Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[e2rdavid]

Звучни запис интервјуа Архиепископа Јована за нови број ''Православља'', на радију ''Словољубве''..

http://slovoljubve.com/emisije/pravoslavlje-03-jun-2011-arhiepiskop-jovan

[Перезвон]

АХРИМАНДРИТ РАФАИЛ (КАРЕЛИН)

О РАСКОЛУ

Питање: Шта је раскол? Одговор: Сама реч "раскол" значи раздељење, рашчлањење, дробљење, отргнуће дела из целине. Раскол је грех против љубави на којој се темељи јединство. Где нема љубави тамо не може бити благодати.            Раскол има три плана: еклисиолошки, психолошки и окултни. Еклисиолошки план је - неверовање у обећање које је Спаситељ дао Цркви, дрско нарушавање свих црквених канона, покушај да се створи нова "црква" без свете Педесетнице. Психолошки план је - гордост, властољубље и непослушност. Окултни план је - супротстављање благодати Божјој која дејствује у Цркви.

Питање: Хтели бисмо да размотримо раскол са еклисиолошке тачке гледишта. Расколници тврде да су управо они једина истинита црква, и да се горе набројана својства Цркве односе на њихову заједницу. У чему је основна погрешка расколника? Одговор: Расколници игноришу саборно начело и јерархијску структуру Цркве. Сматрају да ако постоји архијереј који је њихов истомишљеник они могу да вештачки створе нову Цркву, али из већег проистиче мање, а виши благослови из нижега; епископ добија благодат свога чина од Цркве, према томе, он није раван Цркви, већ је мањи од ње и због тога он са својим присталицама не може да створи, као да измишља, нову Цркву. У противном случају епископ би био већи од Цркве.

Питање: Како схватити зависност епископа од Цркве?  Одговор: Епископа бира сабор епископа помесне Цркве, који опуномоћује неколико архијереја као своје заступнике да изврше хиротонију. Епископу суди сабор епископа, који може да га лиши катедре, да му забрани свештенодејства и да га лиши чина. Осим тога, епископ је потчињен старијем (вишем) епископу у области (митрополиту или патријарху). Питања која се тичу црквеног живота решава Синод, а у неким случајевима Сабор. Човек који се налази на јерархијској лествици може да преда другима мање него што сам има. Зато епископ, будући да је мањи него Црква, не може да створи Цркву. Прекидајући општење (заједничење) са Црквом, он се лишава онога што му је Црква дала. Због тога расколнички епископ не може да савршава ништа свештено.

Питање: Да ли је тачно, као што расколници говоре, да је Црква - чистота вероучења, коју, по њиховом мишљењу чува њихова заједница"?  Одговор: Чистота вероучења је неопходно својство Цркве, али још није Црква. Иначе би се новозаветна Црква стварала постепено у току три и по године Јеванђељске проповеди Христа Спаситеља и била би завршена Његовом последњом опроштајном беседом. Но, Црква је била саздана у дан Педесетнице, за време силаска Духа Светога на Апостоле. Господ је пред Своја страдања обећао Својим ученицима да ће им ниспослати Духа Светога, Који ће их увести у сву истину. Хришћанско вероучење није апстрактна доктрина, него је дејство Духа Светога - Духа Истине Цркве, где је вероучење неодвојиво од литургике и јерархијске прејемствености. Црква чува чистоту вере у јединству љубави, у јединству међу помесним Црквама, у јединству небеске и земаљске Цркве, у јединству народа и јерархије. Ово јединство је обавезан услов за дејство Духа Светога у Цркви, Који је Чувар Истине, Учитељ Истине и Сам - апсолутна, савршена и жива Истина. Отпадање расколника од Цркве у име догматске веродостојности, која се заснива на личним мишљењима, повлачи за собом губљење Духа Истине. Зато је сваки раскол - област духовног мрака, пустоши и лажи, где не може да постоји и да се чува ни јединство љубави, ни вероисповедна чистота.

Питање: У чему се изражава јединство Цркве у њеној земаљској равни? Где је конкретни, видиви принцип овог јединства?  Одговор: У саборности као изразу (само)свести целокупне васељенске Цркве, која, по речима апостола Павла има "ум Христов". Сваки раскол је борба против Цркве и пре свега супротстављање свог групног, у суштини затворено-секташког мишљења, саборном разуму. Трагични пример супротстављања себе васељенској Цркви представља историја Римске катедре. Многи сматрају да је узрок њеног пада била латинска јерес "филиокве", као и друга, са Православљем неспојива, одступања, али она су била пре последица, него узрок. Узрок је жеља да се постави изнад васељенске Цркве и игнорисање саборног мишљења као начела очувања истине. Управо због тога су поједине заблуде и одступања, које би биле исправљене у саборном јединству, ушле у праксу и свест Рима, а затим биле догматизоване. Сваки раскол је претензија дела да представља сву целину.

Црква је живо тело и стога део, отргнут и извађен из организма, постаје мртав, трулећи одрезак.

Питање: Расколници говоре да имају свој епископат, свој синод и да, према томе, имају и своју саборност? Одговор: У почетку сваког раскола видимо непослушност и устајање против Цркве. Из самовоље не може да настане саборност, нити од епископа који је под забраном свештенодејства - јерархија. Један од Отаца је писао да је ђаво - мајмун (мајмунско подражавање) Бога. Ми можемо рећи да је раскол - мајмунисање, мајмунско опонашање Цркве.

Питање: Расколници се позивају на пример преподобног Максима Исповедника: када су га убеђивали да ступи у евхаристијско општење са јеретииима и говорили му да су сви патријарси прихватили монотелитство, он је одговорио да ако сав свет прихвати јереси, он ће у сваком случају оситати са истином. Да ли расколници на основу тога тачно закључују да један човек у целом свету може да чува истину?  Одговор: Преподобни Максим је рекао - "ако сав свет", али сама реч ако сведочи да он то уопште није допуштао и она показује да је реченица условна. Овде је реторички метод, где хипербола наглашава и појачава мисао о томе да је истина изнад свега, укључујући и евхаристијско заједничење са царем и патријарсима који су прихватили јерес. Ту су јеретици покушали да обману преподобног Максима, говорећи да је сва васељенска Црква прихватила монотелитство, а он је јасно прозрео ту лаж. Јерес су прихватили само Константинопољски и Антиохијски патријарси, а Јерусалимски патријарх и Римски папа одмах су је одбацили. Александријски патријарх прихватио је јерес привремено, забуном, а затим се, уверен од стране Максима Исповедника, вратио Православљу. У Константинопољској и Антиохијској Цркви већина епископа, свештеника и мирјана остајала је православна. Због тога је на VI Васељенском Сабору јерес монотелитства била одбачена и осуђена. Преподобни Максим Исповедник одбио је да се причешћује заједно са лицима која су отворено и јавно прихватила јерес, а у његовој личности покушавали да нађу себи подршку.

Преподобни Максим Исповедник, посветивши свој живот борби са јереси, никада није поистовећивао васељенску Цркву са јеретицима и није покушавао да створи своју сопствену Цркву.

Питање: Расколници се позивају на правила Константинопољског Сабора (названог Софијским по називу катедралног ирквеног храма) о томе да са епископом који учи народ јереси, треба прекинути молитвену везу и не помињати његово име на Литургији. Одговор: У правилима Сабора нема никакве основе за раскол као напуштање Цркве и за образовање нове јерархије, већ напротив, оптужитељи епископа дужни су да се обрате тужбом (приговором) месном сабору и да чекају његову одлуку. Ако суд нижег сабора не буде удовољио једној од страна, онда она може да уложи жалбу или апелацију вишем - окружном сабору, али да се дотле повинује одлуци првостепеног суда епископа. Непотчињавање саборном суду заувек лишава права обраћања вишој инстанци, јер само непокоравање (непослушност) постаје осуђујућа пресуда. Што се тиче прекида молитвеног општења са јерархом-јеретиком, овде се претпоставља учење јереси у проповедима, које су органски део богослужења, учење о јереси као о црквеном догмату и упорност у јеретичком мишљењу без обзира на саветовања од стране сабраће епископа. Прекид молитвеног општења са архијерејем јесте привремена мера до одлуке сабора, који је дужан или да ослободи архијереја оптужбе, или да га одлучи од Цркве, или да прихвати његово покајање. У исто време правило Софијског Сабора забрањује отказивање послушности епископу због личних сумњичења. Сви црквени канони темеље се на вери у то да ће Дух Свети - Дух Истине - свагда пребивати у Цркви, и да стога васељенска Црква не може да падне у јерес нити да се лиши спасоносне благодати. Ни једно правило светих Апостола, Васељенских и помесних сабора не садржи чак ни наговештај да би чистоту догмата било могуће сачувати разбијањем црквене структуре.

Питање: Расколници говоре да они имају свој епископат и своју Цркву, да је Авксентије, чије име они носе, био епископ православне Цркве, а кадаје Црква палау јерес, да су тада он и његови следбеници сами постали Црква. Одговор: Већ смо рекли да епископ добија своју благодат од Цркве кроз хиротонију - као мањи од већег, и да зато својом благодаћу он не може да створи Цркву, оно што је веће од њега. Епископ коме је Црква забранила свештенодејство и који и поред тога савршава служење, већ чини светогрђе, краде и отима светињу од Самог Бога.

Питање: Расколници себе називају "православном северноамеричком грчком Црквом". Шта то значи? Одговор: Црква није апстракција, него реалност. Свака црква има свој статус. О каквој Цркви говоре расколници? Ако је она аутономна, ко јој је то дао аутономију? Ако је автокефална, које су је то помесне Цркве признале? Ако је васељенска, како онда може да се назива по имену народа и региона? Према томе, то је Црква са непостојећим и лажним статусом, непознатим Православљу. Али због тога што расколници њу сматрају једино православном у свему свету, она мора у њиховим очима да буде "васељенска" Црква, а назив северноамеричка грчка је привремено прикривање, потребно ради тога да би скрили и замаскирали своју претенциозност и очигледну бесмисленост. Ако су они васељенска Црква, онда њихов архијереј мора да има власт поглавара васељенске Цркве, то јест да буде "папа Православља", јер је саборност ту немогућа. Саборност је својство Цркве, које је присутно у њој свагда и она не настаје по мери повећања броја архијереја. А ако буду тврдили да унутар њиховог раскола постоји начело саборности, то значи да ће свако њихово сабрање представљати сву пуноту васељенске Цркве и да ће бити једнако Васељенском Сабору, који може да усваја и утврђује догмате, да образује помесне Цркве и тако даље. Ако су они васељенска Црква, то значи да могу да свом представнику у Грузији дају звање католикоса-патријарха или егзарха. А како сада постоји око 10 расколничких група, од којих свака сматра себе истински православном Црквом, то се у Грузији може појавити одједном неколико егзараха и неколико патријараха;»и ми можемо да будемо сведоци таквог призора какав је раније могао да се дешава у дому за умоболне, где неколико људи у истој соби тврди да је свако од њих Јулије Цезар или Александар Македонски. А како сваки раскол има тенденцију ка распадању и дробљењу, при чему сваки део такође сматра себе једино православним, онда број архиепископа, егзараха и патријараха може да се повећава геометријском прогресијом. У ову збрку хоће да сатерају верујуће људе, који су изгубили осећај одговорности пред Црквом.

Питање: Расколници износе оптужбе које нам се чине озбиљним. Одговор: Погрешке, греси и несавршености својствене су свим људима, ма какав положај они заузимали. Управо зато Православна Црква сматра апсурдним полагање права Римског првосвештеника на безгрешност у питањима вере и побожности. Но Црква и јерархија јесу толико велики дарови Божји да не могу бити постављени у зависност од човечијих немоћи и несавршености лица која су добила апостолску власт и зато је служење ових лица спасоносно за народ. У Јеванђељу по Јовану пастиром је назван онај који улази на врата у тор овчији, а лоповом и разбојником - онај ко хоће тамо да продре (пређе) другим путем.

По тумачењу егзегета, тор овчији је Црква, врата - законита хиротонија, лопови и разбојници - јеретици и расколници, који, рушећи ограду, то јест црквену структуру, краду и отимају душе људи. Отети човека Цркви значи духовно га убити. Са најгорим од православних архијереја могуће је спасти се путем трпљења и послушности, само не слепог, већ разумног, то јест послушности усмерене јеванђељским заповестима и црквеним правилима. А прећи код најбољег од расколничких архијереја значи - наћи се у добро уређеној мртвачници, затворен заједно са лешевима, макар та мртвачница споља имала форму храма.

Питање: Па зашто поглавар расколника није назвао себе патријархом, већ само епископом, а затим архиепископом? Одговор: Најпре, као што смо рекли, из тактичких разлога расколници су себе назвали грчком Црквом, а поглавар грчке Цркве је носио звање архиепископа па је зато једно повукло за собом друго. Самозвани архиепископ и самозвани патријарх мало чиме се разликују међусобно. Зато настаје питање: каквим патријархом би себе назвао Авксентије? Ако он сматра једино своју заједницу васељенском Црквом, онда би титула тог патријарха требало да буде "Патријарх патријараха" ("Патријарх над патријарсима"). Шта више, и титула "васељенски Патријарх" означавала би помесну Цркву, у овом случају константинопољску, што не би одговарало претензијама расколника на једину истиниту Цркву.

За њихову "самосветост" једноставно се не би нашла титула у свој историји Православља. Но именом се не мења суштина ствари. Расколници насилно упадају у помесне Цркве, вршљају по туђим епархијама, рукополажу свештенослужитеље, врше поновно миропомазање и тако даље, то јест не обазиру се ни на какве црквене каноне. Чак је и римокатоличка Црква забранила да њени бискупи добијају називе по именима раније постојећих православних епархија, и зато је делатност расколника по свом самовлашћу превазишла чак и цезаристичке тенденције римских папа. Она личи више на овлашћења диктатора за време рата, на основу којих може да по свом нахођењу ставља ван снаге сваки закон, све до устава. Звање архиепископа у глави расколника је исто толико условно и служи за камуфлажу. У стварности он се понаша као монопатријарх. Но монопатријарси не рађају саборну Цркву, већ нове архимонопатријархе, за које су црквени канони - њихова сопствена неограничена воља.

Питање: Ако је епископ напустио Цркву и отишао у раскол, али му још није изречвна казна одлучења, колико тада он задржава благодат добијену у Цркви, и може ли се уопште називати епископом! Одговор: Црква изриче званично казну одлучења да би обавестила народ да је бивши епископ постао лажни учитељ и да њему не треба указивати част која припада архијереју. Према одлуци II Васељенског Сабора, "све што он врши ништавно је". Свети Кипријан Картагински пише: "Црква је у епископу, а епископ у Цркви", - Црква не може да постоји без епископа, а ни епископ без Цркве. Напуштајући Цркву, епископ, свештеник и световно лице губе све што су добили у Цркви - по речима светог Кипријана Картагинског, па чак и име хришћанин.

Епископ, који је погазио архијерејску заклетву послушности Цркви, губи апостолску благодат и њега не треба више називати епископом, као што се угашени зрак не може назвати светлошћу. Исто ово односи се и на свештеника, који истовремено нарушава два зарицања из свештеничке заклетве: послушност законитом архијереју и послушност Цркви.

Црквена правила забрањују да се узима благослов од јеретика и расколника и он се назива "празнословљем". Апостолска правила категорички забрањују мољење заједно са одлученима од Цркве не само на њиховим сабрањима, него чак ни код куће. ("Ко се молио са одлученим, сам да буде одлучен" - 10. апостолско правило).

Питање: Може ли грех архијереја, почињен против Цркве, да буде оправдање за раскол? Одговор: Раскол је гори од сваког греха против Цркве, зато што представља непризнавање саме Цркве. Господ је рекао: Истражујете Писма (Јн.5,39). У Библији можемо наћи одговор на наше сумње и неслагања. Првосвештеник Арон још пре свога призвања у свештенство тешко је сагрешио: попустивши пред претњама, сачинио је идола у виду златног телета и увео празник у његову част. Тај грех је био толико тежак, да је Господ хтео да уништи сав израаљски народ, и само је молитва пророка Мојсеја одвратила гнев Божји. Мојсеј је молио Господа или да помилује људе који су сагрешили, или да њега самог избрише из реда живих. Ту ми видимо да учествовање пророковог брата у том греху за народ није било оправдање. Црквена послушност јесте послушност вољи Божјој, а лажна послушност је задовољење својих страсти позивањем на туђе преступе. Но Арон је после свога грехопада постао првосвештеник, "призван од Бога" (Јевр.5,4).

Када су Кореј, Датан и Авирон устали против законите црквене власти и захтевали да им се да част и право да врше жртвоприношење, тада их је снашао гнев Божји: отворила се земља као ад и својом чељусти их је прогутала, а огањ који се спустио с небеса претворио је у пепео њихове присталице. Та казна је била налик на пропаст Содома и зато расколници треба да се замисле чијег је свршетка, Цркве или раскола, слика пропаст преступничког Петограђа. Иако је грех свештеника за побуњенике могао да буде повод за оптуживање првосвештеника, ипак је метеж у Цркви, односно покушај да се силом приграби храмовна власт и неприпадајући чин, био осуђени од Бога и ови (побуњеници) били подвргнути свенародној казни. Благослов, дат Арону и његовим потомцима, - да буду свештеници старозаветне Цркве - није био опозван све до времена новозаветне Цркве, иако су том роду припадале богоубице: Ана и Кајафа.

Библијске књиге говоре нам о многим преступима које су починили првосвештеници (Прва књига Макавејска једног свештеника назива безбожником, нечастивим), но ми нећемо наћи ниједан случај да је црквено благочешће било обновљено и сачувано кроз раскол. Народ је гледао на грехе свештеника као на наказање (васпитно-поучно карање) за своје грехе и видео је спасење у свеопштем покајању, а не у расколима.

Питање: Да ли се могу наћи слични примери у историји новозаветне Цркве? Одговор: За време аријанских, монофизитских и иконоборачких раздора било је периода када се чинило да се сав Исток погружава у јерес. Пред сам почетак патријарховања светог Григорија Богослова у Константинопољу од хиљаду и по храмова само један је припадао православнима. Па зашто нико од православних архијереја није створио своју сопствену Цркву са новом јерархијом, која би почела од њега?

Свети Атанасије Александријски већи део свог живота провео је у изгнанству и затворима, али није прогласио себе и своје присталице за нову Цркву, него се борио за Православље до саме смрти, ако можемо тако да се изразимо, у Цркви захваћеној пламеном.

На Флорентинском сабору скоро сви грчки архијереји прихватили су срамну унију. Па зашто ревносни борац за Православље свети Марко Ефески није објавио да су помесне Цркве, које су на Флорентинском сабору представљали јеретици, укинуте и зашто није стао да газдује у туђим епархијама?

Свети Оци су знали да је Црква непобедива и неосвојива за силе пакла, и да ће зато дах благодати развејати тамне облаке и да ће сунце Православља изнова јарко заблистати над светом.

[Walter]

Djakon Kuraev u poseti, od raskolnika uzurpiranom manastiru, sv.Jovan - bigorski kod Debra

http://bigorski.mk/index.php?content_type=nastani&action=details&record_id=642

[Walter]

Посета ђакона Кураева ''мпц''-расколницима

Можда само додати, да се и на овом примеру видело суштински, како ''мпц'' дела... и да то није ни мало наивно већ суштинско подло и злонамерно ..

Овде је уствари највећа њихова жртва био сам ђакон Курајев..кога су практично искористили за своје подло дело..''приказивање јавности македоније да су они ето ипак ''призната'' од неких ''црква''... Наравно да је све, па и сама улога ђакона Курајева од ''мпц''-оваца преувеличана до максимума, да је, (уз сво дужно поштовање њему као човеку Цркве) личност и дело ђакона такође представљено македонској јавности као да се ради о самом ''заменику Патријарха руског'', ..неко доле помену, ''направили су дочек и организацију ко да је дошо Папа.. итд...

Са друге стране опет, видело се и оно због чега је, мислим, добро да се о оваквим стварима говори на форуму или на неком другом незваничном месту, јер и у овом, као и у много других случајева (нешто што неки очекују..), некаква ''званична реакција Цркве'' ће изостати.  

prstgore То је то..

[e2rdavid]

Ево још једног правог показатеља и живог доказа, у каквој земљи обитава Православна Охридска Епископија и са чиме (и киме) треба да се носи... Уз неизбежно понављање да ми са овом балканском оАЅЅом мира истине слободе а пре и изнад свега демокраЦије имамо више него добре односе на највишем нивоу ..који су наравно светиња.. по речима наших челника, са тог такозваног нивоа...

Наиме,

..У Скопљу и још неким градовима македоније, већ осам дана трају протести омладине која тражи да се разреше околности око бруталног убиства 22-годишњег младића од стране припадника специјалне полиције тзв. ''Тигрова'' , на прослави изборне победе владајуће ВМРО-ДПМНЕ... Убиство је мирно посматрало још најмање 4 униформисана полицајца, а оно је настало као последица крвављења у мозгу услед серије директних удараца у пределу главе.

Ево и директних вести из ''одоздо''

ВИДЕО:

Револтот расте, истрагата тапка во место

http://www.ereporter.com.mk/mk-mk/Details.aspx?Title=17609

ВИДЕО:

http://telma.com.mk/index.php?task=content&cat=1&rub=6&item=8758

http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=139199

[e2rdavid]

И вечерас је протест младих у Скопљу настављен али и даље се нико од одговорних не осврће на то...нема подношења ничије оставке , нуђења исте, или бар одреднице ко је крив или одговоран за ову ситуацију.. Једино је ново да се најмасовнији протест младих спрема за петак...

http://telma.com.mk/index.php?task=content&cat=1&rub=6&item=8849

[Walter]

Ког интересује, може из прве руке да послуша како се ово грозоморно убиство десило директно од очевидца на лицу места... Уз једно подсећање да је убица припадник специјалне полиције, исте оне која је палила манастир, шишала монахиње из П.О.А. и која очито нема намеру да се устручава да најгоре могуће реагује против припадника свог сопственог народа..

па после кажу није прогон... лажно мучеништво припадника П.О.А. је у питању.. ма македонци су питом народ, где би они тако поступали са верским лидерима, са децом...

...кол'ко да не дође до забуне...

[ipolit]

Још један осврт на македонску турнеју и изјаве (великог) теолога Кураева, који очито ни сам не верује у потпуности у оно што прича уједно показујући потпуно непознавање ситуације код оних којима је дошао у госте. Будући да каже да је проблем у Фиромакедонији уствари генерисан из Грчке јер она(Грчка) никада неће прихватити Словенску македонију-пребацујући тако проблем потпуно на терен дневне-политике  и националистичких препуцавања која он, изгледа једино разуме, стајући тако отворено на страну расколника и додатно обмањујући  народ који живи у расколу по кључу: ''ето ви сте потпуно у праву и треба само да издрже у расколу још коју деценију''

... Куревљеви домаћини, данашњи фиро-македонци из Скопља, који су му одушевљено аплаудирали после ове бесмислене изјаве, се пак за ту ''словенску македонију'' боре тако што ће у Центру Скопља поставити данас статуу Александру Великом (кога они обожавају да зову Македонски), високу 22 метра...

Ко је ту (да не кажем нормалан).. у праву, просудите сами...

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15154556,00.html?maca=maz-rss-maz-pol_makedonija_timemk-4727-xml-mrss

http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=6C39504B68BAF440BBD3E32AB9A5FAFC

http://www.dnevnik.com.mk/default.asp?ItemID=FAB5F4585CD91047BEF94DE5CA3D4F1A

Изгледа да је Скопљу једино битно да се ''чешање ушију'' настави што дуже и да потпуно шупља национал-религиозна илузија у којој се македонци налазе, потраје без обзира и на последице и цену коју плаћа пре свега сам народ .

[Перезвон]

Још један осврт на македонску турнеју и изјаве (великог) теолога Кураева, који очито ни сам не верује у потпуности у оно што прича уједно показујући потпуно непознавање ситуације код оних којима је дошао у госте. Будући да каже да је проблем у Фиромакедонији уствари генерисан из Грчке јер она(Грчка) никада неће прихватити Словенску македонију-пребацујући тако проблем потпуно на терен дневне-политике  и националистичких препуцавања која он, изгледа једино разуме, стајући тако отворено на страну расколника и додатно обмањујући  народ који живи у расколу по кључу: ''ето ви сте потпуно у праву и треба само да издрже у расколу још коју деценију''

... Куревљеви домаћини, данашњи фиро-македонци из Скопља, који су му одушевљено аплаудирали после ове бесмислене изјаве, се пак за ту ''словенску македонију'' боре тако што ће у Центру Скопља поставити данас статуу Александру Великом (кога они обожавају да зову Македонски), високу 22 метра...

Ко је ту (да не кажем нормалан).. у праву, просудите сами...

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15154556,00.html?maca=maz-rss-maz-pol_makedonija_timemk-4727-xml-mrss

http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=6C39504B68BAF440BBD3E32AB9A5FAFC

http://www.dnevnik.com.mk/default.asp?ItemID=FAB5F4585CD91047BEF94DE5CA3D4F1A

Изгледа да је Скопљу једино битно да се ''чешање ушију'' настави што дуже и да потпуно шупља национал-религиозна илузија у којој се македонци налазе, потраје без обзира и на последице и цену коју плаћа пре свега сам народ .

Ццц шта ти је масовна национал-политичка демагошко-популистичка заслепљеност и малтене хистерија. Па оволике статуе су се дизале комунистичким диктаторима и осталим фацама у временима која се касније психијатријски проучавају. Па таман да их је лично Аца правио па не би било укусно да му подижу 4.5 милиона еврића споменик Што се словенске македоније тиче, изгледа да је интензитет дивљења Титу остао исти само је занос преусмерен на Ацу. Кључне речи: идол, идолопоклонство.

[Walter]

Што се словенске македоније тиче, изгледа да је интензитет дивљења Титу остао исти само је занос преусмерен на Ацу.

   

potpis

Aleksandar Makedonski Tito Petkovski Goce Kraljević Marko  za prijatelje Čičko

[Walter]

Megalomanija i parodija na zdrav razum

[Walter]

Eno macedonci prave spomenik Aleksandru Makedonskom od 5 miliona evra u centru Skopja  smej.gif smej.gif smej.gif

Fali im samo Kuraev da ih podseti da su oni slovenski makedonci i da ih grci mrze bez razloga.

smej.gif smej.gif smej.gif

[Зортодокс]

...нису нормални.Сачувај Боже!!!

[ČtecMiloš]

Ma taj đakon je veoma zagotetna osoba. Negdje sam čitao ( ne znam da li je tačno ili ne, ali gdje ima dima ima i vatre) da je dotični infiltriran u klir MP, od strane sovjetske vlasti...

[Walter]

Ma taj đakon je veoma zagotetna osoba....

Djakon ko djakon.. lepo kazhe Tasa kako sa njima... 0110_hahaha

Jednostavno je preuvelichana njegova "teolo$ka tezhina", jer je na nekim planovima misije Ruske Crkve bio jako aktivan i medijski eksponiran... Primera radi ..u isto ovo vreme kada je Kuraev bio u makedoniji, negde u Tetovskom kraju sluzio je neki bugarski klirik...sve$tenik, nepoznat javnosti.. Dakle Sluzhio je(!) i to "niko nije ni chuo ni vid'o" ... Chak ni raskolnici nisu "mahali" naokolo sa time kao sa Kurajevim... E to je zhalosna realnost na$eg hri$canskog sveta.. a mi smo deo nje (te realnosti) ..$to je jo$ zhalosnije.. 1000000001010