Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Архиепископа пожаревачког и Митрополита браничевског г. г. Игнатија, из штампе је изашла нова књига протојереја Александра Михаиловића, која носи наслов „Усред дана и ноћи – дневник у покушају“ у издању издавачке куће „Партемон“ из Београда и Удружења књижевника Србије. Рецензенти књиге су протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, проф. др Мило Ломпар, проф. др Зорица Томић, проф. Емир Кустурица и Видак М. Масловарић. Лектор је проф. Славица Јовановић, компјутерски прелом Владан Стојановић. Књига је одштампана у штампарији Стојадиновић у Петровцу на Млави у 500 примјерака. Уредник издања главни уредник и директор је Момчило Митровић. О књизи су између осталих рекли: „Необично литерарно дело. Откривамо најскривеније нити које везују догађаје из живота аутора, откривајући тајне духовности.“ Емир Кустурица „У размишљањима Александра Михаиловића, чије песничко и есејистичко дело изазива заслужену пажњу, складно се допуњују карактеристична својства нашег времена и индивидуална физиономија аутора. Као кључно одређење модерне епохе епохе појављује се фрагмент. Он замењује одсутну и изчезавајућу целину: у искрама доживљаја модерни писци настоје да препознају њен траг, да наслуте њено присуство у искрзаним деловима сећања. Но, за овакву врсту доживљаја, и његово приповедно уобличавање, неопходна је посебна оријентација духа: он не би требало на нивоу емпирије, поготово закован у материјалистичке обрисе света, да се препозна само као хиличка усмереност. Он, штавише, мора да у себи превлада и искушења душе, да своју усредсређеност усмери негде изнад ње, да би фрагментарни записи постали нешто што отискује психичко, али се не своди на њега. Он, дакле, мора покушати да продре, намах, у чисто подручје духа, да постане део пнеуматског доживљаја у којем се изнова открива целина универзума. Ова трослојност мисли представља индивидуално обележје нашег аутора. Тако се појединац и целина изненадно сусрећу у фрагментарном запису о свету и духу.“ Проф. др Мило Ломпар Протојереј Александар Михаиловић, пожаревачки свештеник, рођен је 3. септембра 1968. године у Приштини. Након студија физике и философије на Београдском Универзитету, дипломирао је теологију на Православном Богословском факултету у Београду. Од 2016-2021. године био је предавач на Академији СПЦ за уметности и конзервацију у Београду. До сада је објавио књиге „Иза одшкринутих врата“ (2011. и друго издање 2019. године); „Непоновљина поновљивост“ (2016); и „Ка најновије новом“ (2022). Добитник је повеље за културу града Пожаревца (2006) и Светосавске повеље Удружења књижевника Србије (2013). Члан је Удружења књижевника Србије. мр Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре и професор Богословије Светог Петра Цетињског https://svetigora.com/iz-stampe-je-izasla-nova-knjiga-protojereja-aleksandra-mihailovica-usred-dana-i-noci/

Викарни Владика новобрдски Иларион је 11. марта 2025. године у центру Београда, у улици Ђуре Јакшића број 4, пренео благослов Патријарха српског Порфирија и освештао „Слово“ - новоотворену књижару СПЦ. У „Слову“ се читаоцима нуде пробрани наслови духовне и богословске литературе, иконе, тамјан и разни украси, уз манастирске производе у пригодном кафеу. Књижара „Слово“, улица Ђуре Јакшића број 4. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46163

Манастир Светог Стефана у Сланцима 12. годину за редом организује хуманитарну акцију дељења освештаних бадњака, 4, 5. и 6. јануара на многобројним локацијама у Београду, а акцију прати нова Божићна песма "Бадњак делимо, Музичког састава "Метох" при овој светињи. Прилози који буду прикупљени у акцији намењени су сиромашним и вишедетним породицама, рекли су чланови Мисионарског братства, уједно чланови МС "Метох", Владимир Јовановић и Теодора Јовановић, гостујући у Јутарњем програму. Акција траје 4. и 5. јанауара од 8 до 20 часова, на Бадњи дан, 6. јануара, од 8 до 14 сати. Локације погледајте на слици уз ову објаву, а у наставку чујте издвојени део из разговора, као и песму "Бадњак делимо": Извод из разговора са Владимиром и Теодором: Премијерно, нова Божићна песма која прати акцију, "Бадњак делимо": Цео разговор је на линку: Из "Јутра": Владимир и Теодора - Манастирски бадњак делимо Извор: Радио Слово љубве

У понедељак, 1/14. септембра 2020. године, наша света Црква молитвено празнује почетак Црквене нове године – Начало индикта. У 6. веку, за време владавине цара Јустинијана Првог (527-565), увeдено је рачунање времена по индиктима или индиктионима. Реч индикт потиче од латинске речи indictio, а овим појмом називан је посебан указ или одредба којом су у Римској Империји одређиване пореске обавезе становништва за петнаестогодишњи период. Почев од епохе владавине римског императора Адријана (117-138), сваке петнаесте године, након извршене процене имовине, посебним указом прописиване су пореске обавезе које је сваки становник имао према Римској држави. Прикупљена средства од пореза била су предвиђена за издржавање римских војника чија је служба трајала петнаест година. Појам индикт, с временом је почео да се употребљава и као јединица у мерењу и израчунавању времена различитих историјских догађаја или пак у датирању појединих докумената. Поврх свега, почев од 312. године, овим појмом се означава и почетак Нове године, који је од тада обележаван 23. септембра, тојест на дан јесење равнодневице, када је прослављан и дан рођења римског императора Октавијана Августа. Од 462. године, почетак Нове године обележаван је првог септембра, тако се да од тада почетак године подудара са почетком месеца. Као црквени празник, почетак индикта помиње се још у Василијевом минологију из 10. века, где је забележено да је Господ Исус Христос нама хришћанима даровао овај свети празник који, и ревносно прослављајући, Њему благодаримо. Наведено сведочанство указује на древност прослављања празника Начала индикта. Поједини литургичари претпостављају да је обичај прослављања поменутог празника установљен још у 4. или 5. веку. Ипак, најстарија релевантна сведочанства о богослужбеном прослављању Начала индикта срећу се тек у 8. веку, у списима светог Теодора Студита. Служба празника Начала индикта приближава нам суштински смисао и значај молитвеног празновања почетка Црквене нове године. У богослужбеним песмама овог празника узносе се усрдна мољења Богу да благослови венац новог лета благости Његове. Празнујући почетак Црквене нове године, на светим богослужењима молимо од Господа Који је створио дане и ноћи, време и године (кондак празника) да освети и благослови нови годишњи круг, да дарује плодност земље и благорастворење ваздуха, али и да благослови и сачува све нас. Служба овог празника прожета је и благодарењем Господу за сва добра која нам је пружио. У јеванђелском зачалу празника слушамо о Христовом одласку у назаретску синагогу, где је прочитао следеће речи из Књиге пророка Исаије: Дух Господњи је на Мени, зато Ме помаза да благовестим сиромасима; посла Ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене и да проповедам пријатну годину Господњу (Лк. 4, 18-19). Црквена нова година уједно означава и почетак годишњег богослужбеног круга, а њега чине празници које прослављамо у току године. Први у низу тих празника јесте Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина. Извор: Епархија бачка

Ових је дана у издању Института за српску културу изашла нова, друга по реду књига ђакона Павла Љешковића, професора Цетињске богословије. Назив овог штива је " На путу до храма" и састоји се од колумни и есеја које ђакон Павле објављује у часопису " Светигора" као и на неколико црквених и световних портала. Књига је подјељена на четири одјељка. Први дио носи назив " Входатајствовање". Сам појам је Љешковићева кованица и састоји се из двије црквенословенске ријечи. Прва је " вход" , што се може односити на мали и велики вход на литургији. Међутим , ријеч може означавати и обичан ход, што се поклапа са самим називом књиге, коју добрим дијелом сачињавају сусрети и разговори са људима које ђакон Павле сусреће на путу до цркве Св. Тројице у Старом граду, у којој и служи као ђакон, баш као и до других будванских храмова. Друга ријеч у поменутој кованици је " Ходатајствовање", што може да се преведе као " заступништво" а односи се на дио литургијске анафоре. Наредни дио књиге носи назив " Раскршћа" и у њему су описани разговори са особама који у односу на ђакона Павла имају другачији поглед на свијет и живот. Трећи одјељак је под називом " Кружни ток" и у њему су описани догађаји са Цетиња. Оно што овај дио књиге разликује од њеног остатка су актери Љешковићевих прича, које не занимају духовне и културолошке теме, већ су искључиво окренути ка политичким и идентитетским питањима. Последњи одјељак носи назив " Путокази" и у њему се налазе есеји , у којима су случајно или намјерно поменути великани европске културне баштине, а који су културолошки везани за православну духовност. Једна од главних ствари коју ђакон Павле жели да поручи кроз ову књигу јесте и то да је савремени човјек, који егзистира у времену убрзаног развоја технике и ери у којој доминирају друштвене мреже, биће које је жедно јеванђеља и ријечи Божије. У Љешковићевим причама се описују различити људи, разних друштвених сталежа, који трагају за јеванђељском истином. Дужност Цркве као заједнице, баш као и сваког хришћанина као појединца, је да оваква трагања усмјере на прави пут који води у Царство Небеско. Још треба додати и то да се у књизи налазе и коментари на Љешковићеве есеје које су написали протојереј Слободан Лукић, парох у цркви Св.Тројице и докторанд на Богословском факултету универзитета у Београду и мр. Александар Вујовић, професор богословије и уредник Катихетског програма Радио "Светигоре". Цртеж на корицама је урадио Баћко Милачић, за издавача се потписује др Будимир Алексић, уредник издања је др Никола Маројевић, док је рецензент др Радисав Маројевић. Аполон Алексејевич Мишченко, професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу

Нова Црква Ваведења Пресвете Богородице гради се у Манастиру Свете Тројице, једном од неколико светих обиталишта на врху чувених грчких стена. У понедељак, 24. јуна, на празник Свете Тројице – Духова, Митрополит стагијски и метеорски Теоклит посетио је манастир и одслужио архијерејску Литургију. Након богослужења, игуман Дометије је понудио Митрополиту обилазак манастира, укључујући и нову цркву која је у изградњи. Планирано је да црква буде завршена за око годину дана. Извор: https://orthochristian.com/160945.html Фото:trikalaola.gr Превела Љ. П.

Донедавно се чинило да су правила понашања на друштвеним мрежама већ успостављена: не вређајте, не критикујте мишљење које је аутор изнео на својој страници, не засипајте туђе странице емотиконима и небитним сликама, не приказујте сопствену супериорност, поштујте границе других људи. Међутим, како популарност ЈуТубе-а и Инстаграма расте, може се приметити како се појављују нове традиције онлајн односа. Ове платформе пружају прилику да брзо стекнете популарност и зарадите. Да бисте остварили профит, неопходна је активност на страници или каналу блогера а ово утиче на понашање претплатника. И бесконачно слање емотикона је активност. Све би било у реду да се ова нова етика из сфере друштвених мрежа не улива у живот и мења традиције комуникације. Свака друштвена мрежа, ако се ради озбиљно, захтева много рада и пуно времена. Ако особа одржава страницу на једној друштвеној мрежи ради сопственог задовољства, то не захтева глобалне напоре, ако одржава неколико, то је теже, али ако постане блогер са великим бројем претплатника, то свакако није лако. Обично се свако изолује у свом простору, који нам је из неког разлога занимљив. Интернет је замаглио границе и сада можете скоро директно контактирати било коју звезду или славну личност и чак добити одговор. Приступачност познатих људи и њиховог личног живота доводи до тога да њихови пријатељи и претплатници троше огромну количину времена да сазнају како живе њихови идоли - уместо да живе сопствене животе. Човек седи и гледа неког глумца како се негде вози у колима и прича о томе – уместо да сам вози и ужива. Јавни људи сада добро зарађују користећи друштвене мреже и првенствено Инстаграм. Да би успели, они морају стално да буду активни и да објављују нешто - није важно шта тачно, главна ствар је што више постова и прича (они се аутоматски бришу након једног дана, што ствара илузију међу претплатницима да им је хитно потребно гледати). Људи не прате само једну звезду, већ неколико, плус пријатеље, занимљиве странице - и као резултат тога, проводе много времена онлајн. То нас спречава да видимо лепоту свог живота, а понекад и изазива да се осећамо незадовољни њиме. Животи познатих личности нам се чине занимљивијим од нашег. Варају се они који мисле да од овога пате само световњаци. Световни људи прате глумце, певаче и манекене, а верници митрополите, епископе и свештенике, и на исти начин губе велики део свог времена. Бити блогер је веома тешко. Тешко је направити занимљиву страницу. Само вам се чини да ћете постати познати и окупити бројну публику, ако седнете и само кажете нешто испред камере. Не! Ово је огроман посао који захтева таленат, интелигенцију и време. И није важно на којој друштвеној мрежи особа блогује, свуда је тешко. Главни проблем блогера на Инстаграму је потреба сталне активности, односно непрестано објављивање нових постова. Штавише - није довољно попунити страницу само занимљивим материјалом, потребно је да блогер говори о себи и свом животу. Потрошачи желе активност блогера, очекују ажуриране вести и желе да ова ажурирања буду занимљива. Ако дуго нема постова или прича, људи почињу да се одјављују, што се блогеру, наравно, не свиђа. Може да припреми неки интересантан материјал и да му посвети све своје време - али почиње да добија одјаву читалаца, и принуђен је да објави било шта, да његов рад не би био узалудан, да се виде плодови његовог рада. Проблем са блогерима је што почињу да зависе од својих страница, почињу да развијају некаква опсесивна стања: прошло је пет сати, а ја нисам ништа објавио! По правилу, све почиње безазлено: човек жели да подели нешто занимљиво и корисно, али после неког времена више и не примећује да прати домет публике, број претплатника, ниво активности и слично. Инстаграм види, не као друштвену мрежу са лепим фотографијама, већ као графикон који га или радује или показује да се не труди довољно. Блогер почиње да буде веома искрен у причама или директним преносима са људима које не познаје. Понекад ме ниво те искрености чак и најежи. Осећам се као да сам отворио туђи дневник и читам нешто што није било намењено мени. Зашто се то дешава? Човек седи у соби сам са камером, снима емисију или објаву, и има утисак да је сам. Али на другој страни екрана окупило се неколико десетина људи, од којих многи не би требало да буду упознати са тајним областима његовог живота. Обично покушавам да упозорим своје пријатеље ако видим такве ситуације. Јасно је да некима неће бити свеједно, али има оних који ће послушати. Више пута сам видео момка и девојку како ходају, и свако од њих снима причу на свом Инстаграм профилу. Можда нешто не разумем, али када су љубавници заузети својим блоговима, а не једни са другима, то је некако чудно. Данас супружници седе са својим телефонима, али размислимо - пре пола века они би изгледали исто, само би он у рукама имао новине, а она би плела . Дакле, ту се заиста ништа не мења. Али када љубавници нису страствени једни према другима, већ им је важан имиџ на друштвеној мрежи, онда је ово катастрофа. Још један проблем је што се сваки блогер свакако сусреће са безобразлуком и непримереним коментарима. Што више претплатника, то је више негативности. Брисање негативних коментара сада није опција, јер када човек ово види, доћи ће и оставити још нових пет. Дакле, они који блогују треба да буду спремни на ово. У идеалном случају, добро је имати неколико људи који раде на блогу, онда је лакше одржавати своју психу здравом. Блогеру није довољно да редовно објављује постове и приче, он такође мора стално лајковати коментаре и одговарати на њих барем емотиконима. Испоставља се да је најмања реакција вредна, јер повећава ваш рејтинг и ствара потребну активност на страници. Људи траже од својих пратилаца да на неки начин реагују на њихове објаве. Ово додатно уништава границе међу људима, јер се редовни посетиоци Инстаграма навикавају на чињеницу да је мешање у туђе животе норма, корисно и добро. Ако хришћанин жели да буде блогер и труди се да људима донесе светлост Христову, онда је његов рад потребан. Инстаграм је одлична платформа за младе која може бити занимљива и едукативна. Верници могу лако да одржавају своје блогове на овој друштвеној мрежи. Не морате да га користите за проповедање, можете да промовишете и популаризујете неке од својих иницијатива. Чини ми се да се огромна популарност Инстаграма објашњава чињеницом да многи млади људи имају жељу да имитирају своје омиљене звезде, да буду кул као људи које прате. Па, ово је добра прилика да зарадите новац ако блог постане популаран. Ако ваше дете седи на телефону цео дан и са четрнаест или петнаест година сања да постане блогер милионер, нека буде тако. Сигуран сам да ће се до осамнаесте године страшно уморити од овога, јер у свему томе има извесне нереалности. На крају ће пожелети нормалну комуникацију, што значи да ће морати да напусти стан и да види очи особе коју је претходних десет година видео само на екрану. Преноси уживо и конференцијски позиви не помажу: замрзавају се, праве буку и генерално су незгодни. Зато се надам да ће тинејџери постепено напуштати друштвене мреже и ући у стварни живот. Велики проблем је што данас има много деце која на овај начин зарађују. Тачније, много је родитеља који све ово организују и подржавају. Често је све то лажно и врло непрофесионално. Не желим да кажем да су сви канали са дечјим блогерима лоши - не. Моја деца гледају Јутјуб канал на коме мајка и њена ћерка, које живе у Италији, иду на занимљиве догађаје, екскурзије и изложбе и говоре о томе у својим видео записима. Такви канали су едукативни и проширују ваше видике. Можете пронаћи добре дечје блогове, али ипак, по правилу, такве активности су пуне многих опасности. Родитељи који их подржавају треба да искрено одговоре на питања: Да ли разбијају психу својој деци? Да ли покушавају да их натерају да ураде нешто што њих заправо не занима? Да ли деци отимају детињство? Чини ми се да мало деце воли десетине изговарања примитивних рекламних текстова. Хоће ли се такав блогер за неколико година појавити са оптужбама да му је живот осакаћен? Мислим да никакав зарађени новац неће надокнадити одсуство детињства. Претплатници такође постепено развијају зависност од својих омиљених блогера. Човек се навикне да посматра њихов живот, па некако чак и учествује у њему – лајковима и коментарима. Понекад доступност звезда квари човека - он губи осећај за границе, прелази оно што је дозвољено. Отвореност и транспарентност интернета води до упознавања. Људи аутоматски сматрају власника популарне странице блиским њима јер су укључени у његов живот. Наравно, за ово су криви сами блогери. Они воде пратиоце у обилазак стана, показујући им шта све имају! На овај начин често рекламирају намештај, неке ствари, дизајнере. А претплатник, који је виртуелно посетио звездин дом, осећа се скоро као пријатељ са њим. Штавише, он зна какве палачинке једе за доручак, где се одмара, који шампон користи и тако даље. Опет, како можете осудити претплатнике да су наметљиви и да се мешају у туђи живот ако сами блогери изјављују - пишите, коментаришите, лајкујте, „повратне информације су нам веома важне“. Ови позиви значе само једно: на својој страници имају омогућену монетизацију, односно једноставно зарађују уз помоћ свега овога. Уложили су у рекламирање, и сада треба да поврате овај новац. И чини нам се да радимо важну ствар тако што подржавамо нашег омиљеног блогера. Треба да разумете алгоритме друштвене мреже коју сте изабрали и да трезвено сагледате ствари. Ако желите да помогнете људима да зараде новац, учините то. Само запамтите: често је блогеру потребно да се стално нешто дешава на његовој страници, а већина постова и публикација је усмерена на одржавање ове активности. То не значи да је он лош - само знајте да, по правилу, он нема времена за вас. Не волим када покушавају да манипулишу са мном, када ме оптерећују скривеним рекламама, када лажу, тврдећи да је моје мишљење важно. Такође не волим илузије које Инстаграм даје људима. Пошаљете емотикон или коментар - и одмах добијете одговор у облику срца. Имате историју ћаскања са славном особом! Али вредност ове „преписке“ је једнака нули. На Инстаграму је уобичајено да одговорите на све што можете: напишете своје име, ставите емоји, напишите детаљан коментар - срце ће сигурно полетети као одговор. Ово је овде норма комуникације, а осећај комуникације са звездом је једноставно самообмана. Шта све наведено значи за хришћанина? Лажни осећај сопствене вредности и губљење времена. Па, ма колико то било тривијално, заборављамо на молитву. Ујутру, лежећи у кревету, прво што урадимо је да узмемо телефон - и сада се цео свет врти испод јастучића нашег палца. У исто време заборављамо на свој живот, а понекад изгубимо и себе, своје право лице. То се може десити у обичном животу, када сам једно код куће, друго на послу, треће у цркви, четврто са пријатељима. И на крају, није јасно где сам прави ја и шта сам заиста. Веома је лако ставити маску и постати неко други. Зато се морамо трудити да живимо правим животом, а не да само идемо на друштвене мреже. Има Инстаграм и своје предности. Ово је одлична платформа за размену искустава, популаризацију нечег доброг, проналажење истомишљеника у различитим деловима света, комуникацију, учење нових ствари и склапање пријатељства. Ако вам се свиђа ова друштвена мрежа, ако тамо имате пријатеље, користите је за своје здравље. Можете га користити као платформу за своју мисију - или можете једноставно поставити фотографије за уски круг пријатеља. Можете га читати и гледати - и можете га испунити. Моја информативна платформа, на којој износим своја размишљања, је сајт наше епархије, мени је то довољно, тако да имам Инстаграм страницу не за проповед, већ за комуникацију и читање. И да нагласим -људе који праве незанимљив садржај не додајем као пријатеље. Ово може бити увредљиво за неке, али желим да мој феед буде, ако не користан, онда барем занимљив. Генерално, будите пажљиви на друштвеним мрежама, и према себи и према другима. Размислите да ли треба сваког да пустите у свој живот. Не заборавите да у животу треба да постоји део који припада само вама и вашим најближим особама. Инстаграм није ни лош ни добар – он је оно што ми правимо од њега. Претплатите се на добре странице и блогове - и имаћете много корисних информација, нових знања и занимљивих контаката. Али запамтите да је ово само један део вашег живота. јереј Димитрије Паламарчук приредила: Ј.Г. (Поуке.орг) извор

У складу са светогорским уставом, 14. јуна по новом, а 1. јуна по старом календару, у Кареји је након доксологије у Протатској цркви у Кареји, извршен чин примопредаје Свештене епистасије, извршног административног тела Свете Горе са мандатом од једне године. Досадашњу епистасију на челу са протоепистатом архимандритом Стефаном Хиландарцем, наследила је епистасија предвођена Светим манастиром Дионисијатом. Дужност прота преузео је дионисијатски старац Симеон са осталим члановима епистасије: о. Јефтимијем зографским, Макаријем пантелејмонским и Јефремом констамонитским. Примопредаји су присуствовали гувернер Свете Горе Анастиос Мициалис, заменик гувернера Аристос Касмироглу, представници светогорских манастира у својству чланова Свештене општине, државни званичници, представници служби безбедности на Светој Гори, као и градоначелник Солуна Стелиос Ангелудис. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један протоепистат (прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (скупштина) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском календару. Извор: Хиландар

На дан светих лекара и безсребреника Козме и Дамјана, 14. новембра 2023. године, на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду биће организована нова акција добровољног давања крви, сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи г. Александру Бојанићу из Студентског парламента. Сви који су у могућности да дарују крв за нашу потребиту браћу и сестре, могу доћи у учионицу број 15 на ПБФ од 10 до 15 часова. Извор: Радио "Слово љубве"

Обновљени књижевни сусрети Српске књижевне задруге настављени су у Свечаној сали СКЗ, када су представљена два нова издања песника Матије Бећковића – „Поеме, друга књига“ и „Наћертаније“. Песник, књижевник и академик Матија Бећковић (84), родом из Сенте, је редовни члан Српске академије наука и уметности. Један је од сигурно најплоднијих књижевника, који је током каријере дуге више од 60 година објавио на десетине дела и освојио преко 70 награда. На промоцији његових дела у Београду говорили су аутор Матија Бећковић, писци и књижевни критичари Радивоје Микић и Милета Аћимовић Ивков, док је глумица Наташа Ласица представила нове стихове великог српског песника. Књижевник, теоретичар и критичар Милета Аћимов Ивков је говорио о две нове књиге поезије Матије Бећковића и осврнуо се на обиман предговор колеге Радивоја Микића у збирци „Поеме, друга књига“, где је приметио да су песме писане у духу и стилу песника и пажљиво и прецизно је описивао развој и стваралаштво награђиваног аутора, пренео је Танјуг. Ивков описује „Наћертаније“ као „наставак гротескног света“ који се „обраћа читаоцу хуморним обртима и гротескним обрасцима“. „Овде су присутни критички, хуморни увиди времена који су веома тамни и поражавајући. Матија воли да се бави новим речима и изразима и да се са њима гротескно поиграва. Има младости и духа у свом стваралаштву још увек“, изјавио је Аћимов Ивков подсећајући на мисао која се цитира у књижевним круговима – „критичари одлазе, а песници остају“. Радивоје Микић, који је недавно написао и предговор за збирку песама Васка Попе, навео је да би и ове две нове књиге требало да покажу и докажу „зашто је Матија Бећковић јединствена појава у савременој књижевности“. Професор, књижевник и критичар Микић сматра да се Бећковић издвојио изузетном вештином да ствара посебан облик и форму песништва, а то је – поема. Он је подсетио да се поема јавља у доба романтизма, након нестанка епа јер је и даље постојала потреба песника да се споји епско и лирско, односно да има приче и фабуле. Микић је издвојио да је, када је у питању форма поеме, Бећковић апсолутно неприкосновен, а поред тога је изванредан сатиричар, један од наших највећих модерних аутора којих, како додаје, „иначе нема много аутентичних“. Матија Бећковић након свих излагања о својим збиркама поезије, у познатом духовитом маниру обратио се пуној Свечаној сали СКЗ. „Некада сам мислио да песник најбоље зна шта је написао и да нико боље не може тумачити његово дело. А онда, кад слушам Радивоја Микића, он ми открива неке ствари у мом делу, које ја нисам видео. Микић је такође писао о мом сонету који сам давно писао у часопису ‘Савременик’ што је мало ко запазио, а ето он је на то подсетио у свом тексту“, рекао је Матија Бећковић. Бећковић је напоменуо да се дуго дружио са песником Бранком Миљковићем „у време када он није имао никакву конкуренцију“, да је био са њим у последњим годинама живота, те да је цитирао стихове из народа у овим збиркама, које је својевремено чуо од Миљковића. Било је речи и о Бећковићевој антологијској првој песми „Вера Павладољска“ (1962), која се налази као експонат у Гутенберговом музеју и Музеју модерне уметности у Њујорку. „Мало ко се ожени својом првом љубави“, рекао је једном приликом Матија Бећковић, а ето управо њему се то десило. „Као песник родио сам се у Ваљеву. ‘Вера Павладољска’ је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу. Помешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав“, говорио је раније Бећковић. Подсетимо, свестрани аутор је са писцем Бориславом Михајловићем Михизом адаптирао „Горски вијенац“ на сцени београдског Народног позоришта. Драмска поема „Че – трагедија која траје“ са Душаном Радовићем преведена је на њемачки (1969) и енглески језик (1970). За дописног члана САНУ Бећковић је изабран 1983. године, а за редовног 1991. године. Члан је Српског ПЕН центра, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у којем је активан од самог оснивања 2012. године.

Почетком септембра месеца 2023. године, из штампе је изашла нова књига Преосвећеног Епископа моравичког др Антонија (Пантелића), викара Патријарха српског и старешине Подворја Српске православне цркве при Патријарху московском и све Русије у Москви, под називом “ГОСПОДЕ ПОСЕТИ ВИНОГРАД ОВАЈ” (Беседе у првих двадесет недеља по Педесетници) – Том I. Из поговора књизи: У вашим рукама се налази трећа књига беседа Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, посвећена недељним – васкрсним службама (првих двадесет недеља по Педесетници). Тумачећи читања из апостола и Јеванђеља на Литургијама, владика нам на открива једно ново сагледавање контекста годишњег круга православног богослужења – богослужбеног времена. На основу текстова из посланица и светих Јеванђеља, могуће је створити живу представу Христове Цркве у време када је настајала, али и осетити предукус будућег Царства и вечног живота кроз Свету тајну Евхаристије. Да је то заиста тако, уверићете се ако пажљиво прочитате било коју од двадесет надахнутих беседа нашег владике. Све оне обилују многим цитатима и примерима из Житија светих, међу којима су и светитељи Руске и Српске православне цркве, попут Светог Николаја Охридског и Жичког, Преподобног Симеона Дајбабског, Светог оца Јустина Ђелијског, Преподобног Сергија Радоњешког, Преподобног Серафима Саровског и др. Узимајући у обзир стил писања Преосвећеног владике, верујемо да ће беседе – као што је то био случај и са прве две књиге – бити прихваћене од великог броја верника, без обзира на њихов узраст или ниво образовања. Оно што посебно радује, јесте чињеница да је поменута књига део једне веће целине, чије ћемо наставке – у шта нимало не сумњамо – моћи очекивати у скоријем времену. ** Вышла в свет книга епископа Моравичского Антония «Господи посети винград сей» (проповеди в воскресные дни — Том I) Вышла в свет новая книга епископа Моравичского Антония, представителя Патриарха Сербского при Патриархе Московском и всея Руси, под названием «Господи посети винград сей» (проповеди в воскресные дни — Том I). Из предисловии редактора: В ваших руках находится третья книга проповедей Преосвященного Епископа Моравичского Антония, посвященная Воскресным дням (первым двадцати неделям по Пятидесятнице). Толкуя тексты из Апостола и Евангелия на Божественной Литургии, владыка по новому открывает восприятие контекста годичного круга православного богослужения – богослужебного времени. На основе текстов Апостольских посланий и Евангелия, возможно не только сформировать живое представление о времени, когда создавалась Церковь Христова, и ощутить привкус будущего Царства и вечной жизни через Святую Тайну Евхаристии. И это действительно так, вы убедитесь в этом, если внимательно прочитаете одну из двадцати вдохновенных проповедей нашего владыки. Все они изобилуют многими цитатами и примерами из Житий святых, между которыми святители Русской и Сербской Православной Церкви, особенно святого Николая Охридского и Жичского, преподобного Симеона Дайбабского, святого Иустина Челийского, преподобного Сергия Радонежского, преподобного Серафима Саровского и других. Принимая во внимание стиль письма Преосвященного владыки, надеемся, что его проповеди – как и в первых двух книгах – будут приняты большим числом верующих, не смотря на их возраст и образование. Особенно радует, что эта книга – часть единого целого, продолжение которого – в чём нисколько не сомневаемся – ожидаем в скором времени. Все желающие, книгу смогут приобрести в храме святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот (г. Москва). Продажа начнется в начале октября 2023 года. Извор: Страница Епископа Антонија

Епархија западноевропска обавештава јавност да су најважније вести о активностима Преосвећеног Епископа г. Јустина, као и најаве догађаја, чланци, интервјуи, предавања и све остале новости из те епархије, која пoкрива територије Француске, Холандије, Белгије, Луксембурга, Шпаније и Португалије, доступне на новој епархијској интернет презентацији на адреси www.dioceseserbe.org. Извор: Информативна служба СПЦ

У уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова се настављају редовна духовна сабрања у Вазнесењској цркви у центру Београда. Овога пута, на тему "Православно отворено друштво" говориће старешина ове светиње, протојереј Арсеније Арсенијевић. Предавање ће бити одржано у сали Парохијског дома после Молебног канона св. Деспоту Стефану српском, који се свакога уторка служи од 17 часова. Сви су добродошли на молитву и духовни разговор. Извор: Радио "Слово љубве"

Први Васељенски Сабор определио је да црквена година почиње 1/14. септембра. Наша света Црква молитвено празнује почетак Црквене нове године – Начало индикта. У 6. веку, за време владавине цара Јустинијана Првог (527-565), увeдено је рачунање времена по индиктима или индиктионима. Реч индикт потиче од латинске речи indictio, а овим појмом називан је посебан указ или одредба којом су у Римској Империји одређиване пореске обавезе становништва за петнаестогодишњи период. Почев од епохе владавине римског императора Адријана (117-138), сваке петнаесте године, након извршене процене имовине, посебним указом прописиване су пореске обавезе које је сваки становник имао према Римској држави. Прикупљена средства од пореза била су предвиђена за издржавање римских војника чија је служба трајала петнаест година. Појам индикт, с временом је почео да се употребљава и као јединица у мерењу и израчунавању времена различитих историјских догађаја или пак у датирању појединих докумената. Поврх свега, почев од 312. године, овим појмом се означава и почетак Нове године, који је од тада обележаван 23. септембра, тојест на дан јесење равнодневице, када је прослављан и дан рођења римског императора Октавијана Августа. Од 462. године, почетак Нове године обележаван је првог септембра, тако се да од тада почетак године подудара са почетком месеца. Као црквени празник, почетак индикта помиње се још у Василијевом минологију из 10. века, где је забележено да је Господ Исус Христос нама хришћанима даровао овај свети празник који, и ревносно прослављајући, Њему благодаримо. Наведено сведочанство указује на древност прослављања празника Начала индикта. Поједини литургичари претпостављају да је обичај прослављања поменутог празника установљен још у 4. или 5. веку. Ипак, најстарија релевантна сведочанства о богослужбеном прослављању Начала индикта срећу се тек у 8. веку, у списима светог Теодора Студита. Служба празника Начала индикта приближава нам суштински смисао и значај молитвеног празновања почетка Црквене нове године. У богослужбеним песмама овог празника узносе се усрдна мољења Богу да благослови венац новог лета благости Његове. Празнујући почетак Црквене нове године, на светим богослужењима молимо од Господа Који је створио дане и ноћи, време и године (кондак празника) да освети и благослови нови годишњи круг, да дарује плодност земље и благорастворење ваздуха, али и да благослови и сачува све нас. Служба овог празника прожета је и благодарењем Господу за сва добра која нам је пружио. У јеванђелском зачалу празника слушамо о Христовом одласку у назаретску синагогу, где је прочитао следеће речи из Књиге пророка Исаије: Дух Господњи је на Мени, зато Ме помаза да благовестим сиромасима; посла Ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене и да проповедам пријатну годину Господњу (Лк. 4, 18-19). Црквена нова година уједно означава и почетак годишњег богослужбеног круга, а њега чине празници које прослављамо у току године. Први у низу тих празника јесте Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина. https://svetigora.com/crkvena-nova-godina/

Музички стваралац Асим Сарван на званичном Јутјуб каналу ПГП РТС објавио је данас, на Илиндан, своју најновију песму коју је посветио Светом пророку Илији, боговидцу, чудотворцу, ревнитељу вере Божије. Илија Свети Пророче Свети, небом узлети, На Закон нас подсети. У име Бога, удри на злога, Исцели грешнога ... Огњеном стрелом нациљај и мој грех ... МУЊОМ РАЗДАНИ СВОД ГРОМОМ ПРОСВЕТИ РОД ИЗМИРИ БРАТИЈЕ ОГЊЕМ САЖЕЖИ СВЕ МРЉЕ СА МАНТИЈЕ Штапом припрети, туци по руци, у светлост се обуци. У име Бога, удри на злога, Исцели грешнога ... Претечо Другог доласка Христовог МУЊОМ РАЗДАНИ СВОД ГРОМОМ ПРОСВЕТИ РОД ИЗМИРИ БРАТИЈЕ ОГЊЕМ САЖЕЖИ СВЕ МРЉЕ СА МАНТИЈЕ http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=34757

Из штампе је изашла 1. свеска часописа "Теолошки погледи" за 2022. годину, на укупно 202 стране. Нови број овог издања Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, верско-научног часописа који излази од 1968. године, читаоцима доноси богословске и историјске радове домаћих и иностраних аутора, приказе нових издања и осврте. Последњи број Теолошких погледа тридесет и осма је свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта — од године оснивања часописа (1968), и носи ознаку годишта LV. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LV (2022), број 1): Чланци: Ненад Милошевић, „Свето Миро: литургичко–канонско разматрање“, стр. 9–21; Горан М. Јанићијевић, „Сепулкрални контекст као основ иконологије касноантичко-ранохришћанских уметничких тековина у интерпретацијама Лазара Мирковића“, стр. 23–41; Александар Милојков, „Беседа Светог Августина против пелагијанства“, стр. 43–62; Андроник Дунајев, „Проблем односа Цркве и државе у књизи Црквена историја енглеског народа Светог Беде Часног“, стр. 63–94; Никола Илић, „Да ли је српски кнез Вишеслав био хришћанин?“, стр. 95–112; Александар Ресимић, „Калвин и реформација у Женеви“, стр. 113–137; Сава Миловановић, „Нека канонско-пастирска питања у радовима архимандрита др Филарета Гранића“, стр. 139–158; Василије Шафар, „Долазак Патријарха српског Викентија у Кијев 1956. године: припрема, надзор служби безбедности, епилог“, стр. 159–185; Прикази: Ивица Чаировић, „Владислав Пузовић: Путевима српске црквене историје — научно наслеђе проте Стевана Димитријевића“, стр. 187–191; Александра M. Цветковић, „Друштво спектакла живи у Жутој кући. Богословска трагања у монографији Биоетика смрти. Утилитаризам и православље Драгана Поповића“, стр. 191–197; Јелена Калајџија, „Књига за пламен. Игор Коларов, Соколички зборник“, стр. 198–200. Главни и одговорни уредник Теолошких погледа је презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Чланови уређивачког одбора Теолошких погледа су Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј Буловић, проф. др Свилен Тутеков (Богословски факултет Универзитета „Свети Кирило и Методије“ у Великом Трнову), проф. др сци. мед. Стаменко Шушак (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду), проф. др Марина Коловопулу (Богословски факултет Националног Каподистријског универзитета у Атини), протођакон проф. др Драган Радић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), виши научни сарадник др Станоје Бојанин (Византолошки институт Српске академије наука и уметности), ђакон доц. др Драган Каран (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), и др Миљана Матић (Музеј Српске Православне Цркве у Београду). Од 2013. године Теолошки погледи налазе се на листи категорисаних научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а од 5. новембра 2019. године Теолошки погледи индексирани су у међународној бази научних часописа Европског референтног индекса за друштвене науке ЕРИХ плус (ERIH PLUS — European Reference Index for the Humanities), коју одржава једна од највећих светских архива научних истраживања – Норвешки центар за истраживачке податке (Norwegian Centre for Research Data —https://kanalregister.hkdir.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info.action?id=497118 ). Такође, версконаучни часопис Светог Архијерејског Синода индексиран је у базама агенције КросРеф (CrossRef) — званичне агенције за регистрацију ДОИ бројева — као и у бази Средњоевропске и источноевропске онлајн библиотеке (Central and Eastern European Online Library (CEEOL) — https://www.ceeol.com/search/journal-detail?id=2538 ). Прилози објављени у Теолошким погледима опремљени су дигиталним идентификаторима објекта — DOI, као и УДК бројевима, док су чланци из Теолошких погледа каталогизовани у базама Народне библиотеке Србије, и претраживи преко каталога Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса Кобис (https://sr.cobiss.net/). Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 55 година: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Теолошки погледи LV (2022), бр. 1, стр. 1–202 (202 стр.), ISSN (штампано издање): 0497–2597, ISSN (online): 2683–4057, УДК: 27–1 *** Нови број домаћег верско-научног часописа могуће је поручити преко Службе претплате путем броја телефона (+381) 011 3025103, 3025113 или путем електронске адресе [email protected]. Најновији број "Теолошких погледа" доступан је за читање и преко интернет-странице часописа: https://teoloskipogledi.spc.rs/LV.2022/1 Извор: Информативна служба СПЦ

У издању Центра за издаваштво и Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београду, објављена је научна монографија свештеника др Александра Прашчевића на тему „Епископи Српске Православне Цркве у дијалогу са муслиманима 2010-2020“, известила је Информативна служба СПЦ. Ова научна монографија представља исцрпну и свеобухватну историју доприноса епархијских архијереја Српске Православне Цркве дијалогу са поглаварима и представницима исламских заједница у периоду од 2010. до 2020. године, а написана је у склопу ауторовог постдоктората на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. У раду су представљени резултати рада на пољу међурелигијског дијалога следећих архијереја: блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја 2010-2015. године, Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија 2014-2020. године (садашњег Патријарха српског), Митрополита дабробосанског г. Хризостома 2017-2020. године (као Епископа зворничко-тузланског 2013-2017. године), Епископа бачког г. Иринеја 2010-2020. године, Епископа зворничко-тузланског г. Фотија 2017-2020. године, Епископа милешевског г. Атанасија 2017-2020. године (као Епископа бихаћко-петровачког 2013-2017. године), Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија 2010-2018. године (садашњег Епископа доселдорфског и немачког), Епископа рашко-призренског г. Теодосија 2010-2020. године, Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија 2017-2020. године, Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија 2018-2020. године, Епископа зворничко-тузланског г. Василија 2010-2013. године (сада умировљеног Епископа зворничко-тузланског). Професор др Драган Симеуновић је у свом предговору за овај научни рад, између осталог, написао следеће: Имајући у виду да је балканска и светска јавност преоптерећена „ексклузивним“ вестима о сукобима, којима се „одржавају“ у животу духови немира и запостављају примери мира, научна монографија др Александра Прашчевића расветљује и пружа читаоцу пуноћу односа између православних хришћана и муслимана на Западном Балкану за дати период и у том смислу, али уједно и квалитативно, представља ексклузивну студију каква нам је на овом плану одавно била потребна. Уједно, она је логичан наставак немалог ауторовог труда да у више засебних монографија представи допринос скоровремених српских патријараха дијалогу са муслиманима. Оправданост настанка и објављивања овог дела је утолико већа што се из њега може видети да значајан допринос томе дијалогу нису давали само први људи наше Цркве, већ и њихови бројни свештеници, епископи, митрополити и други, од којих су се неки својом интелектуалношћу и мудрошћу, а надасве својом добром вољом да међуверски дијалог успе, узнели до тешко достижних духовних висина. Управник Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Бранко Ракић Извор: Информативна служба СПЦ

У складу са Уставом Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе. Досадашњу Епистасију на челу са Протоепистатом (Прот) из Ватопеда, наслеђује Епистасија предвођена Ивироном. Сам чин инаугурације обавља епитропија (намесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап), као главно обележје протовог старешинства, новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један део и сам. Тиме је, за оверу сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије. Данашњим даном дужност Прота је преузео старац Христифор, јеромонах ивиронски. Сви који буду посетили Свету Гору у периоду од данас до 1. (14) јуна 2022. на својој дозволи за улазак имаће потпис старца Христифора и његове епистасије: јеромонаха Теофила пантократорског, монаха Нићифора филотејског и јеромонаха Јеронима Симонопетрита. Свечаности је присуствовао велики број верника, као и државних представника Грчке. За годину дана место светогорског прота преузеће хиландарски сабрат. https://mitropolija.com/2022/06/14/ustolicena-nova-epistasija-svete-gore/

О новој "Химни Владики Николају" за радио "Слово љубве" ексклузивно говоре њени аутори - композитор и појац Љубомир Љуба Манасијевић и песник Стојан Ратковић. Наши гости говоре о томе како је изгледао двогодишњи пут ове дивне песме од папира до звука, како је текла сарадња песника и композитора, а такође представљају и солисте међу којима су Снежана Краљ, Зорица Белић, Небојша Мастиловић и Милица Радивојевић. У наставку можете чути најпре разговор са ауторима, а потом и "Химну Владики Николају". Извор: Радио "Слово љубве" Разговор са Љубом Манасијевићем и Стојаном Ратковићем: "Химна Владики Николају"

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија и под покровитељством викарног Епископа хвостанског г. Јустина, координатора добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке (АЕМ), поводом представљања Црквене кухиње Верског добротворног старатељства АЕМ и помоћи нашим суграђанима који живе без прихода и дома, снимљена је песма и сачињен спот "Успаванка без крова". Аутор пројекта, ђакон Дарко Радовановић, окупио је бивше и садашње ђаке Земунске гимназије у бенд под називом "Веронаукси", те су снимили песму са специјалним гостом - Зораном Костићем Цанетом из "Партибрејкерса". Снимљен је спот за "Успаванку без крова", у којем главну улогу игра наш прослављени глумац, првак Атељеа 212, Бојан Жировић. Кадрови су снимани у Земуну, испред Гимназије и крај Манастира Светог архангела Гаврила. Премијера песме и спота биће у Велику суботу, 22. априла 2022. године, на Радију Слово љубве и на Телевизији Храм, у 20 часова. У разговору за Радио Слово љубве, ђакон Дарко подсећа да је наша брига о ближњима, посебно о потребитима, повезана са нашим спасењем: Извор: Радио Слово љубве ђакон Дарко Радовановић за Радио Слово љубве о новој песми и споту за ВДС: