Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[Ромејац]

[Ромејац]

[Ромејац]

[Ромејац]

[Ромејац]

 

http://www.romfea.gr/patriarxeia/tapatriarxeia/patriarxeio-servias/20916-2013-12-09-23-43-54

[Orthophill]

Архиепископ Охридски Јован - Бесмислата на расколот

 

http://www.poa-info.org/mk/vesti/201312/Arhiepiskop_ohridski_Jovan-Besmislata_na_raskolot.pdf

[Walter]

У новом броју периодике „Соборност“ ПОАрхиепископије, појавио се и текст Архиепископа Јована написан о Светом Илији у затвору Идризово.  Текст носи наслов  БЕСМИСАО  РАСКОЛА

 

 

Текст је на следећем линку ..

 

http://www.poa-info.org/mk/vesti/201312/Arhiepiskop_ohridski_Jovan-Besmislata_na_raskolot.pdf

[Walter]

Почела трећа година Архиепископовог робијања у Македонији

 

 

 

Дана 12. 12. 2013.  навршило се  две године од хапшења Његовог Блаженства Архиепископа Охридског и Митрополита скопског г. Јована.

 

 

 

 

Архиепископ је ухапшен и затворен 12. Децембра 2011 год. при добровољном уласку у Р. Македонију, очекујући да ће добити оно што му по закону и припада – одбрану са слободе при обновљењу судског процеса. Потпуно супротно, Архиепископ охридски г.г. Јован је притворен и осуђен, а поврх свега, против њега, као и против Епископа, свештенства, монаштва и верног народа Православне Охридске Архиепископије започео је нови монтирани судски процес, у циљу уништења канонске православне Цркве у Р. Македонији. Овај последњи прогон је започет управо од истог суда, који је упорно одбијао регистрацију Православне Охридске Архиепископије, а епилог је: још три године затвора  Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г.г. Јовану, и две године условне затворске казне за остале Епископе, свештенство, монаштво и вернике  канонске Цркве у Р. Македонији.

Током ове године хитно ослобађање Архиепископа охридског г.г. Јован затражили су: Његова Свесветост Васељенски и Константинопољски Патријарх г.г. Вартоломеј, већина претставника других помесних православних Цркава, Светски Савет Цркава, Конференција Европских Цркава, а затварање Архиепископа охридског г.г. Јована је предмет многих међународних извештаја о угрожавању верских слобода у Р. Македонији. Исто тако у току ове године, истакнуте личности из нашае земље (Стојан Андов, Љубчо Георгиевски, Мирјана Најчевска, Арсим Зеколи), јавно и недвосмислено јасно су нагласили да је Архиепископ охридски г.г. Јован политички затвореник у Р. Македонији.
 

Сматрамо да је излишно предочавати како затварањем Архиепископа охридског г.г. Јована не само што се неће помоћи  расколничкој МПЦ у решавању њеног проблема са расколом, већ јој се  додатно наноси штета! Околности показују да у протеклих једанест година  прогона и затварања Архиепископа охридског Јована, МПЦ није постигла апсолутно ништа већ изгубивши време и продуживши тапкање у месту, бива све више препознавана као организација која гони Архиепископа охридског г.г. Јована и канонску Цркву, уместо да учини све како би се понела хришћански и заживела Саборношћу Православног Хришћанства!

Изнова упућујемо апел целокупној демократској јавности да покаже хуманост и да заустави државни  и верски прогон против Архиепископа охридског г.г. Јована и Православне Охридске Архиепископије, будући је потпуно јасно да на темељима непоштовања верских слобода свих грађана подједнако, није могуће градити будућност напредне демократске земље.

 

http://www.poa-info.org/vesti/2013/12/20131212.html

[Walter]

Притвaрaње Архиепископa охридског Јована претставља тортуру од стране власти
 

Скупштинска Комисија Р. Македоније за политички систем и односе међу заједницама, je 12. и 13. децембра 2013 год. организовала надзорну расправу на тему: „Анализа поштовања уставом загарантованог права на презумпцију невиности, налази о злоупотреби притвора, угрожававање слободе изражавања и медијумских слобода и права на изражавање јавног протеста у Р. Македонији“.

Као сведоци у расправи учествовали су политичари, функционери, професори, новинари и грађани из Р. Македоније.

У расправи је учествовала и експерт за људска права, универзитетска професорка Др. Мирјана Најчевска, која се у свом излагању, поред осталог, осврнула и на однос власти према Архиепископу охридском г.г. Јовану, недвосмислено називајући његово притварање – тортуром од стране власти! Да потсетимо, иако се налазио у затвору, због новозапочетог монтираног судског процеса, Архиепископ охридски г.г. Јован је пребачен у притвор, где је у суровим и условима испод сваког стандарда, провео целу једну годину!

То што је у Скупштини Р. Македоније гласно било предочено од стране проф. Др. Мирјане Најчевске, несумњиво је јасно свима, полазећи од факта да се са Архиепископом охридским г.г. Јованом дешава нешто, што се у нашој новијој историји није десило никоме! Јасно је да се догађа срамотни ''школски пример'' државне тортуре на верској основи, када се само узме у обзир да је у последњих једанаест година Архиепископ охридски г.г. Јован затворен по седми пут, а новом пресудом је осуђен на још три године затвора! Гореречено је дакле познато свима, али мало је оних који се не плаше да то и јавно истакну!

Апелујемо на домаћу и међународну јавност, да се прекине поменути однос тортуре на верској основи, да се у обзир узму и апели Његове Свесветости Васељенског Патријарха г.г. Вартоломеја, Светског Савета Цркава, Европске Конференције Цркава, да се погледају међународни извештаји о угрожавању верских слобода у Р. Македонији, да се изнађе снага за хитно ослобађање Архиепископа охридског г.г. Јована из затвора као и признавање и поштовање верског опредељења Цркви, чији је Он Претстојатељ, Православној Охридској Архиепископији, а све у циљу достизања високих стандарда напредних демократија и боље будућности за све грађане наше земље.

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=xbKTNAGBfuA#t=0

 

http://www.poa-info.org/vesti/201312/20131216-srb.html

[Guest]

19.12.2013

Празникот на светиот Николај Мирликијски прославен во Штип

 

 

Споменот на светиот Николај Мирликијскиот Чудотворец, празник којшто е распространет ширум Христијанството, денес беше прославен и во параклисот, којшто е посветен на овој истакнат отец на Црквата, во катедрата на брегалничката Епископија, во градот Штип.

 

 

На светата Архиерејска Литургија, началствуваше Неговото Преосвештенство Епископот брегалнички и Местобљустител битолски г. Марко, во сослужение на клирици од Епископијата. После прочитаното Евангелие, Епископот г. Марко, со пригодно слово, говореше за значењето на денешниот празник.

 

 

После завршувањето, пак, на светата Литургија, беше приреден прием на кој Епископот г. Марко ги прими честитките за славата на Епископијата и на кој за присутните верници беше послужена трпеза.

[Guest]

Мали је текст те ако може превод за насловну!

[Банатски деран]

Potresna svedočenja Srba u Makedoniji: Sve je njihovo, samo muka naša

NOĆ pada na Staro Nagoričane, a Tomislav Serafimović (90) pali voštanice. Jednu za duše predaka. Drugu, za zdravlje potomaka.

 

- I pamet, da ne lutaju bespućima - kaže Tomislav. - Da znaju ko su i od koga su.

Duboki tragovi trajanja ove porodice, u Nagoričanu kod Kumanova. I duboki ožiljci.

- Imali smo, ovde, i dućane i kafane. Bili domaćini. Imali smo vinograde, voćnjake... Teklo vino i točila se rakija. Pevale se stare, kumanovske sevdalinke. Vremena nas premetnula. I mi sami sebe. Sve se srpsko, živo raselilo.

Tomislav pali sveće kraj drevne česme, u centru, gde „ni živa voda plamen ne gasi“.

A na uzvišici, u crkvi Svetog Đorđa, zadužbini kralja Milutina, hram opslužuje i sveće pali njegov unuk Dalibor. Dočekao nas je pred ulazom u portu.

- Službeno ne možete u crkvu bez odobrenja nadležnog episkopa Josifa - učtiv je ovaj mladi čovek. - I ako vam obećaju snimanje... meni neko to mora da javi. Možete li da razumete?

Možemo. I, sve smo, naravno, razumeli. Na jarbolu ispred porte barjak ovovremene države Makedonije. Gotovo da je nadvisio i sam prelepi Milutinov hram. Remek-delo arhitekture i fresko slikarstva.

Makedonska pravoslavna crkva, koja je izabrala svoj put mimo temelja Pećke patrijaršije iz čijeg se jedinstva raskolila 1958. godine. I napustila Panteon srpskih duhovnika i svetitelja.

- To je ta naša tragedija, tragedija Srba u Makedoniji - kaže Tomislav. - Deda... Beograd gleda. Unuk u Skoplje. Zato ja palim sveće za pamet. Tako je moj otac Andon palio. Tako deda Dimitrije.

Zaplakao je stari Tomislav Serafimović.

- Kad ti uzmu crkvu, uzmu ti i školu. Lakše uzmu školu, kad uzmu crkvu - kaže.

Tragom ove poruke i pouke, uputili smo se u ovdašnju Osnovnu školu „Svetozar Marković“. Popodnevne smene nema. Prepodnevna, već se razišla. Koliko ima đaka, ovde, gde je kralj Milutin pre sedam vekova podigao zadužbinu?

- Nekoliko desetina - kažu meštani.

- Ali je zato opština puna. Sve zaposleno po partijskoj direktivi vladajuće većine. Popodnevna smena u našoj školi nema đaka. A iz opštine, kad se završi radno vreme, ne možeš od njih da prođeš. E, da je barem neka vajda od njih.

Pokušavamo da zaobiđemo politiku i političare za koje ovde tvrde da „samo mlate praznu slamu“. Ali, sve je ovde neodvojivo od politike. Sve je, zapravo, politika.

- Da nam barem puteve poprave, da vrate mladost selu, živnulo bi srpstvo, ali ko te pita - govore nam meštani.

Subjektivan osećaj ili realna slika Starog Nagoričana?!

Doputovali smo ovde pravcem iz Prohora Pčinjskog. Učtivi su policajci i carinici iz komšiluka, dok smo prelazili među Srbije i Makedonije. Ali smo odmah udarili na udarne rupe putem prema Nagoričanu. U Pelincima, prvom selu, pastiri ovim putem vraćaju stada sa planinskih pašnjaka. Njihove ovce se ne zbunjuju ni u predvečernjoj magli. One vode svog pastira, kud žele, a ne on njih. Mada, štap je u njegovim rukama, a prate ga i psi ovčari.

Baš smo se načekali da nimalo začuđena stada „otvore koridor“, da prođemo. I, evo nas u Čelopeku. Selo zaraslo u korov. Nigde kuće...

U Dragomancima, potom, grandiozno je samo ime zatvorenog restorana „Grand“.

- Gde su Srbi, tu ti je sirotinja - upućuju nas u ovom selu. - Naša muka, a sve njihovo. Na popisu, kažu nam, zaokruži običnom olovkom. A kako će da se zaokružuje posle, ko to zna.

U crkvi Svetog Đorđa na proslavi slave Sveti Nikola

Gotovo iste reči čuli smo, sutradan, u Kumanovu. U jednoj srpskoj kući (ne insistiramo na imenima sagovornika, kad oni to ne žele, što samo po sebi dovoljno govori) ovako nam pričaju:

- Život Srba u Makedonije je između čekića i nakovnja. Jedno je agresivna albanska zajednica. Drugo perfidna makedonska vlast. Albancima popušta jer su oni na svakoj vagi. A dokle? Videćemo.

Nižu se, potom, priče do kasno u noć. Jedna je najpotresnija.

- Velika se uzbuna digla, kada je crkvu Svetog Nikole preuzeo episkop Josif. Javljeno je našim ljudima, Srbima, da se izbacuju stare crkvene knjige. Glas je išao, noću, od usta do usta. Sutradan smo poranili... Da kopamo po kontejnerima? Odustali smo.

Sutradan, vraćamo se u Stare Nagoričane. Bio je veliki svetac, slava Svetog Nikole, koju ovdašnji Srbi slave, kao i Makedonci, vekovima unazad. Ponovo smo ispred zadužbine kralja Milutina. Dalibor Serafimović, koji je u svom „poslušanju“, neki drugi čovek. Oštar, beskompromisan. Ne dozvoljava slikanje u crkvi, jer „episkop Josif nije prosledio nikakvu poruku“.

Srbi koji su se opredelili za Makedonsku pravoslavnu crkvu, prolaze sa slavskim kolačima ispod barjaka države Makedonije, koja puca na jarbolu porte zadužbine kralja Milutina.

- Ovde drugi hram nemamo. Pa, gde ćemo? I ova je naša, kad je Milutinova - kažu vernici.

- Imamo, kako nemamo - odgovara čiča Tomislav Serafimović, Daliborov deda. - Eno našeg episkopa Joakima, sedi između dva dovratnika u „Rajkovoj kući“, ispred Kumanova. Nije vam daleko.

Ko zna koliko bi ovo potrajalo, da nisu naišli sveštenici. Želeli su da pripomognu, da i mi obavimo svoje „poslušanje“. Bezuspešno!

NEĆEMO NESTATI

PREMA popisu iz 2002. godine, u Makedoniji ima oko 37.000 Srba. Naš narod, međutim, uveren je da ih je mnogo više, i da je perfidna popisivačka politika „negde zaturila još, barem, dvadesetak hiljada“. U međuvremenu je, navode, najmanje 15.000 zatražilo državljanstvo Srbije. Ali se na srpski pasoš čeka unedogled.

POŠTUJU DRŽAVU

OPREZNI su Srbi dok govore o međunacionalnim odnosima, pitanju Srpske pravoslavne crkve i sopstvenoj poziciji. Pogotovu su uzdržani kada govore o kombinatorikama vlasti u Skoplju. Ali, gde god dođu „Novosti“, za njih je to praznik. Objašnjavaju: „Lako je srbovati u Beogradu, ali u Makedoniji gde su Albanci na gotovo svakoj vagi, to je veliki rizik“.

- Mi poštujemo državu Makedoniju, njeni smo lojalni građani, ali ne treba niko da nam zameri što gledamo i u maticu - kaže Časlav Jovanović

 

 

Izvor: Večernje novosti

Измењено Децембар 25, 2013 од Martirije

[Ђорђе Р]

Овакви текстови треба много више да буду заступљени у медијима. Код нас постоји лажна слика о положају Срба у Македонији. Мислим да је лакше бити Србин чак и у Албанији, о Косово и Метохији да и не причамо, него у Македонији. Пре свега зато што је српска заједница у Македонији потпуно напуштена од остатка српског народа, а огромни су притисци у циљу асимиловања.

[Рилски]

У Србији не постоји права слика о Македонији, нити је пак постојала. Српски корпус је доле био веома слаб осим западне Македодије где су превагу исто као на КиМ однели Шиптари и око Скопља и Куманова где се десило и дешава то исто. Све друго је била пропаганда која је била погрешна, како предратна тако и послератна. Наравно мисли се на Други ветски рат.

 

Уосталом имамо овде људе одоздо, па нека кажу коју о томе, ма да мислим да је за то потребна посебна тема од ове.

[Orthophill]

Во Македонија има двајца пратеници Срби! Во Македонија Србите се влезени во Уставот. Во Македонија на власт е просрпска влада. Во Македонија неработен ден за Србите е свети Сава. Во Македонија наставата може да се изведува на српски јазик. Македонија го финансира одржувањето на Светосавската академија. Македонија постави споменик на српскиот владетел Стефан Душан. Што треба друго да прави за да имате права? Да го воведи како државен јазик српскиот?

Ајде повторете го ова истото за Македонците во Србија! 

 

Сфатете, Македонија е самостојна држава. Сонот за Велика Србија и Јужна бановина или Стара Србија, е поминат. Кога, вашите предци не биле способни да го асимилираат овој, во тоа време (1918-1941) анационален народ, знајте дека и вашите заложби се празни. А асимилацијата е нормална работа и се случува секогаш кога доаѓа до мешани бракови во земји во кои друг народ е мнозински. Така да во Македонија (верувам слично е и во Србија) дури и во брак меѓу Србин и Влаинка се раѓаат Македонци. 

 

Од друга страна, па што прави Србија (па и Српската Црква) за Србите во Македонија? Одговорот е НИШТО! Пред неколку години, една жена Македонка го изгуби спорот за старателство над нејзиното дете со нејзиниот поранешен сопруг (иако небитно тој беше Србин). Потоа ѝ текна дека е Бугарка, со бугарски происход и дека ко ѓомити поради тоа ѝ е одземено старателството. И знаете што се случи? Започна дипломатска војна меѓу Бугарија и Македонија! Експресно истата Спаска доби бугарско државјанство! И случајот стигна дури до претседателите на државите, на владите и парламентите!

Од друга страна го имаме Блаженејшиот Архиепископ Јован, кој не е по националност Србин, но по државјанство е државјанин на Р. Србија. Знаете колку се заложи Србија (па и Српската Црква) за него? ИЧ! 

 

Ете такво е вашето кукавно Српство, се надевам само дека не очекувате Бугарија или Косово да ги брани интересите на Српството!

 

ПС: Во општина Старо Нагоричане градоначалникот е Македонец, но грбот е со четири С. http://www.stn.gov.mk/Default.aspx