Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'музике'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. У петак, 16. август 2024. године, са почетком у 18.00 часова, у галерији Руског дома, одржаће се вече клавирске музике у извођењу Јелизавете Украинске. Улаз слободан. Позив Руског дома за ово уметничко вече преносимо вам у целости: Позивамо Вас на музичко путовање током којег ћете се упознати са клавирским ремек-делима из различитих епоха и земаља – од популарних барокних минијатура Жан-Филипа Рамоа до сунчане музике Сергеја Прокофјева. Посебна пажња биће посвећена руској романтичној музици – биће изведене минијатуре Модеста Мусоргског и Петра Чајковског, као и чувена композиција Николаја Римског-Корсакова „Бумбаров лет“. Желимо Вам угодно музичко путовање! Јелизавета Украинскаја је рођена 1996. године у Офенбаху на Мајни, Немачка. Дипломац је Државног конзерваторијума ,,Николај Римски-Корсаков“ у Санкт Петербургу у класи Заслужног уметника Русије, професора Александра Сандлера. Од 2020. године је асистент-приправник у класи истог професора. Победник је бројних руских и међународних такмичења. Лауреат награде Владе Руске Федерације „Млади таленти“ (2008, 2009) и Сверуског такмичења „Млади таленти Русије“ (Москва, 2013). Учествовала је у мастер класовима Арија Вардија, Дмитрија Башкирова, Мирослава Култишева, Константина Шчербакова, Владимира Овчиникова, Берија Дагласа, Готлиба Валиша, Вилема Бронса и других. Јелизавета Украинскаја се 2012. године представила српској публици на Шестом међународном фестивалу ,,Исидора Бајић“ у Новом Саду, где је освојила специјалну награду за најбоље извођење дела Клода Дебисија. Наступа као солиста у Русији и иностранству. Извор: Радио Слово љубве
  2. Српски музички центар организоваће Новобеоградски фестивал класичне музике од 15. до 18. августа 2024, а улаз на све концерте биће бесплатан. Програм у Свечаној сали МШ „Станислав Бинички“ (Булевар Зорана Ђинђића 152а; 15. август, 19.00) почеће концертом соло певања. Наступиће Искра Сретеновић, Сара Бучек и Ања Галешев, уз пијанисткињу Зорку Миливојевић. Биће изведена дела Таривердијева, Бизеа и Доницетија. Наредне вечери, 16. августа од 19.00, у сарадњи са Београдским Шопен фестом, Српски музички центар представиће Сашу Опсеницу и Јована Перуничића који ће извести дела Бетовена, Шопена, Брамса и Прокофјева. Концерт виолинисткиње Веронике Моне Богић ће бити одржан 17. августа од 19.00. Уз клавирску сарадњу Бисерке Маровић, Богић ће свирати дела Баха, Сен-Санса, Бетовена и Паганинија. Завршни концерт Летње школе класичне музике под називом „Вече талената“ затвориће Новобеоградски фестивал класичне музике 18. августа од 19.00. https://www.danubeogradu.rs/2024/08/novobeogradski-festival-klasicne-muzike-od-15-do-18-avgusta-2024/
  3. Бесплатни концерти класичне музике у Београду одржавају се редовно. Представљамо концерте током фебруара 2024. на популарним локацијама. Галерија Артгет (КЦБ, Трг републике 5) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (20.00) Концерт пијанисте Василија Басараба Програм: Бетовен, Лист, Месијан. »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (21.00) Концерт пијанисткиње Ане Димитријевић Ана Димитријевић је студенткиња четврте године студија на Факултету музичке уметности у Београду, на одсеку за клавир, у класи Милоша Михајловић. Представиће се делима Баха, Хајдна, Шопена и Менделсона. »»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (20.00) Ауторско вече Анте Гргина – дела за флауту Музиколошкиња др Соња Маринковић ће као модератор водити публику кроз свет Гргинових композиција. Кроз интерактивни дијалог између композитора и модератора, свака композиција биће детаљно представљена, истражујући инспирације, утицаје и композиционе технике које су обликовале сваку од њих. Дела ће извести флаутисткиња Александра Хорват и пијанисти Саша Свијић и сам композитор. »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (20.00) Концерт пијанисткиње Дине Хаџиомеровић Гошћа: Олга Малевић Ђорђевић, сопран Програм: Шопен, Рахмањинов »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (21.00) Концерт Гудачког квартета „Мераки“ Састав чине виолинисткиње Виолета Ћирић и Нада Шарковић, виолисткиња Ена Ваганек и виолончелисткиња Магдалена Матић. Извешће гудачке квартете Бетовена и Менделсона. »»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (20.00) Концерт виолинисткиње Дарие Радић и пијанисткиње Јасмине Раковић Извешће виолинске сонате Хиндемита и Моцарта, као и остварења Крамба и Перта. »»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (21.00) Концерт гитаристе Виктора Ђукнића Гитариста Виктор Ђукнић је добитник бројних нагарада на такмичењима у земљи и иностранству. Публици ће се представити делима оригинално писаним за гитару као и транскрибованим остварењима. Галерија САНУ (Кнез Михаилова 35) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (18.00) Тара Костадиновић, виолина Уки Оваскаинен, клавир »»» Четвртак, 8. фебруар 2024. (18.00) Жуња Липановић, флаута Марија Синђић, флаута Зорица Павићевић, флаута Марко Богдановић, клавир Учествују: Марта Париповић, клавир Марија Милић, флаута Тијана Беговић, флаута Нина Перовић, флаута »»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (18.00) Ања Оваскаинен, виолина Уки Оваскаинен, клавир »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (18.00) Доситеј Новаковић, кларинет »»» Четвртак, 22. фебруар 2024. (18.00) Ана Цветковић, сопран Младен Стефановић, клавир Драгош Холцлајтнер, клавир Владимир Стојнић, клавир »»» Понедељак, 26. фебруара 2024. (18.00) Јелисавета Зорић, виолина »»» Четвртак, 29. фебруара 2024. (18.00) Дина Марковска, флаута Драгана Раић, клавир Гуарнериус (Џорџа Вашингтона 12) Улаз је слободан уз обавезне резервације: [email protected] или 066/8028-368. »»»Уторак, 20. фебруар 2024. (19.00) Радио Београд 2 и Гуарнериус представљају циклус концерата „Сезона младих“ Ката Стојановић, виола Сања Четровић, клавир Магдалена Матић, виолончело Директан пренос на Радио Београду 2! Задужбина Илије М. Коларца (Студентски трг 5) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (20.00) Београдске променаде Ансамбл VisAntiqua – Путовање старом Европом »»» Недеља, 11. фебруар 2024. (11.00) Београдске променаде Момир Дамјановић, клавир Програм: Бах, Рахмањинов, Лист, Чајковски »»» Недеља, 18. фебруар 2024. (11.00) Београдске променаде Катарина Ранковић, клавир Ауторске композиције »»» Уторак, 27. фебруар 2024. (20.00) Гала концерт: 25 година Међународног такмичења соло певача „Никола Цвејић“ Италијански институт за културу (Кнеза Милоша 56) »»» Четвртак, 1. фебруар 2024. (19.00) Концерт камерних ансамбала ФМУ »»» Четвртак, 8. фебруар 2024. (19.00) Концерт гитаристе Павла Филиповића Програм концерта обухвата композиције Доменика Скарлатија, Хоакина Родрига, Луиђија Лењанија, Вилијама Валтона и Франсиска Тареге. Народни музеј у Београду (Трг републике 1а) »»» Недеља, 4. фебруар 2024. (12.00) Концерт „Романтизам у клавирској музици руских и немачких композитора“ Публика ће имати прилику да чује дела различитог обима и расположења – од минијатура Петра Илича Чајковског и Александра Скрајбина до Шумановог капиталног дела „Крајслеријане“. Своје место на програму пронашла је и „Фантазија“ у д-молу В. А. Моцарта, која својим слободним карактером значајно одступа од уобичајених класичарских форми и приближава се романтичарском духу. »»» Недеља, 11. фебруар 2024. (12.00) Концерт младих пијаниста МШ „Јосип Славенски“ На програму су композиције од барока до кључних дела која се везују за XX век. »»» Недеља, 18. фебруар 2024. (12.00) Концерт „Фрагменти душе“ Пијанисткиња Далида Грмуша Марошон публици ће представити своје композиције. Њено стваралаштво највише је инспирисано класичном музиком и музиком за филм, што се огледа и у њеном опусу. »»» Недеља, 25. фебруар 2024. (12.00) Концерт „Камерна музика италијанских и француских композитора“ Камерну музику француских и италијанских композитора за флауту и харфу извешће флаутисткиња Драгана Величковић и харфисткиња Јелена Тутић. Студентски културни центар (Краља Милана 48) »»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (19.00) Концерт студената виолине ФМУ »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (19.00) Концерт студената клавира ФМУ »»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (19.00) Концерт студената катедре за дувачке инструменте ФМУ Установа културе „Стари град“ / „Пароброд“ (Капетан Мишина 6а) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (19.00) Концерт камерног дуа „Сцриво ин венто“ »»» Среда, 7. фебруар 2024. (17.30) Интерактивни музички концерт за бебе и децу до четири године Трио Триангл из Чаробне фруле »»» Уторак, 13. фебруар 2024. (19.00) Концерт за клавир и кларинет Зерина Шаботић, клавир Тимур Муратовић, klarinet https://www.danubeogradu.rs/2024/01/besplatni-koncerti-klasicne-muzike-u-beogradu-februar-2024/
  4. Певачко друштво Храма Светог Саве одржаће концерт духовне музике у недељу 15. октобра у 12 сати у Атријуму Народног музеја у Београду. На програму ће бити српска духовна музика од средњег века до данас. Посебно се радујемо извођењима наших савременика - Мирољуба Аранђеловића Расинског, Светислава Божића, Младена Матовића и Игора Главашића. Концерт се одржава у оквиру 25. фестивала "Хорови међу фрескама" а на сцени ће бити певачи од 5 до 75 година. Дођите да чујете шта смо припремили за вас. Извор: Храм Светог Саве, Инстаграм
  5. Више о Фестивалу на ОВОМ линку. Извор: Радио Слово љубве
  6. Министарство одбране Републике Србије, управа за односе са јавношћу и Уметнички Ансамбл Војске Србије "Станислав Бинички" позивају вас на концерт духовне музике у понедељак 22. маја 2023. године од 20 часова у крипту Спомен-Храма Светога Саве на Врачару на концерт духовне музике под називом "Тебе Бога хвалим". Под управом Катарине Божић мешовити хор Уметничког ансамбла Министарства одбране извешће изабране бисере православне духовне музике, уз еминентне гостујуће солисте, Снежану Савичић Секулић и капетана јереја Александра Секулића. Улаз је слободан, сви су добродошли! Извор: Информативна служба СПЦ
  7. Руска музичка академија „Гњесин“ из Москве и Руски центар за науку и културу „Руски дом” у Београду позивају на концерт Ансамбла савремене хорске музике "Altro coro" у Галерији Руског дома, у петак, 11. новембра у 19 часова. На програму су дела руске духовне музике. Концерт у Руском дому отвориће гостовање ансамбла у Србији. Улаз је слободан. Ансамбл савремене хорске музике "Altro coro" основан је септембра 2010. године на Руској музичкој академији ,,Гњесин“. У његовом саставу били су студенти одсека за хорско дириговање, чија су интересовања била усмерена на практично проучавање наслеђа руских и страних композитора 20. и 21. века. Један од главних задатака ансамбла је популаризација мање познатих композиција за хор и вокалне ансамбле. Ансамбл "Altro coro" је добитник највиших признања на међународним такмичењима, а његов рад је препознат од стране Министарства културе Руске Федерације. Оснивач и уметнички руководилац Ансамбла савремене хорске музике "Altro coro" је Александар Рижински, а хоровођа је Денис Морозов. Извор: Руски дом, фејсбук
  8. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у организацији црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ и Црквене општине суботичке, у Световазнесенском храму у Суботици, у петак, 14. октобра 2022. године, биће одржан седми по реду Фестивал духовне музике и уједно ће бити прослављена слава црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ из Суботице. У програму Радио-Славословља протонамесник Иван Спасевски, председник црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ, говорио је о светитељу, заштитнику хора, док је проф. Драгана Николић, диригент хора, најавила учеснике овогодишњег Фестивала - линк ка разговору је ОВДЕ. http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35775
  9. Са благословом Епископа крушевачког г. др Давида у Саборном храму светог Ђорђа у Крушевцу је 16. јуна 2022. године одржан концерт духовне музике, бележи хорски појац Милена Поповић а преноси Епархија крушевачка. Славећи Господа кроз глас и музику наступили су Дечији црквени хор "Свети кнез Лазар", затим гости вечери, монаси манастира Суково и мешовити Црквени хор "Свети кнез Лазар" из цркве Лазарице. Хоровима су руководиле Весна Пешић, Теодора Вешковац и Ружица Вешковац, а сабране свештенике, свештеномонахе и посетиоце концерта, међу којима је била и градоначелник Крушевца гђа Јасмина Палуровић, у име Владике Давида поздравили су отац Жељко Марковић и отац Ђорђе Милојковић, старешине храмова Лазарице и Светог Ђорђа. Благодарећи труду и љубави г. Славише Паунковића као и Информативној служби Епархије крушевачке, у наставку преносимо видео-запис ове изузетне духовне вечери: Извор: Епархија крушевачка
  10. Епархија крушевачка је најавила концерт духовне музике у цркви светог Ђорђа у Крушевцу, 16. јуна 2022. године, од 20 часова, у којем ће учествовати Дечји црквени хор "Свети кнез Лазар", монаси манастира Суково и Мешовити црквени хор "Свети кнез Лазар". Извор: Епархија крушевачка
  11. Са благословом Епископа ваљевског г. Исихија у Храму Васкрсења Христовог се у недељу 17. априла, на Цвети, од 19 ч, одржава концерт духовне музике. Најлепше песме у славу Господа појаће Камерни и Дечји црквени хор „Емануил“. Извор: Радио Источник Епархије ваљевске
  12. НИКО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Владика Јован Ћулибрк о Нико и њеном гласу трагично узвишене лепоте: Рађање музике из духа холокауста Пише: ВЛАДИКА ЈОВАН ЋУЛИБРК Уторак, 14. дец 2021, Лу Рид је за Нико рекао: „То је таква личност да након сусрета с њом нисте више исти човјек." Речено је неодвојиво и од њеног дјела. „Радиоактивни нуклеус" искуства Другог свјетског рата и холокауста истовремено је онемогућавао Нико да живи свој живот и стварао њоме величанствен низ умјетничких дјела, јединствен у својој аскетској узвишености и величанствености, скоро неупоредив не само унутар поп музике и поп културе, него и у оквиру укупног људског стваралаштва. Нико (рођена као Криста Пефген у Келну 1938, умрла 1988) „Током 2004. године, провела сам анкету ограниченог обима која се састојала од разговора за усмену историју с Нијемцима који су за вријеме националсоцијализма били дјецом или младим људима", пише Керолин Бирдсал на почетку своје groundbreaking студије Nazi Soundscapes. „Оно што је привукло пажњу, међу другим темама, била је њихова повишена свијест о звуку у свакодневици урбаног живљења, нарочито током Другог свјетског рата, и осјећање да су ушевидци тог раздобља." Но, по запажању Бирдсалове, ритмичка хармонија, технолошка иновација и национална утопија - идеали нацистичког друштва развијени из Вагнеровог Gesamtkunstwerka и развијани унаточ рату - нису се могли одржавати у ратним условима јер су „претпостављена неутралност медија и пажња публике били разбијени неконтролираним звуком рата споља." Тај звук, звук рата споља, не само да је превладао конструисани идеолошки звучни наратив нацистичке Њемачке, него је - преплетен с њим - створио звучни амалгам који је у поратним деценијама био несавладив за линеарне наративе који су покушавали да пацификују њемачко сјећање на рат (а посебно на холокауст), а били су базирани на казивању, писаној ријечи, фотографијама па чак и филмовима. The Velvet Underground & Nico: "I'll Be Your Mirror" (с видео снимцима Ендија Ворхола) Указујући на разумијевање мита о Нарцису које је развила Гаjатри Спивак, по коме „Ехоино понављање Нарцисових ријечи може измијенити њихово изворно значење, независно од њене намјере", Бирдсалова каже да то отвара пут ка "сонару који покушава да зађе иза тзв. ‘буке' званичних дискурса", и закључује да "њемачко друштво у протеклих шездесет година није нужно остало нијемим о периоду нацизма". „Поноћни вјетрови приземљују се на крају времена / Тамница тоне у дремеж до краја времена / Буревјесник отпјевава звук кућног звона до несвршеног краја времена", стихови су пјесме Evening of Light њемачке пјевачице Нико с њеног албума Marble Index из 1968. године којим је она извела коперникански обрат у свом животу и од Ворхоловог модела и Фелинијеве звијезде постала ... неко и нешто друго. (У овом тексту се морало подразумијевати да читалац зна ко је Нико јер би њен CV био презахтјеван за предвиђени обим чланка.) Evening of Light Достојни неког Götterdämerunga који би био писан на крају XX вијека - уосталом они реферишу на Вагнерову O du, mein holder Abendstern из Tannhäusera колико и на Блејкову Evening Star - ови стихови су свакако пророчки, колико ће пророчко бити и њено ултимативно читање Морисонове The End. „Она је живјела у другој димензији", како Џенифер Отер Бикердајк, у књизи која је по свему покушај да се напише дефинитивна биографија Нико, цитира њеног сарадника из осамдесетих Џејмса Јанга, који је и сам написао не једну књигу о Нико. „Све је то потицало од њеног насилнога дјетињства. Она није могла да се отргне од трауме одрастања у нацистичкој Њемачкој. То искуство ју је емоционално закључало." Иако ће Отер Бикердајк посветити за овако амбициозну накану запањујуће мало простора самој музици Ниkо - по неколико страница за сваки албум - она ће први пут истражити њене формативне године довољно детаљно да бисмо могли видјети како је то одрастање у soundscapeu нацизма текло. Одакле долазе пјесме? Када су питали Нико одакле долази њена лирика, Нико одговара да је она проистекла из њеног доживљаја Берлина 1946. године (она тада има осам година), и „гледања цијела града разореног. Волим пало царство, слику палог царства." „Егзекуција америчког наредника који ју је силовао; берлински ваздух испуњен прашином с гробова" - ове слике одређује и Џејмс Јанг као кључне слике њеног живота. Те су слике звучне: када један од њој истински блиских људи, Дени Филдс, каже да „ти одрасташ под бомбама - то је било њено дјетињство", цијела ствар добива и свој конкретан звук. И закључак Дејвида Џеја, басисте Баухауса, јесте да је „кључ стварно у томе што је рођена под сјенком Другог свјетског рата која се надвијала над њом, и она је тога била јако свјесна. Нацисти и све то. Берлин ... Она је [...] производ свога времена на коју је то историјско доба утицало и она га коментарише на њен сопствени креативни начин." Отер Бикердајкова је доиста дала глас многим перспективама на Нико и уредно је пренијела скоро свеопће мишљење како је Други свјетски рат кључно утјецао на њу. Значајна новост коју доноси ова књига јесте сазнање тога колико су у утицају рата и нацизма на Нико значајно мјесто имали судбина Јевреја и нацистички систем терора: синагога запаљена у Келну у Кристалној ноћи била је само стотињак метара од Meister Gerhard Strasse где је тек рођена Криста Пефген живјела са својом мајком; директор дјечјег дома у коме је Криста била једно кратко вријеме смјештена - био је истовремено и шеф пројекта Т4, убијања „невриједних живота", за Берлин. На капији логора Аушвиц II Биркенау, мај-јун 1944. Akcija T4 Aktion T4 је нацистички програм очувања чистоте више расе у којем су систематски убијани ментално болесни, стари, инвалиди, хомосексуалци и други непожељни елементи. Програм је започео крајем 1939, а званично је завршио 1. новембра 1941. године након протестне проповиједи католичког бискупа Минстера Кеменса Аугуста вон Галена. Људство "Програма еутаназије" било је премјештено у "Акцију Reinhardt", и различите нацистичке институције преузеле су убијање на себе. Према изворима који су кориштени на суђењу у Нирнбергу, програм еутаназије је коштао живота око 275.000 људи; други извори процјењују број жртава на око двије стотине хиљада. „Казивала би ми свакакве ствари о свом дјетињству", прича Џејн Голдстроу, „о томе како је морала да прескаче стрељане Јевреје и такве ствари", несумњиво и о томе како је „гледала влакове смрти како се котрљају ка логорима". Дечак хода међу лешевима у концентрационом логору Берген-Белзен по његовом ослобођењу у априлу 1945. У Манчестеру Нико нотира да је вријеме јеврејских празника: "Јеврејска Нова година је најпобожнији дио године и сав Народ пости цијели дан". Штавише, Нико је као шабатни гој палила свијеће свом кућевласнику Јеврејину и укључивала му пећницу, и „то је радила и као дијете". Коначно, у кључном моменту свог живота, у пустињи с Џимом Морисоном, она овако описује живот у визији који су тамо нашли: „Били смо као Индијанци који су живјели на овај начин хиљадама година, прије хришћана, једнако дуго као и Јевреји." Рат је, коначно, одредио и њен скитски и аскетски начин живота: ако „она није имала много више од одјеће на себи, ствари у тој њеној торби и хармонијума", било је то зато што је она с мајком „живјела у једној соби у подруму куће срушене у бомбардовању, као и сви у Њемачкој у то вријеме". Нико 1979. Трансформација дјетињства Нико и звука рата, и рата и холокауста самих, у низ њених ремек дјела - албума Marble Index, Desertshore, The End и Camera Obscura, који се протежу у периоду од 1968. до 1985. године - раскрива се у начину на који је Јоланда Гампел покушала да се носи с немогућношћу трансфера искуства холокауста и, сљедствено, с провалијом између покољења које је прошло кроз холокауст и покољења коме то искуство мора да се пренесе. „Позајмљен из нуклеарне физике, појам ‘радијација' је метафора за монструозне посљедице изазване социо-политичким насиљем", каже Гампелова. Радиоактивна идентификација, наставља она даље, „може нагло испливати у моментима екстремних трауматских тензија; и онај који носи такву метафоричку радиоактивност у својој психи или у свом тијелу, као траг или нуклеус идентификације у било којој форми, може себе наћи затвореним и неспособним да живи свој живот." Нико у Београду 1987. Трауматске тензије у животу Нико, које је Отер Бикердајкова заиста минуциозно документовала и приказала у свој књизи, јесу њу онемогућиле да живи свој живот и Нико је практично почела да живи апокалиптичну свечовјечанску трауму коју је проживела као дијете, „фантазматски асимиловану, фиксирану и интернализовану", рагнарок Другог свјетског рата. Овај „радиоактивни нуклеус" као „бескрајни, убрзани процес у коме било шта може да се уобличи и потом одмах нестане", који „парадоксално, садржи сваку могућност за промјену", истовремено је онемогућавао Нико да живи свој живот и стварао њоме величанствен низ умјетничких дјела, јединствен у својој аскетској узвишености и величанствености, скоро неупоредив не само унутар поп музике и поп културе, него и у оквиру укупног људског стваралаштва. Коначно, стваралаштво Нико је и свједочанство о једном њемачком гласу који је глас рата, смрти и холокауста - и глас трагично узвишене љепоте. Документарни филм о Нико: "Nico Icon" (1995) Књига Џенифер Отер Бикердајк детаљно и са усрђем документује како је живот Нико био опредељен њеном немогућношћу да живи сопствени живот, и како се то манифестовало у њеним односима с људима око себе, који у низовима пролазе кроз ову књигу, један заумнији од другог. Ова књига први пут даје и довољно материјала да се разложно може поимати и размишљати о начину на који је она била просто рођена у звучном пејсажу Другог свјетског рата, нацизма и холокауста и како су они као нека понорница унутар Нико (пре)усмјеравали њен фасцинантни живот - иако писац маши да ту успостави изравне везе. Коначно, оно чиме се ова књига уопште не бави то је сама суштина Нико: њено стваралаштво које је она сматрала толико важним да је сопствени живот зауставила да би се то стваралаштво родило. Као што је Лу Рид рекао за саму Нико, а што је неодвојиво и од њеног дјела: „То је таква личност да након сусрета с њом нисте више исти човјек." Та димензија Нико за Отер Бикердајкову је остала непознаница. Velvet Underground & Nico: Femme Fatale Занимљиво је да је ауторица урадила доста солидан посао на најсличнијем могућем случају - уредила је прије пет година врло занимљиву књигу о Joy Division, можда зато што ју је радила у low profile - али када се Џенифер Отер Бикердајк на крају књиге обрати Кристи Пефген ријечима „Надам се да сам исправила неправду према теби", одговор је на жалост ипак одричан. Утјеха је барем да је ауторица својом књигом дала много драгоцјеног материјала за оне који су спремни да се подухвате сусрета с Нико који може да им измјени живот. Извор: Autograf Владика Јован Ћулибрк о Нико и њеном гласу трагично узвишене лепоте: Рађање музике из духа холокауста WWW.RTS.RS Лу Рид је за Нико рекао: „То је таква личност да након сусрета с њом нисте више исти човјек." Речено је неодвојиво и од њеног дјела. „Радиоактивни нуклеус" искуства Другог свјетског рата и...
  13. Србски православни појци већ 10 година раде на очувању српске традиционалне музике где су направили велике пројекте и тако се истакли као одговорни људи који се поносе својим наслеђем. Дошло је време да направе још један искорак у томе, и пуштањем у рад првог српског интернет радија српске традиционалне музике заокруже свој деценијски рад. Како смо дошли на идеју о овом интернет радију? Свет напредује у технолошком смислу, а култура се запоставља што је један од разлога за пуштање у рад оваквог формата. Да би неко могао нешто да сазна и заволи српску културу мора да постоји опција за то. Радујемо се да смо међу првима у томе и да ћемо и у будућности бити пример млађим генерацијама како треба да се воли и поноси својим културним наслеђем. Србин не постоји без своје вере и културе јер по нама то не може бити Србин. Намећу нам се лажне информације и туђе културе да би сломили дух наших предака, ону лепу земљу, људе поштења и морала тога времена који требају и морају бити наш пример у љубави и жртви како би нас и други по делима и лепоти наслеђа препознавали и поштовали. Радио ће садржати духовне, историјске и традиционалне вредности, музику, али музику свих извођача и тематике везане за НАШУ Србију. Интернет радио под називом ДЕСПОТ СРПСКИ посвећен је веома важној личности, утемељивачу Београда, Светом Деспоту Стефану Лазаревићу. На овај начин желимо да се у целом свету сазна за Деспота и да га прослављамо, како и доликује једном витезу, Србину, православцу, песнику, државнику... Слушајте Радио Деспот Српски на: Деспот Српски | Први српски интернет радио српске традиционалне музике DESPOTSRPSKI.RS Интернет радио под називом ДЕСПОТ СРПСКИ посвећен је веома важној личности, утемељивачу Београда, Светом Деспоту Стефану Лазаревићу.
  14. Србски православни појци већ 10 година раде на очувању српске традиционалне музике где су направили велике пројекте и тако се истакли као одговорни људи који се поносе својим наслеђем. Дошло је време да направе још један искорак у томе, и пуштањем у рад првог српског интернет радија српске традиционалне музике заокруже свој деценијски рад. Како смо дошли на идеју о овом интернет радију? Свет напредује у технолошком смислу, а култура се запоставља што је један од разлога за пуштање у рад оваквог формата. Да би неко могао нешто да сазна и заволи српску културу мора да постоји опција за то. Радујемо се да смо међу првима у томе и да ћемо и у будућности бити пример млађим генерацијама како треба да се воли и поноси својим културним наслеђем. Србин не постоји без своје вере и културе јер по нама то не може бити Србин. Намећу нам се лажне информације и туђе културе да би сломили дух наших предака, ону лепу земљу, људе поштења и морала тога времена који требају и морају бити наш пример у љубави и жртви како би нас и други по делима и лепоти наслеђа препознавали и поштовали. Радио ће садржати духовне, историјске и традиционалне вредности, музику, али музику свих извођача и тематике везане за НАШУ Србију. Интернет радио под називом ДЕСПОТ СРПСКИ посвећен је веома важној личности, утемељивачу Београда, Светом Деспоту Стефану Лазаревићу. На овај начин желимо да се у целом свету сазна за Деспота и да га прослављамо, како и доликује једном витезу, Србину, православцу, песнику, државнику... Слушајте Радио Деспот Српски на: Деспот Српски | Први српски интернет радио српске традиционалне музике DESPOTSRPSKI.RS Интернет радио под називом ДЕСПОТ СРПСКИ посвећен је веома важној личности, утемељивачу Београда, Светом Деспоту Стефану Лазаревићу. View full Странице
  15. Иван Ивковић

    Тајна музике

    Да вам саопштим коју реч о музици, том милозвучном говору Божијем на овоме свету и на свим световима Божијим. У ранијим вековима људи су говорили о музици сфера и тврдили да се у васиони непрестано чује нека тајанствена, дивна музика, која својим божанским звуцима испуњава цео бескрајни простор звездани. Мислили су да звезда звезди шапуће речи Вечне Љубави, говором само звездама знаним, а тај говор, као говор изнад сваког говора, могао је бити само музика, мелодија нота, нота некомпонованих руком људском, и замишљених ограниченом, заглушеном људском душом. То су симфоније, мислили су наши преци, које су само анђели могли спевати, само њихове обасјане душе могле компоновати и предати звездама, да се дошаптавају кроз мрачне, кроз недокучне даљине звездане. И оне су шаптале, говориле су језиком музике, јединим могућим. И кад се потомак Адамов, мучен проклетством свога претка, пробијао кроз густе прашуме мука и зноја, кад је душа зашиштала, у вечној жалости за Изгубљеним Рајем, онда се милост Божија спустила на људе: научила их је музици, песми, тајном говору душе. Тако су песма и музика биле прве утехе које је небо дало земљи, прве, после оне највеће и главне: …И род женин стаће змији на главу… Музика оста и данас оно што је била најпре: велико откривење Божије. Гласник лепших светова одређених за човека и за душу његову. Капара тих светова у недоступној лепоти звука, у шареном ткању мелодија, које дочаравају оно што сада немамо, али што нам је спремљено, што нас припремљено очекује. А музика, то тихо куцање на врата нашег срца, храбри нас, теши, доказује да смо стварно створени за лепше, за више, за савршеније и срећније светове, тамо где ће музика бити отворена књига, где ће њени звуци бити део самог живота, не прижељкивања и наде и чекања већ Живота Самог. Небеска музика похрањена је у свему створеном. (Хилдегарда од Бингена) Зато се по музици распознају људске душе. Оне које музици отварају своје капије, то су душе ближе осећању неба и невидљивих анђелских светова. Али авај, све је на овоме проклетоме свету проклетство и искушење, све је замка души, све је опчињено магијом змије, која пуже и вуче се по свим стварима земаљским и од свих њих прави клопку за људе. Тако и са музиком. Многи су због ње и душе погубили. То као кад би нам дали прекрасно језеро, зелено и плаво, и пуно златних обала рајских птица. И кад би ми, уместо да уживамо у њему, скочили у њега и задавили и тело и душу своју. Тако и са музиком. Она је предивни предео, за онога ко има мапу и познаје стазе и богазе своје сопствене душе, и ко зна и позна слабост људске природе, отрованост потомака Адамових, неспособних да седе на обали предивног језера зеленог и плавог, већ се отискују с његове меке обале посуте цвећем и налазе смрт у хладној води његовој. То је она прастара опасност која мами и коју треба познавати да би постала неопасна. Јер музика није небо на овом свету, она га само предсказује, издалека на њега указује и опомиње да се, сада, између нас и неба налази огромна провалија. Тешко ономе ко покуша својим слабим ногама да је прескочи! Заиста, уместо да остане на зеленој обали језера и созерцава плаву и шарену лепоту његову, његова ће нога склизнути и наћи ће свој крај на дну језерском. Ја се не бојим за вас, сестре моје дивне. Ви сте обучене у оклоп мудрости и знања, ваше душе отварају се звуцима божанске музике, али капије њихове остају затворене за све сиренске звуке које вуку на дно језера, које, најпре омађијају, онда вуку и напослетку довуку до паклених врата. Пазите, као што је и сама музика само по површини присутна, приступачна, тако су и ове моје речи о њој само једна далека напомена. Њу треба тихо ослушнути, сачекати тајне одговоре. Тада ће донети плода. Ја знам да међу вама има бар једна душа која ће чути и чувши разумети и радовати се. Свети Варнава (Настић), из писма сестринству манастира Јазак
  16. Прича о Гаврилу Кујунџићу, наставнику музике, аутору и композитору култних песама, својеврсних химни Ораховцу, Великој Хочи, Призрену, Косовским Божурима, Метохији Гаврило Кујунџић је рођен 22.маја 1954. године у Ораховцу, а прича о његовом уласку у свет музике почиње од времена када је уписао Нижу музичку школу “Вук Караџић“, Одсек за хармонику, код професора Александра Грковића у Ораховцу. Звучни запис емисије Љубав према хармоници га је повела тада и није га напуштала до данашњег дана. После основне уписао је Средњу музичку школу у Призрену, где је први пут у припреми за матуру почео сам да пише и компонује. Од основе преузете из старе призренске пјесме “Разгранала грана јоргована” настала је Гаврина прва песма “Призренска ноћ” посвећена Призрену, граду цара Душана, Бистрици, Шадрвану, младалачким жељама у гимназијским данима проведеним у њему. Прерађену верзију те песме је касније снимио Ранко Шемић у студију РТВ Београд, а после обнове Богословије у Призрену 2011. године о. Иларион је песму препевао у химну Призренске богословије. У то време настанка Призренске ноћи, Гаврило се прикључио оркестру Браће Карић из Пећи. Свирали су у хотелу Метохија, и ниједан празник на Космету није могао да прође без њих. Са Карићима је свирао од 1974. до 1979. год. када је отишао у војску у Сарајево. Укључио се у војнички оркестар и написао и компоновао песму ,,Југославија на Балкану,,. У сећању му је остало гостовање у једној ТВ-емисији у оквиру припрема за олимпијске игре у Сарајеву, када је најмање 30 позива гледалаца било са молбом да се поново изведе његова песма. После војске, због немогућности да у родном месту нађе посао запослио се у Рожају у СИЗ- у за културу. Тамо је радио са децом у хору и фолклору две године. Али, Ораховац га је вукао назад па се вратио и основао свој оркестар који је свирао на весељима у Ораховцу, Призрену, Ђаковици. У то време лепог живота настала је његова песма ,,Ораховцу башто рајска,, у којој је осликан Ораховац од сунца које је над њим сијало, преко зрења најлепшег грожђа, вина које је текло као река и камена уклесаног у калдрму, до становника и њиховог гостопримства. Песма је снимљена у РТВ Приштини у извођењу Живорада Младеновића, али су снимци 1998.год. уништени. У том лепом периоду живота се Гаврило оженио и добио двоје деце. Писао је песме за своје друштво, а уз звуке његове хармонике најлепше их је певао, сада покојни, његов друг Младен Стојановић. Ти лепи дани су нестали нападом терористичке тзв. УЋК на Ораховац 1998. године. У Гаврилову душу као и у душама свих Срба овога краја, урезао се сваки тренутак са те границе између живота и смрти. Од тренутка када је први метак са брда испаљен на уплашени српски народ, па преко дана када су му сестрића Александра убили снајпером, гаврило је почео да пише и компонује своје нове родољубиве песме. 1999. године Гаврило почиње да ради као наставник у школама Светозар Марковић у Великој Хочи и Вук Караџић у Ораховцу и са двадесеторо школске деце наступа на Светосавској академији у Никшићу. Од митрополита Амфилохија његов хор добија име ,, Косовски божури“. Убрзо потом са драмском уметницом Иваном Жигон оснива ансамбл деце са Косова и Метохије, које ће на наступима широм света проносити истину о Косову и Метохији кроз култне Гаврине песме: Дечји пркос, Ој Косово душо Србинова, Ораховцу башто рајска, Метохијо моја, Ђенерале, Велика Хоча, Косовски божури, Русија моја љубимаја и многе друге… наступали су пред бројном публиком и многим значајним личностима из Цркве (Патријарх српски Павле, Патријарх московски и све Русије Алексеј) и држава Путин, Медведев,…)…Више од 150 хуманитарних концерата одржаће широм Србије и света у сарадњи са Фондацијом Делије и помоћи да се обновљају светиње на Косову и Метохији… О делу његовог живота и догађајима који су условили настанак само неких песама са Гаврилом Кујунџићем разговарамо у емисији Косметска кандила. Извор: Радио Светигора
  17. Хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен својим протопсалтом, јеромонахом Јеротејем Ковиљцем, учествовао је, од 12. до 15. септембра 2019. године, на првом издању Трансилванијског фестивала византијске музике (Transylvania Byzantine Music Festival, editia I), у Брашову (Румунија). Циљ одржавања овог Фестивала је да представи различите облике византијске уметности и културе. Хору је причињена изузетна част да наступи у музичкој дворани Патриа Брашовске филхармоније. Публика је имала прилику да на црквенословенском и грчком језику чује дела Петра Ламбадарија Пелопонеског, Јована Ламбадарија, преподобног Јована Кукузеља, Јакова Протопсалта, Петра Берекетиса, Манасије Поп Тодорова и других. Хорови Кириос и Филомелос, као домаћини су претходили хору Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин. У програму Фестивала учествовали су и хорови: Кивот из Јашија, Нектарије Протопсалт из Букурешта, Тронос из Букурешта, као и хор Бизантион из Јашија. У оквиру Фестивала, уприличена су стручна предавања румунских музиколога. Током боравка у Румунији, хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин појао је на свеноћном бденију у храму Преображења Господњег у Брашову, као и на светој Литургији у храму Светог цара Константина и царице Јелене, у варошици Зарнешти. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  18. Саставни део четвртог Фестивала хришћанске културе, био је и концерт хорске музике који је одржан 11. септембра у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару. Учесници: Црквени хор храма Свете Тројице из Неготина – диригент Светлана Кравченко; Хор Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице из Зајечара – диригент Наташа Јовановић; Хор „Свети краљ Стефан Дечански“ из Књажевца – диригент Јован Тимилијић. Извор: Епархија тимочка
  19. *Девојачки хор Уметничке школе ‘’Стеван Мокрањац’’ из Неготина, који је оформила Ружица Рајковић септембра, 2017. године. Овај женски састав посебну пажњу посвећује свакако Мокрањчевим делима, а карактеришу га интересантни сценски наступи, запажени како у земљи тако и у иностранству.Носиоци су прве нaграде на прошлогодишњем међународном фестивалу хорова у Ваљеву, и прве награде на овогодишњем Рапубличком такмичењу хорова у категорији средњих музичких школа. Девојачким Хором руководи диригент Ружица Рајковић, која од 2008. године води и мешовити хор средње Уметничке школе у Неготину, са којим остварује запажене резултате на фестивалима у земљи и иностранству. Председник је источног подактива хорова основних и средњих школа у оквиру заједнице музичких и балетских школа Србије, члан је организационог тима за источну Србију и координатор школских и омладинских хорова Србије у оквиру Српске Хорске Асоцијације. Такође је покретач, иницијатор и диригент Неготинског певачког друштва “Мокрањац“. *Градско певачко друштво „Стеван Мокрањац“ основала је половином априла 2018. године установа Народно позориште Тимочке Kрајине–центар за културу “ЗоранРадмиловић” у Зајечару. Настављајући традицију хорског певања у граду, ово друштво до сада је имало више наступа, на свечаностима поводом значајних датума у нашем граду, учешћем у обележавању Светског дана хорског певања у Зајечару и Неготину, а могу се похвалити и учешћем на Антика фесту у сценско-музичкој представи „Опсада и пад Константинопоља“ у адаптацији Горана Марковића.Диригент је Маја Миленковић (1979, Бор), дипломирани музичар педагог, дугогодишњи наставник хармонике и руководилац Оркестра хармоника, са којим је освојила бројне награде на Фестивалима музичких и балетских школа. Руководи Градским певачким друштвом „Стеван Мокрањац“ у Зајечару од његовог оснивања, априла 2018. године. *Лавиринт је формиран марта месеца 2001. године у Зајечару и гаји вокалну и вокално-инструменталну музику домаћих и страних аутора различитих епоха. До сада бележи велики број јавних наступа и концерата у нашој земљи и иностранству – Бугарској, Мађарској, Италији, Републици Српској, Аустрији, Словенији, Чехословачкој, Грчкој, Црној Гори и Македонији. Добитник је бројних диплома и награда на хорским такмичењима и фестивалима. Поред великог броја концерата, камерни хор Лавиринт је својом музиком и позитивним расположењем обогатио велики број културних збивања у Зајечару, Бору, Књажевцу, Неготину, Јагодини, Београду, Бољевцу, Видину. Хор Лавиринт је одржао више концерата духовне музике у православним црквама у Зајечару, Неготину и Бољевцу, као и у католичким црквама у Зајечару и Бору. Од децембра 2015. године хор је иницирао обележевање Светског дана хорског певања у Зајечару, које са наставља до данас. Диригент Примаријус, доктор медицинских наука, Жељка Алексић је уметнички руководилац и диригент хора. Завршила је хармонику и флауту у Основној музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Зајечару. Од 1991. године је водила вокално-инструментални ансамбл Лавиринт, који 2001. године прераста у камерни хор Лавиринт. Добитник је Медаље за културни допринос града Зајечара 2004. године. Извор: Епархија тимочка
  20. Четврти међународни Фестивал средњовековне музике „Медимус“ одржан је од 23. до 25. августа 2019. године у Призрену. Фестивал је најзначајнија манифестација из области музичких уметности у протеклом периоду и одржава се у изузетном амбијенту Атријума средњовековног храма Светог Спаса (14). век. Фестивал се одржава у организацији Пријатеља манастира Св. Архангела и дома културе из Грачанице уз подршку Канцеларије за КиМ Владе Србије, ТВ Храма и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског Теодосија, који је свечано и отворио овогодишњи фестивал. По речима директора Бојана Бабића фестивал "Медимус" је међународног карактера и да ове године има пет учесника, који, између осталог, долазе из Мађарске и Грчке. „Ту је и комбиновани међународни фестивалски ансамбл, у којем су чланови из Словеније, Немачке, људи из Србије“, наводи Бабић. Фестивалски програм започео је наступом ансамбла „Медимус“, који је осмишљен као неки рудимент неке будуће летње школе. Након њих наступили су прве вечери уметници из мађарског састава "Музика профана". У суботу 24. августа певао је на далеко познати Грчки византијски хор из Атине (који је познат по свом дугогодишњем оснивачу и хоровођи, покојном Ликургу Ангелопулосу), а затим ансамбл „Ренесанс“ из Београда, који ове године слави пола века постојања. Последње вече фестивала 25. наступио је ансамбл „Хипербореа“ са једним визатијско-уралско-руско-црноморским програмом. Значај овог фестивала је велики не само за преостале Србе у Призрену и на Косову и Метохији већ за читаву културну јавност Србије и посебно овог региона. Идеја покретача овог фестивала јесте да се у јединственом амбијенту атријума средњовековног храма Св. Спаса у Призрену подно древне Каљаје која је својевремено била и престоница цара Душана звуцима средњовековних инструмената, костимима, песмом и игром оживи атмосфера средњовековног српског двора у Призрену који је угошћавао бројне музичке групе из целе Европе, као што је то био обичај на средњовековним дворовима. Истовремено, намера организатора јесте да се овим промовише европски и светски карактер средњовековне српске православне културе која је сачувана на овим просторима и презентује град Призрен као град у коме кроз уметност и културу припадници различитих народа могу да нађу заједнички језик. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  21. Другог дана храмовне славе, 7. маја 2019. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина др Иринеја, свршени ученици и матуранти новосадске Гимназије Јован Јовановић Змај одржали су концерт духовне музике у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, и умилним појањем разгалили душе и срца присутних на овој духовној радости. Хором је дириговао господин Јован Травица, професор музике у Гимназији, а концерту су присуствовали господин др Радивоје Стојковић, директор ове установе од посебног националног значаја, новосадско свештенство, верни народ, као и ученици Гимназије Јован Јовановић Змај. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Беседа
  22. Са званичне интернет странице радија Славословље доносимо најаву трећег суботичког хорског Фестивала духовне музике.
  23. Са званичне интернет странице радија Славословље доносимо најаву трећег суботичког хорског Фестивала духовне музике. View full Странице
  24. Прво вече фестивала, извођењем песме о Призрену, Вера Злоковић у партњи ансамбла "Антика", уз звуке лауте одвела је све посетиоце и учеснике ове значајне манифестације у средњи век, а Краљевски ред витезова представио је традиционални средњовековни фестивал витешке културе. Средњовековна црква Светог Спаса била је мала да прими велики број посетилаца који су дошли не само из Србије већ и из читавог региона. Друге вечери фестивала љубитељи средњовековне музике биће у прилици да уживају уз појање светски признате уметнице Дивне Љубојевић и ансамбла "Мелоди". Исте вечери по први пут у Призрену представиће се и немачки ансамл "Касиопеа". Организатор фестивала "Медимус" је Друштво пријатеља Манастира Светих Архангела уз подршку фондације Светих Архангела и Дома културе из Грачанице. Главни покровитељ фестивала је Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије а генерални медијски покровитељ Телевизија "Храм". Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...