Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[Ромејац]

 

Прими ме учтиво бугарски управник града Скопља и чак ме пољуби у руку. Одмах преѓе на посао: 

да на богослужењима има и ја и свештенство помињати целу бугарску владарску фамилију и Митрополита Пајсија. 

- О царској фамилији ќу размислити, - одвратих, а митрополита не могу помињати, јер сам ја овде канонски и законски митрополит. 

- Тако ќе да буде, како Вам рекох, добих одговор. 

- Једном сам Владаоцу положио заклетву, не смем Га изневерити нити новога варати, а о Митрополиту не могу друго реќи него што рекох. 

- Цара и његову фамилију ќеш помињати, а Митрополита не мораш, понови управник... 

- Смислиќу се када од ваших власти примим писмено нареѓење!

 

...

 

Дошавши куќи све сам саопштио сакупљеном свештенству и додао:

- Разрешавам вас да поступате по својој савести, националном осеќању и околностима, и вашем личном нахоѓењу, а ја се овом требовању не могу покорити: неќу два цара служити!

 

 

Према овоме Митрополит Јосиф, немало ни шта да тражи у Скопљу ни када су отишли Бугари, а дошли су партизани, јер он је дао заклетву и могао да служи само Југословенској краљској власти.

И хајде молим вас убедите ме да нисам у праву! Биќу вам благодаран!

 

 

Па и сам наводиш да је свештенство разрешио да чине по савести. То што је територија била окупирана не значи да је црква (Митрополит) требала одмах да престане да помиње у молитвама (на Великом Входу) законитог владара. Немачка окупација Скопља и Македоније није била уговор између Краљевине Југославије и Немачке о уступању те територије већ обична отимачина. После су немци територију уступили Бугарској.

Лепо је Митрополит рекао том бугарину:

Једном сам Владаоцу положио заклетву, не смем Га изневерити нити новога варати.

 

Митрополит је све то тражио написмено али му они нису хтели да дају...

Из самог текста који наводиш види се да је тај бугарски управник наређивао Митрополиту као да је он (управник) Сабор (или папа) па наређује епископима шта и како да раде.

 

Митрополит није служио југословенској краљевској власти (ово су тезе којима су се служили комунисти када нису дозвољавали да се у епархијама у Македонији успостави канонски ред) већ Богу. Ти покушаваш да прогураш тезу да Митрополита нису протерали него да је он својевољно напустио епархију и верни народ (ваљда из неке обести!).

 

А епископ злетовско-струмички Викентије (потоњи Патријарх), и њему се није дозвољавао повратак на његову епархију. И он је имао неку кривицу? Ваљда што је био законити архијереј!

[Orthophill]

От Јована свјатоје евангелие:

 

Зач. 36.

9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу.

11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.

12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце. и бјежи; и вук разграби овце и распуди их.

13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.

14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.

15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.

16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

 

Надам се да неќу добити бан. Ипак ово су Господње речи. Али опет молим вас помозите ми да не пронаѓем у ове речи Господње, блаженоупокојеног Митрополита Јосифа.

[Перезвон]

А што да добијеш бан?

Пре би требало да те буде срамота као човека да ништа не одговориш на оно што те је питао и о чему ти је писао Ортодоксија!

Митрополита Јосифа су протерали окупатори а повратак у Скопље му забранили управо они комунисти који су и фомирали Мпц.

Плус, у овим Господњим речима би требало прво и пре свега да видиш утамниченог Архиепископа Јована као доброг пастира који је спреман и живот свој да положи...

[Orthophill]

1. Ја нисам помињао вл. Јована. Владика Јован се вратио у своју епархију, при своју паству мада је знао да то значи и отиќи у затвор. Он је испунио Господње речи, ту нема шта да се прича.

2. Причамо о Митрополиту Јосифу чије мемоаре су свима доступне, а ОН, а не ЈА каже да је напустио Скопље јер није могао да служи два цара и да је дао заклетву Караѓорѓевиќеве власти! Онда и шта би се враќао у Скопљу по ослобоѓење, када није на власт била краљевска династија Караѓорѓевиќа???

3. Колико је мени познато Еп. Викентије када је почео рат био у Србији, тако да није се ни вратио у својој епархији.

4. Ако неко тврди да Митрополит Јосиф и еп. Викентије по ослобаѓање су имали право да се врату на своје катедре, онда исто право су имали и бугарске егзархистичке Митрополите. Да будимо праведни и реални, пре балканских ратова Бугарска Црква је имала више вернике и веќи имот у Вардарској Македонији него ли Вселенска Патријаршија. Српска Црква је купила епархије и имоте из Вселенске Патријаршије, но не и из Бугарске егзархије. А егзархистички митрополити су били насилно протерани из Македоније и њима ни Василије Трбиќ, ни Јован Бабунски нису им руке целивале.

[Рилски]

Xexexexexexe ...

[Перезвон]

Протеран је из Скопља (5. маја 1941. г.), као да је био туђин, као да је он био тамо окупатор, а не црквени пастир народа Божијег, који се залагао за свој народ, чинио добро где год је могао, и жртвовао се несебично. Протеран је од Бугара и од бугарашких слугу, чије трагове и последице Скопље и до данас доживљава и преживљава. Дошао је у Београд само са једним коферчетом у руци.

 

Протеран је од немачких слугу из Скопља, и комунисти му нису дали да се врати на своју катедру, него су га и из Врања протерали.

 

Покушај дискредитације и Митрополита Јосифа и његових Мемоара само пада на лице оних који нису у стању да поднесу целу истину, и остану на ногама.

[Банатски деран]

Он је најавио да ће ДПСМ подржати "сваку иницијативу за канонско признање Македонске православне цркве и помирење са СПЦ, како би се затворило и последње отворено питање између Македоније и Србије".
 

Стоилковић и даље на челу ДПСМ
http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1441300/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D1%87%D0%B5%D0%BB%D1%83+%D0%94%D0%9F%D0%A1%D0%9C.html

[Рилски]

Он је најавио да ће ДПСМ подржати "сваку иницијативу за канонско признање Македонске православне цркве и помирење са СПЦ, како би се затворило и последње отворено питање између Македоније и Србије".

 

Стоилковић и даље на челу ДПСМ

 

 

 

Policijska smo zemlja  ... zar ne vidimo da su sve udbaši na vlasti .. Isto i BJRMakedonija .. tako da zmija zmiju ne ujeda ... Arhiepiskop je već zatvoren ostalo je samo da zatvore ''POSLEDNJE PITANJE'' .. Ludaci  i manijaci ..

 

A koje je pretposlednje pitanje bilo??  Koje je bilo prvo?? 

 

Kakav rečnik, kakve budalaštine .. Makedoniji smo dali apsolutno sve što smo mogli - pola istorije nam je ostalo dole... i po stoti put ponovljeno,kad smo se odrekli makedonije bilo je pitanje trenutka kad ce otići i Kosovo i sve ostalo .. problem je što ni dana dans mi ne razumemo smisao problema sa Makedonijom ..

[Ромејац]

 

1. Ја нисам помињао вл. Јована. Владика Јован се вратио у своју епархију, при своју паству мада је знао да то значи и отиќи у затвор. Он је испунио Господње речи, ту нема шта да се прича.

2. Причамо о Митрополиту Јосифу чије мемоаре су свима доступне, а ОН, а не ЈА каже да је напустио Скопље јер није могао да служи два цара и да је дао заклетву Караѓорѓевиќеве власти! Онда и шта би се враќао у Скопљу по ослобоѓење, када није на власт била краљевска династија Караѓорѓевиќа???

3. Колико је мени познато Еп. Викентије када је почео рат био у Србији, тако да није се ни вратио у својој епархији.

4. Ако неко тврди да Митрополит Јосиф и еп. Викентије по ослобаѓање су имали право да се врату на своје катедре, онда исто право су имали и бугарске егзархистичке Митрополите. Да будимо праведни и реални, пре балканских ратова Бугарска Црква је имала више вернике и веќи имот у Вардарској Македонији него ли Вселенска Патријаршија. Српска Црква је купила епархије и имоте из Вселенске Патријаршије, но не и из Бугарске егзархије. А егзархистички митрополити су били насилно протерани из Македоније и њима ни Василије Трбиќ, ни Јован Бабунски нису им руке целивале.

 

Бадава је глувом говорити и слепом писати...

 

 

 

Надам се да неќу добити бан. Ипак ово су Господње речи. Али опет молим вас помозите ми да не пронаѓем у ове речи Господње, блаженоупокојеног Митрополита Јосифа.

 

Ти си му већ пресудио!

[Перезвон]

 

Он је најавио да ће ДПСМ подржати "сваку иницијативу за канонско признање Македонске православне цркве и помирење са СПЦ, како би се затворило и последње отворено питање између Македоније и Србије".

 

Стоилковић и даље на челу ДПСМ

http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1441300/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D1%87%D0%B5%D0%BB%D1%83+%D0%94%D0%9F%D0%A1%D0%9C.html

 

 

Конгресу је присуствовала и представница СПС-а и министарка здравља Србије Славица Ђукић Дејановић.

"Нису потребне речи да се опишу односи између наше две државе", поручила је Ђукић Дејановић.

 

ХАХАХАХХАХАХАХА

хахахахаххахахахах

[Перезвон]

http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=111513852418&id=9&prilog=0&setIzdanie=23028

 

Но мора да се истакне дека монасите од Бигорскиот манастир веќе имаат искуство со затворениците, зашто досега неколкупати ги посетувале во затворите.

 

Можда су монаси свецки светог македонског супер духовног манастира међу утамниченима већ срели и Владику Јована. А можда и нису

 

 

[Orthophill]

тзв. ''Егзархија'' је била, са гледишта канонског права, расколничка творевина. сасвим је природно да су се Краљ и Црква обратили Васељенској Патријаршији, као Мајци Цркви, за канонски отпуст епархија под њеном јурисдикцијом (након чега је уследио Томос Патријарха Мелетија), а не бугарским расколницима. тако је по црквеном праву.

Мада је била расколничка, Егзархија је имала право на СВОЈ ИМОТ, као што и ПОА и СПЦ (Васеленска Патријаршија) имају право на имот. Чудни сте ми, јер  увек пристрастно коментирате. Онда доѓе да према ово што сте написали, да и влада РМ има право да конфискује имот ПОА, исто као што је имала право краљевина да конфискује имот Бугарској народној егзархији. Веќи дио цркве, манастире, школе итд. је припадао Егзархији. Исто као и народ. Јер људи у грчке фанариотске владике (част искључоцима) нису гледале на пастире, него на вуце. Искрено мој народ је велике муке претрпео од фанариота (исто ко и Српски народ).

Када је имот у питање, мој став је да на сав имот који је припадао Васељенској Патријаршији има право ПОА, а на сав имот који је припадао народној егзархији да има право МПЦ. Јер ја не размишљам пристрасно.

[Kolega2357]

Мада је била расколничка, Егзархија је имала право на СВОЈ ИМОТ, као што и ПОА и СПЦ (Васеленска Патријаршија) имају право на имот. Чудни сте ми, јер  увек пристрастно коментирате. Онда доѓе да према ово што сте написали, да и влада РМ има право да конфискује имот ПОА, исто ко што је имала право краљевина да конфискује имот Бугарској народној егзархији. Веќи дио цркве, манастире, школе итд. је припадао Егзархији. Исто као и народ. Јер људи у грчке фанариотске владике (част искључоцима) нису гледале на пастире, него на вуце. Искрено мој народ је велике муке претрпеао од фанариота (исто ко и Српски народ).

Када је имот у питање, мој став је да на сав имот који је припадао Васељенској Патријаршији има право ПОА, а на сав имот који је припадао народној егзархији да има право МПЦ. Јер ја не размишљам пристрасно.

A šta je tu pristrasno. Jer pristrasno što napadamo raskolničku MPC? MPC je sekta bila u uvek ostala.

[kordun]

Makedonci su Srbi sa teshka govornata mana.

[Банатски деран]

Демант Стоилквића да је тражио да се призна мпц :

Очигледно да је РТС ову вест пренео од ТАНЈУГ-а, а ТАНЈУГ преписао од македонских новокомунистичких медија који на сваки начин настоје да нас посвађају са СПЦ. Зато цитирамо шта је Стоилковић заиста рекао: "И убудуће ћемо се, као и до сада, оштро супротстављати прогону свештенства Српске православне цркве којој припадамо, и охрабриваћемо свако настојање да се изнађе канонско решење за црквени спор, како би коначно и последње отворено питање између два народа било затворено". Не наседајте на подметачине. На овом линку можете прочитати Стоилковћев говор у оригиналу:







09.11.2013. Скопље, Иван Стоилковић на заседању V Kонгреса ДПСМ

Има томе већ 70 година како тумарамо у магли... Ми Срби, народ древан и словестан, самосвестан и самобитан, саздан од најбољег генетског и духовног материјала, частан и дубоко чојствен у својој природи, потоња жртва идеологије којом су неки од нас хтели да замене Бога и дубоко веровали да су у томе успели! А може ли раб божји да се извуче из глиба историје у који сваким покретом све више пропада док лешинари који му непрекидно круже изнад главе користе сваки моменат да откину нови комад меса његовог, окрепљујући њиме своју снагу и увећавајући своје јато новим стрвинама које ће још крволочније кидисати на праведника, јер он не може бити ништа друго до суштество каквим га је створио Бог? Јасно ти је да си сам... Сирак тужни без нигђе никога! Оно што вреди труне на Голом отоку, или си југословен ил’ у прах и пепео, на брата нож ваде, крсну славу из огњишта хоће да ти протерају, дете своје да крстиш не дају ти, а ти би да будеш Србин?!
Е то не може! Све друго може, али Србин, не!
Србин, то је четник, а четнике убијају да им се ни гроб не зна! Углавном ноћу. Страх се лако усели у менталитет, а Павловљев рефлекс ретко када затаји! Србин, то је народни непријатељ број 1, а комитет је немилосрдан и сви су механизми у њиховим рукама!
Не, ово није мелодрама!
Ово је фрагмент новије историје нашег великог народа, углавном славног у свом постојању, који је некада империје протеривао са Балкана, а данас у Македонији живи мање Срба него у Чикагу, на Косову и Метохији сабивени смо у гета, Срба у Сарајеву такорећи више и да нема, браћи у Хрватској машу камом испред носа због писма којим се изражавају, Срби из Словеније за државу у којој живе не постоје, опасно је бити Србин у Црној Гори! Јер то је трајало пуних пола века, а зар мислите да је престало? И најстрашнија дилема: кога је Београд спасавао у крвавом распаду Југославије и кога данас спасава, свој угрожени народ или своје партијске другове?

Заиста, да ли је Србија разумела да смо управо ми, Срби који смо остали да живимо у новоствореним државама, кључна тачка посредством које ће дефинисати своју будућу политику према новоуспостављеним властима са аспекта односа исте према нама?
Ако смо сирочад, да бар знамо чији смо.
Другови су се, распоређени сада на највишим позицијама свако у својем вилајету, још чвршће повезали и приступили директном договарању, а ми смо сведени на тамо неке македонске Србе, хрватске Србе, словеначке или црногорске Србе, лева сметала којима је Србија у старту одредила улогу аутсајдера. А зна се како са аутсајдерима поступају нижеразредни службеници којима смо стављени у надлежност, па се тако уствари још увек не зна ко се више иживљавао са Србима из региона, нижеразредни службеници из Србије или они из држава у којима данас живимо! Коме смо, побогу, потребни ми, потенцијални сведоци њихових прљавих бизниса. Јер никада није било, још увек нема, а ко зна хоћемо ли уопште некада дочекати истинску стратегију за опстанак Срба у региону необремењену партијским интересима сваке нове гарнитуре која дође на власт у Србији.

И то је, господо, почетна позиција Срба из Македоније, коју је још тежом чинило одсуство духовне пастве, јер се Српска црква, прва и највећа српска жртва југословенске комунистичке чизме у Македонији, шездесетих година прошлог века преко ноћи повукла са наших простора препустивши их у целости новоуспостављеној македонској цркви. А ако је и било неке побуне међу свештенством СПЦ по овом питању, другови су то на свој начин брзо средили. Да ли је у том моменту неко размишљао о Србима из Македоније?
Да ли се неко уопште сетио нас у моменту кад је Србија признавала Републику Македонију наравно под њеним уставним именом, не изборивши се претходно да Срби који који овде живе, као и све друге заједнице буду наведени у преамбули највишег државног акта, и шта уствари значи кад вас изоставе из Устава? Ваше се институције преко ноћи укидају, ваше школе и катедре се гасе, кадрови се распуштају, из буџета се брише ставка Срби у Македонији јер вас нема, ви не постојите! Само нема ко, да вам то и каже.
Наша судбина нашла се пред страшним историјским искуством односа претходне Србије према Србима из региона. Да ли је потребно посебно наглашавати напоре пројугословенских структура да нас на сваки начин угурају у нови партијски трансформер својих македонских колега како бисмо им опет послужили као топовско месо! И док Срби у Македонији грцају немоћни, услед најперфиднијих опструкција старих комунистичких структура, да подигну главу, тадашњи Београд промовише тезу да је СДСМ наш “природни” коалициони партнер! Док смо ми с надљудским напорима покушавали да од ДПСМ створимо моћан и ефикасан сервис српског народа у Македонији, неко је упорно радио да нас претвори у најобичнији привезак овој македонској партији, а мишљење својом главом санкционисано је и с једне и с друге стране.
Јер Српство се не опрашта!

Сећам се атмосфере на конгресу кад сам изгласан за председника ДПСМ, уплашених лица делегата углавном у поодмаклим годинама који су, не кријући забринутост због тешке борбе за коју су знали да ће уследити, одлучили да прекину ово полувековно расуло дајући поверење у то време врло опасној здравој националној политици Срба у Македонији. Њихова мудрост дала је шансу нашој храбрости, и ево нас овде где смо сад! „Пут српског народа води врхом опасне литице над безданом. Тим путем може проћи без страха само месечар. Такве су страхоте на том путу. Да су Срби гледали наниже у пропаст изнад које путују, уплашили би се и брзо пали и пропали. Али су они гледали навише, у небо, у судбодавца Бога, с поверењем у Њега и корачали несвесно или једва полусвесно. Због тога су могли прећи пут литицом, каквом ни један народ беле расе није до сада прошао.“ (Св. владика Николај). Да, такав је био наш пут! И он се само у нијансама разликује од пута осталих Срба из региона!

Крај 20. века дочекали смо као лак плен, уморни од безброј најподмуклијих видова асимилације који су као канцер тихо изједали сваки атом нашег националног ткива бестидно се хранећи њиме, чега се не одричу ни до дана данашњег. Огњишта наших сународника у региону претворена су у згаришта, читаве области на којима смо вековима пребивали остале су пусте и данас њима тумарају још само мртве српске душе без смираја у небројеним добро сакривеним масовним гробницама остављене од злотвора чак и без опела. Колико нас је преживело, какви су нам капацитети, хоће ли ово наше страдално историјско искуство бити довољан подстрект да опет успоставимо континуитет са својим прецима, јесмо ли свесни разорности одсуства духовности по нашу способност расуђивања, да ли смо овако сурово национално опустошени и верски обезличени, појугослављени и у више наврата изманипулисани од своје матице, спремни за оздрављење...

Безброј застрашујућих питања на која нисмо имали одговор, једино чврсту веру која нас ни у једном моменту није напустила. Али да је макар и једно српско огњиште у Македонији угашено услед погрешне политике ДПСМ откад сам на њеном челу, ја данас не бих имао образа да станем овде испред вас, а ни ви пред народом који више не крије своје порекло, зна свој род и свој пут, чији сте делегати и директни учесници у креирању његове судбине! Сви ви добро разумете да ми немамо право на грешку! Jeр је народ наш, кад је нас бирао, преузео ОДГОВОРНОСТ пред Богом, пред прецима и потомцима својим за сва дела или недела која ћемо ми у његово име починити, јер ће иста трајно бити уписана у биће и душу, у усуд свих српских покољења прошлих и будућих у Македонији. И исти тај народ треба да нас као псе отера, ако се на било који начин, из било којих приземних разлога или страхова осмелимо да залуд трошимо његову духовну снагу и његово овоземаљско време!
Али ми Срби смо врло срећан народ, јер су пут наш одабрали наши светитељи, и вечно је све што на њему зидамо. На нама је само да сачувамо бит бића свог Светосавског, по сваку цену и не мерећи страдања, јер се без достојанства не може Светосавским путем ходити... Заиста, време је да после свих лутања ми будни кренемо по благослов за род свој. Јер нисмо ми ни случајно, ни залуд призвали Светог Саву да нас обасја својом милошћу, већ у чежњи да Светосављем осветлимо душе своје божанском љубављу и подаримо покољењима суштаствену православну филозофију која у живот води.
Ми, Срби Светосавци из Македоније, једини смо Срби на свету који Светог Саву славе као свој национални празник!
Од Србина комунисте до Србина Светосавца дуг је пут, и само ми знамо колика су искушења на њему и како смо га превалили.
А да ли је претходна гарнитура у нашој матици бар мало размишљала о нама, Србима из Македоније, док нас је из само њима знаних комбинација себично оцрњивала овде и широм Србије и региона како смо авај, потпуно заблудели уласком у коалицију предвођену од ВМРО ДПМНЕ, сматрајући ваљда да српском народу много боље пристаје шушњорење у запећку опозиције и потпуно одсуство из политичког живота, него легална борба за своје интересе путем активног учешћа у институцијама друштвеног система државе у којој живимо. А шта је са изградњом наших капацитета, запошљавањем наше омладине, решавањем статуса социјално угрожених и хиљаду других нерешених питања која свакодневно обремењују наше бивствовање на овим просторима?

Али ми одлуку да будемо део коалиције предвођене од стране ВМРО ДПМНЕ нисмо донели зато јер нисмо имали другог избора, већ свесно, јер смо у овој гарнитури младих и способних људи препознали снагу промена и деморатски потенцијал који ће резултирати амбијентом у којем ми, као Срби српског националног корпуса, можемо остварити своје националне тежње и аспирације. И нисмо погрешили. Напротив!
Партиципирамо на свим нивоима власти, активно учествујемо у изградњи свих сегмената друштва у којем живимо, константно унапређујемо положај српског народа у Македонији и односе између две државе.
Катедра на српском има све више полазника и ускоро ћемо имати и стручне кадрове за квалитетно извођење наставе на матерњем језику и у срединама где до сада родитељи нису били заинтересовани за исту јер су је изводили приучени наставници као по казни. Ни ДПСМ, а ни српске невладине организације никада нису имале толики прилив чланства као у последњих неколико година.
Једно за другим обнављамо српска војничка гробља и друге наше споменике и то, за разлику од претходне деценије, чинимо потпуно отворено уз несебичну подршку Министарства културе и других надлежних институција Републике Македоније. Све су ово показатељи да се Срби у Македонији осећају слободно. Када смо прошле године освећивали уређену и заштићену спомен костурницу у којој почивају земни остаци јунака славне Кумановске битке, на Зебрњак је дошло више од 20.000 Срба из Македоније где смо, заједно са македонским званичницима дочекали Председника Томислава Николића и Премијера Ивицу Дачића и друге уважене госте из наше матице, као и поштованог Председника Републике Српске господина Милорада Додика и друге лидере Срба из региона.
Ових дана после пуних шест векова и Пресветли Цар Душан нам се враћа у Скопље и колико већ од сутра и ви ћете моћи, као и све будуће генерације Срба које ће живети на овим просторима, да поведете своју децу до Моста цивилизација где ће бити постављен његов споменик и да им испричате какав је то српски великаш био, да је у његово време Скопље било престоница једног великог царства, да своју мудру владавину утемељио је Закоником прозваним Душанов, који се и данас изучава у историји светских правних наука као изузетан, да изборио да се српска црква подигне на ранг патријаршије и овенчао још многим другим великим делима. Јесте ли смели да замислите овако нешто пре само неколико година? Цела светска јавност је била сведок како ме Радмила Шећеринска у Собрању протерује из државе јер сам се усудио да камени мост назовем Душановим! Надам се да ће и поменута ових дана смоћи снаге да оде и замоли опрост пред спомеником Цара Душана, кад се већ Србима из Македоније до сада извинила није.

Али то поигравање са нашом судбином мора једном да престане, свеједно од кога долази! И ми смо одлучили да кажемо: Не, господо! Или нам дајте ваљане разлоге за ваше понашање, или нам, кад нам већ не помажете, барем немојте одмагати! Јер је нама интерес Срба из Македоније који су нас изабрали да се боримо за њихова права на првом месту, а он нам налаже да једном за свагда завршимо са суицидним oбожавањем својих полувековних тлачитеља и тихих убица! Време је да расчистимо са рестловима срамне комунистичке прошлости, и ми то морамо урадити! Без обрачуна, али храбро!
Јер смо схватили да нико неће боље водити рачуна о нама нити боље штитити наше интересе од нас самих.
Гробови наших предака су овде, ми смо овде поникли и желимо да и наши потомци одрасту на овим просторима као прави Срби српског национа, а не тек по презимену које ће снисходљиво прикривати док га коначно не промене. Јер ма какве игре да други играју с нама, ми се сами са собом не смемо поигравати! Сами пред собом, као и пред Богом, морамо увек остати најпоштенији и најчистији. Сведоци смо да се и други субјекти Срба у Македонији полако али сигурно ослобађају јаничарења, што представља немерљив допринос развоју аутентичне српске политике на простору Републике Македоније и даје наду да је јединство по питању кључних националних интереса ускоро бити могуће и остварљиво.
И ми ћемо на њему радити!
Јер слога...слога је благослов, благослов за све!
Слога и солодарност са нашом матицом, посебно са нашим страдалним народом на КиМ, слога унутар наше заједнице, слога у друштву у којем живимо, слога на заједничком задатку коалиције чији смо део да држава у којој живимо иде напред!
¬¬¬¬¬¬
И зато ја данас овде не тражим од вас само поверење, већ још чвршћи договор о савезништву, да заједно, сложније него до сада освајамо нове просторе слободе за српски народ у Македонији, изградњом снажних капацитета, самопрегорним радом и марљивошћу. Ово што смо до сада урадили само је основа, темељ, предстоји нам надградња која мора бити чврста и постојана, како нам је не би срушио неки од сулудих ветрова какви на балканским просторима често ковитлају. Ми морамо заједнички радити да се што већи број наше деце упише на државни универзитет, да се што више младих запосли у државној администрацији, ми се морамо распоредити на сваком месту и на свакој позицији које нам у држави у којој живимо припадају. Предано ћемо радити на интензивирању свестране економске, културне, духовне, просветне и спортске сарадње, као и на свим видовима повезивања са Србима из региона и матице, јер исту сматрамо најбољим начином за успостављање српског националног јединства.
И притом ми морамо остати слободни да мислимо својом главом и задржати достојанство у одлукама које доносимо, јер су СЛОБОДА и ДОСТОЈАНСТВО први предуслов за духовно здравље српског народа ма где он живео. И убудуће ћемо се, као и до сада, оштро супротстављати прогону свештенства Српске православне цркве којој припадамо, и охрабриваћемо свако настојање да се изнађе канонско решење за црквени спор, како би коначно и последње отворено питање између два народа било затворено.
Цитираћу Достојевског: “Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ: "Да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу?" Свагда одлучуј овако: "Победићу смиреном љубављу." Одлучиш ли се тако једаред за свагда, цео свет ћеш моћи покорити. Смирена љубав је велика сила, од свих најјача, нема јој равне на свету! Сваког дана и часа, сваког тренутка надгледај самога себе, да ти изглед буде благо леп.“
Здрав разум, доброту и позитиван став нико нам не може одузети. Будимо праведни, марљиви и искрени. Нека Српство буде још величанственије јер смо ми његов део, нека Православље још јаче сија јер му ми припадамо, Нека Македонија буде боља држава јер ми живимо у њој! Будимо храбри и достојанствени, недостижни у висинама својег родољубља и нека нас чува Бог.