Начало индикта – Црквена нова година

Црквено рачунање времена

Први Васељенски Сабор определио је да година црквена почиње првог септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23,16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: „Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње“ (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2).

Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Kонстантин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.

Визатијско или црквено време се рачуна “од постанка света” 1. септембра пре више од 7.514 година. Ипак, током историје хришћани нису били јединствености по питању од када треба рачунати почетак године. Најпре је то био март месец, потом Васкрс. Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети септембра месеца у славу светога цара Kонстантина, који је издејствовао подебу над паганима и прогласио верску слободу на територији целог римског царства. У Византији је још дуго било двоумљења. Први и шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање. Наиме, уочи јеврејске Нове године, Исус Христос,  ушавши у синагогу, огласио је годину милости Господње. Месец септембар је код јевреја био почетак нове грађанске године, месец збирања плодова и приношења жртава благодарности Богу.

До времена цара Душана, код нас је било докумената, у којима година почиње марта месеца. Руси су све до декрета Петра Великог из 1699, када су прешли на рачунање времена по хришћанској ери, поздрављали долазак новог лета Господњег – сваког 1. септембра. До данас православни верници у Русији, Србији, Грузији, Македонији, Црној Гори, Украјини, на Светој гори, као и они под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије, празнују “стару”, или “православну” Нову годину по јулијанском календару 14. јануара по државном, грегоријанском. У Србији, међутим, црквена Нова година слави се 14. септембра (односно 1. септембра). Истога дана, и руски верници обележавају старо “новолетије”. У већини других православних цркава почела је 1. септембра по новом, односно 19. августа по старом, јулијанском календару.
 Благослов за “венац године”

 Тогда дана се у храмовима моли Господу да благослови “венац године”, да сачува православље у миру, да ток године протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима. Такође се моли за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса, за избављење од свих невоља. Од данашњег дана у нашем народу почиње сетва, у неким крајевима се носи семе у цркву да се освети. Поједине породице славе крсну славу светог Симеона Столпника.

14. септембра 1219 године проглашена је аутокефалност Српске православне цркве са седиштем у манастиру Жича, коју је код византијског цара Теодора И Ласкариса и васељенског патријарха Манојла И Харитопула издејствовао Свети Сава. Обред хиротоније обавио је у Никеји васелјенски патријарх Манојло И Сарантен (1216-1222). Тиме је у личности Светог Саве И Српског (1219-1233) наша Црква добила свог првог поглавара, а Срби једног од истинских очева нације.

На овај дан 1829. године потписан је Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија је овим уговором 1830 године добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност.

https://mediasfera.rs/2017/09/14/crkvena-nova-godina-blagoslov-za-plodove-zemlje/