Претражи Живе Речи Утехе

Дана 5/18. децембра 2021. године, навршава се девет година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. О лику и делу блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића) у оквиру емисије Светотајинско богословље, на таласима Радио-Беседе, говорио је катихета Бранислав Илић. У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Наведену емисију можете послушати ОВДЕ Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Хризостоме! Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Дана 5/18. децембра 2020. године, навршава се осам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. О лику и делу блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића) у оквиру емисије Светотајинско богословље, на таласима Радио-Беседе, говорио је катихета Бранислав Илић. У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Наведену емисију можете послушати ОВДЕ Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Хризостоме! Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Поводом осам година од уснућа у Господу Преосвећеног Епископа жичког Г. Г. Хризостома (Столића), у петак, 18. децембра 2020. године, Радио Глас је приредио специјалну емисију посвећену блаженопочившем Владики Хризостому.Поводом осам година од уснућа у Господу Преосвећеног Епископа жичког Г. Г. Хризостома (Столића), у петак, 18. децембра 2020. године, Радио Глас је приредио специјалну емисију посвећену блаженопочившем Владики Хризостому. Звучни запис емисије Епископ жички Хризостом био је духовни отац Његовом Преосвештенству Епископу нишком Г. Г. Арсенију, па ћемо у овој емисији емитовати сећање Преосвећеног Владике Арсенија на блаженопочившег Епископа Хризостома, које је поделио са слушаоцима и гледаоцима емисије "Живе речи" у среду, 7. октобра 2020. године. Ова емисија је уз сагласност аутора емисије катихете Бранислава Илића реемитована путем нашег сајта. Поред животописа блаженог спомена Епископа Хризостома, у емисији смо издвојили и беседе из архиве наше редакције и материјала постављеног на друштвеној мрежи Јутјуб. Извор: Радио Глас

Драга нам у Христу Господу браћо и сестре, ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Поздрављамо вас именом Христа васкрслога, и овим најрадоснијим поздравом!, - Именом изнад свих именима, свих времена и свих вијекова! Именом којим се сви спасавамо. Поздрављамо вас и честитамо вам овај највећи празник над празницима, весеље над весељима. Васкрс је празник Васкрслог Исуса Христа,- оног истог Исуса Христа кога видјесмо на Велики Патак на судилишту пред понтијским Пилатом, оног Исуса овјенчаног трновим вјенцем, кога римски војници шамарају и говоре: погоди, Исусе, ко те удари? То је онај исти Исус који носи крст свој улицама Јерусалима, који под њим пада, а војници га ударају бичевма. Видјесмо га и на Голготи распета између двојице разбојника и копљем прободена. Браћо и сестре, Тај Исус Христос Великог Петка, кога синови Израиљеви одбацише, осудише и разапеше на крсту бијеше Месија, Спаситељ и Искупитељ – Јагње Божије, које узе гријехе свијета на себе. Он умрије за нас и погребен би да би ми живи и сви они који умријеше вјечно живјели у Њему и кроз Њега. Он Исус из Назарета, као што је за њега писано у светим јеврејским књигама, у трећи дан васкрсе из мртвих, изиђе из запечаћеног гроба! Тај историјски догађај ми славимо и величамо – Исуса Христа Васкрслога! Као што видите, драга нам у Христу Господу Васкрсломе дјецо духовна, овогодишње вријеме нашег великог и часног поста прође нам у духовним и биолошким борба, али и страховима, агонијама и неизвјесностима хоћемо ли чути, не дао Бог, да је неко од нас или неко од нама блиских и драгих, инфициран смртоносним вурусом Ковид-19 којег, гле чуда, назваше '' короном, а што преведено значи круном''. Осим смртоносне заразе коју је изазвао вирус Ковид-19 он је изазвао биолошку панику. То је маспаника (паника маса) каква није забиљежена у историји човјечанства. Ми, пак, хришћани морамо живјети у слободи којом нас Христос ослободи; у слободи која се не боји смрти! Сјетимо се ђакона Авакума, ђакона првомученика Стефана и свих других светих свједока божијих. Знам и осјећам да су нам свима срца отежала, а душе обавијене тугом и жалошћу због овог искушења са вирусом КОВИД 19, - због ове пандемије коронавируса, која нас је не случајно спопала већ на самом почетку великог и часног поста. Ђаво никад не мирује. Посебно није мировао на почетку и током нашег васкршњег поста! Говорио сам да ћемо у току овог поста имати велика искушења. Али, браћо и сестре, гледајући драговољно страдање Христа Господа, морамо и можемо у Њему наћи утјеху и снагу да поднесемо ова наша страдања, болести и невоље које трпе наша тијела. Не ослабимо вјером и духом у овим данима искушења! Напротив, покажимо да смо људи и народ јаке вјере, али исто тако и народ културе одговорности према себи и према другима. Бог нас на само њему својствен начин кроз ово искушење позива да будемо његови сарадници у чувању нашег здравља и здравља других људи око нас. Ми вјерници колико год се надамо у помоћ и милост Божију, морамо исто толико и још више доприњети очувању свог здравља и здравља других људи око нас. Зато, добро размислимо о смислу и значењу свега што се предузима и чини да се спријечи ширење ове опасне заразе. Не треба, браћо и сестре и драга дјецо духовна, да ми вјерници тако олако злоупотребљавамо Име Божије са овом или оном пандемијом, посебно не са казном божијом. Бог је љубав и он љуби сваког човјека, не само праведнике већ и грјешнике, али Он милостиво васпитава. Кажњавање је људска категорија и не припада Богу. Могли сте претходних дана прочитати како је један религиозни фанатик, још министар здравља у једној држави, изјавио да '' је вирус КОВИД 19 казна божија на одређену категорију људи и заједница'! Није прошло много времено, дан-два, и гле, управо су се он исти и његова супруга показали зараженим вирусом Ковид 19. Тако то бива када људи узму себи за право да манипулишу Именом божијим! Умјесто тога сјетимо се љубави Богочовјека Христа према губом зараженом човјеку, који у мноштву свијета који се тискаше око Христа, приђе му и рече: ''Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.'' Шта уради Господ? Господ пружи руку и дохвати губавог човјека и рече му: ''Хоћу, очисти се! '' Свети јеванђелист који је био свједоком тог догађаја констатује: ''И одмах се очисти од губе своје. И рече му Исус: гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима''. (Мт. 8, 1.4) Шта можемо научити из овог јеванђелског догађаја и које закључке можемо извући из њега? Данас, на жалост, гледајући затворене и празне катедрале и цркве можемо извући многе закључке. Али, умјесто тога завапимо: Господе, додај нам вјере! Господ не случајно већ намјерно рече: иди и покажи се свештенику! Ми смо, браћо и сестре, поносни на нашег Светог оца Саву првог архиепископа наше аутокефалне Цркве и нашег просвјетитеља. Али има још нешто много важно због чега смо овог момента поносни на њега. Прво, на чињеницу да је он почетком 13. вијека у манастиру Хиландару устројио болницу, и друго, да је он изван манастира Хиландара формирао карантин за оне који су бивали заражени од оновремених разноразних вируса. Тиме нам је наш Свети отац Саво показао да поред наше вјере и нашег надања у Бога, те наше молите морамо бити божији сарадници у очивању нашег здравља и имати културу лијечења, поштујући постулате медицинске науке. Знамо, браћо и сестре, да је дух срчан, али наше тијело је слабо. Сјетимо се светог цара Давида како каже: човјек је као трава, дани његови, као цвијет пољски, тако процвјета! Јер изиђе дух из њега, и нема га, и не познаје више мјесто своје. (Пс.102) Апелујемо на све вас који ово слушате и гледате да се сви заједно и јединствено сконцентришемо на оно што је данас најбитније, а то је ЗДРАВЉЕ, и опет кажем ЗДРАВЉЕ! Сачувајмо тјелесно и духовно здравље које је претежније од свих богатстава овога свијета, здравље која ће нам итекако требати у обнови живота, народа и Цркве. Имајући све ово у виду, још једанпут све вас поздрављамо и честитамо Васкрс и позивамо да користимо оно по чему је човјек најузвишенији изнад свих створења божијих, а то су 1) логосни ум наш, 2) те мудрост и могућност разлучивања и мудрог управљања ситуацијом. Не упадајмо у замке страха и панике, које могу бити једнако опасне, ако не и опасније и од самог корона-вируса. И даље, дакле, чувајући себе и друге прописаним мјерама од евентуалних инфекција припремајмо сами-себе, нашу свету Цркву и наше храмове за наш велики празник Васкрс. Желимо и хоћемо да Васкрс славимо у радости и весељу, а не у страху и забринутости. Припремљени, прије свега духовно, а потом срествима заштите и ничим не доводећи у питање нашу вјеру, наду и љубав према Богу и ближњему у ово вријеме пандемије, прославимо свијетло Христово васкрсење пјевајући: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт сатра и онима у гробовима живот дарова! Данас наше мисли и наше молитве усмеравамо прво према свима онима ноји пате и страдају од корона-вируса и молимо Господ да их излијечи. Истовремено, тугујемо са свима који изгубише некога од својих најближих, или пријатеља или комшија. Са вјером и надом молимо се и за блажено упокјење свих преминулих. Молимо се да их Господ прими у наручје своје и смјести тамо гдје почивају сви праведни. Посебно поздрављамо све љекаре, медицинске раднике и све запослене и ангажоване у болницима и другим мјестима лијечења инфицираних корона-вирусом. Изражавамо, не само наше дувљење за њихову жртву, њихову љубав према ближњима и даљњима већ ИСКАЗУЈЕМО ИМ велику-велику захвалност. Посебно се молимо Богу за све њих да им Господ дода снаге да и даље буду достојни свог позива, али и да их сачува од зараза, стреса и било какве друге невоље. На крају, дозволите, да још једанпут СВИМА пожелимо срећан и благословен Васкрс и поздравимо Вас са: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!! Извор: Митрополија дабробосанска

Дана 5/18. децембра 2019. године, навршава се седам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. О лику и делу блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића) у оквиру емисије Светотајинско богословље, на таласима Радио-Беседе, говорио је катихета Бранислав Илић. У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Наведену емисију можете послушати ОВДЕ Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Хризостоме! Извор: Ризница литургијског богословља и живота

На празник Светог Саве Освећеног у среду, 18. децембра 2019. године Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију и парастос у храму Светог Великомученика Георгија у манастиру Рујан, поводом седам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. Звучни запис беседе Након Свете Евхаристије и парастоса, служен је помен крај гроба блажене успомене владике, а по завршетку приређена је трпеза у манастирском конаку, око које се потрудио настојатељ манастира јеромонах Теодосије са својом обитељи. Повезана вест: Седам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића) Извор: Радио Глас

Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, Митрополит дабробосански, примио је 9. септембра 2019. године у посету пријатеља и познаника из студенстких дана светогорца - монаха Никодима, сабрата манастира Светога Павла испод самог Атоса. У пратњи оца Никодима био је монах Саво Бундало из Митрополије загребачко-љубљанске. После пријема и разговора у палати митрополије Високопреосвећени је свог драгог пријатеља и госта повео у обилазак Саборне цркве и сарајевске Старе цркве. Извор: Инфо служба СПЦ

Митрополит волоколамски Иларион, начелник Одељења спољашњих црквених веза Московске патријаршије, посетио је 8. јуна 2019. кипарског архиепископа Хризостома. Претходног дана у Јерусалиму митрополит Иларион се срео са патријархом Теофилом. За сада нису наведени детаљи разговора, али је у службеном саопштењу наглашено да је разговор митрополита Илариона и архипископа Хризостома вођен у четири ока ("формат један на један"). Овај сусрет је једна врста припреме за састанак кипарског архиепископа, и посредника у решавању кризе у Православљу настале поводом Украјине, са руским патријархом Кирилом.

Архиепископ Кипра Хризостом Други који је у мисији превазилажења кризе у Православљу, настале једностраним актом Васељенске патријаршије у Украјини, после посете Атини и Београду, посетио је и Софију. Ту га је примио бугарски патријарх Неофит са пет митрополита, чланова синода БПЦ, и то: пловдивског Николаја, неврокопског Серафима, старозагорског Кипријана, врачанског Григорија и видинског Даникла, а пријему је присуствова и викарни епископ Герасим, главни секретар Синода БПЦ. Детаљи разговора о украјинској кризи нису саопштени. Истакнута је љубав двеју сестринских Цркава и размењени су дарови: архиепископ је патријарху уручио икону Св. Павла и Варнаве, а патријарх архиепископу икону Св. Климента Охридског.

Дан успомене на великог Христовог војника и сведока великомученика Георгија Победоносца свечано је прослављен 6. маја 2019. године у Сарајеву. Свети Георгије је и крсна слава Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома, који је служио свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Сарајеву. Саслуживали су протојереји-ставрофори Илија Чупић, Владимир Ступар и Чедомир Ђелмо, протојереј Марко Главаш, протонамесник Младен Дробњак, јереји Видак Вујадинивић, Дарко Даниловић и НемањеаЂуреиновић, као и ђакон Будимир Гардовић. После свете Литургије митрополит Хризостом је освештао новоподигнуту чесму испред Саборног храма, која је поклон и благослов Високопреосвећеног Митрополита и његових пријатеља: проф. др Ненада Бабића, мр Игора Бабића, проф. др. Душка Вулића, проф. др Зорана Вујковића, проф. др Влада Ђајића, др Ненада Мацановића и проф. др Сање Сибинчић. Извор: Српска Православна Црква

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Желимо свима Срећан и благословен Васкрс - празник над празницима, славље над слављима, вјечно радовање неба и земље. Нека се слави и велича васкрсли Христос Господ у нашим срцима, у нашим душама, у нашим црквама, у нашим породицама, међу нама и нашим пријатељима, на улицама и друмовима наших градова, села и насеља! На сваком педљу ове планете нека се ори пјесма - ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Можда ће неко уптати: a зашто? Зато што Христос васкрсе из мртвих, јави се Цркви својој и рече: не бојте се! Ја сам с' вама у све дане до свршетка свијета. Васкрсење из мртвих Господа Исуса Христа највећи је и начудеснији догађај у свеукупној историји рода људског и читаве васељене. То је чудесније и од самог стварања свијета и човјека. Васкрсењем Христовим потпуно се измјени оно тешко и туробно стање човјека и свијета настало као последица прародитељског гријеха. Умјесто изгона из раја, гле сад имамо благодатно јединство човјека са Богом. Адам је поново у наручју Оца свог небеског. Закони и власти ђавола, гријеха и смрти више не владају над човјеком и свијетом. Окови гријеха и његове моћи покидани су и сатрвени. Човјек и свијет су ослобођени. Ако смо са Христом Господом као свети апостоли, жене мироносице и првобитни хришћани онда смо слободни, онда смо у безсмртности вјечног живота. Нека пред истином васкрсења Христова застане сваки човјек и размисли о томе: шта се то десило у Јерусалиму прије 2000 година? Управо тако је учинио честити Теофило римљанин. На његово благословено интересовање свети апостол Лука написао је јеванђеље и дјела апостолска и до у детаље обавјестио га о личноси Господа Исуса Христа и о свим догађајима који су се збили у Јерусалиму са васкрсењем као епицентром свих тих догађаја. Захваљујући онима који су се интересовали, с једне стране, и апостолима који су их о томе обавјештавали, с друге стране, као и јудејским и римским хроничарима, ми данас имамо знање о свему ономе што се у Јерусалиму десило за вријеме Цара Тиберија Августа. Ми ХРИШЋАНИ не само да вјерујемо, већ искуствено знамо и исповједамо да је Исус Христос Син Божији и Син човјечији васкрсао из мртвих побједивши: гријех, смрт и ђавола! То је суштина тајне Васкрсења коју славимо поздрављајући се са ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Вјером се стиче знање, а знање потврђује вјеровање наше. Васкрсење је врхунац и пунота божанских ТАЈНИ које су људском роду биле сакривене од постања свијета! Суштина тих божијих тајни јесте БОГОЧОВЈЕК Исус Христос - његово рођење, његово страдање и његово васкрсење. Наднесен над ТАЈНОМ васкрсења, коју данас славимо, св. ап. Павле узвикује: СМРТИ, ГДЈЕ ТИ ЈЕ ЖАЛАЦ!? АДЕ, ГДЈЕ ТИ ЈЕ ПОБЈЕДА?! Да, управо тако и ми хришћани треба да узвикујемо, јер знамо и исповједамо да је жалац смрти изгубио снагу, а самим тим и ад побједу. Истина је, да ми и даље умиремо, али умиремо не на смрт, већ прелазимо из ововременог живота у живот вјечни. Дакле, смрт је попут пролаза кроз Црвено море. Мисирци (данашњи египћани), не могући стићи одбјегле синови Израиљеви (Јевреји) и нанијети им било какво зло, јер анђео Господњи подиже стуб од облака између једних и других и држаше мисирце у мраку незнања, а синовима Израиљевим освјетљаваше пут, помислише како су се сви Јевреји погушили у Црвеном мору. Нису знали ТАЈНУ њиховог избављења, односно да ће их њихов Избавитељ - Онај Који Јесте (Адонај - Елохим) провести кроз Црвено море неповрјеђене на начин да је размакнуо воду и отворио им пут пролаза. То је та Пасха, то је тај Песах (Пролаз) који се чудесно поновио и у Христовој Пасхи. Неправда људског рода и зло које се пројавило на Велики Петак, када је човјечанство судило Бога и осудило Га, када Га је до крајњих граница понизило, поврједило и на крст између двојице разбојника разапело, изгубило је снагу у Недјељу - први дан седмице; поражено је једнако као што су мисирци поражени у Црвеном мору. Добро је побједило зло! Љубав је побједила мржњу! Живот је побједио смрт! Свјетлост васкрсења побједила је мрак великог петка! Гле, све старо прође, Ново настаде! Зато славимо васкрслога Христа и Њиме се радујемо! Живимо живот Новог Живота и пјевајмо: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ, СМРЋУ СМРТ УНИШТИ И ОНИМА У ГРОБОВИМА ЖИВОТ ДАРОВА. Браћо и сестре, Данас све нас хришћане - крштене у име Оца и Сина и Светога Духа, Васкрсли Богочовјек Исус Христос позива за његову трпезу Љубави, трпезу вјечно-васкрслог Живота. Он је Себе-самога припремио и поставио на ову трпезу и даје нам се као Божанска храна и Божанско пиће да Га узмемо и окусимо и да спознамо колико је он Благ Бог и Господ! Зато и пјевамо: Окусите и видите колико је добар Господ! Приђимо и примимо Господа! Постанимо једно са Њим у тајни Васкрсења. Исто тако Васкрсли Господ позива и све друге људе и народе, свих вијекова и свих времена да Га познају и приме као свога Спаситеља и Ослободитеља. Позива их да окусе Његову благост и слободу којом Он ослобађа човјека од идолских и свих других превара. Један је Бог и Господ и другога Бога осим Њега нема. Умјесто плода Едемског дрвета познања добра и зла и Адамове непослушности у Рају, данас се Он - Васкрсли Господ принесе Оцу небеском као плод Спасења у новом едему послушности. Зато, приступите сви данас к Њему с вјером и љубављу и окусите Га!!! Оставите данас све ваше бриге Њему и будимо са Њим, али и са свима својима - ближњима и даљњима, са онима који нас воле и са онима који нас мрзе! Свима данас све опростимо и једни другима кажимо: браћо, Христос васкрсе! Славећи васкрслога Христа Господа не заборављамо наше ближње и даљне, - оне због којих је и ради којих је Христос и страдао и васкрсао. Све их поздрављамо и свима желимо срећан и благословен Васкрс. Позивамо сву браћу и сестре да отворе срца своја за све оне који страдају, који болују, који тугују због људских неправди, за гладне и жедне, за остављене и заборављене. Господ је рекао: ''ако учините једноме од ових малих мени сте учинили''. У Старом завјету Господ је преко св. цара Давида рекао: нека људи виде ваша добра дјела и славе оца вашег Који је на небесима! Васкрс није само празник радовања и весеља, већ и наше одговорности. Господ нас је поставио на високо мјесто одговорности како у Цркви тако и у Друштву, мјеста са којег морамо и требамо рећи коју ријеч и упутити васкршњу поруку. Нашу васкршњу радост и пуноту празника, а вјерујем и свих вас, мути и квари тешка сутуација како наших вјерника, тако исто и осталог народа, који са нама живи и преживљава, на моменте, и тешке тренутке наше реалности. Сви смо забринути и разочарани пројављивањем небриге и неодговорности оних којима смо поклонили повјерење да владају и управљају овом Државом. Апелујемо и молимо да се већ једном почне размишљати о нама - обичним грађанима и људима, да се почну рјешавати горућа питања овог друштва. Посебно смо разочарани све више затвореним и угашеним домовима, пустим селима и све рјеђим градовима. Отсуство одговорности за друге, за запослене, за социјално угрожене доведени смо као некада у вријем Аустроугарске да се селимо са наших огњишта и одлазимо широм свијета. И као да поново чујемо дичног пјесника који из гроба поручује: Остајте овђе!... Сунце туђег неба Неће вас гријат ко што ово грије; Горки су тамо залогаји хљеба Ђе свога нема и ђе брата није. Придружујући се апелу нашег омиљеног пјесника и ми поручујемо: Остајте овђе! Ово ОВЂЕ нека буде не само мјесто и амбијент нашег живљења, већ објект наше љубави. Отаџбина се воли не само у ратовима и пјесмама! Не! Она се увијек воли. Не дозволимо да нам било ко, или било шта, огади нашу отаџбину! Некада је сасвим погешно рекао један краљ: држава - то сам ја. Имамо утисак да неки и данас тако мисле. Међутим, сваки властодржац треба да зна да је он слуга своје државе и свога народа, а Народ је држава! Са тим увјерењем остајемо у нади да ће се чим прије почети стварати бољи и хуманији међуљудски и мађунационални односи, економски стабилнији и охрабрујући амбијент, који ће бити привлачан за повратак свих одсељених, прогнаних и расељених. Срећан Васкрс са поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ желимо свим нашим епархиотима - митрополије Дабро-босанске, како онима код својих домова тако исто и свим прогнаним и расељеним широм свијета. Нека вас све свјетлост Христова васкрсења просвјетли да можете у њој препознати пут свој, пут Богочовјека Христа. Са Христос васкрсе! поздрављамо све у тамницама заточене, и оне по којекаквим судовима и ислеђењима овога свијета. Молимо се Богу да их Он сам укрјепи у вјери, у нади, у љубави и у крајњу побједу добра. Посебно срећан Васкрс желимо дјеци - радости и украсу овога свијета! Пустимо их Христу и не бранимо им да они својим чистим срцима и чистим душама осјете Христа Господа попут оне Јерусалимске дјеце и да Му кличу: Благословен Онај који Васкрсе из гроба!!! Поздрављамо браћу римокатолике и честитамо им Ускрс, који они већ увелико славе. Нека их васкрсли Христос Господ испуни његовом божанском радошћу и љубављу, како би увијек били свједоци Његови у овоме свијету! Радујући се са свима вама, још једанпут, све вас поздрављамо са: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Митрополит дабробосански + Хризостом У Сарајеву, О Васкрсу 2019. Извор: Митрополија даборобосанска

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије посетио је 27. фебруара 2019. године Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома у Сарајеву. Високог и драгог госта и брата у Христу Господу митрополит Хризостом је повео у обилазак прекрасног параклиса Нерукотвореног лика Господа нашег Исуса Христа у Кули у Источној Илиџи. Извор: Митрополија дабробосанска

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Г. Јустина, у уторак 18. децембра 2018. године, на празник Светог Саве Освећеног, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију и парастос у храму Светог Великомученика Георгија у манастиру Рујан, поводом шесте године од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Преосвећеном владики Арсенију саслуживали су протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, старешина храма Светог Ђорђа у Ужицу, протојереј Иван Радовановић, службеник Епархије жичке, протојереј Небојша Дабић, парох у Чачку, протојереј Радоја Сандо, старешина храма Светог Саве у Краљеву, јереј Богдан Митровић, парох у Јежевици, јереј Ђорђе Лазаревић, парох у Чачку, јереј Дејан Марковић, службеник Епархије жичке, јерођакон Нектарије (Ђурић) и ђакон Ђорђе Филиповић. Поред служашчих учешћа су узели и многи свештенослужитељи, монаси, теолози, пријатељи и поштоваоци лика и дела блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. Након Свете Евхаристије и парастоса, служен је помен крај гроба блажене успомене владике, а по завршетку приређена је трпеза у манастирском конаку, око које се потрудио настојатељ манастира јеромонах Теодосије са својом обитељи. Извор: Епархија нишка

Дана 5/18. децембра 2018. године, навршава се шест година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). Повезано: Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић: Литургијско издаваштво Епископа Хризостома (Столића) Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Свету Архијерејску Литургију са почетком у 09:30 часова служиће Његова Светост Патријарх српски Господин Господин Иринеј уз саслужење Архијереја и свештенства Српске Православне цркве и других помјесних цркава. Животопис Митрополита дабробосанског г. Хризостома Благодарни Господу за достојног насљедника блаженопочившег митрополита Николаја, свештенство и народ Дабробосанске митрополије од срца и са синовском оданошћу честитамо. Долгоденствуј, Високопреосвећени Владико на многаја и благаја љета!

Владика Хризостом: У цркви нема раскола, Дарвин остаје теорија Владимир МИТРИЋ | 11. јун 2017.http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:669872-Владика-Хризостом-У-цркви-нема-раскола-Дарвин-остаје-теорија Митрополит дабробосански о контроверзној петицији о еволуцији коју је подржао део свештенства, о нашем народу у БиХ, Валентину Инцку, имовини СПЦ... Фото Епархија зворничко - тузланска У ЦРКВИ није настао, не дао Бог, никакав расцеп по питању различитих ставова о Дарвиној теорији о настанку човека, али се десила једна ненаучна несмотреност. Не знам зашто се то догодило и чиме су одређени професори Богословског факултета били изазвани да се тако изјасне. Ја верујем и учим онако како верује и учи једна света, саборна и апостолска црква. Надам се да је јасан наш став. Дарвинова теорија је теорија, а не научна доктрина. Овако, за "Новости", говори нови митрополит дабробосански Хризостом о бури насталој у јавности поводом контроверзног апела групе теолога поводом захтева за ревизију теорије еволуције у српским школама. У првом интервјуу откако је на челу митрополије у Сарајеву, владика Хризостом наглашава да је "такозвана Дарвинова теорија еволуције вековима многима камен спотицања", зато што наука није дала одговоре на многа отворена питања. - Тиме је остављен слободан простор за теорије и претпоставке. У тај амбис упао је и Дарвин са својом теоријом еволуције, које се сада и научници и ненаучници држе као пијани плота. Црква је увек веровала и верује онако како је богооткривено и записано светим пророцима и оцима, а то значи да је човек створен по слици и прилици Божјој, да га Бог сазда од земаљског праха и дуну у њега Дух живи и човек постаде душа жива. Због тог и таквог сазданог човека и његовог спасења, оваплотио се сам Син Божији. * Много је отворених питања на подручју Митрополије на чијем сте сада челу, од враћања црквене имовине, преко положаја сународника и цркве у Федерацији БиХ...? - Добро сте споменули прилике и околности које владају у Федерацији. Али то ме не обесхрабрује. Напротив, то ме инспирише да се сав посветим Цркви и њеном народу. Знам да је преостало мало православних Срба у Федерацији. Али управо они заслужују наше поштовање, нашу посвећеност њиховој жртви и трпљењу. Борићу се да све прогнане и расељене повежем са њиховим завичајем, да успоставимо њихов посебан однос према свом завичају, као што сам то урадио у Епархији бихаћко-петровачкој. То изискује лични пример посвећености ономе што се зове суживот и људскост. ИДЕМ ТАМО ГДЕ ЈЕ НАЈТЕЖЕ * ДА ли сте очекивали да ће Свети архијерејски сабор СПЦ баш вас изабрати за митрополита дабробосанског? - Нисам очекивао овај избор јер сам знао за кандидатуру других за ово узвишено место служења. Чињеница да сам само пре четири године дошао на трон Епархије зворничко-тузланске ишла је у прилог томе да не будем предложен, а самим тим нити биран. То је велика ствар да Црква преко свог Сабора епископа има и исказује своје поверење према мојој маленкости и шаље ме тамо где је најтеже. Тако је било и 1991. године када сам изабран за Епархију бихаћко-петровачку и 2013, када сам изабран за епископа зворничко-тузланског. * Има ли простора да се утицај СПЦ оснажи на добробит нашег народа у БиХ? - Увек постоји шанса за боље и више. Бог даје и благосиља, а ми људи то морамо препознати и радити на томе. Кад кажем радити, онда управо тако и мислим - радити са посвећеношћу да то што радиш и успе. Примарни задатак мене као митрополита биће брига за сваког човека, не само у Федерацији, већ и у Републици Српској. Други део нашег посла биће брига за оно што је народ, односно што је жива Црква Божија створила кроз векове у Сарајеву и целој Митрополији. А српски народ сарајевске, односно дабробосанске митрополије створио је много и то се мора и сачувати и унапредити. Борићемо се за то. * Често се у јавности спомињу ваши добри односи са делом домаћих политичара, али и са међународним, међу којима је и Валентин Инцко, високи представник међународне заједнице у БиХ? - Моји односи са Инцком датирају из времена док је био амбасадор Аустрије у Сарајеву. Тада смо се упознали, боље рећи тада сам упознао финог, племенитог и доброг човека, највећег добротвора нашег Богословског факултета у Београду, великог доброчинитеља наших манастира, као што је Жича и др. То што је он био онда државни дипломата Аустрије, а потом високи представник УН и ЕУ нема никакве везе. Ја сам упознао човека и то је за мене главно, а све друго је служба. Ја сам се лично уверио у добре намерне господина Инцка. Ја на њега не гледам и не судим о њему очима политичара, ваћ властитим очима. Са носиоцима власти у Српској моји односи су коректни, а што се пак тиче односа према властима у Федерацији, не могу рећи да они и не постоје последње четири године. Сада ћу успоставити нормалну комуникацију са властима Федерације, али и са заједничким органима власти БиХ... * Шта остављате свом наследнику на трону Епархије зворничко--тузланске? - Остављам му најбољу епархију - са најбољим свештенством и народом, стотине цркава и десетине манастира са монаштвом. Остављам - мир, ред и поредак. Митрополит Хризостом и Валентин Инцко НАРОД ЈЕ БОГАТСТВО ЈЕДНЕ ЕПАРХИЈЕ * ИМА ли зле намере у тврдњи оних који кажу да је Епархија зворничко-тузланска најбогатија у СПЦ? - Епархија зворничко-тузланска је велика и сређена. Она је и најмногољуднија епископија СПЦ у БиХ. Не могу директно одговорити на ваше питање из два разлога. Прво, било би некоректно према другима да као епископ своју садашњу епархију промовишем да је најбогатија. Друго, богатство је релативна материјалистича категорија и то није параметар по којој би се могле равнати епархије. Она псаламска песма коју певамо на вечерњу каже - "богати осиромашише и огладњеше, а они који траже Господа неће бити лишени ниједнога добра". Дакле, и материјално најбогатији постајали су сиромашни, просјаци и гладни, али народ, као што је народ епархије зворничко--тузланске, иако сиромашан, увек је тражио Господа и зато га Господ никад није лишавао ниједнога добра. Дакле, Епархија зворничко-тузланска је богата вером и љубављу њених епархијана.

Његово Високопреосвештенство г. Хризостом (Јевић), изабрани Митрополит дабробосански, рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођене Радошевић. Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је школске 1966/67. године. Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно вријеме ''непримјерену'' намјеру да ''учи за попа''. На питање зашто је то изговорио пред наставником и ученицима, који су због тога прасли у смјех, врло често каже: -Ни сам нисам знао зашто сам то рекао. Вјероватно је то била воља Божја и призив Божји. Али, његова одлука да ''учи за попа'' наишла је на противљење у његовој породици, што је резултирало једногодишњим паузирање у његовом редовном школовању. Школске 1968/69. године уписао се у петоразредну Богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао школске 1973. године. Као ученик Богословије био је активан у хорском пјевању и фолклорној секцији и другим манифестацијама које су тада биле актуелне у овој знаменитој Богословији. У петом разреду Богословије испомагао је протојереју Марку Андровићу у вођењу хора Богословије. Још као ученик 4. разреда Богословије примио је монашки постриг. Замонашио га је блажене успомене Владика далматински Стефан Боца, на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале Госпојине), 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом. У чин ђакона (јерођакона) рукоположен је на Крстовдан, 27. септембра 1971. године, а у чин презвитера (јеромонаха) у манастиру Крки 10. јуна 1973. године. Рукоположио га је тадашњи Епископ далматински Стефан Боца. Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву у касарни на Јарчујаку из које је како сам каже ''врло често 'шмугнуо' у манастир Жичу''. И поред свих проблема које је као свештеник имао у тадашњој Југословенској народној армији (ЈНА) са великим задовољством се сјећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене Владиком жичким Василијем који му је био и остао узор у сваком погледу, затим сусрета у манастиру Жичи са Светим авом Јустином (Поповићем), проведеним сатима са жичким старцима данас већ покојним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким мјесецима. Године 1974. након одслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматиснкој у Шибенику. Благословом владике Стефана уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у Епархији далматинској и парохији скрадинској коју је по показаној потреби опслуживао прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети Архијерејски Синод га, на препоруку владике Стефана, упућује на редовне студије теологије у Букурешт, Румунија, али тамо због политичких разлога (инфорбировска афера Дапчевић) никада није отишао. Благодарећи тој ''афери'' крајем јануара 1976. године владика Стефан га шаље у Солун, Грчку, ради учења грчког језика и припрема за успис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На Теолошком богословском факултету у Солуну студира од 1976. до 1980.године. Дипломирао је са одличним успјехом у новембру 1980. године. Од 1978. до 1979. године у два наврата пратио је курсеве француског језика у Паризу, Француска. За сво вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету Гору Атонску и боравио прије свега у манастиру Хиландару и другим светогорским манастирима. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа хиландарског и старца. Од њега је много научио, а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хиландару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио, па је одмах по положеној заклетви на крају студија отишао у Хиландар. Одлуком стараца манастира Хиланара уписан је у монахологиј намастира Хиланрада и примио послушања ефимериоса (служашчег јероманаха) и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег Владике далматиског Николаја (потоњег Митроплита дабробосанског) да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој Богословији почетком 1981. године јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг манастир Крку у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице манастира Крупе (1987/88), администратор парохија ђеврсачке, скрадинске и брибирске.. Дана 23. маја 1991. године Свети Архијерејски Сабор изабаро га је за првог Епископа новоосноване (1990.) Епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог Архијерејског Синода 4. августа 1991. године у храму Светог Саве у Дрвару из разлога што је Катедрални храм у Босанском Петровцу био у фази реконструкције. Административно Епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991. године од дотадашњег администратора Епископа далматинског Николаја Мрђе. Дошао је на епархију буквално без игдје ичега и народским језиком речено ''голу ледину''. То га није обесхрабрило. Имао је вјеру у Бога и повјерење у своје епархиоте. На Епархији бихаћко-петровачкој остао је пуне 22 године (1991- 2013). Оставља се историји и историчарима да изучавају и пишу шта се све дешавало у овом периоду његова живота, као и то шта је све владика Хризостом учинио у овој епархији и под каквим условима и околностима. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дана 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру Епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи Епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Дана 13. јула 2013. године, владика Хризостом је устоличен у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини. Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Устоличењу владике Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота Републике Српске, епископи и свештенство многобројних епархија Српске Православне Цркве, као и представници других вјерских заједница. После четири године архипастирског рада у Епархијом зворничко-тузланској, одлуком Светог Архијерејског Сабора 24. маја 2017. године владика Хризостом изабран је за Миторполита дабробосанског. На трону Митрополита дабробосанских, наслиједиче блаженопочившег митрополита Николаја, као 61. по реду архијереј на трону од оснивања Митрополије 1220. године од стране Светог Саве. Благодарни Господу за достојног насљедника блаженопочившег митрополита Николаја, свештенство и народ Дабробосанске митрополије од срца и са синовском оданошћу честита и кличе: Долгоденствуј, Вископреосвећени Владико, на многаја и благја љета! Извор: Митрополија дабробосанска Актуелно Епархијске вести