Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја

[александар живаљев]

VLADIKA JOANIKIJE: Prepuštam Saboru SPC da odluči ko će naslediti mitropolita Amfilohija

CRNA GORA
24.05.2021. 11:28h

Episkop budimljansko nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije, izjavio je, uoči današnjeg početka zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora SPC, da tom najvišem zakonodavnom crkvenom telu prepušta da donese najbolje rešenje o tome ko će naslediti mitropolita Amfilohija.

„Budući da sveti kanoni propisiju da se bilo koja upražnjenja eparhija popunjava u roku od tri do šest meseci, odnosno da se administriranje istom ne odugovlači bez potrebe, logično bi bilo da na Saboru SPC bude izaberan novi mitropolit crnogorsko-primorski“, rekao je vladika Joanikije.

Joanikije, koji je se u javnosti pominje kao mogući naslednik mitropolita Amfilohija, kaže da nije običaj da se pre izbora javno pominju imena kandidata da se, kako kaže, ne bi vršio bilo kakav pritisak na Sabor.

 

"Što se mene lično tiče pitanje izbora novog mitropolita crnogorsko-primorskog u potpunosti prepuštam Svetom arhierejskom Saboru koji će nadahnut Duhom Svetim naći najbolje rešenje“, rekao je vladika Joanikije za podgorički Dan.

Podsetio je da Sabor zaseda nakon dve godine i da će njime prvi put predsedavati novoizabrani patrijarh SPC Porfirije.

Vladika je rekao da je Sabor SPC u svom redovnom majskom zasedanju traje više dana, zavisno od obimnosti dnevnog reda.

Kurir.rs/Tanjug

[александар живаљев]

Ево сад и целог чланка Јелене Чалије из јутрошње Политике:

Сабор СПЦ о канонском поретку у САД и ситуацији у Црној Гори

Очекује се да на заседању буду покренута и „кадровска” питања будући да је неколико важних епископских катедри тренутно упражњено

 

Први пут под председавањем патријарха српског Порфирија и први пут у крипти Храма Светог Саве – редовно заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског сабора Српске православне цркве почиње данас у Београду.

Биће ово прво заседање после две године, будући да се због пандемије вируса корона српски архијереји нису састајали од маја 2019, не рачунајући изборни Сабор у фебруару ове године. Не чуди стога што се, према незваничним сазнањима, очекује широк спектар питања којима ће се Сабор СПЦ бавити: од положаја српске цркве у земљама региона, канонских питања на северноамеричком континенту, избора нових архијереја, до црквеног школства и обнове Храма Светог Саве.

Иако нека од њих значе и озбиљне изазове за српску цркву, уочљиво је да ово заседање највишег црквеног тела почиње без напетости у јавности и медијске хистерије, које су годинама уназад биле обавезан увод у заседања највишег црквеног тела. Један од разлога што овај Сабор СПЦ не почиње ранијим непримереним чаршијским и кулоарским причама о подељености у цркви и пребројавањима колико броји чији „лоби” вероватно лежи и у подршци коју је патријарх Порфирије добио на изборном Сабору СПЦ када је за његов избор за предстојатеља српске цркве гласао 31 архијереј, односно око две трећине. Заседање ће бити и добра прилика да 46. поглавар српске цркве потврди речи из своје беседе на устоличењу да ће настојати да негује саборни дух „као најважнији цвет нашег богочовечанског стабла”.

С обзиром на озбиљност и сложеност питања која очекују Сабор, смиреност и јединство и те како су пожељни. Према незваничним сазнањима „Политике”, посебна пажња на заседању биће посвећена положају српске цркве и српског народа у Црној Гори, али и ситуацији са СПЦ на северноамеричком континенту, која се сматра једним од тренутно горућих питања наше цркве.

Иако је за СПЦ крајње проблематични Закон о слободи вероисповести измењен, чему је претходила промена власти и пре тога величанствене народне литије, положај српске цркве у Црној Гори још увек није решен. До више пута и са различитих црквених и државних адреса најављиваног потписивања Темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе још увек није дошло.

 

Црногорски премијер Здравко Кривокапић недавно је демантовао писање црногорских медија да се колеба око потписивања овог документа и навео да текст није усаглашен у целости, а чим то буде обављено, доћи ће и до потписивања. У сваком случају, Сабор би требало да разматра положај СПЦ у Црној Гори, док ће, како нам је речено, посебно питање бити избор новог митрополита црногорско-приморског који би требало да наследи блаженопочившег митрополита Амфилохија. Тренутно је администратор Митрополије црногорско-приморске епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, којег неки медији виде и као кандидата за то место.

Једно од најозбиљнијих питања јесте и ситуација са СПЦ у Сједињеним Америчким Државама, где су у епархијама западноамеричкој, источноамеричкој и новограчаничкој, како нам је објашњено, мимо Устава СПЦ, али и Устава СПЦ за Северну и Јужну Америку, основане једночлане непрофитне корпорације и на њих пребачена значајна црквена имовина. У Патријаршију је, како сазнајемо, стигло стотине писама верника који указују на то да је оснивањем ових корпорација, са најчешће епископом као јединим чланом, имовина практично пренета на њихово име са могућношћу да сами одлучују о њој. А распон одлука може се кретати од начина располагања, па чак и до тога под чијом ће црквеном јурисдикцијом бити имовина српске цркве.

О томе да је без њиховог знања измењен Устав за Северну и Јужну Америку (што је касније одбачено), али и да су на исти начин основане ове једночлане корпорације, Синод и Патријаршију су обавестила и друга двојица епископа са америчког континента, владика канадски Митрофан и буеносајрески Кирило. У једном од последњих саопштења из Епархије канадске, објављеном почетком ове године, наводи се тако да су овакве једночлане корпорације неуставне, да су основане на нетранспарентан начин и да никада, од почетка мисије СПЦ на америчком континенту, црквене корпорације нису биле једночлане. Сабор ће покушати да ствари врати у канонски поредак и избегне могућност нарушавања јединства српске цркве.

Очекује се да на заседању буду покренута и „кадровска” питања, будући да је неколико важних епископских катедри тренутно упражњено. Уз Митрополију црногорско-приморску, то је случај са Епархијом ваљевском, чији је епископ, владика Милутин, такође преминуо од вируса корона крајем марта прошле године, као и Митрополијом загребачко-љубљанском, којом тренутно администрира патријарх српски Порфирије, који је управо са тог места изабран за првојерарха српске цркве.

У СПЦ, такође, како нам је незванично речено, постоји изразита нелагодност због притиска јавности и апела који долазе са различитих релевантних адреса да се реши ситуација у Епархији милешевској. Медији већ дуже време извештавају да постоје несугласице између верника и владике Атанасија (Раките), па чак и да је и сам епископ тражио да буде премештен са ове епархије.

Подршка Православном богословском факултету

Заседање највишег црквеног тела, иначе, уобичајено на дневном реду има и питања која се тичу црквеног школства, па ће тако бити и овај пут, с тим што ће посебна пажња, како незванично сазнајемо, бити посвећена Православном богословском факултету.

Архијереји ће потврдити статус ове високошколске установе онако како је она дефинисана у преамбули Статута ПБФ: као „установа Српске православне цркве и државе Србије у саставу Универзитета у Београду” и „под духовним и канонским окриљем СПЦ”. Разматраће се и могућности усаглашавања школовања на богословијама српске цркве са другим средњим школама у нашој земљи, будући да у домаћем просветном систему једино на богословијама школовање траје пет година.

[александар живаљев]

Ево, и целог чланка Јелене Тасић у јутрошњем Данасу

Posle dvogodišnje pauze danas u Svetovskom hramu na Vračaru počinje prolećno zasedanje Sabora SPC

Nova kadrovska rešenja „test“ za patrijarha Porfirija

Svetom arhijerejskom liturgijom u Svetosavskom hramu na Vračaru danas na praznik svetih Ćirila i Metodija, koji se na državnom nivou obeležava kao Dan slovenske pismenosti i kulture, u Beogradu bi trebalo da počne prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora.

Piše: J. Tasić 24. maja 2021. 

    

Foto: Informativna služba SPC

Ne računajući izbor novog poglavara SPC 18. februara, Sabor se danas prvi put sastaje posle dvogodišnje pauze, a njime će prvi put predsedavati patrijarh srpski Porfirije (Perić). Nezvanično, Sabor bi trebalo da zaseda iza debelo zatvorenih vrata zagrobne kripte Svetosavskog hrama u kojoj je novi patrijarh izabran pre nešto više od četiri meseca.

Zbog nagomilanih tema i problema, kao i neizvesnosti oko kadrovskih rešenja za upražnjene eparhije, čiji su nadležni arhijereji zvanično žrtve virusa korona, ovaj Sabor u crkvenim krugovima i javnosti iščekuje se kao neka vrsta „testa“ za novog poglavara SPC, ali i buduće odnose u episkopatu.

Bez obzira na to što se patrijarh Porfirije trudi da o sebi stvori medijsku sliku kao o „novom patrijarhu Pavlu“, Sabor će pokazati da li je on zaista zagovornik sabornosti u koju se javno zaklinje, kao i granice mogućeg uticaja koji na njega imaju njegov duhovni otac episkop bački Irinej (Bulović) u unutrašnjim crkvenim pitanjima, kao i aktuelni režim kad je reč o Kosovu i Metohiji i javnoj podršci vlastima.

 

Iako je predstojeći izbor novog mitropolita crnogorsko-primorskog za mnoge jedno od ključnih ne samo kadrovskih pitanja na ovom Saboru, „provera“ novog patrijarha počela je, ipak, na KiM.

 

Odluka Svetog arhijerejskog sinoda sa patrijarhom na čelu da zbog „epidemioloških mera koje su na snazi u južnoj srpskoj pokrajini“ odloži planirani početak Sabora 23. maja u Nedelju raslabljenog ustoličenjem novog poglavara u SPC u Pećkoj patrijaršiji, nije baš najbolje primljena među vernicima.

Mnogi smatraju da je za SPC, Srbiju i opstanak Srba na KiM simbolički važnije patrijarhovo ustoličenje, makar i u uslovima ograničenog okupljanja koje propisuju vlasti samoproglašene kosovske države, od budućih svečanih masovki sa eventualnim učešćem „državnog vrha“. Na stranu što je danas slava Prizrenske bogoslovije koja ove godine obeležava 150 godina postojanja.

Ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji odloženo je za oktobar ove ili maj iduće godine, ali se očekuje da bi Sabor ipak trebalo da se izjasni povodom aktuelnog zahteva Prištine za članstvo u Unesku, prebacivanje titulara za srpsku kulturnu baštinu sa Uneskove liste sa Srbije na Kosovo, kao i povlačenje srpskih manastira i crkava na KiM sa liste ugroženog svetskog spomeničkog nasleđa.

Na pismo Unesku predsednika, premijera i prvog čoveka Skupštine Kosova objavljeno na Fejsbuku reagovalo je zvanično samo srpsko Ministarstvo kulture i informisanja dok je premijer Srbije Ana Brnabić u ovoj akciji Prištine prepoznala mogućnost stvaranja „kosovske pravoslavne crkve“ po ugledu na „crnogorski model“.

Da li će Sabor zvanično i javno traži ozbiljniji rad državnih vlasti u zaštiti crkava i manastira na KiM u vlasništvu SPC, pa i uključivanje Crkve u završnicu briselskih dogovora, teško je reći. Kosovski zvaničnici oglasili su se povodom 21. maja – Svetskog dana kulturne raznolikosti baš kad je prošlog četvrtka patrijarh Porfirije u razgovoru sa predstavnicima srpskog Ministarstva pravde razgovarao o „nužnosti zajedničkog angažovanja u cilju zaštite baštine SPC na KiM i poboljšanju cocijalno-materijalnog položaja monaštva“.

Iako je Sabor najviše crkveno-zakonodavno telo, koje na početku svog radnog dela usvaja dnevni red, za sada nema najava da bi na njemu mogla da se nađe i provera rada Sinoda, čijoj je većini članova istekao mandat.

„Crkvena vlada“ pod predsedništvom pokojnog patrijarha Irineja, tokom jeseni 2019. i početkom 2020. pre pandemije virusa korona, ignorisala je sve zahteve za sazivanje Sabora zbog nezadovoljstva veće grupe episkopa radom Sinoda – od dodele najvišeg odlikovanja SPC predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sukoba i problema na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, do (ne)sprovođenja ranijih saborskim odluka, potom i situacije u Crnoj Gori posle donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Mnoge od ovih tema aktuelne su i sada, a pre dve godine posle majskog Sabora prvi put u novijoj istoriji SPC grupa arhijereja javno je osporila tačnost zvaničnog saborskog saopštenja sa potpisom portparola SPC i sinodalca vladike bačkog Irineja.

On se u crkvenim izvorima pominje kao episkop od čijeg će uticaja zavisiti nova kadrovska rešenja, jer navodno trenutno kontroliše najveći deo Sabora, dok se istovremeno naveliko spekuliše i o navodnim „dugovima“ patrijarha Porfirija zbog „glasačkih aranžmana“ na izbornom Saboru.

U SPC trenutno su upražnjene dve mitropolije: crnogorsko-primorska i zagrebačko-ljubljanska, kao i eparhija valjevska.

Iako se za sve tri katedre priča da ima više „kandidata“ za sada je najizvesnije da bi patrijarh Porfirije mogao da zadržati mesto administratora u Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj koju je navodno, bez uspeha nedavno nudio vladici braničevskom Ignatiju (Midiću).

Pojedini krugovi kao kandidata za Zagreb iz predizborne februarske faze i takozvanih „hiltonskih dogovora“ pominju i vladiku zvorničko-tuzlanskog Fotija (Sladojevića), takođe duhovno čedo vladike bačkog Irineja koji najozbiljnije planove ima i sa Valjevskom eparhijom gde bi da postavi svog vikara episkopa mohačkog Isihija (Rogića).

Priča se da vladika bački Irinej zapravo želi da pod kontrolu stavi Lelić i Ćelije, jer posle nedavnog iznenadnog odlaska sa ovog sveta sve trojice autentičnih justinovaca radi i na medijskoj potvrdi svoj duhovnog identiteta, mada je još koliko krajem 2020. potanko pisao o uticaju svetogorskog starca svetog Porfirija Kavsokavilita na njegov „hod drugačijim putem od oca Justina (Popovića)“.

Uprkos njegovim „valjevskim planovima“ u vrhu SPC tvrde da ima i drugih „kandidata“ koji očekuju da im se novi patrijarh oduži za „glas“ na izbornom Saboru.

Ukoliko vladika Isihije ne dobije Valjevo, to bi mogao da bude, kako se spekuliše, signal da bi sadašnji patrijarhov vikar episkop remezijanski Stefan (Šarić) Svetosavski hram na Vračaru mogao da zameni nekom daljom srpskom crkvenom dijasporom.

Patrijarh Porfirije bi mogao da dobije novog pomoćnika, po svom izboru, čime bi navodno možda smanjio „pritisak“ Andrićevog venca preko aktuelnog šefa srpske diplomatije.

Danasovi izvori u vrhu SPC spekulišu da je na jednoj od poslednjih sinodskih sednica vladika Irinej bački tražio da u predloženi saborski dnevni red uđe i „kažnjavanje“ episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) i istočno američkog Irineja (Dobrijevića), iako je pokojni patrijarh Irinej tokom poslednje posete eparhijama u SAD razjasnio nesporazume oko novog „američkog ustava“.

U krugovima bliskim Sinodu, koji tvrde da se patrijarh Porfirije navodno nije složio sa ovim zahtevima svog duhovnog oca, procenjuje se da su upravo njihovi međusobni odnosi i realna patrijarhova volja, snaga i spremnost da se odupre uticaju vladike bačkog, ključni za buduću stabilnost i slogu Sabora SPC.

Izvori bliski vrhu SPC procenjuju i da će novi sastav Sinoda, koji bi trebalo da bude imenovan na ovom Saboru biti jedan od pokazatelja daljeg uticaja Vučićeve vlasti na vrh SPC.

Ko će naslediti mitropolita Amfilohija na Cetinju?

Da li će patrijarh Porfirije na ovom Saboru, kako je obećao mnogim vladikama, predložiti episkopa budumljansko-nikšićkog Joanikija (Mićovića) za naslednika pokojnog mitropolita Amfilohija, jedna je glavnih dilema uoči ovog Sabora.

Iako su mnogi ubeđeni da će patrijarh ispuniti obećanja i februarske izborne dogovore, u crkvenim krugovima spekuliše da je vladika bački Irinej glavni protivnik izbora vladike Joanikija za novog mitropolita crnogorsko-primorskog.

U tu kadrovsku „igru“ nedavno je ušlo i najavljeno potpisivanje Ugovora između Vlade CG i SPC, koje je crnogorski premijer Zdravko Krivokapić krajem aprila uslovio izborom novog mitropolita na Cetinju.

Iznuđena preventiva ili Krivokapićevo nesmotreno uvlačenje u politiku vladike Joanikija, tek njegov izbor je dodatno doveden u pitanje napadima, navodno, „orkestriranim“ iz „novosadske crkvene kuhinje“ koja je i pre izbora novog patrijarha kao mogućeg kandidata za Cetinje lansirala jednog od sinodalaca episkopa kruševačkog Davida (Perovića). Osim vladike Davida sada se pominju i neka druga imena iz crkvene dijaspore.

Kripta, korona, smeštaj, mediji i besede

Iako je uoči izbornog Sabora grupa vladika protestovala što se glasanje održava u kripti Svetosavskog hrama pokrivenoj kamerama direktno povezanim sa TV Hramom i Parohijskim domom na Vračarskom platou, u njoj će se odlukom Sinoda održati i ovo majsko saborsko zasedanje.

Zvanični razlog je zaštita od virusa korone kao i u februaru kad je odmah posle glasanja test vladike Irineja bačkog bio pozitivan. Većina arhijereja sada je, kako navode Danasovi izvori, smeštena u Patrijaršijskom dvoru, dok su neke od vladika izabrale beogradske hotele. Iako je patrijarh Porfirije, kao bivši predsednik RRA u javnosti poznat kao vešt medijski delatnik, majski Sabor neće biti otvoren za javnost.

Informativna služba SPC, koju sada nadgleda i Dušan Stokanović, jedan od najpoverljivijih saradnika vladike bačkog, neposredno pred ovo saborsko zasedanje saopštila je da je patrijarh zvanične kontakte sa novinarima sveo na intervjue povodom velikih praznika i „određenih okolnosti“, dok će o svim aktuelnim pitanjima iz života Crkve govoriti u besedama na bogosluženjima.

 

[александар живаљев]

 

Јутрошње новине не доносе ништа битније о раду.Сабора, а од портала Nova S предњачи у пласирању спинова, углавном кадровске природе (3 прилога за последњих 20 сати, све из „поузданих извора", аутор Војислав Милованчевић). Ова активност Nove S не чуди када се зна да је њен главни уредник чувени Веселин Весо Симоновић, раније, у време интензивних противцрквених кампања, глодур Blica.

 

 

[александар живаљев]

Почетак радног дела Светог Архијерејског Сабора

25. Мај 2021 - 12:53

http://www.spc.rs/files/u5/2013/8/radni_deo_sabora_2021.jpgПод сводовима величанственог Спомен-храма Светог Саве на Врачару 25. маја 2021. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, отпочео је радни део заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Заседање се одржава у крипти Светог великомученика кнеза Лазара опремељеној да омогући несметан и ефикасан рад отаца Сабора, у исто време придржавајући се епидемиолошких мера које су прописали надлежни државни органи.

По процедури одређеној Пословником о раду заседање почиње усвајањем дневог реда који чине приспели предмети достављени од стране Светог Архијерејског Синода, а наставља се разматрањем извештаја свих централних црквених тела, органа и завода. На крају заседања Сабор ће о свом раду издати саопштење за јавност.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

On 24.5.2021. at 17:40, александар живаљев рече

realna patrijarhova volja, snaga i spremnost da se odupre uticaju vladike bačkog, ključni za buduću stabilnost i slogu Sabora SPC.

[slovoA]

пре 8 часа, александар живаљев рече

Јутрошње новине не доносе ништа битније о раду.Сабора, а од портала Nova S предњачи у пласирању спинова, углавном кадровске природе (3 прилога за последњих 20 сати, све из „поузданих извора", аутор Војислав Милованчевић). Ова активност Nove S не чуди када се зна да је њен главни уредник чувени Веселин Весо Симоновић, раније, у време интензивних противцрквених кампања, глодур Blica.

 

Оно што су донедавно радили разни свештеници мутикаше, по многим новинама, сад је спало само на новинаре Нове С. А то је поуздан знак да патријарх добро ради и већ полако враћа СПЦ у поредак. Изгледа да их је све мало изненадио.

Наравно, још за дуго ће ту постојати озбиљни проблеми. Али рјешавање тих проблема је и требало отпочети преко свештеника, јер су они, и гласноговорници, и база читавог тог поретка, по чисто комунистичком менталном склопу. Не, идеолошки, значи, сви су они црквени, али им је по самом менталном склопу потпуно стран Дух Цркве, па су тако и постали и постају гласноговорници, прије свега, неке удбашке вјере, а тек потом и неких дб владика, сабраће по менталном склопу. Зато, ваљда, већина свештеника данас и уображава да су они предстојатељи.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 6 часа, slovoA рече

неких дб владика

Да ли у те ДБ владике спадају и ЦИА, АНБ, КГБ....проФанариоти, или су ДБ кужни, а страни благословени? 

 

[александар живаљев]

PRESS КЛИПИНГ

Јелена Чалија у Политици даје званичне информације, а од својих нагласак ставља на неканонске једночлане корпорације у три епархије у САД. Још више о том проблему пише Блиц (Слађана Вукашиновић). Раде Драговић у Новостима истиче, да како је тражио патријарх, Сабор протиче у миру. Епископи су међусобно разменили епархијска издања књига. Избор нових епископа би требало да дође на крају заседања, али по Драговићевим изворима, није искључено да се то убрза, као и да неки епископи "ротирају места". Једино се у Новостима помиње захтев Двери Сабору СПЦ да осуди Закон о родној равноправности и посланике који су за њега гласали. Ј.Тасић у Данасу пише да је јуче усвојен дневни ред, да је отворено и питање деловања Румунске црква у источној Србији, а да се данас очекује разматрање извештаја епархијских архијереја.Ђорђе Баровић у франкфуртским Вестима пише о саборским темама (ЦГ, КиМ), извештаји, говори о начину избора владика двотрећинском већином, а његови извори помињу могућност да патријарх Порфирије добије још почињеном два нова викара.

Све новине извештавају о новом вандалству над Црквом Свете Петке у Доњој Шапашници на КиМ.

Ало се посвети изгледу владика примећујући да су Јоаникије будимљански и Теодосије рашкопризренски нагло остарили, а донедавно су сматрани "млађим владикама", док изузетно свеже изгледају Григорије и Иринеј Добријевић. За њихов добар изглед, сматра се да је заслужна терапија ботоксом. 

Курир (Јован Млађеновић) наводи да ће коначна одлука о новим владикама бити саопштена тек у петак. По њиховим изворима, вчладика Јоаникије има више гласова за цетињски трон од противкандидата Давида Крушевачког. Митрополија ЗгЉу могла би још неко време да остане под патријарховим администрирањем, а као могући кандидати на ту катедру помињу се епископ далматински Никодим и бихаћкопетровачки Сергије.

За новог ваљевског епископа у предности је владика Исихије, над туманским протосинђелом Петром (Богдановићем), који би могао да постане патријархов нови викар.

Наводно је, по Куриру, разматрано и питање пензионисања епископа банатског Никанора.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Vladika Irinej ima crnu listu nepodobnih

WWW.DANAS.RS

---

Sabrali smo se na Sabor arhijereja da bismo pre svega projavili i pokazali jedinstvo naše pomesne Crkve, ali...

На некој тв се +Иренеј помињао као кандидат за Црногорско-Приморског, да ли неко зна да ли је до почетка Сабора пиништен "Устав" у Америци, да ли и сад стоји да они предлажу кандидате Сабору што је аутономија?

+Јоаникије се није довољно оградио од Кривокапића и других велеиздајника како их назива Раковић, који ипак лобира за Јоаникија као логично решење. Мада то је за Ђукановића најбоље решење, најгоре по мафију је +Давид .

То се види из тога шта овлаштени преставници народа говоре кога хоће народ, видићемо шта хоће Црква.

Кад само замислим долазак +Иринеја на Цетиње, многи би у море скочили, а и он би учино све што је до њега да задобије вјенац мученика. 

Без овзира како се буде развијала ситуација слика +Иринеја на Цетињу нешто открива.

О овим који наричу ако вам је до јединства повинујте се нашим захтјевима, могу речи само да не умију да читају смисао у времену и посљедњим догађајима и разрешењима.

Што се тиче факса ту је све јасно ономе ко хоће да му је јасно, сва је прилика да ће се факс ослбодити од попа Перишића и њиме инсталиране и заврбоване екипе, практично секте, која би да научним и више квазинаучним медодом да успоставља компетицију у Цркви. 

Има их на Црквеној каси, љутили би се да добију ногу, а изгубили би част пред собом и својом екипом да не ревнују против Патријарха, не видим да се доласком новог то промјенило.

[Ристо Подвожњак]

+Јоаникију минус што се не ограђује од велеиздајника Кривокапић 

А да је велеиздајник утврдио је нико други него Раковић 

Најбоље за Мила би било да дође неко ко није из Црне Горе, идеално да то буде +Давид.

[александар живаљев]

БУДИМО СТРПЉИВИ: Митрополит црногорско-приморски НИЈЕ изабран; лажне информације у појединим медијима и на друштвеним мрежама

Подсјетимо, сједница Сабора почела је у понедељак, а планирано је да траје и до петка, ако се данас и сјутра не обраде све планиране тачке дневног реда

Од  ИН4С -  26/05/2021 11:07 Посљедња измјена: 26/05/2021 11:11 

 

Фото: Спутњик

Лажна информација кружи друштвеним мрежама да је изабран митрополит црногорско-приморски.

 

Очекује се избор митрополита црногорско-приморског и епископа у појединим епархијама, али то није једина тачка дневног реда, овогодишњег редовног Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве.

Подсјетимо, сједница Сабора почела је у понедељак, а планирано је да траје и до петка, ако се данас и сјутра не обраде све планиране тачке дневног реда.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

пре 3 часа, Ристо Подвожњак рече

+Јоаникију минус што се не ограђује од велеиздајника Кривокапић 

А да је велеиздајник утврдио је нико други него Раковић 

Најбоље за Мила би било да дође неко ко није из Црне Горе, идеално да то буде +Давид.

Ако ћемо да жонглирамо до у бесвјест као тетак, онда нека буде Вилотић, није жењен, може доцнује да се ожени, шта смета и онда да одбрани Косово тако што ће један исто тако млади и саврњмен да постане Васељенски, након што је покрстио Холивуд објаснивши Харвију оно што је он знао а није знао Пит Бред, да је глума мистерија и православна света тајна која се аутентично одвија само у Христу, успут ће ови врхунски сабремени и научни мисти да исцјеле грчко-руски и латиниски раскол, само док се помире сами са собом, дотад...

[slovoA]

пре 9 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да ли у те ДБ владике спадају и ЦИА, АНБ, КГБ...

Ја јасно рекох да то није идеолошки проблем, него самог менталног склопа. Видиш оно што хоћеш да видиш, чујеш оно што хоћеш да чујеш итд, тако се и опредјељујеш за неку своју вјеру, а не, вјеру као откровење и дар.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 31 минута, slovoA рече

Ја јасно рекох да то није идеолошки проблем, него самог менталног склопа. Видиш оно што хоћеш да видиш, чујеш оно што хоћеш да чујеш итд, тако се и опредјељујеш за неку своју вјеру, а не, вјеру као откровење и дар.

Јасно је да воља фундаментална у односу на чула, али овде ти психолошки трикови неће помоћи, независно да ли ми опажали то или не: није једино домаћи ДБ заинтересован за утицај у Цркви, па је та прича о ДБ владикама безвезе, ајде реци љепо ко су ДБ владике које си поменуо, за Добријевића пише Викиликс, Милов Кривокапић условљава порпис извором +Јаћинија који се неспретно изражава, јер шта има он да препушта, препушта се нешто што је у твојој власти.

Надам се да неће бити изавран, па ће онда Кривокапић да прави перипетеје, односно онај ко тим безобличним ликом рукпводи, а није ДБ, барем не домаћи.

На крају нису само чула унутар воље него и откровење, наравно да опажам и своје васпитање категорички апарат и сл, али када ме стварност потврди, онда није лоше, мада сам свјестан да сам у некој мјери у опсени, али не опсенарим као ови што су изаврали митрополита прије Сабора и који говоре неовлаштено у име народа ЦГ, наравно Мило и Кривокапић раде то са пуним правом, али се крију да не избламирају свог кандидата, који је сам крив што је пристао на провидну игру, можда не за моју кеву, али за Сабор, након скоријег искуства и уцјена сасвим.

Да вам кажем искрено кад сљедећи пут видим неког да србује.

Што се тиче школства и наводне неслободе, волио би да чујем да се теолог бунта огласи о бунту Палестинаца па да видимо колико би се секунди задржао на радном мјесту код Јевреја, онако толерантно како је гиворио о српскохрватским односима.