешно скретање, а оно обично обављају људи у одређеним околностима. Занимљиво је да су неке од тих околности јављају у феномену менталитета чопора, попут нацистичких злочина. Многи нацисти осуђени за злочине у конц. логорима су говорили на суђењу да су само слушали наређења, да су чисте бирократе. 

Вероватно су ти познати Милиграмов експеримент са електрошоковима, станфордска затворска студија, Филип Зимбардо итд. који објашњавају како зло потиче због пребацивања одговорности на ауторитет и на слушање ауторитета. 

Е такви феномени се јављају инстиктивно, јер менталитет чопора имаш код мајмуна и других сисара где имаш вођу и хијархијску организацију. Ако зло потиче од тога, онда је зло присутно код животиња па самим тим није само нуспродукт деловања људи у историји. 

Али опет вреди размислити о томе. 

Мени пада на памет идеја да  у зло можемо урачунити само оно које се чини вољом и свесно. Оно што је невољно, несвесно, вођено нагонима се не може урачунати у зло колико у понашање код одређених ситуацији чије су основе биолошке и имају оправдање код нпр. опстанка јединке, врсте итд. Зато човек то треба да превазиђе. Питање је колико су мајмуни свесни нпр. пребијања члана свог чопора као што се дешавало и тога да чине неко зло, неку грешку. Виђао сам на једном месту случај где је мајмун нешто слагао око нереда који је направио у кавезу па је касније признао да је погрешио, да му је жао.  

[Срђан Шијакињић]

Можда је боље питати одакле оволика патња, него зло. Најпоштеније је рећи да објашњења нема, као што рече Парадоксологија то су ствари које превазилазе разум. Сва објашњења типа "бол је користан" или "патња је последица људске слободе" све и да су потпуно тачна не значе ништа када се нађемо пред неком од ничим заслужених патњи, пред раковима, ратовима, вулканима и чиме све не. Нема те људске слободе нити "људске отуђености" од Бога којом би се могла оправдати - објаснити толика патња бића која нису ни тражила да постоје и која без икаквог начињеног избора непојмљиво пате... А има таквих превише. Која је то вредност, који је то циљ, који је вредан једног детета које умире у боловима? Само једног јединог... Нема га. Поготово га нема ако постулирамо да је Бог свемоћан и да је могао да створи и другачији свет, у коме нема толико патње. Дакле остаје само вера, никаква објашњења...

[Срђан Шијакињић]

  On 15. 12. 2014. at 17:20, Paradoksologija рече

Time da mi verujemo u Boga kao razapetog.

 

Да, што се мене тиче само се може у таквог Бога веровати, који је живео као човек, патио као човек и умро као човек, иако није морао. Који нас је позвао да заједно са њим понесемо свој крст и тиме надокнадио то што никако не можемо да схватимо зашто неки крстови уопште постоје...

[Срђан Шијакињић]

Волео бих да знам какво је знање имао Христос. Да ли је, док је био са нама, знао одговоре на сва питања која нас муче, зашто патња, зашто ово, зашто оно... Јер ако је знао онда није патио потпуно као ми, јер много патње долази од неизвесности... А ако је Бог, како је могуће да не зна све. Претпостављам да је опет више ствар питање вере него разума, и да се дотиче питања Христове Богочовечанске природе...

[Зосима]

Блаженства су један од најзначајнијих делова еванђеља и саставни део литургије, где је Христос знајући за наше вечито питање,зашто толико патње и неправде,понудио тј обећао Цасртво Небеско ,онима који су кроз те патње и страдања прошли,а нису роптали и губили веру...

Дакле,ако верујемо Његовим речима, сви ми гладни и жедни правде,бићемо сити и напојени вечним животом без икаквих мука...мало ли је ?!

[Paradoksologija]

 

  On 15. 12. 2014. at 22:19, Срђан Шијакињић рече

Волео бих да знам какво је знање имао Христос. Да ли је, док је био са нама, знао одговоре на сва питања која нас муче, зашто патња, зашто ово, зашто оно... Јер ако је знао онда није патио потпуно као ми, јер много патње долази од неизвесности... А ако је Бог, како је могуће да не зна све. Претпостављам да је опет више ствар питање вере него разума, и да се дотиче питања Христове Богочовечанске природе...

 

 

Koliko god neke egzegeze pokušavaju da umanje značaj stiha "Ili, Ili, lama savahtani?" navođenjem da je u pitanju "samo" citat ili molitva za čovečanstvo, meni on označava Njegovu potpunu ljudsku prirodu - koja ne umanjuje božansku. 

[Paradoksologija]

  On 15. 12. 2014. at 22:22, Зосима рече

Блаженства су један од најзначајнијих делова еванђеља и саставни део литургије, где је Христос знајући за наше вечито питање,зашто толико патње и неправде,понудио тј обећао Цасртво Небеско ,онима који су кроз те патње и страдања прошли,а нису роптали и губили веру...

Дакле,ако верујемо Његовим речима, сви ми гладни и жедни правде,бићемо сити и напојени вечним животом без икаквих мука...мало ли је ?!

 

Problem teodiceje je problem svih zala i patnje, a posebno patnje onih nesvesnih i nevinih. Ono što me je još odavno privuklo hrišćanstvu jeste to što ne okreće glavu od ovoga, što njegov Bog nije apatičan kao Platonov, stoički, neoplatoničarski Bog, što nije samo jedna čisto transcendentna ravnodušnost, već je Bog koji pati za nas, umesto nas, uz nas, sa nama.

 

Najčešće i najteže pitanje je pitanje patnje nevine i nesvesne dece, koja ne umeju ni da ropću ni da ne ropću, ni da imaju ni da gube veru. I na to za mene nema racionalnog odgovora koji na neki način nije snishodljiv. Ima samo raspetog Hrista.

[Зосима]

  On 15. 12. 2014. at 22:27, Paradoksologija рече

 

 

 

 

Koliko god neke egzegeze pokušavaju da umanje značaj stiha "Ili, Ili, lama savahtani?" navođenjem da je u pitanju "samo" citat ili molitva za čovečanstvo, meni on označava Njegovu potpunu ljudsku prirodu - koja ne umanjuje božansku. 

 

Али у том тренутку ,мени то звучи природно-људски,без икаквог божанског у њему... биле су супер расправе некад на форуму "верујем" на ту тему,те то је почетак молитве,псалма,па онда,Он уствари говори у име свих људи ,па цитиран је вл Јевтић,римокатолички теолози,ма свашта...

[Zero]

  On 15. 12. 2014. at 15:10, Agnostik рече

Zdravo svima, mene interesuje kako ovdasnji hrscani, mogu da veruju u dobrog boga, a tolikih muka u svetu ima. 

Danas me jedan bratić podstakao na razmišljanje: da li je moguće da samo kroz patnju može da se izrodi nešto dobro? Podeliću misao sa vama:

"Gete, čuveni nemački pesnik je rekao da su boje patnje svetlosti. Boja se rađa iz patnje svetlosti jer, imamo i u nauci, kada propustimo svetlosni zrak kroz staklenu prizmu svetlost se rastače, raspada se na boje, ona nestaje, gubi se u bojama. A ja se usuđujem da dodam da su boje patnja slikara, da su melodije patnja kompozitora i da su stihovi patnja pesnika. Bože, nikada me ne liši ne liši te Svete patnje, nikada. Dopusti mi tu Svetu patnju, jer, samo se kroz patnju i kroz žrtvu velike stvari dobijaju u ovom životu"-kaže monah Arsenije

Uglavnom, saznah da se ne slažemo oko ovoga, ali se slažem sa njim po pitanju da Bog nije isključiv, za razliku od nas. Štaviše, on je išao korak dalje i rekao da su ta patnja i radost sjedinjene, jer, kad bi se iz patnje rađala ljubav, onda ne bi sveštenik na liturgiji govorio: mir svima, blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha sa svima vama... Sve bi se izvitoperilo. Reče da patnja ne dozvoljava da se ljubav ukvari niti radost dozvoljava da patnja previše naraste. Molimo se za mir i radost u Duhu Svetome, za "blagorastvorenjevazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna" molimo se, ne za muku i patnju.

Na ovo pitanje mogu samo da kažem da mi je lakše nadati se odgovoru i verovati da postoji, kad se setim da je Bog sišao među ljude, slobodnom voljom, živeo među nama i postradao, jer "Njegovo Carstvo ne beše od ovoga sveta", a isto to govori i za Njegove ljude.