Претражи Живе Речи Утехе

У недјељу, 5. новембра (23. октобра), на празник Светог апостола Јакова – брата Господњег – Првог Епископа јерусалимског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Јаковљева Литургија – Литургија Светог апостола Јакова. Јаковљевом Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић – ректор Цетињске богословије, а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и презвитер Игор Балабан и протођакон Владимир Јарамаз. Прилог Радија Светигора Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј дочекао је 20. октобра 2017. године у храму Светог Саве на Врачару министра одбране Руске Федерације г. Сергеја Шојгуа у пратњи министра одбране Републике Србије г. Александра Вулина. Руски министар одбране свечано је дочекан испред главног улаза у храм Светог Саве на Врачару, где је послужен хлебом и сољу од стране младићâ и девојака одевених у традиционалне српске народне ношње. Високи гост је срдачно поздравио предстојатеља Српске Православне Цркве који је узвратио топлим речима добродошлице. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Министар Шојгу је потом у храму уградио један сегмент у мозаичку композицију куполе. Уследила је посета крипти храма Светог Саве где је високи гост Патријарху српском даровао икону Пресвете Богородице, дело руских војних уметника. Патријарх српски г. Иринеј је, у поздравном слову, захвалио цењеном госту на подршци братског руског народа, пожелевши му свако добро од Господа нашег Исуса Христа. Патријарх је овом приликом нагласио да ће храм „бити дело целог православља у знак захвалности Светом Сави“. Овај свечани догађај је увеличан присуством Његовог Преосвештенства Епископа моравичког г. Антонија, викара Патријарха српског; старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду протојереја Виталија Тарасјева; главног секретара Светог Архијерејског Синода протојереја-ставрофора др Сава Јовића; директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића; архијерејског намесника београдског првог протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића: настојатеља храма Светог Саве архимандрита Стефана (Шарића); декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића; ректора Богословије Светог Саве у Београду протојереја-ставрофора др Драгана Протића, управника Патријаршијског двора г. Владимира Јелића; директора Производног завода Архиепископије београдско-карловачке г. Дејана Накић; секретара Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке протођакона Стевана Рапајић и референта Канцеларије Светог Архијерејског Синода протођакона Игора Давидовића. У дочеку високог госта из Русије узели су учешће и професори - ђакон Бранислав Кеџић и ђакон Радомир Врућинић - и ученици Богословије Светог Саве, Београдски мешовити хор под руководством ђакона Владимира Руменића, са учешћем ђакона Александра Секулића, службеника Кабинета Патријарха српског, који је тропаром Светом Сави и многолетствијем српском и руском народу увеличао торжественост овог догађаја. У чину уградње сегмента у мозаичкој композицији за куполу храма учествовали су ђакон Мирослав Николић, главни архитекта храма Светог Саве; г. Златко Ивановић, директор Пројекта завршетка храма; др Милан Глишић, главни инжињер градње; и мр Ратко Сладојевић, представник Московског међународног фонда подршке УНЕСКУ. У крипти храма свечаност је настављена појањем Државног академског руског народног ансамбла Митрофан Пјатницки, који ових дана гостује у Београду у оквиру манифестације Дани руске духовне културе, а који је песмом Тамо далеко изазвао велико одушевљење код свих присутних. Братство и сарадници храма Светог Саве: протојереј-ставрофор Радивоје Панић и јереји Драган Шовљански, Предраг Продић, Иван Штрбачки, Бранислав Кличковић и Далибор Стојадиновић, узели су активно учешће у дочеку уваженог госта који је био у пратњи српског министра одбране г. Александра Вулина, г. Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Београду; пуковника Андреја Киндјакова, начелника руског војног аташеа у Београду; као и многобројних сарадника из Министарства одбране Руске Федерације, Амбасаде Руске Федерације у Београду, Руског дома и Министарства одбране Републике Србије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

На празник Зачећа светог Јована Крститеља 6. октобра 2017. године у зајечарском Саборном храму прослављен дан посвећен Пресветој Богородици „Заштитници града” Зајечара. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештеника Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. Верници Зајечара се на овај дан сећају чудесне помоћи Пресвете Богородице, која је спасила град од бомбардовања приликом ослобођења 1944. године. Владика је у беседи говорио о празнику Зачећа светог Јована Крститеља, јер је то била прва благовест људима која је претходила Благовестима Пресвете Богородице. Подсетио је да је управо Мајка Божија на овај дан спасила град од разарања и да се јавила становницима Зајечара у једној кући недалеко од цркве. – Она се свима нама јавља на посебан начин и штити нас увек, уколико јој се молимо и често је призивамо. Ово време јесте тешко, али имамо много могућности да сведочимо Јеванђеље живећи у миру, јер смо сви војска Христова и у мирном времену. Ако смо сада успавани, како би тек били спремни да страдамо у ратном времену. Надамо се да ће нам Господ дати мир и да ће нас Мајка Пресвета и свети Јован увек штитити и чувати – поручио је владика. Славски колач славу и част Пресвете Богородице ове године припремио је Иван Јовановић са породицом. Потом су свештеници и верници посетили кућу у којој се појавио лик Богомајке тешећи и храбрећи житеље града. Извор: Епархија тимочка View full Странице

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г-дина Теодосија у атријуму Цркве Светог Спаса из 14. века у Призрену, 26. и 27. августа одржаће се Међународни фестивал средњовековне музике "Медимус". Ово је већ друга година како Друштво пријатеља Светих Архангела код Призрена организује овај фестивал у српском Царском Призрену. Генерални медијски покровитељ фестивала је Телевизија "Храм". View full Странице

Рођење св. Јована Крститеља молитвено је прослављено у храму посвећеном овом светитељу на Централном гробљу у Београду 7. јула 2017.године. Његова Светост Патријарх српски началствовао је светом архијерејском Литургијом уз саслужење свештенослужитеља АЕМ и великог броја верника. Након Литургије Патријарх је произнео празнично слово у ком је нагласио значај и улогу св. Јована Претече, који је послан да Господу припреми пут и проповеда покајање. „Покајање значи да изменимо себе од грешних мисли, да прихватимо честите и благословене мисли од Господа, то нам даје могућност да све што је од Господа разумемо“, поручио је Свјатјејши. После беседе уследила је свечана литија око храма и резање славског колача. View full Странице

На Видовдан, у храму Светог Петра Цетињског у Спужу је Свету Тајну Крштења примио ЕСРОМ ФИСХАЈЕ из ЕРИТРЕЈЕ. Есром је рођен у Подгорици 17 маја 2017, а тренутно борави са мајком ХЕЛЕН ГДА ФИСХАЈЕ, братом и сестром у ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ у Спужу. Породица Фисхаје су иначе православни Копти из Еритреје. Отац малог Есрома, Данијел је тренутно заточен у Катару, и у немогућности је да се придружи својој породици. Крштење је обавио старјешина овог храма и надлежни парох протојереј Станислав Татић. Нека би Васкрсли Господ, молитвама Светог Петра Цетињског и свих светих, подарио здравља, љубави и свакога напретка Есрому и његовој породиции и да што скорије буду поново на окупу, са молитвом да се у њиховој земљи и у цијелом свијету зацари мир. митрополија црногорско-приморска View full Странице

Знаменити српски филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица организовао је прикупљање прилога потребних за израду мермерног проскинитара за целивајућу икону поред гроба Светог Саве у Великом Трнову у Бугарској. Приликом његове самосталне изложбе под називом „Филигранске везе“, одржане у мају 2015. године , у Регионалном музеју у Великом Трнову, овај уметник је тој установи, која се стара и о храму „Четрдесет великомученика“,у којем је својевремно, 1236.године, сахрањен Растко Немањић, наш Свети Сава, даривао икону овог светитеља, рад сестринства манастира Жича, коју је он украсио својим филиграном. Тада је филиграниста из Краљева изрази жељу да овом храму дарује и проскинитар - мермерно постоље за ту икону. С обзиром да се радило о захтевном подухвату и да је било потребно обезбедити бројне сагласности, а и значајна финансијска средства, на реализацију ове идеје чекало се пуне две године. Уз помоћ још четрдесет приложника, махом из Србије и Црне Горе, акција је недавно успешно реализонава. Израду мермерног проскинитара Ристовић је поверио познатом бугарском вајару Пањоту Петрову-Понки (Панайот Петров Димитров- Понката) који је 2003. године био аутор пројекта обнове храма „Четрдесет великомученика“ . ''Уз Ваш труд и поверење, заједно смо успели у намери да приведемо крају нашу акцију и да достојанстевно обележимо чин постављања и освештавања проскинитара" - каже Горан Ристовић, идејни творац и организатор ове акције. ''Идеја се родила пре равно годину дана, када су наши пријатељи из Регионалног историјском музеја Велико Трново јавили да ће израдити одговарајући проскинитар за раније даривану икону Светог Саве. Учинило нам се да се таква прилика не сме пропустити, да ми из Србије на неки начин не учествујемо'' - каже Ристовић. ''Одмах смо отишли да са њима поразговарамо о могућности да неко из Србије приложи постоље. Наш предлог је прихваћен и након прибављања свих потребних службених сагласности са њихове стране, кренули смо са осмишљавањем начина како да изведемо акцију и прикупимо новац. Око идеје се окупило неколико људи у неформалном одбору за реализацију, који су све времепредано радили на њеном остварењу'' - додаје он. Први предлог је био да трошак од 2000 евра покрије нека од институција из Србије. Разматрано је више идејних решења и, уз консултацију са стручњацима и уметницима из ове области, одабран је пројекат Панајота Димитрова, 83-годишњег вајара из Великог Трнова, који је и раније учествовао у опремању цркве Св. Четрдесет Мученика. ''Решење се наметнуло као најпогодније за црквени мобилијар овог типа, имајући у виду комплетну амбијенталну целину храма'' - објашњава Покимица. ''Обзиром да нисмо успели да прибавимо новац на првобитно замишљен начин, пар појединца се великодушно понудило да покрије цео износ. Хвала им, али нам се управо тада родила идеја да кренемо мало тежим путем и да радост учествовања у оваквој акцији поделимо са што више људи'' - додаје он. Уз благослов Његовог преосвештенства г. Јустина, Епископа жичког, покренута је акција прикупљања средстава.То смо учинили преко фејсбук групе, средином јануара. Одзив је био фантастичан: за петнаестак дана је прикупљен новац. Средином марта је потписан Уговор са вајаром и плаћен аванс, а почетком јуна исплаћен је преостали износ. Веома свечано било је у Великом Трнову. Неподељена су мишљења присутних да проскинитар изгледа једноставно и достојанствено, сходно месту где се налази. Чин освештавања је обавио свештеник БПЦ, уз присуство представника града Краљева, града Великог Трнова, домаћина из Регионалног историјског музеја Велико Трново, више професора и студената са Великотрновског универзитета, уметничке јавности и намерника који су се одазвали позиву. Догађају је дат велики значај у бугарским медијима. Организатор акције Горан Ристовић каже да је неизмерно захвалан свима који су учествовали у акцији, онима који су акцију пратили и давали подршку, а и онима који су целу намеру оспоравали јер, по његовим речима, свако је радио своје. ''Светом Сави хвала што нас је сабрао и удостојио да му се обратимо на овакав начин и на том месту'' - закључује филиграниста Ристовић. Извор: "Српска.ру"

Завршена је изградња и унутрашње опремање Храма Васкрсења Христовог и Новомученика Руских у московском Сретењском манастиру. То је још један Храм на Крви, будући да се налази у непосредној близини злогласне тамнице Лубјанка. Фотографије предивног новог храма можете да погледате овдје: Његова светост московски и сверуски патријарх господин Кирил благословио је освећење Храма на дан Вазнесења Господњег 25. маја о.г. када ће бити обиљежена и десетогодишњица васпостављања јединства Московске патријаршије и Руске Заграничне Цркве. Прва литургија у простору испред храма биће одслужена 15. марта, а њен историјски значај објашњава у писму пастви епископ јегоровски Тихон (Шевкунов). Извор:http://www.pravoslavie.ru/101727.html Драга браћо и сестре! Када смо приступили изградњи Храма посвећеног Васкрсењу Христовом и Новомученицима Руским, спремали смо се да у њему одржимо прво богослужење на стогодишњицу почетка руске смуте (преврата). 2. марта 1917 (15. марта по новом календару) револуционари су принудили Господара-Страстострепца Николаја II на одрицање од престола. Сто година касније ми дочекујемо тај дан осмишљавајући своју историју, пређени пут и прослављајући Новомученике и Исповједнике Христа Спаса. /.../ По благослову Свјатејшег патријарха, на тај дан, 15 марта о.г., одржаће се прва литургија испред храма у простору предвиђеном за спољашње служење. То је и дан јављања Иконе Мајке Божије "Державнаја" и сриједа када се по обичају Сретењског манастира Литургија Пређеосвећених дарова служи увече од 18 часова. Како ова литургија подразумијева и земне поклоне, можете понијети простирку за кољена какву користе браћа старообредници. Они који желе да се причесте треба да се, по црквеном уставу, уздржавају од узимања хране и течности од поноћи, а у случајевима нарушеног здравља од поднева тог дана. Епископ јегоровски Тихон View full Странице